„Ukoliko Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da procijeni da sadnice četinara neće uspjeti da opstanu na pašnjaku Sinjajevine, kako onda da im vjerujemo u procjenu da vojni poligon neće uticati na ekosistem naše planine. Inženjeri šumarstva sa kojima smo razgovarali kazali su nam da sadnicama smrče i bora na Sinjajevini nije ni bilo jesto, te ističu da je to područje bilo pogodno za šumu ona bi i sama nastala“
Sadnice smrče i bora koje je Ministarstvo odbrane zasadilo na Sinjajevini u novembru prošle godine osušile su se, a samo par biljaka, od čak 3.000 zasađenih, se još bori da preživi, saopšteno je iz Građanske inicijative „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Oni su kazali da ovakav slijed događaja pokazuje kako u praksi izgleda kada je od suštine i stvarne brige za prirodu i prije svega eskosistem Sinjajevine, bitnija propaganda resora kojim rukovodi ministar Predrag Bošković.
Iz ove GI su posebno naglasili da „Ministarstvo odbrane nije žalilo novca građana za kupovinu sadnica, koje su, sve su prilike, svjesno žrtvovane zarad par fotografija da bi se ministar pokazao kao ekološki savjesan“.
osušene sadnice
„Kako izgleda briga o ekologiji u režiji ministra Boškovića najbolje mogu posvjedočiti osušene sadnice, koje nažalost nisu posađene tamo gdje su moge uspjeti, na primjer na Durmitoru gdje je lani posječeno na desetine stabala u srcu nacionalnog parka, na Lovćenu gdje šume nestaju ili brdu Gorica u Podgorici koje svake godine sve više gubi zelenu površinu. Ovaj neuspjeli trik ubjeđivanja javnosti u brižnost Ministarstva odbrane na čelu sa ministrom Boškovićem, nadamo se da će biti opomena da se odustane od sumanutog nauma da se na Sinjajevini zasadi 100.000 sadnica, jer na osnovu dosadašweg iskustva vidite kakva će im biti sudbina“, kazali su iz „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Zato oni smatraju da ovakav scenario mora da bude opomena.
„Ukoliko Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da procijeni da sadnice četinara neće uspjeti da opstanu na pašnjaku Sinjajevine, kako onda da im vjerujemo u procjenu da vojni poligon neće uticati na ekosistem naše planine. Inženjeri šumarstva sa kojima smo razgovarali kazali su nam da sadnicama smrče i bora na Sinjajevini nije ni bilo jesto, te ističu da je to područje bilo pogodno za šumu ona bi i sama nastala. To je saglasno i stavu biologa koji ističu da su pašnjaci ugroženi u kod nas i u Evropi te da je njihova zaštita nužnost. I šumarski inženjeri i biolozi su još saglasni da se drugi po veličini pašnjak u Evropi ne smije prokockati za vojni poligon, već da ga treba koristiti na održivi načina kroz razvoj stočarstva“, kazali su iz GI.
Stoga su još jednom apelujemo na Vladu da poništi odluku o pretvaranju Sinjajevine u vojni poligon, jer se naši strahovi već obistinjuju kada je u pitanju briga o Sinjajevini.
„Nažalost, već se obistinila jedna narodna: “Da se jadan za zelen bor uhvati i on bi se osušio”, navodi se u saopštenju.
У години просперитета за Црну Гору, како рече Никола Дивановић, прво је морало вођу устоличити и ван свјетовних оквира. Наоштрен одбраном владара наших судбина, у заносу вишеслојне фатаморгане, дошло је до „истинског“ привиђења Светог Петра Цетињског у лику драгог му вође. Наравно, зачетак правог мозгоблудља има крајњи циљ, а вријеме је мајсторско решето да клупко тог плана свима на увид одмота. Покушавам да разумијем да је фотеља важнија од образа, као што је украсно бушење споменика културе, односно, бедема Старог града један облик умјетничког надахнућа и посебно истанчаног укуса за модеран стил позне ренесансе. Посебно покушавам да разумијем да Србин може бити и остати у твојој странци, а да иста та странка плански ради на затирању српског језика, културе и традиције, а ево и цркве. С друге стране схватам да тешка времена доносе разне интересне и егзистенцијалне реалности, а стварају моралне бескичмењаке, па се на такве ствари само зажмури на једно око, окрене глава и спусти поглед. Нисмо ми Срби дошли прекјуче на камили преко Вилуса, него смо ту од кад је свијета и вијека. Нећу сад жонглирати историјским чињеницама, сугеришем Ти, а и свима незнавенима, да се понешто прочита из историје, све је доступно за онога ко жели да чита и сазна или да се само подсјети. Врхунац дилетантског мозгоблудља је освануо негдје у јануару ове године у гласилу Антена М, великосрпско-хегемонистичког назива „Србија до Токија“. Дизање руке крајем децембра у Скупштини је само било наставак јасног плана, јер вођа је недавно званично устоличен и на духовном пријестолу у главама свих полтрона режима. Ово у Будви чега смо сви били свједоци, очекивано је с обзиром на тековине странке којој припадаш, али опет надао сам се да кад ђаво почне заривати канџе у вјеру и цркву, да ће се бар неко дићи из тих редова, и усред Скупштине одбити тај ђавољи посао. Изгледа да Ти то није било довољно, Никола, него као осокољени вођин кербер недуго затим све досољаваш поспрдно-ироничним квази писанијем. У том твом антологијском тексту, Никола, препуном полтронских мозгоблударија, док Србе представљаш као закржљалу расу без историјске свијести, истовремено глорификујеш велики турски народ са богатим културно- историјским насљеђем који нема проблем са туђом заоставштином. Па онда, у том заносу кажеш да је „Турска држава прије отприлике 100 година, послије Вељега рата, Аја Софију прогласила за национални музеј, свјесна да она не припада само њиховом културном и вјерском насљеђу“. Никола, Вељи Рат је био од 1876-1878. године, сад ево слависмо и Дан државности, а вјероватно си мислио на Велики односно Први свјетски рат, а могао си бар Аја Софију да назовеш правим именом, Света Софија, света мудрост на Христовом небу. Опет, мора да се чита, Никола. Можда си могао у том ванвременском полету да заокружиш, јер ишло је некако у том правцу на пр. да су “Срби и православни народи јуришали на Цариград”, а не њихови на наше цркве, манастире, огњишта. Ех да, прије неки дан управа Аја Софије даде отказ кустосу музеја, вјероватно си чуо. Зато се и бојим да управници закона о слободи вјероисповјести не уруче отказ монасима, свештеницима, па оспособе некаква нова модерна занимања, здања и имања, све у духу нових тековина. Најгоре је кад они који не вјерују у небеса већ у Маркса и Енгелса хоће да ти уређују цркву, сами себи дарују томосе, издају аутокефалије. Притом, једног свог патријарха кроз историју наведите. Има ли га на видику? У овом већ култном Твом тексту јасно наглашаваш да би се овим накарадним законом сва права вјерујућих Црногораца омогућила. Сигурно Ти нико није забрањивао да долазиш у Прасквицу да запалиш свијећу, нити је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве било коме то онемогућила. То је црква Божја и свакога хришћанина, али очито је да послије сигнала са врха пирамиде треба стати са одласцима до Прасквице или било које светиње, јер ђаво долази по своје, боље рећи туђе, па треба одступити зарад недовршеног посла. Остави се тумачења историје цркве и опскурних вратоломија, јер такве ствари се не причају на дугме и у духу вођиног интересног пословања, већ треба читати, све је доступно, само жеља је неопходна. Оканите се коментарисања црквеног устројства, канона, граница епархија наше цркве, па није све зачето у Брозовом Јајцу. Не требаш по знање и чињенице ићи до Београда, Призрена или Пећи, скокни пјешке до Прасквице, Дуљева, Градишта… Никола, немој тако Ти часне барјактарске куће, предака и потомака, крсне славе Светог Стефана Дечанског-Мратиндана, племена и завјета. Немојте се људи одрицати предака, Светог Саве и Светог Симеона, иако је колико видим то и у Никшићу идеал и мјера предострожности за фотељу шефа општине. Можда постоји неки закон, гдје не могу Свети Сава и фотеља, само свима јавите ако сте га у главама изгласали да и ми, ето, знамо. Препоручујем да видиш и сагледаш. Некада су на овом јуначком кршу Немањићи имали континуитет у виду Балшића, Црнојевића и Петровића, литература стоји, чека, треба је само читати, онако чистог срца и душе, отвореног ума. Ипак, Ти од скоро имаш поданство црногорско, вјероватно си пропустио да сагледаш историјске токове у тадашњој Црној Гори. Твоји дични Паштровићи и „дивна српска Бока која може Босфор да засрами” (ово рече краљ Никола, не замјерите мени), знаш Ти добро, границом су горе на планини одвојени били до прије 100 љета. Ако се потрудиш да увидиш схватићеш да се више србовало на Цетињу него у Београду, само треба фотељу замрзјети да би истина изашла из уста. Знам, није то лако. Никола и сви ви слични, знате сигурно, ми смо се још 15. јуна прошле године заклели и завјетовали на Тројичинданском сабору пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака. „Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!“ На ове апостолске ријечи нашег владике Јоаникија народ је у глас и из свег срца, још нам у души одзвања, одговорио са Амин, Амин, Амин…Нека буде тако, а тако ће бити, јер ако нешто свим срцем желимо и бранимо, Бог је на нашој страни! Бранићемо мирно и достојанствено, јер за нас Србе заклетва је светиња. Сваки народ брани своје светиње, а ми смо већ дуго навикнути на дефанзиву. Саме литије су слика и путоказ моћи те гласне молитве и заклетве чији ехо још грми и сијева часном и истинском Црном Гором. Потписи доктора, професора, студената, правника и свих часних људи из разних професија су свијетло које до краја засљепљује смисао овог накарадног закона, већ одавно потученог од стране свих истакнутих здравомислећих правника и институција из земље и иностранства. Можда и најбоље да послије свега, а некако иде све ка томе, као двојац с кормиларом Бориловић-Џаковић, одеш на Јавни сервис свих грађана, код мозгоблудника највишег степена Дарка Шуковића, истакнутог официра керберске војске, избациш све из себе, саслушаш човјека, вјероватно ће ти све лакше пасти кад спојите копља мртвих лажи у живој истини. Свјесни да се ово зло спремало дуго, а богами надахнути снагом предака која је укоријењена дубоко у нама, знајте да смо се и ми вјековима спремали, с вјером у Бога и снагу животворне истине коју бранимо и носимо у срцу, сигурни у нашу побједу крајњу. Теби и свим занесењацима интересног мозгоблуда, поручујем да још има времена за праве одлуке јер “ко хоће часно, није касно”! Дајем слободу себи да сугеришем присталицама ДПС-а, да на првом следећем митингу, наравно ако НКТ дозволи, у току заносног говора господара судбина гласно и хорски запјевате: вођа, вођа, вођа… Ако буде снажно и постојано, а биће, чуће се страшан одјек који се пролама: ђаво, ђаво, ђаво… Пашће маске иако су маске обавезне. Пошто ми већ знамо с ким имамо посла, јер то дубоко осјећамо, остаје нам да још чвршће носимо крст наш јер нема повлачења ни за педаљ, нема компромиса, са вјером у Христа Бога нашега и коначну побједу!
Da smo jos uvijek daleko od proklamovanog i normativno ustanovljene obaveze da javne ustanove budu van političkog uticaja, to vas ovih dana demantuje direktorica Radmila Backović u JPU Dragan Kovačević iz Nikšića.
Poznato je da zaposleni u predškolskim ustanovama koriste godišnji odmor u periodu jul-avgust, da bi im se rješenja o korišćenju, ranijih godina uručivala u septembru za tu godinu.
Pošto su izbori zakazani za 30. avgust, redosled korišćenja godišnjih odmora i prijema rješenja u potpunosti se izmijenio. Svim zaposlenima je naređeno, bez obzira što se neki nalaze i na bolničkom liječenju, da svi moraju doći u sjedište ustanove i lično preuzeti rješenja. Ispostavilo se da ovaj iznenadni gest za ažurnom dokumentacijom i nije zbog rješenja o godišnjem odmoru, već da moraju potpisati liste podrške DPS-a na predstojećim izborima, a ko neće imaće i odgovarajuću sankciju.
Do kada će državne i javne ustanove biti poligon za zloupotrebu od strane trenutno vladajuće DPS, ne znamo ali se nadamo da će 30. avgust za njih biti vreliji dan od kalendarskog.
Mi smo i te kako raspoloženi za razgovore i pregovore. Spremni smo za razgovore o tome da se napravi što je moguće veća koalicija, ali SNP zasad ne vodi pregovore ni sa jednom partijom o formiranju koalicije, pa ni sa DF-om. Da li ćemo ići samostalno ili ćemo praviti neku koaliciju, o tome ćemo ovih dana donijeti odluku na organima partije. Vjerujem da će to biti do kraja ove sedmice. Do tada ćemo makar znati da li ćemo biti dio koalicije, ako ne budemo znali i s kim, ili ćemo se pripremati za samostalan nastup”, kazao je predsjednik SNP-a Vladimir Joković.
Zasad, ističe, nema nikakvih pregovora jer su se istinski nadali da će biti jedinstvena lista opozicije i u tom pravcu su i usmjerili svu svoju energiju.
“Međutim, neki su odlučili tako kako su odlučili, nijesu poslušali volju naroda, a narod je želio da jedinstvenom listom opozicije konačno dođe do smjene vlasti u Crnoj Gori. Žao mi je zbog toga, ali ne sumnjam da još ima vremena da se donese dobra odluka”, kazao je Joković.
Upitan za savez “Da svako ima”, koji je formiran prošle godine, a koji su pored SNP-a činili i Ujedinjena Crna Gora, Radnička partija i nezavisni poslanici, Joković je rekao da ne isključuje ni mogućnost da tako nastupe i 30. avgusta.
“Mi smo u dobroj komunikaciji, imamo dobre međusobne odnose. Ne isključujemo ni mogućnost da u toj koaliciji nastupimo na izborima. Međutim, trenutno ništa precizno ne možemo reći”, rekao je Joković.
On je istakao da je SNP spreman i za samostalan nastup, ali da će učiniti sve da ispoštuju volju naroda da opozicija nastupi što je moguće jedinstvenije.
Neracionalna i neplanska eksploatacija šumskog bogatstva na prostoru Bihora nanijela je nenadoknadive štete lokalnom stanovništvu,ocijenio je juče predsjednik petnjičkog odbora Socijalističke narodne partije (SNP) Zaim Ličina. On je tvrdi da po pitanju gazdovanja šumama privilegovani, politički podobni koncesionari vode glavnu riječ, a da obični građani od toga nemaju nikakve koristi. Ličina je od lokalne uprave zatražio da kod državnih organa inicira izmjenu zakonskih odredbi koje se tiču nacionalne politike upravljanja šumama i dugim prirodnim bogastvima.
– Svjedoci smo da se na prostoru petnjičke opštini vrši nemilosrdna sječa i uništavanje šumskog bogatstva. Sve to rade uglavnom koncesionari koji zahvaljujući svojoj podobnosti i povezanosti sa određenim moćnicima mogu da rade šta hoće. Tako se ogromni novac od eksploatacije šuma sliva u džepove pojedinaca, od čega lokalna zajednica i njeno stanovništvo nemaju nikakve koristi. To jasno ukazuje da se u ovoj oblasti mora uvoditi više reda – smatra Ličina.
On je naglašava da koncesionari iza sebe ostavljaju devastirane prostore, uništene puteve i poremećena vodoizvorišta.
– Teški kamioni natovareni balvanima svakodnevno remete prirodnu ravnotežu i uništavaju putnu infrastrukturu, a nadležne službe ni ne pokušavaju da suzbiju takve pojave. To najbolje posvjedočaju dešavanja u dijelu mjesne zajednice Johovica gdje imamo pravu poharu šumskog bogatstva i potpuno uništene saobraćajnice. Sa druge strane, ništa se ne preduzima da se mještanima ponude neke posebne pogodnosti koje bi im poboljšale uslove života. Ništa se ne radi na zaustavljanju iseljavanja naroda. Tom narodu je ostalo jedino da gleda kako pojedinci krčme prirodne blagodeti i ništa drugo – kaže Ličina i ističe da je zahvaljujući neplanskom i neracionalnom gazdovanju šumama, pored saobraćajnica, uveliko devastiran i narušen prirodni ambijent planinskih ljepotica na prostoru Bihora.
– Neplanska i nemilosrdna sječa i eksploatacija najkvalitetnijeg drveta sa prostora Bihora ostavila je pravu pustoš u cijelom regionu. To, pored ogromne štete, ostavlja poražavajući utisak na turiste koji u velikom broju tokom godine prokrstare ovim predjelima. Oni su prosto zgranuti i ne mogu čudom da se načude da se to dešava u jednoj zemlji koja hoće da bude ekološka. Ako se nastavi sa ovako nedomaćinskim upravljanjem šumama našem potomstvu umjesto ekološke države ostaće prava pustoš. Pogubno je to što su pojedinci praktično nedodirljivi i što ponašaju kao da su državne šume njihova privatna prćija – zaključuje Ličina.
Aktuelna vlast zloupotrebljava dijasporu
Zaim Ličina podsjeća da smo svjedoci da brojna petnjička dijaspora izdvaja pozamašna sredstva za unapređenje lokalne infrastrukture na području Bihora. Po njegovom mišljenju, aktuelna vlast na ovaj način zloupotrebljava dijasporu.
– Umjesto da država od novca koji ostvaruje od koncesija na šume izgrađuje puteve u našim selima, ona inicira da to radi dijaspora, ističući da na taj način vraća dug svom zavičaju. To je klasična zloupotreba naših iseljenika. Umjesto da se taj novac izdvaja za otvaranje novih radnih mjesta, vlast sa tim novcem potkrplja svoj javašluk. Ako država izgrađuje infrastrukturu u ostalin krajevima Crne Gore, neka to radi i u Petnjici, umjesto što zapomaže da Petnjičani iz inostranstva pruže ruku pomoći – ističe Ličina.
Jelena Mandić, učenica hercegnovske Muzičke škole u klasi profesorice Irene Mijušković, osvojila je drugo mjesto na internacionalnom onlajn muzičkom takmičenju koje je organizovao bečki konzervatorijum Franc Šubert. Jelena se takmičila u jakoj konkurenciji u disciplini klavir – solo, sa vršnjacima iz zemalja iz skoro cijelog svijeta, pa su u kolektivu Muzičke škole s razlogom ponosni na novi uspjeh njihove učenice jer on nastavlja dugu i bogatu tradiciju ove ustanove.
Bilježimo i da je, uprkos brojnim teškoćama koje je donijelo organizovanje onlajn nastave školska godina završena bez problema, uz odlične rezultate. Raduje, ističe direktorka Jovanka Veljović, i podatak da je nekoliko učenika odlučilo da nastavi muzičko obrazovanje i upisali su Srednju muzičku školu.
Milan Radonjić, predsjednik Asocijacije mladih SNP Berane
Kukavički noću, kako i priliči huliganima i onima koji ne vole svoju državu, polomljeni su i oskrnavljeni simboli nase države.
Zastave Crne Gore, naše trobojke, postavljene u čast jednog od najvećih naših praznika, zasmetali su onima koji bi da ruše, dijele i izazivaju podjele u našem društvu.
SNP Berane najoštrije osuđuje vandalski, kukavički i podli pokušaj uništavanja svega onoga što predstavlja državnost i istorijsku vjekovnu vertikalu Crne Gore. Pozivamo vlast da u najhitnijem roku otkrije počinioce i, što je za nas u ovom trenutku ne manje bitno, nalogodavce ovog gnusnog čina. Berane je bilo i ostalo primjer kako se voli i poštuje svoja država i kako se njeguju tradicija, istorija i kultura Crne Gore i u tom pravcu ne želimo da dozvolimo da izgrednici i huligani skrnave ono što je nama sveto.
Bogdan Božović, odbornik SNP CG u Skupštini Glavnog grada Podgorica
U sklopu nedavne rekonstrukcije Ulice 27. marta na Zabjelu izgrađena je i biciklistička staza. Međutim, načinjeno je dosta propusta i, umjesto olakšavanja saobraćaja u tom dijelu Zabjela, isti je otežan.
Odluka da se napravi biciklistička staza u dvije trake, a nauštrb jedne trake za automobile je, u najmanju ruku, diskutabilna. Ulica je veoma frekventna, posebno prema Krivom mostu, i zaista čudi odluka nadležnih organa da se jedna traka za automobile iskoristi za izgradnju biciklističke staze. Ovakvim potezom, umjesto smanjivanja saobraćajnih gužvi u ovom dijelu grada koje su prisutne godinama, stvoreno je svojevrsno usko grlo koje dovodi do ugrožavanja bezbjednosti i biciklista i vozača.
Pored toga, izvođači radova su zaboravili da obilježe autobuska stajališta, osim onog kod zgrade zabjelske Vektre, koje se pritom nalazi na samoj biciklističkoj stazi. Time je otežan saobraćaj kako za prevoznike putnika, tako i za bicikliste.
Ovakva rekonstrukcija ulice 27. marta uz očigledne propuste je rezultat želje aktuelne vlasti da pobere političke poene u susret parlamentarnim izborima. Nadamo se da će ova ulica biti poslednja „žrtva“ aktuelne uprave Glavnog grada, koja iz potrebe da ostavi utisak da se nešto radi u Podgorici, srlja iz greške u grešku. Naravno, sve o trošku građana.
Нашем свештенству, монаштву и вјерном народу очински препоручујемо да сву наду положимо на Живога и Истинитога Бога и да ниједним гестом не покажемо владање које није достојно хришћана и потомака Светих првоврховних апостола Петра и Павла, као и равноапостолних Светога Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског
Послије одслужених Светих Литургија свуда по Црној Гори, а понајприје крај ћивота Светог Петра Цетињског, истинског и непролазног духовног пастира, државног господара, миротворца, учитеља и законодавца, на празник Светих Апостола Петра и Павла, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Пећког Трона Амфилохије, упутио је Петровданску поруку свештенству, монаштву, вјерном народу, домаћој и међународној јавности.
Његову поруку преносимо у цјелости:
Прво и основно, увијек и најважније јесте да Црква Христова у сваком времену и народу има свој пут и свој циљ. Пут Цркве Божје – епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа јесте пут Богочовјека, а циљ на том путу јесте сједињење са Богом и задобијање вјечног живота. Њена порука свијету била је, јесте и остаје порука мира Божијег међу браћом и свих људима добре воље ради исцјељења од братомржње (а сваки човјек нам је брат) и превазилажења сукоба и грјеховних подјела. Тим путем је и ради тога циља Црква Христова вјековима и ходила и бродила, па и у овом обремењеном и сложеном времену она нема другога и благословенијега пута и призвања. Зар сам Христос није дошао у свијет ”да исцијели грешне, а не здраве”?
Празник Светих Апостола дочекали смо са великом радошћу због истинске духовне обнове Црне Горе, а посебно нашег благочестивог и доброг народа Божјег, свих узраста и занимања, који је молитвеним литијама показао своје најљепше лице и који је својом вјером, мудрошћу, достојанством, истрајношћу и мирноћом задивио и Црну Гору и сав свијет. Примјером и жртвом је показао да је, по пророчкој ријечи Ловћенског Тајновидца, ”народ бранич Цркве и племена”. ”Не дамо Светиње” није само молитвена порука која је мјесецима изговарана и пјевана (а и даље се пјева) од најмлађих до најстаријих учесника литија. Она је и наш саборни Тројичиндански завјет, по коме ће нас памтити наши потомци.
Дужни смо, и пред Богом, и пред Часним Крстом и десницом Светог Јована Крститеља и ћивотима Светога Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, да овдје подсјетимо да смо прије неколико седмица објавили да ћемо до Петровдана, 12. јула ове године, мирно и стрпљиво чекати одговор Владе Црне Горе на наш позив од 11. маја за обнову, због епидемије прекинутог, дијалога о спорним и неуставним одредбама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. До данас нијесмо добили одговор од Владе Црне Горе, чиме нам је послата јасна порука да Влада, и поред спорадичних јавних објава, заправо није истински посвећена дијалогу и рјешавању проблема. Наводна Владина ”понуда о одлагању примјене Закона” никада званично није упућена Митрополији и епархијама СПЦ у Црној Гори и отуда је она за нас, уз све до сада изречене правничке оцјене о њеној неуставности, непостојећа. Није на нама да објашњавамо разлоге и узроке Владиног, ничим изазваног, прекида дијалога као јединог пута за решавање отворених и сложених питања између Цркве и државе, као питања свеукупног црногорског друштва.
Имајући у виду да су, у сред новог распламсавања заразе, расписани избори за 30. август у Црној Гори, а посебно неистините и злонамјерне изјаве званичника Демократске партије социјалиста о наводном ”учешћу Цркве на изборима” и наводној њиховој ”побједи на тим истим изборима над СПЦ”, које су срачунате на увлачење Цркве у партијску изборну кампању, овим објављујемо да ћемо настојати да до 30. августа не учествујемо у полемикама и да не одговарамо на беспризорне нападе и коментаре који имају за циљ да укључе Цркву у политичку кампању ради злоупотребе њене вјековне христоносне мисије за добро свих људи и свих народа. Нашу борбу за измјене неприхватљивих одредби Закона о слободи вјероисповијести ћемо, као и до сада, наставити да водимо свим дозвољеним и цивилизованим средствима до коначне Христове побједе. На тај начин, као и увијек до сада неодступно свједочимо да Цркви није и неће јој бити, без обзира на жеље и намјере недобронамјерних, мјеста у партијским обрачунима и кампањама.
Црна Гора се налази пред озбиљним изазовима и новим искушењима који се не могу ни прикрити, а ни ријешити повампирењем духа братоубилаштва у име ”новог идентитета”, као ни братским диобама, братском мржњом и међусобним сукобљавањима и сукобима. У свим овим изазовима, власт има, по природи ствари, највећу одговорност, као што сноси и одговорност за усвајање Закона којим се, противно вољи велике већине грађана Црне Горе, намјерава отимање светиња и црквене имовине ради стварања ”своје цркве”. Са жаљењем констатујемо да се у посљедње вријеме, путем друштвених мрежа и на друге начине, шире дезинформације о стварању некаквих ”изборних листа” са наводним благословом и подршком Цркве. И овом приликом понављамо и наглашавамо да се никакве изборне листе не формирају са благословом, нити било ко има право да се на то позива у јавности. Црква са своје стране позива све грађане Црне Горе да изађу на изборе за посланике у народној Скупштини, те да на њима изаберу и гласају за оне који неће доносити и потврђивати безаконе и антицрквене законе у њихово име.
Иначе свако од нас је дужан да, према својим могућностима, даде допринос очувању здравља душе и тијела свих, али и да посвједочи да на агресивном богоборству и отимањем Светиња нико разуман не може градити будућност Црне Горе.
То отимање је започело рушењем цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену – гробног мјеста Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Обурдавањем тог храма је започело обурдавање ловћенске Црне Горе, које је навукло проклетство Петра II на ову и овакву Црну Гору.
Садашњи властодршци који поистовјећују државу Црну Гору са собом, својим Законом о отимању Светиња и идеологијом заснованом на рушењу грба Црне Горе, повампирују под фирмом антифашизма, братоубилачки дух бољшевичке револуције, градећи (једини у Европи) управо на братомржњи будућност државе – Црне Горе.
Тринаестојулски пак устанак је био Општенародни устанак, који је револуција нажалост претворила у братоубилаштво, чији се дух данас повампирује од њених сљедбеника, што се јасно види из најновијег интервјуа г. Ђукановића.
Стога смо дужни да подсјетимо – због оптуживања Цркве за неофашизам јер тражи братско помирење – да је ”озлоглашени” Павле Ђуришић, учесник Тринаестојулског устанка (ослободитељ Берана и Хитлеров затвореник), убијен 1945.г. у логору Стара Градишка – Јасеновцу од стране усташа Анте Павелића и Секуле Дрљевића, творца Независне фашистичке Црне Горе на Цетињу и у Старој Градишки, оснивачâ ”Хрватске православне цркве”. Ово везано за нападану изјаву Патријарха српског г. Иринеја у вези стварања у Црној Гори ”аутокефалне црногорске цркве”. Отуда се поставља питање: да ли је власт овакве Црне Горе стварно тринаестојулска или оне Црне Горе 12. јула – независне, фашистичке – Секуле Дрљевића?
Иначе, идеја данашње власти о стварању ”аутокефалне црногорске цркве” заснована је на ноторним лажима како је Иван Црнојевић 1485.г. основао Црногорску Цркву (док је он у ствари тада Зетској Митрополији дао ново сједиште на Цетињу) и како је Црногорска митрополија Краљевине Црне Горе 1918.г., својим васпостављањем јединства Пећке Патријаршије, престала да постоји! Па треба да је обнове црногорски АТЕИСТИ!? Они, који обећавају да ће на изборима (30. августа 2020.г.) ”побиједити СПЦ”, поистовјећујући православне литије са опозицијом и четништвом. Они превиђају оно што види не само здрава Црна Гора, него и сав свијет, да су ове молитвене литије појава саборне братске љубави и братског помирења и као такве јединствене су у Европи и свијету. Нажалост, данашња владајућа странка, да би остварила своју антицрквену идеологију, покушала је да изманипулише Римокатоличку Цркву и Исламску заједницу склапањем са њима Темељних уговора, и затим доношењем ”Закона” који се наводно односи само на Православну Цркву и на њене Светиње, подгријевајући том манипулацијом како међувјерску, тако и међунационалну мржњу, покушавајући тиме да претворе Римокатоличку Цркву и Исламску заједницу у играчке које ће бити у њеним рукама.
Упућујући ову Петровданску поруку позивамо све у Црној Гори да се окупимо у братској љубави, праштању и помирењу око ћивота Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког у духу апостолске поруке: ”Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос” (Кол. 3, 9-11).
Нашем свештенству, монаштву и вјерном народу очински препоручујемо да сву наду положимо на Живога и Истинитога Бога и да ниједним гестом не покажемо владање које није достојно хришћана и потомака Светих првоврховних апостола Петра и Павла, као и равноапостолних Светога Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.
Нашу борбу за одбрану Светиња широм Црне Горе и цијелог свијета водићемо са молитвом у нашим срцима и братском љубављу. Та борба јесте и биће непрестана и трајаће до побједе, и то до Христове побједе! А до тада сви саборно, из једних уста и из једног срца, кличемо и поручујемо: Не дамо Светиње!
APELUJEMO NA VLAST DA ZAUSTAVI NA VRIJEME VANDALIZAM PREMA NAŠIM SVETINJAMA!
Socijalistička narodna partija najoštrije osuđuje vandalski čin rušenja kapije i ograde oko Crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Gusinju i poziva nadležne organe da u najhitnijem roku reaguju i stanu na put ovom divljačkom i nasilničkom ponašanju.
SNP, kao građanska partija, zalaže se za mir, suživot i poštovanje različitosti i kao takvi smo svoji na svome. Želimo u miru da živimo na našim imanjima i u našoj državi, jer druge nemamo. Zato i pozivamo državu da stane u zaštitu naših svetinja, a samim tim i nas.
Duboko smo zabrinuti jučerašnjim ekstremističkim činom, koji se desio na Dan državnosti Crne Gore, što samo govori o tome da vandali ne biraju ni dan, ni vrijeme, ni mjesto kada će napraviti ovakvo i slično nedjelo. Očigledno da hapšenja, privođenja naših sveštenika i ataci na naše svetinje, daju dodatni podstrek za ovakve vandalske akcije.
Socijalistička narodna partija podsjeća da je naše sveštenstvo i ranije imalo sličnih problema i da su nadležni organi upoznati sa tim i takvim dešavanjima. Upozoravamo aktuelnu vlast da zbog mira i suživota na ovim prostorima, u najhitnijem roku i u korijenu sasiječe ovakve otvorene ekstremističke i vandalske nasrtaje neodgovornih pojedinaca.
