Месец: јун 2020.
Категорије
Бар у молитвеном ходу у одбрану светиња!
Вјерни народ Бара и вечерас је масовношћу показао да је уз своју СПЦ и да неће дозволити отимање светиња
Barski rok bend Akademia gostovao je juče na Radiju D u okviru projekta Žurka pod maskama. Frontmen benda Božo Gagović istakao je da se već polako vraćaju radnim obavezama, te da ih naredne sedmice očekuju dvije svirke.
– Uželjeli smo se nastupa svakako, i biće teško vratiti se u formu, em što ulazimo u godine, em što smo po prirodi ljenčuge. Kad se naučimo jednom da smo vrijedni onda smo vrijedni ali nas je ova korona malo poremetila. Međutima, što se nas tiče nije bila baš neradna, snimili smo dva, tri singla, u pripremi je album koji bi trebao da izađe u periodu od septembra do aprila naredne godine, polako se završava. Gostovali smo po nekim radio emisijama, učestvovali smo u ovim akcijama ostani doma, čujali smo se svakdonevno i evo polako ulazimo u radni režim– kazao je Gagović.
Iako se u današnje vrijeme mnogi muzičari okreću solo karijeri, članovi ovog benda prema riječima frontmena, nemaju tih ambicija.
– Sa nama je preko godinu dana i Marija Brajović, šesti član Akademie. Nismo neki karijeristi da razmišljamo o solo karijeri, vrlo nam je drago da djelujemo onako kompantno iz Bara i svi nas prepoznaju kao Akademiu. Dok god budemo svirali to će tako da bude – naglasio je Gagović i objasnio kako je bend dobio ime Akademia.
– To je interesantno, svirali smo u svim barskim bendovima s kraja osamdesetih godina, Karlo V, Don Kihot, Ivan i legende, Katapult, Bel Mondo, prvi album koji je snimljen za PGP RTS još `88. godine i onda smo se razbili. Neko je otišao u vojsku, neko se oženio, neko je radio neku drugu muziku. I 2008. godine smo ponovo napravili bend i mislim da je Mišo Škuletić naš nekadašnji punopravni član predložio, jedini sam ja bio protiv jer sa inače ljubitelj imena sa dvije riječi. Moje predlog je biokao Zvučni zid ili Carstvo čula ali sam bio preglasan i ostalo je Akademia.
Na albumu koji je izdat kao retrospektiva 2002 – 2016 .našlo se 15 pjesama, a prema njegovim riječima, isto toliko će se naći i na ovom albumu koji slijedi.
– Biće 15, tu ima naravno i filmske muzike koju smo radili, zatim programske, ambijentalne muzike ali ima jedno 15 konvencionalnih pjesama koje se puštaju po radiju. Stidljivo radimo više za nas, a u principu smo kaver bend koji živi od svoga posla. Album će biti gotov za par dana, u obavezi smo prema Ministratsvu kulture koji je sufinansijer projekta da izdamo u nekom zakonskom roku. Nisam siguran da li će nam dopustiti da datum izlaska bude 25. april naredne godine kada će biti petogodišnjica izdanja prošlog albuma. Ako nas požure onda ćemo morati negdje od septembra. Ima 12 kompozicija Akademie od kojih su dva instrumentala, plus tri bonus trake koje su dvije navijačke pjesme za KK Mornar i poslednji singl naše koleginice Marije Brajović „Zar imaš hrabrosti”. Znači sve ukupno 15 pjesama od kojih je 12 Akademie – dodao je Gagović.
Od 13. godine je kako kaže, ušao u ovaj muzički svijet i od tada pa do danas živi rokenrol.
–To je moj poziv i ne bih ništa mijenjao za nešto drugo – kazao je Gagović i otkrio da se čvrtso drže svog pravca.
– U principu žestoko odbijamo nastupe u lokalima gdje sviraju kolege druge provencije, prosto se ne osjećamo komotno, nije nam prijatno. Uvijek nađemo lokale koji su nam prijatni i dok god tjeraju taj stil koji nama odgovara mi tu i radimo.
Moram priznati da smo prvih godina bili malo energičniji, u međuvremenu nismo napravili kalkulaciju da pređemo da sviramo nešto što se naslanja na pop muziku ali smo u domenu rokenrola malo smanjili tenziju jer sve je manje slušalaca. Radimo onako kako u momentu mislimo da treba –zaključio je Gagović.
Radio D nastavlja sa lajv nastupima naših poznatih izvođača, a prema riječima urednice Sande Rakočević slušaoce uskoro očekuju brojna iznanađenja.
Izvor: DAN.co.me
U Kolašinu će se spremati juniori i pioniri, u Tivtu kadeti i kadetkinje
Košarka se vraća na crnogorske parkete – mlađe crnogorske selekcije od danas su na mini pripremama u Tivtu i Kolašinu.
U Kolašinu će se spremati juniori i pioniri, pod vođstvom Dušana Dubljevića, koji mijenja Vladimira Todorovića, te Bojana Bakića.
Bakić, selektor pionira, pozvao je 17 igrača. Na spisku su Rade Todorović, Batrić Velimirović, Matija Nikolić, Miloš Veković, Pavle Mugoša, Vuk Šćepanović, Ilija Škuletić, Maksim Brnović, Andrija Đaletić, Lazar Rakočević, Danilo Nikezić, Dušan Stanković, Milan Tatić, Petar Vojinović, Filip Vučurović, Lazar Smolović i Luka Kovačević.
„Za mene je ovo prvenstveno velika čast i obaveza. Narednih desetak dana očekujem da upoznamo djecu koja su perspektiva. Radićemo, trudićemo se, želim da se posvetimo toj djeci i da pokušamo da proširimo bazu, da zainteresujemo što je moguće više dječaka da treniraju. Oni koji nisu trenutno tu nisu otpisani. Mi ćemo voditi računa da kroz naredna okupljanja obuhvatimo još veći broj djece, kako bi imali što jasniju sliku šta možemo da očekujemo od selekcije za narednu sezonu“, istakao je Bakić.
Selektor juniora za ovu akciju pozvao je Danila Ivanovića, Maksima Vujovića, Nemanju Vujoševića, Miloša Stijepovića, Stefana Vukčevića, Andriju Grbovića, Balšu Jokića, Balšu Folića, Zorana Vučeljića, Igora Jokovića, Nikolu Raktnića, Vuka Velimirovića, Krsta Dubljevića, Marka Šofranca, Milana Mićanovića i Danila Lacmanovića.
„Ove pripreme su sigurno od velike važnosti i obavezne kao i kada se rade pripreme za velika takmičenja. I zbog same činjenice da su djeca dugo bila van trenažnog procesa, izuzetno je bitno što će sada trenirati zajedno. Biće ovo prvi filter i za narednu godinu, kada ćemo opet imati veliko takmičenje. Naravno da ćemo u toku godine organizovati još okupljanja, da bi na kraju pred Evropsko prvenstvo imali pravu sliku,“ istakao je Dušan Dubljević.
U Tivtu će se spremati 19 kadeta i 15 kadetkinja.
Na spisku su Anastasija Begović, Sanja Pavlović, Tea Grabovica, Nađa Drobnjak, Jovana Milošević, Hristina Zuber, Bojana Radnjić, Tijana Tatalović, Jelena Bulajić, Atina Radević, Mila Bajčeta, Nastasija Pajović, Andrea Ivanović, Teodora Bulatović i Zoja Canović.
„Definitivno je važno da vidimo stanje djevojčica, imamo nekoliko koje su bile tu i prošle godine, pa možemo vidjeti njihov napredak. Treniraćemo i vidjeti šta možemo da očekujemo od njih za narednu godinu. Znamo da baza u ženskoj košarci nije velika, tako da nam je svaka djevojčica bitna. Ima tu talentovanih košarkašica, nijesam pozvao nekoliko u ovom trenutku najboljih, da bih dao više prostora nekim djevojčicama koje nijesam gledao i radio sa njima malo duže“, poručio je selektor kadetkinja Vladan Radović.
Selektor kadetske selekcije Rajko Krivokapić radiće sa: Petrom Kosovićem, Danilom Stankovićem, Igorom Gardaševićem, Andrijom Šutovićem, Vasilijem Todorovićem, Miloradom Brajovićem, Vladimirom Sudarom, Ljubisavom Šećkovićem, Jovanom Šoćom, Petrom Radovićem, Mitrom Radulovićem, Nikolom Đuričićem, Maruanom Čičićem, Markom Radunovićem, Davidom Mirkovićem, Aleksom Janičićem, Bodinom Radulovićem, Lukom Đurovićem i Aleksom Ašaninom.
„Veoma važno što ćemo zadržati taj kontiniuitet okupljanja i vidjeti u kakvom su stanju košarkaši i kakav je kvalitet ove prve grupe. Vjerujem da će kasnije i drugi košarkaši u ovom godištu dobiti šansu da se pokažu. Ovaj kamp imaće značajnu ulogu za nas. U odnosu na većinu evropskih zemalja imamo mala baza, ali dosadašnja iskustva, prirodni talenat, nam daju nadu da ćemo i iz ove generacije stvoriti jednog ili više igrača za seniorsku reprezentaciju, što je glavni cilj svih selektora u mlađim kategorijama“, istakao je Krivokapić.
Izvor: http://www.vijesti.me
У организацији Српског покрета „Његош“ и ЈУ „Центар за културу“ Беране синоћ је у сали ове установе одржана јавна трибина под називом „Нека буде борба непрестана“. Трибини су присуствовали предсједник општине Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Новица Обрадовић.
Српски покрет „Његош“, основан је 2019. годинe са два основна циља: прво, да духовно, културно и материјално оснажује српско етничко биће Црне Горе, односно да јача његову сигурност и самопоуздање у одбрани и очувању сопственог идентитета и друго, да допринесе развијању и учвршћивању, у савременом културном и друштвеном контексу, српске самосвијести, као и успостављању народног јединства у Црној Гори, на основама дјела Петра II Петровића Његоша.
„Све ово што се дешава, а посебно у погледу поништавања и затирања српског националног и културног идентитета, даје за право да се сматра да је и Његошева ријеч, којом је насловљена трибина, „Нека буде борба непрестана“, и дан данас актуелна, као и онда када је изговорена„, речено је на трибини на којој су говорили Југослав Благојевић, Милутин Мићовић, Веселин Матовић, Милица Бакрач, Дарко Јововић и Дамјан Ћулафић.
Након завршетка трибине организовано је потписивање приступнице Покрету.
Од броја потписаних приступница зависиће и формирање посебног одбора Покрета у Беранама.
Izvor: https://berane.me
Предсједник општине Драгослав Шћекић обишао је локалитет Тумбарице у селу Доња Ржаница са својим сарадницима, гдје постоје остаци тaкозваног Тумба града насталог 4.500 година прије нове ере.
О историји локалитета и истраживањима предсједника су упознали директорица Полимског музеја Виолета Фолић, археолог Предраг Лутовац и музејски савјетник Слободан Обрадовић.
Предсједник је приликом обиласка истакао да је задовољан радовима који су у протеклом периоду изведени на овом простору.
“Оно
што планирамо да урадимо у наредном периоду јесте обиљежавање овог
локалитета и поправљање путне инфраструктуре која води до овог значајног
архелолошког налазишта”, казао је Шћекић и нагласио да је то потребно
урадити и када је ријеч о другим локалитетима на подручју Берана како би
се на тај начин унаприједила туристичка и културна понуда града.
Како су објаснили из Полимског музеја, Тумбарице важе за локалитет са непроцјењивим археолошким благом. Налазиште свједочи о остацима тзв. Тумба града, те су материјални налази овог локалитета јединствени не само у Црној Гори, већ и на простору Балкана када је археологија у питању.
„Ради се о остацима римског утврђења, бедемских
зидина дебљине 1,4 метра и кула стражара, које доминирају над читавим
утврђењем. На највишој коти овог локалитета, окружена бедемима, налази
се ранохришћанска црква димензија 11,7 са 7 метара. Налазиште свједочи о
животу у том природном рефугијуму (уточишту), насељеном још у неолиту,
око 4.500 година прије нове ере. Пронађени су украси са византијске
појасне гарнитуре, затим сребрни и бронзани новац из римског и
византијског периода…“, објаснили су представници беранског музеја, чији је тим пронашао арехолошке остатке.
Након тога, предсједник је у пратњи потпредсједника општине Рада Кљајића и Марка Лалевића, као и савјетника у Служби предсједника Зорана Јојијћа, посјетио Полимски музеј и обишао музејски депо, збирку предмета, галеријски простор…
Шћекић је оцијенио током посјете да је потребно повећати улагања у музеј, како би се унаприједио рад ове установе, као и да у наредном периоду треба приступити рестаурацији слика.
Izvor: https://berane.me
Nezavisni poslanik smatra neophodno preispitati i postojeći koncept poreza na dodatu vrijednost, ali i porez na imovinu
Namjera Predloga dopune Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, kojim se uvećava porez na iznadprosječne zarade, je da se ostvari princip solidarnosti i da zaposleni sa visokim platama podnesu malo veći teret, smatra predlagač zakonskog rješenja, Aleksandar Damjanović.
“Namjera Predloga zakona, koji je ove sedmice ušao u skupštinsku proceduru, je da zaposleni sa visokim zaradama podnesu malo veći teret nego najveći broj građana, zaposlenih čije su zarade prosječne ili ispod prosječne, odnosno najveći broj crnogorskih penzionera”, rekao je Damjanović agenciji Mina-business.
Dopuna se odnosi na višu poresku stopu na zarade veće od prosječnih.
“Na lična primanja koja su iznad prosječne mjesečne bruto zarade ostvarene u prethodnoj godini u Crnoj Gori, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, stopa poreza na dohodak iznosi 15 odsto na iznos primanja iznad prosječne zarade”, navodi se u dokumentu.
Damjanović, koji je nezavisni poslanik u Skupštini, kazao je da je Vlada već dala negativno mišljenje na predloženi koncept sa dosta neubjedljivom argumentacijom.
“Očekujem da se dozvoli makar rasprava u Skupštini o Predlogu zakona i ukrste argumenti za i protiv, uz moju napomenu kao predlagača da bi prag progresivnog oporezivanja mogao da bude veći od predloženog, recimo u smislu oporezivanja zarada većih od dvije prosječne zarade”, naveo je Damjanović.
S druge strane, Damjanović je rekao da očekuje da to bude impuls za debatu o tome da li je neophodno još intervencija u poreskom sistemu, a u sklopu ublažavanja negativnih ekonomskih posljedica pandemije koronavirusa, poput smanjenja stope poreza na dobit za zatvorene djelatnosti, odnosno povećanja stope poreza na dobit za sektore koji su ekstraprofitirali tokom pandemije, poput finansijskog, proizvodnje i trgovine ljekovima, kao i maloprodaje prehrambenim proizvodima.
“Takođe je neophodno preispitati postojeći koncept poreza na dodatu vrijednost (PDV), ali i porez na imovinu, jer sadašnji način oporezivanja sve više i više povećava socijalne razlike i ruši proklamovanu solidarnost u pandemiji koronavirusa”, naveo je Damjanović.
Sadašnji način oporezivanja, kako smatra, stvara brojčano mali, ali veoma uticajan broj milionera u Crnoj Gori, preduzeća i građana, koji pritiskom na državne i institucije praktično determinišu crnogorsku političku scenu, odnosno donose ključne političke odluke.
U predlogu zakonskog rješenja se objašnjava da su razlozi za dopunu sadržani u potrebi da se u sklopu mjera za saniranje ekonomskih posljedica pandemije koronavirusa ostvare dodatni prihodi budžeta, uz primjenu principa solidarnosti.
U dokumentu se dodaje da ne postoji potreba za usaglašavanjem sa evropskim zakonodavstvom i potvrđenim međunarodnim konvencijama.
“Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbijediti dodatna finansijska sredstva. Naprotiv, primjenom zakona biće ostvarena dodatna finansijska sredstva”, navodi se u predlogu.
Razlog za stupanje na snagu zakona danom objavljivanja u Službenom listu sadrži se u, kako se zaključuje, potrebi hitnog donošenja izmjena važećeg zakona kako bi se ublažile negativne posljedice pandemije koronavirusa.
Izvor: https://www.vijesti.me
Svjetska pandemija smrtonosnog korona virusa i nezabilježena kriza koju je ona izazvala bili su potrebni crnogorskim zvaničnicima da shvate da turizam nije dovoljan za opstanak države, već da je potrebno pokrenuti i neke druge grane privrede.
Tako je ministarka ekonomije najavila da će se ubuduće ulagati i u poljoproprivredu i industriju, kako bi se obezbijedila održivost crnogorske ekonomije. Najavljujući treći paket mjera pomoći privredi, gospođa Sekulić je propustila da kaže da se na njega čeka već mjesecima, te da su prva dva paketa bila nedovoljna da u potrebnoj mjeri pomognu ugroženim sektorima i preduzetnicima.
Kakvo je stanje u državi poznato je svakom građaninu, osim pripadnicima vlasti koji odavno ne dijele našu surovu stvarnost. Preko 40.000 nezaposlenih na biroima rada, desetine hiljade ljudi koji rade za platu od 250 eura, ogroman broj penzionera čije penzije ne prelaze 200 eura, minimalna zarada koja je do skoro bila najniža u regionu, prosječna zarada koja je godinama unazad na istom nivou, propala preduzeća i fabrike, javni dug koji je prešao granicu od 80 odsto BDP-a čime smo zašli u opasnu zonu zaduženja, izvoz koji se ne može porediti sa uvozom, auto-put čija izgradnja uveliko kasni i ne vidi se njen završetak, su karakteristike naše sadašnjice. I nije to posledica pandemije korona virusa, već tridesetogišnje vladavine DPS-a koja je opustošila Crnu Goru teže od bilo kakve pošasti.
Zbog toga, dvolična najava vlastodržaca da će se raditi na pokretanju proizvodnje i smanjenju zavisnosti od turizma usled pandemije korone predstavlja klasičnu zamjenu tezu i pokušaj ubjeđivanja građana da su svi naši problemi posledica globalnog problema koji je uzdrmao svijet, a ne akumuliran zbir grešaka, propusta, nerada i nepočinstava vlasti.
Socijalistička narodna partija Crne Gore će nastaviti da razobličava stvarni karakter vladajuće strukture i sva njena nedjela, a sigurni smo da su građani potpuno svjesni stanja u koje ih je ona dovela i da joj više neće dozvoliti da im prodaje šarene laže.
Другим ријечима – организоваћемо их исто онако како су организована и друга јавна окупљања ових дана, на примјер: мирни грађански протест Не могу да дишем; прослава Дана независности, слободне шетње градским улицама и трговима, интензиван рад тржних центара и градилишта? Од раније се зна да је карактер литија миран, културан и радостан
Ограничење јавних окупљања на 200 људи нема утемељење у закону, јер или имате епидемију и ванредно стање, па јавних скупова нема, или су дозвољени – па нема ограничења, казао је у интервјуу за Дан ректор Богословије Свети Петар Цетињски, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, оцјењујући да је таква мјера политичке природе и провидна игра појединих људи на власти да спријече литије.
Хапшење владике и свештеника, привођење митрополита и остале поступке власти према Цркви у претходном периоду, Перовић види као непринципијелне мјере које су урушиле ауторитет саме државне власти, и показале их као изворе нестабилности и проблема.
“Литије ће, ако Бог да, бити организоване у складу с прописаним мјерама. Другим ријечима – организоваћемо их исто онако како су организована и друга јавна окупљања ових дана, на примјер: мирни грађански протест Не могу да дишем; прослава Дана независности, слободне шетње градским улицама и трговима, интензиван рад тржних центара и градилишта? Од раније се зна да је карактер литија миран, културан и радостан.
Зато не видимо ниједан разлог за бојазан да би наше литије, ни на који начин, могле угрозити здравље учесника или других грађана, а још мање да би могле угрозити јавни ред и мир”, рекао је Перовић.
Према његовим ријечима у СПЦ су свјесни како су неке од тих мјера донијете не из здравствених, него из чисто политичких разлога.
“Шта значи ограничење јавног скупа на 200 људи? Такав пропис нема утемељења у домаћем законодавству. Или имамо епидемију и ванредно стање – па нема јавних окупљања, или су јавна окупљања дозвољена – па нема ограничења. Ово је провидна игра појединих људи на власти да спријече литије – и ништа више”, сматра он.
Одговарајући на питање да ли су Митрополија и епархије СПЦ у Црној Гори пријавиле одржавање литија, као јавних окупљања, и какав је одговор Управе полиције Перовић каже да неке литије нијесу баш благовремено пријављене за ову недјељу, “или ако хоћете – полиција није имала нимало флексибилности да уважи и разумије један дан кашњења у пријавама (по пропису то треба учинити пет дана раније), па ћемо бити принуђени да при многим храмовима тога дана обављамо молебне без литије”.
“Али то је једна ситница, једна пролазна етапа, на народном путу, на благословеном путу – са кога нема назад. Идемо у литије, ове недјеље, сљедеће недјеље – до побједе. До Црне Горе – без једног лошег закона. Директору полиције Веселину Вељовићу се, у вези с најавом литија, омакао један непромишљен коментар препун нетачности (измишљена зараза која је, наводно, ишла баш преко литија) и двоструких аршина – али не вјерујем да ће ни полицији ни нама у Цркви, такав приступ бити релевантан за организацију литија”, истакао је Перовић.
Izvor: https://www.in4s.net