Месец: мај 2020.

Поводом наступајућег Рамазанског бајрама имаму Исламске заједнице у Беранама Рахиму еф. Муратовићу, те припадницима ислама у нашем граду честитку је упутио предсједник општине Беране Драгослав Шћекић.

„У име Општине Беране и своје лично име упућујем најискреније честитке имаму Исламске заједнице у нашем граду Рахиму ефендији Муратовићу и свим грађанима Берана исламске вјероисповијести, поводом Рамазанског бајрама.

Желим да празник прославите у миру, здрављу и љубави, окружени ближњима.

Нека овај велики празник све људе подсјети на важност његовања међусобног поштовања, разумијевања и толеранције, а у сваки дом унесе радост и слогу„, стоји у честитки предсједника општине Беране Драгослава Шћекића.

Izvor: https://berane.me

Наставничка мрежа током пандемије окупила је наставнике Западног Балкана са жељом да им у новој и не баш пријатној ситуацији пружи подршку кроз размјену материјала и идеја за реализацију наставе на даљину размјену информација, сарадњу, али и психолошку потпору.

Циљ Мреже је и подстицање и јачање дјечијег ликовног и литерарног стваралаштва на даљину, па је расписала јавни позив за све ученике основних и средњих школа региона на тему:,,Планета дише у истом ритму”.

Међународни стручни жири, два дана након што је конкурс завршен, за категорију старијих разреда основне школе издваја и похваљује 26 ученика. Тако су се на списку похваљених под називом „Поезија и проза“, шири избор стваралаца, нашла имена и радови троје ученика из ОШ ,,Илија Кишић”: Jована Поткоњак, ученица VIIIa и Милица Радуловић и Иван Меденица из VIa.

Међународни стручни жири 16. маја саопштио имена финалиста. Међу побједницима конкурса нашли су се радови ученика из РС Македоније, Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.  Награђене су и двије ученице из ОШ,,Илија Кишић”, Јована Поткоњак, за поезију и Милица Радуловић за прозу.

Менторка Тамара Комар каже да је вјеровала у квалитет радова својих ученика, али и да је пријатно изненађена успјехом који су остварили одмјеравајући своју литерарну снагу са вршњацима из региона.Она истиче неуморну Жељану Радојичић Лукић која је са својим сарадницима стала на чело тренутно највеће и најживље, па и највеселије балканске зборнице и не може да не помене несебичну Ивану Вању Милић, администраторку Мреже за Црну Гору, без чије се техничке подршке литерарни радови зеленичких ученика Јоване Поткоњак, Милице Радуловић и Ивана Меденице не би нашли међу награђенима, односно похваљенима.

Izvor: https://www.rthn.me

Данас је на Мокринама обиљежена завјетна слава овог мјеста  и Дан Светих Ћирила и Методија. У присуству вјерника који су поштовали мјере НКТ службу је обавио јереј Зоран Миљанић. Литургија је служена ван храма СВ. Варваре која потиче из средњег вијека  а у данашњем облику датира из 1642. Године.  Црква је у фази реконструкције и то је један од разлога због чега је служба одржана напољу али и због поштовања мјера НКТ.

У пригодној бесједи јереј Миљанић је истакао значај ове двојице мисионара хришћанства и културе и похвалио мјештане Мокрина који су обновили некадашњу традицију што још једном потврђује да у Боки култ Ћирила и Методија још увијек траје.

-Два наша оца, Грка,  донијели су нам византијско литургијски обред у интегралу. Донијели су нам језик, црквено словенски, старословенски, руско словенски, српско словенски, којим дан данас богослужимо. У задње вријеме смо почели да служимо на нашем, српском језику да би народ разумио –казао је јереј Миљанић и поручио да овај обред који су донијели светитељи морамо да чувамо.

Јереј Миљанић се осврнуо и на реконструкцију цркве која је у току и објаснио да су радови почели на паладуру илки црквеној пјевници а онда дошли на идеју да све обнове.

-Прије шест мјесеци слали смо пројекте за све наше цркве надлежнима у општини са предлогом да уђу у прорачун будуће  санације. Са секретарком за културу и образовање Аном Замбелић Пиштало смо се договорили да завршимо фрескопис у овој цркви и ако то урадимо ово ће бити прва црква на овим просторима у новије вријеме која ће бити рађена у фреско техници-казао је јереј Миљанић и навео да је Општина донијела рјешење да у року од три године исплати 17.600 еура за тај посао.  

Планирано је да се 80 квадрата уради у фрескопису а поред тога ће бити урађена нова пјевница, рестаурација олтара, престона плоча, климатизација, а када све то буде завршено, казао је јереј Миљанић, „настојаћемо да од овога храма направимо саборни за ово велико поднебље“.

Нада се да ће бити донација за овај велики посао  те да ће сви приложници бити уписани у љетописној књизи, како би сутра, послије 200, 300 година будуће генерације имале обавезу да то чувају и обнављају.

Izvor: https://www.rthn.me

Oko 30 članova SRK „Lipljen”, mještana sela Rabitlja i rafteri Milko Kljajević i Radoman Andesilić, čistili su korito rijeke Ćehotine na potezu od brane u Otilovićima do brane u Durutovićima.Izvađene su ogromne količine smeća, a očišćen je tok rijeke u dužini od 7 kilometara.

HERCEG NOVI – Avanturistički park na Vrbanju koji se ponovo vratio u naručje Agencije za izgradnju i razvoj Herceg Novog, otvoren je juče, a za sve posjetioce ulaz je besplatan.

Park je razvrstan je po kategorijama, od najlakšeg za djecu, do najtežegza odvažnije korisnike.

„I ovaj Dan nezavisnosti beranski bivši radnici su dočekali poniženi i obespravljeni. Njima je jedino ostalo da gledaju kako bivše fabrike odlaze u staro gvožđe, jer nova radna mjesta i novi pogoni žive samo u obećanjima predsjednika države“, kaže Mileta Šćekić, jedan od predstavnika beranskih radnika.

Predstavnici radnika, koji su u periodu od 1990. do 2000. godine ostali bez posla pozvali su predsjednika države Mila Đukanovića da povodom Dana nezavisnosti javno saopšti koliko je u poslednjih tri decenije otvoreno fabrika u Beranama i koliko je Beranaca u tom periodu zaposleno u privredi.

Oni su istakli da je Đukanović svojim izjavama o novom zapošljavanju i ekonomskom i privrednom prosperitetu sjevera vrijeđao bivše radnike, koji su godinama prepušteni socijalnom propadanju.

– Đukanović je u svojstvu premijera i predsjednika Crne Gore obećavao da će bivšim radnicima ponuditi beskamatne kredite za pokretanje biznisa i da će se u narednom periodu realizovati projekti koji će garantovati ogromno zapošljavanje na mnogo humanijim poslovima od onih na kojima su morale raditi generacije naših predaka. Pored toga on se usudio da kaže da niko u savremenoj Crnoj Gori ne smije imati osjećaj ugroženosti. Međutim, i ovaj Dan nezavisnosti beranski bivši radnici su dočekali poniženi i obespravljeni. Njima je jedino ostalo da gledaju kako bivše fabrike odlaze u staro gvožđe, jer nova radna mjesta i novi pogoni žive samo u Milovim obećanjima – naveo je Mileta Šćekić.

Sa njim se saglasio i Dušan Veljić koji navodi da i pored brojnih obećanja ništa nije urađeno da se bivši radnici zbrinu na adekvatan način i da im se obezbijedi minimum za preživljavanje.

– Brojne radničke porodice su svih ovih godina bile gladne. Bivši radnici su zbog bolesti, starosti i duševnih tegoba, kojima su bili izloženi, postali radno nesposobni ljudi. Iako je Đukanović dobro znao da većina bivših radnika nije više u stanju da hoda, on se drznuo da im preporuči da pokreću biznis i da će im on u tome pružiti ruku pomoći. Zato ga pozivamo da nam se javno izvini i da konačno prestane da udara na dostojanstvo bivših radnike sjevera – naveo je Veljić.

Vesko Radičević smatra da je najtužnije to što je umjesto utvrđivanja odgovornosti država vlasnicima fabrika omogućila da otuđe svu raspoloživu imovinu fabrika.

– Da su kojim slučajem ispoštovan kupoprodajni ugovori danas bi bivše beranske fabrike dobrim dijelom snadbijevale čitavo regionalno tržište sa kožnom galanterijom, opekarskim proizvodima, papirom, tapetama, gumama, ugljem, namještajem, kućanskim aparatima i drugim proizvodima. Umjesto toga imali smo pljačkašku privatizaciju u šta se može uvjeriti svako ko pogleda bivše fabrike. Pogubno je što za tako nešto niko nije odgovarao – naglasio je Radičević.

Izvršiti reviziju radničkih penzija

Bivši beranski radnici su zatražili od predsjednika Đukanovića da se, umjesto prazne priče, založi da se izvrši revizija njihovih penzija.

-Bivši beranski radnici koji su imali velike plate u uspješnim fabrikama na Rudešu sada penziju primaju ispod prosječne granice. Radnici su u velikoj Jugoslaviji bili gospoda, a u nezavisnoj Crnoj Gori su postali sirotinja. Mnogi od njih su bili i predmet neviđenih manipulacija od strane aktuelnog režima. Sad su neki od njih, dobijajući minimalne penzije, prinuđeni da ostatak života provode u nehumanim uslovima. Zato tražimo da se Đukanović, umjesto stare istrošene priče založi da se izvrši revizaja penzija radnika – naglasio je Mileta Šćekić.

Izvor: Dan.co.me