Udruženje Roditelji i ove godine organizuje humanitarnu akciju „Podijelimo, jer zajedno možemo više“, koja će trajati do 31. avgusta, s ciljem da socijalno ugroženoj djeci u Crnoj Gori pomogne da se pripreme za novu školsku godinu. Iz te organizacije je saopšteno da ove godine, osim u Podgorici, akciju organizuju i u Nikšiću.
– Na evidenciji Udruženja Roditelji nalaze se 334 socijalno ugrožene porodice sa 700 djece, koje žive na rubu egzistencije i kojima pomažemo u toku cijele godine – kazali su iz Udruženja.
Pozvali su sve zainteresovane koji su u mogućnosti da podrže akciju, i doniraju pribor i opremu za školu, ali i očuvanu garderobu i obuću.
– Svi koji su u mogućnosti i žele podržati akciju, mogu se javiti na broj 020-221-000 ili 067-020-411, kao i putem mejla udruzenje.roditelji@gmail.com, ali i donijeti ono što žele donirati u prostorije Igračkoteke i Razvojnog centra u Podgorici. Zainteresovani koji žele podržati akciju „Podijelimo, jer zajedno možemo više“ u Nikšiću mogu donaciju ostaviti u Igračkoteci i Razvojnom centru u ovom gradu, uz prethodni poziv na broj telefona 063-493-493
Gradjani i gradjanke Crne Gore, potrebno je da skupimo 3000 potpisa da bi Vlada Crne Gore raspravljala o našoj inicijativi. Potrebno je manje od minuta da potpišete peticiju! Ovo je najmanje što svako od nas može da učini! 👊🏻 LINK 👉 https://epeticije.gov.me/ LINK 👉 https://epeticije.gov.me/
Данашња Црна Гора, данашња власт хоће да оскрнави ову свету планину. Косово и Метохија су затровани уранијумом, а власт хоће исто да уради Сињајевини, да затрују земљу и воду. Хоће да је дају у руке окупаторима, наследницима наци-фашизма
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да се на
Сињајевини не смије успоставити војни полигон јер би то затровало и
уништило ту свету планину. Он је на Сабору код Цркве Ружице на
Сињајевини потписао петицију којом се тражи да ова планина буде
проглашена за парк природе и да се одустане од успостављања војног
полигона на њој.
„Бјелопавлићи су некада бранили Сињајевину од Турака, и у тој
борби погинуло је њих 53, а данас је Сињајевина опет нападнута. Кажу
неки – то се Амфилохије бави политиком. Ако је брига о народу свом
политика, брига о његовом достојанству и части политика, онда ја не могу
ићи неким другим путем којим није ишао Свети Петар Цетињски и Петар
Други Ловћенски Тајновидац. Ја не носим сабљу као Свети Петар Цетињски
на Мартинићима и Крусима, али имам сабљу ријечи коју ми је Бог дао и
којом браним своје људско достојанство и светих мојих претходника,
митрополита црногорских и цетињских.
Нека ми замјере што проговорим, мени је битно да ми не замјере ови мученици страдали за одбрану Сињајевине. Да ми не замјери Краљ Никола, а што ће данас неки да замјере то је њихов проблем. Овдје на Сињајевини је некада била борба против Турака, окупатора, ослободио је Краљ Никола, који је са Краљем Петром ослободио и Косово и Метохију.
Како је могуће и како смије данас Црна Гора и садашња власт
да се одриче Косова и Метохије, да Сињајевину нуди да буде војно
бојиште. Данашња Црна Гора, данашња власт хоће да оскрнави ову свету
планину. Косово и Метохија су затровани уранијумом, а власт хоће исто да
уради Сињајевини, да затрују земљу и воду. Хоће да је дају у руке
окупаторима, наследницима наци-фашизма.
Света је ово планина црногорска, а они хоће да је претворе у полигон за злочине. Зар због тога постоји власт у Црној Гори? Имате благослов народе да браните ову планину, да се не скрнави и да не крену одавде нови злочини као што крећу од Бондстила.
Надам се у Бога да ће ови наши што су на власти да схвате да
то није част и достојанство Црне Горе. Бешчашће је да се дозволи да се
овдје успостави војни полигон. На овом мјесту мора да се каже истина
Божија!“, поручио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Директор Еколошког покрета Озон, Александар Перовић,
у име новоосноване коалиције организација које се боре за животну
средину прокоментарисао је недавну посјету министра одбране Предрага
Бошковића Сињајевини.
„Министар је дошао да похвали путеве које је радила војска, а
он је дошао хеликоптером. Зашто није дошао тим путевима за које тврди
да је саградио и поправио? Данас смо видјели да ти путеви и нијесу
толико добри јер се њима може искључиво теренским возилима“, казао је
Перовић.
Перовић је казао је да му је драго што се народ сабира око здравих
ствари. Са Сињајевине је поручио да ће се све грађанске иницијативе које
штите природу увијек сабирати на мјестима гдје је она угрожена.
Говорио је и предсједник Удружења Бјелопавлића, Огњен
Јововић, као и професор Универзитета у Тулузу, Шпанац Пабло Домингез,
који је истакао:
„Веома ми је драго што сам овдје јер сам читав свој живот посветио
учењу о пастирском животу. У различитим планинама Медитрана, Шпанији,
Мароку, Француској, Италији и сада у Црној Гори. Овдје сам открио
најневјероватнији простор за испашу који сам у свом животу видио. Оно
што је још љепше, ова територија је још пуна живота“, рекао је Домингез.
Додао је да су он и група научника из различитих држава
посвећени учењу о културним и природним вриједностима пастирске
заједнице.
Након његовог обраћања, митрополит Амфилохије је окупљенима пред црквом рекао:
Сабор за спас Сињавине испред цркве Ружице
„Ми волимо и поштујемо такву Европу и таквој Европи ми
припадамо и зато се радујем што је он данас овдје. То су Европљани са
којима ми живимо вјековима и којима се ми увијек радујемо. Онима који
бране људско достојанство и природу и тиме бране и људску душу“, казао
је он.
Окупљени су уживали у програму који су извели КУД Павекија из Вороњежа, гуслари, фрулаши…
Грађанску иницијативу за спас Сињајевине подржао је и Бјелопавлић Роберт Јовановић који живи и ради у Лондону, а јуче је дошао на Сабор код Ружице да би подржао своје племенике у заштити планине.
Ne mogu uništiti ono na čemu su sagrađeni duša i biće Crne Gore
Promocijom Sabranih djela arhiepiskopa cetinjskog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija sinoć je na Cetinju svečano otvoren šesti po redu „Trg od ćirilice”. Ovogodišnji „Trg od ćirilice” održava se u znaku velikih jubileja: 800 godina Svetosavske samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i života njene Zetske eparhije – Mitropolije crnogorsko-primorske, kao i 630 godina Kosovske bitke, 690 godina od rođenje Sv. velikomučenika kosovskog cara Lazara i 500 godina od pečatanja služabnika Božidara Vukovića, a brojni programi ovog tradicionalnog sajma srpske kulture po prvi put se osim u Herceg Novom priređuju u Petnjici, Vučijem dolu, Cetinju i Baru. Pozdravljajući okupljene u porti Cetinjskog manastira mitropolit Amfilohije je rekao da je ovih dana bilo riječi da se prenesu potomci kralja Nikole iz Evrope, iz Francuske, Italije, Austrije i Njemačke gdje su sahranjeni pa je, kako je rekao, bilo pitanje gdje će biti sahranjeni. – Apsolutno nije bilo ni potrebno da se postavlja to pitanje. Cetinjski manastir je manastir Petrovića. Mitrofan Ban je tražio dozvolu da ovdje bude sahranjen, a ovdje su sahranjeni i mitropolit Sava, Mirko Petrović, knjaz Danilo i njegova supruga. Kralj Nikola i kraljica Milena 1989. godine prenijeti su na Ćipur, a dvije njihove kćerke su sahranjene ovdje, tako da postavljati pitanje gdje će se sahraniti Petrovići bar što se tiče Mitropolije, pored Manastira cetinjskog, apsolutno je suvišno. Međutim, na žalost sad su riješili da prave nekakvo groblje na Novom groblju. Petroviću su ovdje kršteni, miropomazani, vjenčavani i prirodno je da ovdje budu i sahranjeni. Ne znam kakvu će odluku donijeti predsjednik države, šta će i kako će da rade ali je očigledno da hoće da izbjegnu da Crkva učestvuje u njihovoj sahrani ili će to možda da rade sa tom sektom. Bilo kako, nije slučajno da obilježavamo 630 godina Kosovske bitke, 690 godina od rođenje Sv. velikomučenika kosovskog cara Lazara i 500 godina od pečatanja služabnika Božidara Vukovića – rekao je mitropolit Amfilohije. On je rekao i da vlast mora da shvati da ne mogu uništiti ono na čemu su sagrađeni duša i biće Crne Gore. – Može biti oskrnavljeno, kao što je oskrnavljen grob Njegošev na Lovćenu, i ne može se mimo njega graditi budućnost Crne Gore. Neko bi htio da stvaraju neki novi identitet, jezik, Crkvu, zakone… Međutim, sve je to prolazno i ničija nije do zore gorela – rekao je, između ostalog, Amfilohije. Predstavljajući nedavno objavljena djela mitropolita Amfilohija, najstarijeg člana Udruženja književnika Crne Gore, književnik Želidrag Nikičević je rekao da je mnogo razloga zbog čega su nam ova izabrana djela baš sada tako dragocjena. – Osnovna priređivačka ideja bila je da se čitaocima vjerno predoči mitropolitovo pastirsko, duhovno i intelektualno djelovanje da bi se istinito predočilo koliko je ta služba bila plemenitai dosledna, kako su u njegovim tekstovima i besjedama i živom kontaktu sa ljudima formulisana neka od najtežih pitanja ne samo naše vjere nego i naše stvarnosti, savjesti i odgovornosti – rekao je Nikčević. On je dodao da iz ovih knjiga koje su nastajale u veoma burnom periodu naše istorije, kao na dlanu se vidi da mitropolit Amfilohije duboko predosjeća opasnost koja se nadvila nad svim narodima koji su se našli u tom košmaru, da očinski brine, savjetuje i upozorava, da odlučno poziva na ljubav, razum, pravdu i međusobno poštovanje, a naročito je posvećen onome stradalnom srpskom narodu na Kosovu, u Crnoj Gori i drugim prostorima. – Raspon mitropolitovih interesovanja je širok, a njegov besjednički stil ponekad zaista fascinantan. Treba vidjeti kako on u pozitivno povezuje i oživotvoruje različite duhovne tradicije, kako ih smješta u savremeni kontekst, i uvjeriti se da je ovdje riječ o prvorazrednom misliocu, pravoslavnom i evropskom u onom najboljem i autentičnom stilu – rekao je Nikčević. O 30 naslova u 36 knjiga mitropolita Amfilohija govorili su i književnik Milutin Mićović, kao i umirovljeni vladika zahumsko-nikšićki Atanasije, a publika je imala priliku da uživa i u pjevanju grupe „Pavetije” iz Voronježa. Brojni organizatori sajma srpske književnosti i kulture Organizatori „Trga od ćirilice” su Mitropolija crnogorsko-primorska, IIU Svetigora, arhijerejska namjesništva hercegnovsko i barsko, Udruženje književnika Crne Gore i Udruženje knjižara i izdavača Crne Gore, NVO – Srpski kulturno-sportski centar Karađorđe, uz podršku Mitropolije crnogorsko-primorske, Ministarstva za inostrane poslove Republike Srbije – Uprava za dijasporu, Opštine Herceg Novi, Srpskog kulturno-sportskog centra „Karađorđe” Herceg Novi.
HERCEG NOVI – Direktorka Vodovoda i kanalizacije Herceg Novi Olivera Doklestić predstavila je Studiju snabdijevanja vodom sela Kameno iz gradskog sistema koja bi pružila velike razvojne šanse ovom podorjenskom kraju. Vrijednost investicije je oko 500.000 eura, a realizaciju projekta će pomoći mještani i privrednici, radom i mehanizacijom. Vodovod će ustupiti operativu i radnike, kao i projektnu dokumentaciju, koja će biti dostavljena odbornicima u SO za davanje pozitivnog mišljenja. Realizacijom projekta riješilo bi se pitanje vodosnabdijevanja 41 domaćinstva i 24 privredna objekata i 20 vikendica, sa perspektivom dalje izgradnje i razvoja. Studija izvodljivosti je polazna osnova za izradu idejnog rješenja, a potom i glavnog projekta za izgradnju cjevovoda od rezervoara Sušćepan i tri pumpne stanice, do najviše kote u Kamenom.
– Priču o potrebama i mogućnostima dopremanja voda do sela Kameno prihvatili smo kao vrstu izazova. Selo doživljava privrednu ekspanziju prolaskom nove saobraćajnice prema Trebinju i od tada se Kameno i Mokrine intenzivno razvijaju. Ovo je poljoprivredni kraj gdje se gaje povrtarske kulture i uzgaja stoka. Potrebno je riješiti vodom sela iz vodovodnog sistema grada, posredstvom rezerovara Sušćepan. Projektom je potrebno predvidjeti tri prepumpna postrojenja od rezervoara Sušćepan do rezervoara na Kamenom i sa tri međurezervoara, zapremine oko 100 kubika, koji bi bili kompenzacioni za potrebe pumpanja, ali bi koristili i za dnevno snabdijevanje usputnih zona stanovanja – obrazložila je Doklestićeva.
Trasa cjevovoda bi trebalo da ide postojećim makadamskim putem, dužine od 2.200 metara. Projekat će dati odgovor na ključno pitanje da li je moguće snabdijevanje vodom sela Kameno, ali i Mokrina u budućnosti, kao i nekih manjih aglomeracija, od Sušćepana do sela Kameno, što bi trebalo da ukaže i na eventualne probleme u postojećem sistemu snabdijevanja, odnosno, u funkcionisanju sistema. Problem su visoke kote što je osnovni razlog da do sada nije došla voda do Kamenog. Vjerujem da će se Kameno dolaskom vode još više razvijati – ocijenila je Doklestićeva, dodajući da je Prostorni plan problem Studije i prepreka za razvijanje hidrotehničke infrastrukture.
– PUP nije prepoznao razvijanje zaleđa Opštine Herceg Novi u smislu infrastrukture. Mi smo napravili Studiju i pokazali da tehnički može da se razvija, ali da to finansijski nije isplativo – pojasnila je Doklestićeva.
KOTOR – Uz nastup Gradske muzike i mažoretki „Fešta”, sinoć je svečano otvoren Internacionalni ljetnji kotorski karneval, nakon čega je uslijedio koncert grupe „Trio gušt”, dok je na muljanskoj rivi održana „Ribarska fešta” u organizaciji MZ Muo. Za večeras su planirani abrum i prezentacija inostranih karnevalskih grupa „Najmaškaraniji grade”, a u 22 sata maskenbal i koncert grupe „Magazin“ na Trgu od oružja. Karnevalska povorka u kojoj će učestvovati grupe iz Italije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Ukrajine i Kube, kao i predstavnici borda FECC-a i predstavnici iz više evropskih karnevalskih gradova, krenuće sjutra uveče od 21 sat glavnom gradskom saobraćajnicom, a potom se seli u Stari grad gdje će biti karnevalska noć uz grupe „Kubalkanika“ (Cubalcanica) i „Tri kvarta”.
NAKON SVETE LITURGIJE U BJELOPOLJSKOM SELU OKLADI, VLADIKA JOANIKIJE PORUČIO
BIJELO POLjE – Njegovo preosveštenstvo episkop budimljansko-nikšićki Joanikije
služio je na praznik Svete velikomučenice Marine – Ognjene Marije,
Svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi posvećenoj ovoj svetiteljki u selu
Okladi kod Bijelog Polja. Liturgijom i sabranjem svetinja je proslavila
svoju hramovnu slavu.
– Sabrasmo se u ovoj crkvici, lovćenskoj mučenici, koja je ovdje
doletjela i ovo je, takođe, jedno veliko znamenje. Bezbožne vlasti, koje
su svojevremeno vladale nad našim narodom, riješile su da ponize Njegoša,
sve pod pričom da ga uzvise, jer njemu, kao velikom pjesniku, navodno,
nije dolično da počiva u jednoj maloj crkvi, iako je on ostavio
zaveštanje da se sahrani u crkvi koju su njegove ruke podigle. To je
bilo kršenje zavjeta Njegoševog i bezumlje bezbožnika. Time su htjeli da
ugode onima koji su i ranije pokušavali da ruše Lovćensku kapelu, a
prvi su je rušili Austrijanci. Stoga nije čudno što su se našli oni koji
su pripadali toj ideologiji.
Među njima je bilo i dosta Crnogoraca, koji su tu zlu misao osmislili iz Zagreba, otuda je došla ta priča. Pokojni mitropolit Danilo Dajković usprotivio
se tom naumu i doživio mnoge neprijatnosti od ondašnjih vlasti. Bio je
označen kao nazadni element, da se protivi progresu, novoj naprednoj
vlasti i dobru naroda, a on je samo tražio da se ispoštuje Njegošev
amanet, da se njegove kosti ne diraju i svetinja ne razara – podsjetio
je episkop Joanikije.
Kako je istakao, čestiti mitropolit Dajković se usprotivio zlu, ali nije
uspio u onom vremenu. Ipak, naglasio je vladika, njegovo protivljenje i
njegova riječ danas su od velikog značaja.
– Da se nije usprotivio tada, ne bi imalo smisla da mi podižemo ove
crkvice Njegoševe, ponajviše po Crnoj Gori, ali i u drugim srpskim
zemljama. Ovo je osma Lovćenska kapela, koja je podignuta u Episkopiji
budimljansko-nikšićkoj. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj još ih je
više, a ima ih i u Republici Srpskoj, Srbiji i u dijaspori. To je
svjedočanstvo Vaskrsenja Hristovog, jer iz žrtve te crkve nikoše nove
crkvice po svim srpskim zemljama. Takva je naša vjera. Ono što je
Božije, što je pravedno, istinito, vjerom zasoljeno, ono je neuništivo.
Jedino ljudi kratkog vida i kratke pameti misle da će neko, ako je danas
u sili i vlasti, dovijeka vladati i da će dovijeka ta priča trajati. To
vjetar nosi, to je pred očima Božijim dim, para i pepeo – konstatovao
je vladika.
Ukazao je da se Crkva u Crnoj Gori danas suočava sa još gorim naumom.
– Onda je vlast rekla da Lovćenska kapela, iako je bila svojina mitropolije, kao kulturno dobro pripada državi i donijeli su takvu odluku. Šta su poslije uradili sa Lovćenskom kapelom – razorili je i oskrnavili. Danas se nešto slično događa. Ta se priča ponavlja na zlokoban način i svako ko ima pameti treba da se suprotstavi tom zlu i zloj namjeri, da bismo sačuvali zavjete naših predaka, jer smo mi našim svetinjama zavjetovani i zakleti, da bismo svetinje sačuvali i našem potomstvu čiste, neoskrnavljene predali – poručio je vladika.
Domaćini slave Čedo Pantović i Zoran Obradović Hramovna
slava je proslavljena blagosiljanjem i lomljenjem slavskog kolača.
Sabranje je nastavljeno uz trpezu bratske ljubavi. Domaćini ovogodišnjeg
slavlja bili su Čedo Pantović i Zoran Obradović, kojima je, zajedno s nadležnim parohom ocem Zoranom Bubanjom, na trudu i ljubavi zablagodario episkop Joanikije.
– Sabiramo se svake godine na ovaj sveti, veliki praznik i divno se
ovdje osjećamo, iako ovo nije veliki sabor. Mogao bi biti mnogo veći,
jer to zaslužuje ovaj praznik. Koliki je god, sa nama je Hristos i ne
osjećamo nikakav nedostatak što se tiče ove svete službe, ali nam je žao
što mnogi, koji bi mogli doći da se pomole Bogu u ovoj svetinji ne
dolaze i ponašaju se kao da nemaju za šta Bogu da se mole – besjedio je
vladika.
Mnogo pati čovjek koji ne smije da kaže šta misli Čestitajući
hramovnu slavu crkve u selu Okladi, vladika je istakao da Sveta Marina
brani tu crkvu i sve hrišćane i da svi sveti i Nebo Božije zastupaju one
koji pravo vjeruju.
– Zato se mi ne bojimo i zato slobodno govorimo. Bez toga nema pravog života, niti prave vjere. Čovjeku koji nije spreman da slobodno kaže svoju misao i svoju riječ nešto grdno fali i mnogo pati ta duša. Mi takve ljude žalimo – istakao je vladika Joanikije.
SAMO JE DIJALOG MOGAO DOPRINIJETI UZAJAMNOM POVJERENJU
Iznenađen sam sinoćnjim dešavanjima povodom donošenja odluke o
uspostavljanju Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornih i drugih zakona
u crnogorskoj Skupštini, jer nisam ni mogao pretpostaviti da se iza
kulisa, i bez znanja ostalih opozicionih partija, jedna opoziciona
politička partija dogovara i pregovara sa DPS.
Ovakav potez Demokrata i njihovo usaglašavanje amandmana sa DPS čudi,
baš kao i obrazlaganje amandmana od strane poslanika iz vlasti koji je u
Kotoru jednim vidom političke korupcije promijenio volju birača i
njihovog legalnog predsjednika Opštine. Sve to ne vodi u pravcu
jedinstvenog djelovanja opozicije. U najmanju ruku je bilo za
očekivati da se urade konsultacije unutar opozicije. Bilo je
elementarno korektno da su informisali kolege da to čine, odnosno, sve
one koji su pred više hiljada ljudi na podgoričkom trgu potpisali
Sporazum o budućnosti i saradnji. Da li su oni pregovarali sa DPS i to uradili sa ili bez posrednika, u ovom slučaju nije toliko bitno.
Samo je široki dijalog vlasti i opozicije, što se tiče izbornog
zakonodavstva i tehničke vlade koji bi uključivao sve učesnike političke
scene, mogao doprinjeti uzajamnom povjerenju. Šta ih je motivisalo da jednostrano usaglase amandmane sa DPS a ne sa cijelom opozicijom, mogu objasniti jedino oni sami. U svakom slučaju, uprkos slavodobitnim izjavama, mislim da je jedini dobitnik u svemu ovome samo DPS.
