I ove godine praksa je nastavljena. Predsjednik Opštine Mijuško Bajagić je uručio udžbenike svim osnovcima na teritoriji opštine Plužine, dok su prvaci dobili i đačke torbe. Predsjednik Bajagić je čestitao đacima početak školovanja i istakao da ga raduje što lokalna uprava može da da svoj doprinos kako đacima i roditeljima tako i školstvu u Pivi. Direktor Nikola Agramović je takođe uz zahvalnost lokalnoj upravi istakao izuzetnu saradnju sa opštinom i izrazio nadu da će tako biti i u budućnosti . Upriličen je i kulturno umjetnički program čime je počela još jedna školska godina.
Поводом почетка нове школске године, предсједник Општине Драгослав Шћекић је, на свечаности која је уприличена у подручном одјељењу основне школе „Вук Караџић“ у Доцу, уручио нове уџбенике ђацима првацима те васпитно образовне установе.
Такође, представници локалне управе посјетили су и остале основне школе са подручја наше општине и уручили нове уџбенике првацима.
Локална управа се и ове, као и претходних година опредијелила да највећу пажњу посвети образовању и култури, јер на тај начин улажемо у будућност, истакао је предсједник Шћекић, додајући да је додјела бесплатних уџбеника у складу са Одлуком за бесплатно основно образовање.
„Радује нас што можемо да дамо свој допринос, како школама, тако ђацима и њиховим родитељима. Наставили смо традицију и даћемо све од себе да се иста настави, уз нове програме помоћи свим основцима. Сарађујемо свакодневно са школама, не само у виду додјеле бесплатних уџбеника већ и кроз помоћ побољшавања инфраструктурних услова за ђаке и наставнике. Надамо се да ће то бити наше скромно залагање за будућност, за бољи град и љепше услове за живот. Такође се надамо да ћемо заједничким улагањем у наше младе, заједно са Владом и државом Црном Гором стварати боље услове за живот, како би се што мање људи селило, више дјеце рађало, школе да буду пуније и да не долазимо у ситуацију да размишљамо колики ће бити број дјеце и да ли ће наставници и професори имати довољан фонд часова“, казао је Шћекић.
Предсједник Шћекић је истакао да је ове године општинским буџетом издвојено 120.000,00 €за набавку нових и за замјену једног дијела старих уџбеника за ученике основних школа.
„Имамо договор са школама да један дио уџбеника који се не купује сваке године, ђаци чувају како се не би увећавали трошкови. На тај начин, дјеца се уче одговорном понашању чиме ће се руководити и у будућности“, рекао је Шћекић.
Акцијом расподјеле бесплатних уџбеника обухваћено је укупно 2.929 ђака од чега 242 првака.
Odobrena su četiri nova projekta koja je sa partnerima pripremila Kancelarija za međunarodnu saradnju Opštine Herceg Novi. Time se nastavlja aktivno učešće Opštine u programu EU – Evropa za građane.
– Riječ je o projektima čija je ukupna vrijednost blizu 400 000 eura,
a koji podstiču jačanje saradnje između lokalnih zajednica iz
različitih evropskih država, građanski aktivizam, volontiranje i razvoj
omladinskih politika – kaže za Radio Jadran rukovoditeljka Kancelarije,
Simonida Kordić.
Kancelarija će predstavljati Opštinu Herceg Novi u sljedećim
projektima: Awareness of Common History for Identifying and Extending
the Values of Europe-ACHIEVE (Svijest o zajedničkoj istoriji kao način
prepoznavanja i proširivanja evropskih vrijednosti); European
Volunteering Engagement Network-EVEN (Evropska mreža za volontersku
uključenost); European Youth Empowerment – Festivals – EYE (Evropski
festivali za osnaživanje mladih); European Volunteering is the Key of
Evloution – EVOKE (Evropsko volontiranje je ključ evolucije), objašnjava
Kordić.
– Ovim putem jačamo veze i poziciju naše Opštine na međunarodnoj
sceni. Moramo biti svjesni da smo, kao opštine čija je primarna
privredna djelatnost turizam, a određujući proizvod “kulturni
proizvod”, učesnici međunarodne utakmice, gdje je konkurencija veoma
oštra. Zato je neophodno da budemo i putem bilateralnih odnosa, ali i
kroz partnerstva u projektima, što bolje povezani i što kvalitetnije
predstavljeni međunarodnoj zajednici. Tako osim činjenice da se kroz
projekte određena količina novca sliva u opštinski budžet, pokrivaju
troškovi plata službenika koji učestvuju u implementaciji projekata,
imamo i priliku da širimo međunarodnu mrežu u kojoj svaki građanin koji
to želi može naći svoje mjesto – dodaje Kordić.
Od ovog ljeta Opština Herceg Novi počinje implementaciju projekata koji se odnose na sljedeće:
ACHIEVE – Okuplja 14 partnera iz 11 država usmjeren je ka jačanju
zajedničkog evropskog identiteta putem pronalaženja i promovisanja
elemenata koji spajaju različite evropske narode i kulture. Posebna
pažnja biće posvećena razgovoru o specifičnim odlikama lokalnih
zajednica, kao i o tome kako pojedinci razumiju idenitet i istoriju
podneblja iz kojega dolaze. Takođe projekat će se baviti temom rastućeg
evroskepticizma i načinima na koje se može suzbiti. Kancelarija za
međunarodnu saradnju će u okviru projekta sprovesti niz aktivnosti koje
će prije svega pružiti mladima priliku da razgovaraju i stvaraju
sadržaje vezane za zajedničke evropske vrijednosti, lokalnu istoriju i
običaje, evroskepticizam i ostale teme kojima se ovaj projekat bavi.
EVEN – Glavni ciljevi ovog projekta su jačanje građanskog aktivizma,
prije svega promovisanje volonterizma u manjim lokalnim zajednicama i
podrška većoj uključenosti građana u procese donošenja odluka na svim
nivoima. U sprovođenju projekta uključeno je 19 partnerskih organizacija
iz 17 država, predviđeno je da u projektnim aktivnostima učestvuje više
od 470 osoba prije svih mladi volonteri, omladinski radnici,
predstavnici organizacija civilnog društva i lokalne administracije.
EYE – Projekat će se baviti temom evropske solidarnosti, odnosno
zašto je važno raditi na jačanju povjerenja između trenutnih i budućih
članica EU. Projektom je predviđeno organizovanje pet EYE omladinskih
festivala na kojima će mladi imati mogućnost da razmijenjuju ideje i
razmišljanja o tome šta znači biti stanovnik Evrope, saradnji između
evropskih država i budućnosti našeg kontinenta. Peti EYE omladinski
festival biće održan u Herceg Novom, tokom dva festivalska dana biće
upriličeni razni događaji poput radionica na temu zajedničkih evropskih
dostignuća, večer predstavlja različitih kultura, debate, panel
diskusije, LARP aktivnost (Live Action Role Play). Projekat okuplja šest
partnerskih organizacija koji pored Crne Gore dolaze iz Finske,
Italije, Grčke i Bosne i Hercegovine.
EVOKE – Razmjena primjera dobre prakse i pronalaženje novih
inovativnih rješenja koje mogu doprinijeti razvoju lokalnih zajednica su
glavne ideje koje stoje iza ovog projekta. Projekat takođe zagovara
saradnju i solidarnost između država u dobu ekonomske krize, kao i
zajednički rad na suzbijanju siromaštva. U projekat je uključeno 11
gradova -partnera iz devet država.
Iz Kancelarije za međunarodnu saradnju Opštine Herceg Novi poručuju da će javnost biti pravovremeno obaviještena o svim projektnim aktivnostima koje će se realizovati u Herceg Novom. Takođe, pozivaju sve zainteresovane da učestvuju u nekom od planiranih događaja, za koje ističu da će biti zanimljivi i korisni, kao i da će na najbolji način predstaviti grad kako projektnim partnerima tako i široj evropskoj publici.
Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) u velikoj mjeri zavisiće i
zavisi od toga na koji način se brine o zaštiti životne sredine, a
uništavanje prirodnih resursa u velikoj mjeri može uticati na dalji
proces priključenja naše države evropskoj zajedinici, poručio je
poslanik Evropskih zelenih u Evropskom parlamentu Tomas Vajs.
On je protekle sedmice posjetio područja koja su se našla na meti
devatsacije i to solanu u Ulcinju, rijeke Taru i Bukovicu, planine
Sinjajevina i Durmitor, a osim aktivista koje se bore za ta područja
podržao je i ostale koji se bore za zaštitu ekologije u Crnoj Gori. Vajs
je istakao da se rijeke ne smiju stavljati u cijevi zarad interesa
nekolicine lica bliskih vladajućim partijama, te da Sinjajevina, kao
drugi po veličini pašnjak u Evropi, ne smije biti pretvorena u vojni
poligon bolo koje vrste.
Komentarišući činjenicu da predsjednici opština nijesu podržali, pa čak
ni saslušali, građane koji se bore za zaštitu rijeka, na primjer
Bukovice, ili da ministar odbrane Predrag Bošković borce za zaštitu Sinjajevine naziva državnim neprijateljima, Vajs je istakao da je to neprihvatljivo.
– Građani koji brane prirodne resurse ne mogu biti neprijatelji države,
to je neprihvatljivo. Ti ljudi očigledno služe državi i bore se za nju i
to je patriotski čin, a ne izdaja države. Ako lokalno stanovništvo nije
uključeno u procese donošenja odluka na pravi način, da se njihov glas
čuje i posluša, onda to nije po standardima EU – poručio je Vajs.
On navodi da je često dolazio u Crnu Goru od 2005. godine i da na prvi
pogled vidi određena unapređenja, jer se izgradila infrastruktura, manje
je smeća, ali je problematično to što se konstantno i dalje zanemaruju
potrebe građana i lokalne zajednice.
– Narod i lokalno stanovništvo moraju da se brane od interesa jedne
kompanije, interesa nekolicine ljudi, koji imaju kratkorične ciljeve.
Čini se kao da građani moraju da brane benefite za zajednicu od nečega
što je benefit za jednu ili dvije osobe – kaže Vajs.
On je istakao da je impresioniran snagom ekološkog pokreta u Crnoj Gori,
jer su se lokalni aktivisti udružili u Koaliciju za održivi razvoj i
zajedno brane životnu sredinu od devastacije.
– To je nešto što ne viđamo tako često ni na nivou Evrope. Nažalost,
vidim da su mnogi građani izgubili povjerenje u politiku, vladavinu
prava i pravnu državu i to je opasno za budući razvoj demokratije, jer
jedno je imati preferenciju prema nekoj partiji, ali je opasnije prezati
i bježati od političkog sistema i nemati povjerenje u sistem. Ipak,
jedini način da riješimo neki problem jeste da idemo kroz sistem i kroz
saradnju i uzajamno povjerenje između lokalnih vlasti i građana –
poručuje Vjas.
On je istakao da je ovog puta došao u Crnu Goru kako bi vidio stanje na terenu i da ne bi zavisio samo od zvaničnih izvještaja.
– Naša je poruka da se građani moraju pitati kako da se koriste neki resursi i rješavaju problemi. Ipak, Crna Gora je izrazila želju da bude dio EU i započela je proces pridruženja, te nam to daje legitimitet da kažemo da ako hoćete da budete dio EU morate da poštujete određena pravila i standarde koji uključuju zaštitu životne sredine. Ovo nije pitanje hoćemo li nešto ili nećemo, nego moramo dijeliti neke iste vrijednosti. Sve zemlje su bile, jesu i biće različite, ali to nije pitanje, nego je pitanje da mi dijelimo neke zajedničke vrijednosti. Ako postoji nedostatak vladavine prava, slobode medija, poštovanja ljudskih prava, pa i zaštite životne sredine mi imamo pravo da tražimo od Vlade Crne Gore da implementira vrijednosti EU na nacionalnom nivou – kazao je Vajs, koji je najavio da će informisati kolege u Briselu o stanju u Crnoj Gori.
Опростите, морам да кажем, једна група наших људи овдје се обогатила, они знају како, те милијарде сада имају и онда не треба да се чудимо што се та дјеца угледају на њих. Они не дају да се та дјеца врате, а ни они се не враћају цркви, што значи моралу исконском
Нека се угледају на божју и љубав својих предака који нијесу
отимали од другога, него су и себе и свој живот даривали за добро
другог, своје родбине, пријатеља и свога народа. Зато и обнављамо ове
светиње, не због светиња, него да би народ задобио светост, узајамну
љубав, да би се људски живот заснивао на братској љубави, а не на
братоубилачкој, казао је митрополит црногорско приморски Амфилохије за ,,Вијести“.
Не чуди, каже митрополит, што млади у Црној Гори иду у криминалне
кланове, јер се угледају на групу људи која се обогатила и има
милијарде, али се, како истиче он, и обезбожила и расчовјечила.
– Нажалост, живот једног народа заснива се на отимачини и егоизму, прокоментарисао
је владика рат зараћених нарко–кланова који бјесни на улицама и који је
однио више од 40 младих живота и позвао све младе да се врате цркви и
исконским моралним вриједностима.
– Да се не угледају на оне који отимају туђе и богате се,
нека се угледају на апостола Марка, Свету Петку, на дивне и честите људе
који су овдје вјековима живјели, без обзира на то да ли су били
римокатолици или православни. Сви су они исповиједали Христа, Бога
љубави, који није дошао како сам каже да му служе, него да служи. Не
само да служи, него да живот свој жртвује за ближње своје, а не да отима
од људи. Распиње и улази у људску историју, указује он.
Казао је како све оно што се није вратило цркви, светињи божјој и
светињи људскога живота, не може да има будућност, већ се претвара у
кланове. Ако се нешто, како каже митрополит, заснива људски, и живот
једнога народа, једне државе, на егоизму, на саможивости и на отимачини,
ако је то будућност, онда је логично, тврди он, да се ово дешава.
– Опростите, морам да кажем, једна група наших људи овдје се
обогатила, они знају како, те милијарде сада имају и онда не треба да се
чудимо што се та дјеца угледају на њих. Они не дају да се та дјеца
врате, а ни они се не враћају цркви, што значи моралу исконском, поручио је Амфилохије.
Он је казао да управо црква свједочи о моралу, љубави према Богу, али и према ближњима, а не отимању од ближњих.
митрополит Амфилохије
Амфилохије је позвао све хришћане да се угледају на Христа, а посебно
је још једном позвао омладину да се не угледају на оне који су
обезбожили и расчовјечили, већ да се угледају на божју и љубав својих
предака који нијесу отимали од другога, него су, како додаје, и себе и
свој живот даривали за добро другог, своје родбине, пријатеља и свога
народа.
– Зато и обнављамо ове светиње, не због светиња, него да би
народ задобио светост, узајамну љубав, да би се људски живот заснивао на
братској љубави, а не на братоубилачкој, поручио је.
Он је казао да историја не памти “братоубилаштво какво је било у
Црној Гори од 1941” и да садашња власт своје темеље гради на
братоубилачком духу.
– Нажалост, и садашња власт намјесто да се ослободи тог
братоубилачког духа, па да на оним изворним темељима јединства духа,
душа и вјера, гради будућност Црне Горе, сљедујући Петровићима, они сад
темеље све на братоубилачком духу. Немојте да се сада чудите што се та
дјеца уче од њих, казао је митрополит.
Митрополит је оцијенио и да не чуди што на улицама има дроге и
проституције и да је то логична последица одсуства вјере у истинске
вриједности.
– Дрога је замјена за изворну и исконску вјеру. Да би се ослободили те дроге, та дјеца морају да се крсте у име Бога љубави, да приме љубав као правило свога живота. Да тиме поштују себе, свој живот, своје тијело и своју душу, као и тијело и душу ближњих својих. То је оно на шта призива црква већ двије хиљаде година, па и данас, закључио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Познати ТВ водитељ и стваралац за дјецу Миња Субота, уз чије емисије
су одрастале генерације најмлађих и који је ове године био специјални
гост XX православног дјечјег сабора на Цетињу казао је да је ова
манифестација велики догађај и велики јубилеј.
„Свака манифестација која је посвећена деци има велику вредност.
Међутим, кад сам чуо да двадесет година траје овај сабор, схватио сам да
ово није само ваш јубилеј него је то јубилеј Црне Горе. Одржати
двадесет година једну такву манифестацију није једноставно“, рекао је
Субота Радију „Светигора“.
Додао је да његово искуство из организовања оваквих манифестација,
„Радости Европе“ у Београду и сличних говори да то није нимало
једноставан посао.
„У Београду иза таквих манифестација стоје Влада, Скупштина Града… Међутим, велики је подвиг свих вас овде који успевате да сабор правите већ двадесет година“, рекао је Субота.
U nedjelju 1. septembra 2019. godine, u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, odslužena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao protojerej-stavrofor Dragan Mitrović, a sasluživali su mu protojerej-stavrofor Dalibor Milaković, zatim protojereji: Miladin Knežević, Mirčeta Šljivančanin, Branko Vujačić, kao i protođakon ovoga hrama Vladimir Jaramaz.
Ove nedjelje na Svetoj Liturgiji sabrao se veliki broj vjernog
naroda, kao i mnoštvo omladine, studenata i djece školskog i
predškolskog uzrasta, budući da je danas takođe u toku Liturgije služen i
moleban za uspješnu novu školsku godinu.
Sveštensvo Sabornog hrama se ištući blagoslov Božiji, molilo za dobro
zdravlje, sticanje znanja i umnožavanje ljubavi kako đaka i studenata
koji se spremaju za nastupajuću školsku godinu, tako i za sav prisutni
vjerni narod.
Svima prisutnima, a naročito djeci besjedom se obratio sveštenik Sabornog hrama i koordinator Katihetskog odbora Mitropolije crnogorsko-primorske protojerej Mirčeta Šljivančanin, koji je ovom prilikom govorio o veličanstvenom održanom jubilarnom dvadesetom dječijem Pravoslavnom saboru na kojem su uzela učešća sva djeca polaznici škola vjeronauke širom Crne Gore, kao i o Školi vjeronauke pri Sabornom hramu u Podgorici, koja počinje sa radom za dvije sedmice, pozvavši pritom roditelje da upišu djecu koja još nisu polaznici ove Škole vjeronauke.
,,Kad god idemo na Liturgiju, mi u stvari draga djeco idemo kod
Gospoda, da se sa NJim sretnemo i da se sa NJim sjedinimo. Evo i danas
smo pošto počinje nova školska godina prizvali Božiji blagoslov na vas
da budete dobri đaci da dobro učite i da dobro slušate svoje roditelje.“
– istakao je otac Mirčeta.
,,Mi smo juče imali Dječiji sabor na Cetinju, na kojem se okupilo
više od 1,500 djece, dakle vaših vršnjaka i drugara koji su se igrali,
pjevali, radovali susretu, radujući se Bogu i radujući se jedni drugima.
Pravoslavni Dječiji Sabor u Crnoj Gori je najljepša manifestacija Crne
Gore i tamo na Saboru dječijem je takođe uzeo glavnog učešća čuveni
Minja Subota, čuveni Dječiji pjesnik i stvaralac koji je rekao da u
cijeloj svojoj karijeri u kojoj je organizovao i uzeo učešća na mnogim
manifestacijama posvećenim djeci nije vidio ljepšu i brojniju
manifestaciju.“ – naglasio je on.
,,Ovdje će za dvije nedjelje početi časovi vjeronauke u Školi
vjeronauke pri Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja koja broji preko 150
djece polaznika i koji su takođe učestvovali na ovom velikom
Pravoslavnom dječijem saboru i koji su osvojili brojne nagrade na
takmičenjima.
Zato pozivamo svu onu djecu koja još ne idu na veronauku, da se
priključe ovdje svojim vršnjacima, da zajedno učite ovdje u ovom našem
najljepšem Hramu i o Bogu i o svetiteljima i praznicima, odnosno, da
učite o svemu onome što je dobro i blagosloveno. Pa da i vi djeco koja
niste ove godine išli na Dječiji Sabor, da idete ako Bog da dogodine.“ –
podsjetio je otac Mirčeta.
,,Neka ste blagosloveni, neka je blagosloven Bog naš, neka vam je
srećan početak školske godine, da budete dobri đaci i da budete dobri
roditeljima vašim!“ – poželio je na samom kraju svog obraćanja otac
Mirčeta.
Nakon Svete Tajne Pričešća kojoj se veliki broj vjernog naroda
prisajedinio, sveštenstvo djecu, kao i sve vjerne pokropilo vodicom za
blagosloven i dobar početak školske godine i za svaki napredak i dobro u
njihovom životu.
BERANE- Nadležne službe u Opštini Berane
pripremile su odluku o davanju saglasnosti na Odluku o kreditnom
zaduživanju DOO „Benergo“ koje je osnovano za potrebe korišćenja
hidropotencijala kao obnovljivih izvora u svrhu proizvodnje električne
energije. Odluka će biti ubrzo ponuđena na usvajanje odbornicima
lokalnog parlamenta, a u njoj se navodi da Opština Berane daje
saglasnost DOO „Benergo“ da se kreditno zaduži kod najpovoljnije
finansijske institucije, odnosno poslovne banke, radi izgradnje mini
hidroelektrane Miolje Polje, na gradskom vodovodu u iznosu od 600.000
eura.
– Sredstva koja treba obezbijediti za izgradnju mini hidro elektrane „Miolje Polje“ iznose 750.000 eura. Opština Berane shodno rešenju Agencije za zaštitu konkurencije može izdati garanciju u visini najviše do 80 odsto kredita, odnosno do 600.000 eura i ista će biti obezbijeđene kroz kreditno zaduženje kod najpovoljnije finansijske institucije. Kako se radi o preduzeću osnovanom za potrebe korišćenja hidropotencijala u svrhu proizvodnje električne energije, kao energenta od vitalnog značaja za sve stanovnike opštine, očekujemo da će svi odbornici podržati ovu odluku – naglasili su iz lokalne uprave.
Majke, bivše i sadašnje korisnice nadoknada po osnovu rođenja troje ili više djece zakazale su novi protest i to u petak, 6. septrembra, u 13 časova ispred Skupštine Crne Gore u Podgorici.
One će kao i do sada tražiti da im se vrati ukinuto stečeno pravo, odnosno nadoknade po osnovu materinstva u iznosu od 70, odnosno 40 odsto prosječne zarade. Majke podsjećaju da je od jednog povlaštenog kredita funkcionerima od 40.000 eura jedna majka mogla da prima nadoknadu od 192 eura čak 17 godina.
