Месец: мај 2019.

Vrijednost minimalne potrošačke korpe u aprilu je, prema podacima Monstata, iznosila 648,1 EUR, što je 0,5 odsto više u odnosu na mart.

“Od ukupne vrijednosti minimalne potrošačke korpe, izdaci za hranu i bezalkoholna pića su iznosili 274 EUR, što je 1,4 odsto više u odnosu na mart”, navodi se u saopštenju.

Statističari su kazali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge iznosili 374,1 EUR, što je 0,1 odsto manje u odnosu na mart.

Minimalna potrošačka korpa se odnosi na potrošnju domaćinstva koja uključuje hranu i neprehrambene proizvode i usluge, kojom se omogućava održavanje života i radne sposobnosti članova domaćinstva.

Minimalna potrošačka korpa je u skladu sa minimalnim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i Priručnika za ishranu Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država 2010. godine (USDA Food Guide 2010) o minimalnoj vrijednosti kalorijskog unosa hrane u iznosu od 2,21 hiljadu kalorija dnevno po osobi.

“Vrijednost minimalne potrošačke korpe je zasnovana na podacima ankete o potrošnji domaćinstava i preporukama Svjetske banke (SB). Vrijednost minimalne potrošačke korpe za četvoročlano domaćinstvo čine minimalni mjesečni izdaci koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića i neprehrambene proizvode i usluge”, kazali su iz Monstata.

Za izračunavanje minimalnih izdataka koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića koriste se prosječne cijene u tekućem mjesecu i mjesečne količine u kilogramima za četvoročlano domaćinstvo.

Za izračunavanje vrijednosti korpe neprehrambenih proizvoda i usluga koriste se indeksi potrošačkih cijena (CPI).

Izvor: antenam.net

Građanima potrebna potvrda o pravu na hitnu zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka van Crne Gore

Crnogorski građani, odnosno osiguranici, za vrijeme privremenog boravka – turističkog boravka, boravka po privatnom poslu i slično, u državama iz bivše Jugoslavije, kao i drugim zemljama sa kojima su zaključeni sporazumi na principu osiguranja za vrijeme privremenog boravka, imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu, rekao je za MNE magazin portparol Fonda za zdravstveno osiguranje Amer Ramusović.

Da bi, kako je pojasnio, osigurana lica Crne Gore ostvarila pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu u ovim državama potrebno je da od nadležne organizacione jedinice Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore u mjestu svog prebivališta obezbijede potvrdu o pravu na zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka utvrđenu sporazumima.

Zabrana

-Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite za vrijeme privremenog boravka ne mogu ostvariti osiguranici koji boluju od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi za koje je potrebno duže ili stalno liječenje, odnosno osiguranici koji se nalaze u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtijevalo duže liječenje, odnosno smještaj u stacionarnim zdravstvenim ustanovama – naveo je on.

Odgovarajući na pitanje koliko je Fond za zdravstveno osiguranje u posljednje tri godine izdvojio novca za liječenje građana dok borave privremeno u inostranstvu, Ramusović je, prije svega, kazao da osiguranici koji koriste zdravstvenu zaštitu po međunarodnim sporazumima ne plaćaju neposredno troškove zdravstvene zaštite, već se naknadno obračunavaju između država, u stvarnim iznosima i paušalno.

-Postupak obračuna koji uključuje i reklamacije traje duži vremenski period posebno sa određenim državama, tako da ne možemo dati tačan podatak o utrošenim sredstvima – rekao je on.

Sporazumi

Detaljno je pojasnio na koji način je uređeno zdravstveno osiguranje za naše građane onda kada se, između ostalog, privremeno nalaze u inostranstvu. Zdravstvena zaštita uređena je, kaže Ramusović, u okviru sporazuma o socijalnom osiguranju koje primjenjuje Crne Gora, koji pored zdravstvene zaštite uređuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dječiju zaštitu i prava po osnovu nezaposlenosti. Kako dodaje, Crna Gora primjenjuje 24 sporazuma o socijalnom osiguranju od kojih je 12 sporazuma zaključila nakon proglašenja nezavisnosti od 2006.godine I 12 sporazuma koje je zaključila bivša Jugoslavija i državna zajednica Srbija i Crna Gora, a koje je Crna Gora preuzela. Naš sagovornik je napomenuo da, s obzirom na način kako je bilateralnim sporazumima regulisana zdravstvena zaštita, strane države se mogu grupisati u tri grupe, te da prvu čine: Austrija, Belgija, Njemačka, Holandija, Luksemburg, Francuska, Italija, Slovačka, Bugarska, Češka, Mađarska, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Slovenija i Turska.

-Zdravstvena zaštita sa ovim zemljama je regulisana po principu osiguranja, što podrazumijeva da svaka država snosi troškove zdravstvene zaštite za svoje osiguranike – rekao je on.

Ispričao je da su najsveobuhvatniji sporazumi iz ove prve grupe koji se zasnivaju na principu osiguranja, te da, između ostalog, oni uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika za vrijeme privremenog boravka u drugoj državi.

-Uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika i članova njihovih porodica za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih radnika u drugu državu, diplomatsko-konzularnih predstavnika, penzionera i članova porodice za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih lica na liječenje u drugu državu –ciljano liječenje (Hrvatsku, Austriju, Italiju, Luksemburg, Mađarska, Njemačka, Slovenija, Slovačka, Turska) – istakao je on.

 Drugu grupu, prema njegovim riječima, čine Velika Britanija i Poljska, te kaže da je zdravstvena zaštita sa ovim zemljama regulisana po principu reciprociteta, što podrazumijeva da troškovi zdravstvene zaštite padaju na teret zemlje koja pruža zdravstvene usluge.

-Treću grupu čine Švajcarska, Švedska, Danska i Norveška. Zdravstvena zaštita  sa ovim zemljama je regulisana po principu refundacije, što podrazumijeva da osiguranici ovih zemalja plaćaju troškove zdravstvenim ustanovama u kojima koriste zdravstvenu uslugu i sprovode postupak refundacije u svojoj zemlji – istakao je Ramusović.

Izvor: mnemagazin.me

Савјетник у Служби предсједника, Дарко Стојановић казао је на конференцији Црногорске паневропске уније, која је одржана у Беранама, да велики број пројеката у Општини Беране не би било могуће остварити без помоћи европских партнера и захвалио се на могућности да као локална самоуправа искористимо европске бенефите.

У процесу европских интеграција могуће је остварити двије трећине УН циљева одрживог развоја, оцијењено је на конференцији (ЦПЕУ) и указано на неопходност подстицања сарадње институција и добру координацију политика, посебно на локалном нивоу.

Конференција под називом Изградња одрживе будућности за Црну Гору кроз приступање ЕУ и УН циљеве одрживог развоја, која је одржана у Беранама у петак и суботу, дио је Жан Моне пројекта “Кроз интеграције према одрживости у Црној Гори – ЕРАСМУС +, Жан Моне пројекати” који подржава ЕУ, а кофинансира Министарство јавне управе.

Савјетник у Служби предсједника општине, Дарко Стојановић, навео је да је Општина партнер ЦПЕУ, са којом има потписан Меморандум о сарадњи, као и свим невладиним организацијама које се баве питањима европских интеграција и одрживог развоја у Беранама.

Он је сагласан да европски пут нема алтернативу и да црногорско друштво перспективу може видјети једино у оквиру усвајања европских стандрада и демократских начела.

“Европу нам у Црну Гору нико неће донијети и од нас зависи брзина пређеног пута. Чланство у ЕУ изузетно је снажан подстицај за економски и политички развој државе и грађанима ће донијети много користи, као што је равноправно учешће на тржишту, јачање привредног сектора и унапрјеђење пословног амбијента”, рекао је Стојановић.

Он је казао да велики број младих напушта сјевер због недостака инвестиција, мањка радних мјеста и да ће са уласком у ЕУ млади имати много боље могућности за школовање и запослење у државама чланицама.

Као најзначајнији пројекат истакао је изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и нове канализационе мреже, чији се завршетак очекује до краја године, док је, говорећи о пројекту прекограничне сарадње са Албанијом, навео пројекат заштите животне средине, захваљујући којем ће наша општина добити осам нових зелених острва, механизацију за комунално предузеће, аутомобиле за комуналну полицију.

“Очекујемо да ће у наредном периоду имати још више пројеката који би ишли на задовољство локалне управе, али и грађана који су крајњи корисници тих средстава. Чланство јесте циљ Црне Горе, али крајни циљ мора бити бољи квалитет живота грађана”, поручио је Стојановић.

Предсједница ЦПЕУ, Гордана Ђуровић истакла је значај пројеката који повезују питања европских интеграција и одрживог развоја, посебно на локалном нивоу, којим се истиче веза та два процеса.

Она је казала да се кроз интеграције истовремено остварују и циљеви одрживог развоја УН и подсјетила да је Црна Гора била једна од првих земаља која се обавезала да те циљеве стави у сопствене стратегије, да тежи да их оствари и мјери.

Ђуровић је рекла да је за ЕУ специфично што се води велика дебата о хуманијем аспекту развоја, наводећи да су Европљани данас забринути за своје социјално стање, егзистенцију, економски баланс и промјене на тржишту рада.

“Свједочимо да и у нашем региону постоје велике мобилности и да нека занимања постају дефицитарна док је неких много више него што тржиште тражи, те да постоји неизвјесност када се говори о одрживом развоју будућих генерација”, навела је Ђуровић.

Ђуровић сматра да се о ЕУ не дебатује довољно дубоко и обухватно, иако ће ускоро седам година од када Црна Гора преговара са ЕУ, те да држава пред собом има доста европских задатака које мора да оствари.

“Док ЕУ са нестрпљењем буде чекала резултате ЕУ избора за пар дана, Црна Гора ће са нестрпљењем чекати извјештај Европске комисије и нове оцјене прогреса и кључних задатака које тек треба остварити. Процес траје дуже и радна енергија се мора одржавати, као и ентузијазам и вјера да је то не пут који нема алтернатива, јер она увијек постоји, али која, када се гледа из перспективе Западног Балкана, сигурно није она која је обухватна за квалитетан укупни развој државе”, истакла је Ђуровић.

Првог дана Конференције излагања су имали: Бојан Вујовић из Канцеларије за европске интеграције; Миодраг Драгишић, представник УНДП-а у Црној Гори; Ана Гојковић из Министарства јавне управе; и Сретен Лутовац, директор беранске гиманзије “Панто Малишић”.

У име локалне управе конференцији су присуствовали: Владимир Ђаковић, менаџер Општине; Божидар Премовић, секретар за пољопривреду, туризам и водопривреду; Радомир Михајловић, директор Бенерга; Бранислав Пајковић, секретар за планирање и уређење простора, Горан Фолић, секретар за спорт, културу, омладину и сарадњу са НВО; и Миомир Масловарић, директор Паркинг сервиса.

Други дан конференције био је посвећен тематици “Мјерење одрживости: Национална стратегија одрживог развоја Црне Горе до 2030 и ЕУ агенда за приступање ЦГ Унији до 2025. године”, на којој су излагали представници Канцеларије за европске интеграције, Управе за статистику, Министарства одрживог развоја и туризма, те Генералног секретаријата Владе.

Након презентација, организована је радионица са ученицима Гимназије , посвећена израчунавању еколошког отиска, што је праћено дискусијом о важности очувања ограничених развојних ресурса.

На крају Конференције усвојен је сет закључака и прпорука кроз које се подржава боља комуникација и оснажење заједничких напора у процесу остваривања црногорских јединствених развојних и интеграционих циљева како би промовисали зеленији и хуманији развој Црне Горе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Закључено је да су УН агенда 2030 и ЕУ агенда 2025 међусобно тијесно повезане и доприносе остварењу појединачних, односно заједничких циљева.

Учесници конференције су оцијенили да је неопходно даље подстицати сарадњу институција и добру координацију политика, како на државном и локалном нивоу, у сарадњи са међународним развојним партнерима, али и у сарадњи са цивилним сектором – како би се обје агенде Црне Горе, развојна и интеграциона, оствариле што прије и у потпуности.

Неопходно је даље се фокусирати на обје агенде, посебно уложити напоре на њиховом спровођењу на локалном нивоу, уз обезбјеђење неопходног буџета за планиране акције.

Конференција је била повод за обиљежавање 30 година спровођења Жан Моне пројеката ЕУ, који у више од 80 земаља широм свијета промовишу образовање и комуницирање о Унији.

Конференцијом је обиљежено и три године од оснивања ЦПЕУ а која је, како је оцијенио њен потпредсједник Адријан Вуксановић, за то вријеме постала значајан друштвени субјекат у процесу европских интеграција, стекла добар имиџ и ауторитет и ЕУ приближила црногорским грађанима.

Izvor: berane.me

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић приредио је пријем за трогодишњег суграђанина Виктора Ђукић – Уковић, који је проглашен за најљепшег дјечака на свијету на дјечјем такмичењу љепоте „Miss and Mister World“ које је одржано у Турској.

Маленог Беранца, Виктора Ђукић – Уковић, који је средином маја у Бодруму (Турска) званично изабран за мистера свијета као једини представник Црне Горе, и његову мајку Елмазу Уковић, овим поводом угостио је предсједник Шћекић.

„Виктор је на најљепши начин представљао свој град и државу. Наша је обавеза, као локалне управе, да се овакве и сличне ствари поштују и уважавају. Његов велики успјех је истовремено и наш успјех„, казао је предсједник.

„Ово је велики успјех за нас који нам много значи и постаје још дражи када знамо да од самог почетка имамо подршку Општине Беране, суграђана, као и људи широм наше земље и иностранства“, навела је Викторова мајка, Елмаза.

Предсједник Шћекић је Виктору овом приликом уручио и пригодне поклоне.

Напомене ради, трогодишњи Виктор је модел је агенције „Топ 3 Моделс Монтенегро“. Пријему су присуствовали Дубравка Јованчевић, шефица кабинета предсједника, Зоран Јојић, савјетник предсједника и Никола Урошевић, савјетник за информисање.

Izvor: berane.me