Категорије
СНП

PREDSJEDNICA SKUPŠTINE CRNE GORE ČESTITALA DAN OPŠTINE ANDRIJEVICA

Predsjednica Skupštine Crne Gore #DanijelaĐurović čestitala je 17. jul, Dan opštine Andrijevica, predsjedniku Opštine Željku Ćulafiću, predsjedniku Skupštine opštine Mladenu Đukiću, odbornicima i svim građankama i građanima ovog grada.„Upućujem srdačne čestitke povodom 17. jula – Dana opštine Andrijevica, datuma koji je ostao upisan u istoriji kao dan kada su žitelji ovog kraja dali nemjerljiv doprinos idealima antifašizma, koji današnje generacije sa ponosom obilježavaju i čuvaju od zaborava.Opšte je poznato da je crnogorski narod uvijek njegovao slobodarske vrijednosti, a da je stanovništvo ovog kraja u ključnim borbama za oslobođenje imalo veliku ulogu. Stoga, kada obilježavamo ovako značajne datume, u obavezi smo da čuvamo sjećanja na sve one koji su dali živote za našu zajedničku slobodu.Andrijevica obiluje velikim prirodnim ljepotama i resursima, i taj potencijal mora biti iskorišćen na odgovoran i održiv način sa ciljem omogućavanja boljeg i kvalitetnijeg životnog standarda građana Andrijevice, a time i Crne Gore. Značajan šumski fond i mineralne sirovine su izvanredni preduslovi za snažan razvoj Andrijevice i cijelog sjevernog regiona.Samo odgovornim pristupom možemo stvoriti nove vrijednosti za mlade ljude, kao i bolji poslovni ambijent za sve relevantne subjekte zainteresovane za ulaganja u privredne grane koje su od vitalnog značaja za razvoj ovog grada, što će direktno generisati značajan broj novih radnih mjesta i doprinijeti unapređenju kvaliteta života u Andrijevici.“

Категорије
СНП

Predsjednica Skupštine čestitala Dan opštine Andrijevica

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović čestitala je 17. jul, Dan opštine Andrijevica, predsjedniku Opštine Željku Ćulafiću, predsjedniku Skupštine opštine Mladenu Đukiću, odbornicima i svim građankama i građanima ovog grada.

„Upućujem srdačne čestitke povodom 17. jula – Dana opštine Andrijevica, datuma koji je ostao upisan u istoriji kao dan kada su žitelji ovog kraja dali nemjerljiv doprinos idealima antifašizma, koji današnje generacije sa ponosom obilježavaju i čuvaju od zaborava.

Opšte je poznato da je crnogorski narod uvijek njegovao slobodarske vrijednosti, a da je stanovništvo ovog kraja u ključnim borbama za oslobođenje imalo veliku ulogu. Stoga, kada obilježavamo ovako značajne datume, u obavezi smo da čuvamo sjećanja na sve one koji su dali živote za našu zajedničku slobodu.

Andrijevica obiluje velikim prirodnim ljepotama i resursima, i taj potencijal mora biti iskorišćen na odgovoran i održiv način sa ciljem omogućavanja boljeg i kvalitetnijeg životnog standarda građana Andrijevice, a time i Crne Gore. Značajan šumski fond i mineralne sirovine su izvanredni preduslovi za snažan razvoj Andrijevice i cijelog sjevernog regiona.

Samo odgovornim pristupom možemo stvoriti nove vrijednosti za mlade ljude, kao i bolji poslovni ambijent za sve relevantne subjekte zainteresovane za ulaganja u privredne grane koje su od vitalnog značaja za razvoj ovog grada, što će direktno generisati značajan broj novih radnih mjesta i doprinijeti unapređenju kvaliteta života u Andrijevici.“

Izvor: https://www.skupstina.me

Категорије
СНП

Razmotrićemo zahtjeve roditelja, Gimnazija pretrpana

Ministarstvo prosvjete razmotriće zahtjeve roditelja podgoričkih polumaturanata koji traže još jedno sportsko odjeljenje u Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici. Roditelji su u ime učenika koji su se našli ispod crte uputili molbu ministru prosvjete Miomiru Vojinoviću da utiče na formiranje još jednog sportskog odjeljenja. Iz ministarstva su Portalu RTCG kazali da je podgorička Gimnazija godinama pretrpana, i da su njeni kapaciteti prevaziđeni.

„Mi moramo da vodimo računa o svim školama, o svoj djeci, o svim profesorima. Tražimo najbolju mjeru da sva djeca budu upisana, da profesori ne ostaju bez posla, naša pogrešna procjena dovela bi do ozbiljnih posledica. Što se tiče Gimnazije ona je godinama pretrpana, već su prevaziđeni njeni kapaciteti“, kazali su iz Ministarstva prosvjete za Portal RTCG.

Kako su objasnili, prilikom predlaganja plana upisa vodi se računa o, kako kadrovskim, tako i prostorim kapacitetima.

Navode da je Gimnazija „Slobodan Škerović“ za školsku 2022/2023. godinu planirala upis 17 odjeljenja i toliko odjeljenja će i biti upisano.

„U tekućoj školskoj godini Gimnaziju je pohađalo 2.107 učenika i pretpostavka je da se rukovodstvo Gimnazije odlučilo da broj učenika zadrži na postojećem nivou, imajući u vidu prostorna ograničenja“, piše u odgovorima. 

Oni podsjećaju da postoji praksa da učenici koji su bili ispod crte za upis u Podgorici obrazovnje završavaju u danilovgradskoj gimnaziji. 

„I Škola u Golubovcima je nova, savremeno opremijena, sa stručnim kadrom koji može realizovati nastavu sa visokim kvalitetom. Škola realizuje program opšte gimnazije i program opste gimnazije za učenike-sportiste. Dakle, učenici neće ostati neupisani, mjesta za učenike ima i na programu gimnazije i na programima četvorogodišnjih stručnih škola po kojima takođe, kao i do sada, mogu da se organizuju učenici-sportisti. Što se tiče povećanja broja učenika u odjeljenju, Ministarstvo uvažava predlog škole, uz uslov da broj učenika u odjeljenju ne prelazi 32, kako je propisano Zakonom“, zaključili su iz Ministarstva prosvjete.

Izvor: https://www.rtcg.me

Категорије
СНП

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić najavio: GRADIĆE SE STANOVI ZA LJEKARE U PLJEVLJIMA

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić je kazao da će na narednoj sjednici Vlade inicirati da se obezbijede sredstva i lokacija za izgradnju stanova medicinskim radnicima u Pljevljima.Već na prvoj narednoj sjednici Vlade biće donesena odluka da se obezbijedi zemljište za izgradnju stambenih jedinica za zdravstvene radnike u Pljevljima. To ćemo uraditi u saradnji sa Stambenom zadrugom „Zdravstvo“. Mi želimo da sačuvamo medicinski kadar i da omogućimo bolje uslove za medicinske radnike u Pljevljima. To je jedan od načina da im obezbijedimo bolje uslove za život i rad – rekao je Šćekić.

Izvor: Pv informer

Категорије
СНП

Генерални директор Директората за пољопривреду Мирослав Цимбаљевић у радној посјети Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Током радне посјете Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, генерални директор Директората за пољопривреду Мирослав Цимбаљевић одржао је низ састанака на којима су договорени конкретни кораци и импементација договора у циљу обезбјеђивања континуитета снабдијевања и цјеновне конкурентности пољопривредно-прехрамбених производа.

Посјета представља наставак и спровођење договора након сусрета потпредсједника Владе Црне Горе и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимира Јоковића са потпредсједником Владе и министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Браниславом Недимовићем.

Генерални директор Цимбаљевић се сусрео са помоћницом министра госпођом Ведраном Илић, гдје су договорени конкретни кораци и имплементација договора која је била на нивоу министара.

Generalni direktor Direktorata za poljoprivredu Miroslav Cimbaljević u radnoj posjeti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Такође, организован је и састанак са директором Управе за земљиште Бранком Лакићем, током којег су разматране могућности и предочени конкретни модели када је у питању сарадња и имплементација добрих пракси које су заступљене у Министарству пољопривреде Србије, које би се могле преузети и реализовати у Црној Гори.

Izvor: https://www.gov.me

Категорије
СНП

Damjanović: Što prije do modela za direktni platni promet između Crne Gore i Srbije

„Komunikacija CBCG i Narodne banke Srbije (NBS) je uspostavljena. Očekujemo brzo konkretne predloge modela rješavanja ovog višedecenijskog problema, koji je velika biznis barijera privrede dvije države, poskupljuje i otežava im poslovanje, dok pojedine banke ekstra-profitiraju“, kazao je Damjanović

Категорије
СНП

Poslaničko pitanje Bogdana Božovića koje će postaviti premijeru Crne Gore na premijerskom satu 20. jula

KOJE SU NAJVEĆE PREPREKE ZA UBRZANJE PREGOVARAČKOG PROCESA SA EU?

Poslanik Bogdan Božović će u ime poslaničkog kluba Socijalističke narodne partije (SNP) od premijera tražiti odgovor na to koje su najveće prepreke za ubrzanje pregovaračkog procesa s Evropskom unijom:

”I koje su to kočnice koje se nalaze na našem putu ka EU, kako bismo efikasno zaokružili ove najvažnije teme i pitanje poput reformi u pravosuđu, pitanje pravde, bezbjednosti i borbe protiv organizovanog kriminala”, naveo je Božović.

Poslanik je u obrazloženju naveo da je Vlada Crne Gore, koja je izabrana 28. aprila ove godine, definisala kao prioritetni cilj ubrzanje procesa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji i da je za tri mjeseca rada “već postigla rezultate koji građanima Crne Gore nagovještavaju da bi taj cilj u razumnom roku zaista i mogao biti ostvaren”.

”Svjedoci smo, međutim, da postoje akteri i formacije, kako u politici tako i u društvu, koji svojim djelovanjem nastoje da spriječe Vladu Crne Gore u ostvarivanju svog cilja. I sami ste u svojim javnim nastupima imali refleksije o takvom djelovanju pojedinaca i grupa. Zato smatram da bi bilo korisno da ovu priliku dijaloga s poslanicima iskoristimo da saznamo i neke pojedinosti oko toga ko je taj koji danas stvara prepreke ovoj Vladi u njenom radu koji bi za posljedicu trebalo da ima učlanjenje naše države u EU u najkraćem roku”, naveo je Božović.

Izvor: Vijesti.me

Категорије
СНП

Predsjednica Skupštine DanijelaĐurović prisustvovala je prijemu u čast posjete Josep BorrelIF, kao i ministar pravde Marko Kovač

Predsjednica Skupštine DanijelaĐurović prisustvovala je prijemu u čast posjete #JosepBorrelIF, kao i ministar pravde #MarkoKovač, koji je organizovao predsjednik Vlade 🇲🇪 Dritan Abazović u Podgorici.Prijemu su prisustvovali predstavnici Vlade, visoki evropski zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora.

Категорије
СНП

Dragan Ivanović, šef Kluba poslanika SNP CG, u izjavi za „DAN“:

BEZ KVALITETNE STUDIJE O SAMOSTALNOSTI ZETE NEMA NI SJEDNICE SKUPŠTINE CRNE GORE

Izvjesna kriza vlasti i trenutne parlamentarne većine dovodi u pitanje i sudbinu usvajanja izmjena zakona na osnovu kojih se stvaraju uslovi da Zeta postane samostalna opština. Skupština Crne Gore je u redovnom zasijedanju do 31. jula, a do sada nije bilo razgovora na niviou kolegijuma kada će sjednica sa temom stvaranja nove opštine.Prije nego se povede rasrava na plenumu moraju se održati i skupštinski odbori. Sjednice radnih tijela su zakazane za narednu sedmicu ali zasad na dnevnom redu nema izmjene predloženih zakonskih rješenja.Iz Demokratske partije socijalista, jednog od inicijatora promjene zakona, ranije je saopšteno da će sjednica Skupštine Crne Gore, na čijem će dnevnom redu biti izmjene Zakona o teritorijalnoj organizaciji i izmjene Zakona o Glavnom gradu biti od 15. do 20 juna, a nakon što se obavi rasprava po svim tačkama dnevnog reda pristupiće se glasanju koje bi trebalo da bude do 1. jula. Međutim, te se tvrdnje nijesu ispunile. A jesu li neke „velike“ teme potisnule životne, poput stvaranja nove opštine, na to pitanje juče nijesu bili sprtemni da odgovore u DPS-u.To i nije jedina dilema koja se pojavljuje kada je u pitanju samostalnost Zete već je i dilema oko kvaliteta predloženih promjenjenih zakonskih normi kao i na šta se oslanjaju.Upravo to je u izjavi za „Dan“ potvrdio Dragan Ivanović, potpredsjednik SNP-a, koji kaže da bez kvalitetne studije o samostalnosti Zete nema ni rasprave na sjednici Skupštine Crne Gore, jer taj dokument mora pratiti i inicijativu.– Ja sam sa trenutnom parlamentarnom većinom bio jedan od predlagača izmjena zakona. Ispostavilo se da nije sve potaman što se tiče Zakona o teritorijalnoj organizaciji misleći na studiju o opravdanosti samostalnosti Zete koja je rađena u oktobru prošle godine. Gledajući njenu sadržinu, studija je loša i to kod nas stvara određenu dilemu. Rekao sam da SNP neće uraditi ništa što je protiv građana Zete. Bili smo svjesni činjenice da su Zećani prije deset godina bili opredjeljenja da su za samostalnu opštinu i oni misle da postoji ekonomska opravdanost. Sada kada studija nije kako treba i kada nije dovršena kako treba, a nisu završena ni teritorijalna razgraničenja između Zete i Tuzi, Zete i Glavnog grada, sve to usložnjava situaciju da se, i pored toga što mnogi drugi insistiraju na tome, ona stavi na dnevni red Skupštine – navodi Ivanović.Navodi da će SNP razmotriti situaciju i pogledati da li građanima Zete odgovara da dobiju samostalnost na način kako su to zamislili drugi inicijatori izmjena zakona.– Gospoda iz DPS-a traže da se to stavi na dnevni red. Mi moramo još jednom sjesti da se dogovorimo je li to zapravo to o čemu se radi. Onog trenutka kada sam potpisivao inicijativu u ime SNP-a za samostalnu Zetu bio sam ubijeđen da je studija koja je rađena kvalitetna i da je ona nešto što daje potporu cijele priče. Kada sam pročitao studiju vidio sam da ona ima mnogo nedovršenih stvari i ne daje garanaciju da Zeta u ovom trenutku može ući u tu samostalnost. Nedoumice ni sada nisu riješene. U ovom trentuku teško je reći šta smjera DPS, koji mu je cilj i očekujem da će se brzo znati. DPS je pokrenuo inicijativu cijeneći svoj neki interes da se Zeta odvoji od Glavnog grada – navodi Ivanović.Potpredsjednik SNP-a navodi da još nije određen kolegijum na kojem će se dogovoriti rasprava o izmjenama zakona.– DPS insistira da se na prvom kolegijumu postavi to pitanje. Nismo još dogovorili datum kolegijuma – poručio je Ivanović.

Категорије
СНП

Дамјановић за ИН4С: Кризу ћемо изгурати без повећања пореза, развој за радикални раст стандарда

„Важно је пажљиво, реално и прецизно планирање буџета за 2023. годину са, такође прецизно заокруженим овогодишњим ребалансом буџета. Усмјерени смо, такође, на то да се предуприједе инфлаторни шокови, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва“, сматра Дамјановић

Бројни економски изазови пред којима се Црна Гора, као и већина у свијету налази, услед ситуације изазване корона вирусом и дешавањима у Украјини, а који су довели до разних несташица и инфлације на свим тржиштима у фокус интересовања ставља економске политике и њене представнике. Грађанима не треба додатно објашњавати са каквим се проблемима суочава црногорска економија али јавност свакако треба информисати о потезима и одлукама које у њихово име доносе носиоци највиших државних функција.

У жељи да читаоцима нашег портала ИН4С дамо одговоре на питања која су од животног значаја када је ријеч о државним финасијама, начинима за што „безболније“ превазилажење економске кризе и плановима у том правцу разговарали смо са министром финансија мр Александаром Дамјановићем а централна тема била је и његова недавна посјета Београду са делагацијом Црне Горе коју је предводио премијер Дритан Абазовић.

Овом приликом Дамјановић је за ИН4С казао да су „кључ свега стабилне и одрживе јавне финансије, уз обезбјеђивање недостајућих средстава по најповољнијим могућим условима“, одговарајући на питање што је приоритет Министарства финансија у контексту глобалне економске кризе.

Између осталог, нагласио је да су усмјерени да предуприједе инфлаторне шокове, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва. Он је истакао да се разматра проширење списка производа за ограничавање маржи, чиме би се утицало на ниже цијене, водећи рачуна да се не угрози редовно снабдијевање животним намирницама и енергентима.

Дамјановић је навео да ће терет кризе изнијети без повећања опште стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) од 21 одсто или других, додатних пореских оптерећења. Према његовим ријечимаа, нове приходе тражиће у областима које нису довољно уређене, попут свеобухватне фискализације низа дјелатности које су још ван зоне пореског обухвата, те оптимизације прихода од  дјелатности попут игара на срећу, разноразних самосталних дјелатности, продаје на даљину, сектора грађевинарства, дигиталне индустрије и сл.

Који пројекти  ресора који водите су били у фокусу Ваше недавне посјете Србији, када очекујете конкретне договоре око реализације неких од њих и којих? Има ли конкретних предлога везаних за заједничке пројекте по питању спајања ауто-пута између Србије и Црне Горе, као и реконструкцији жељезничке пруге Београд-Бар?

Министарству финансија су примарни пројекти који се могу што прије обезбиједити по моделу повољнијег финансијског аранжмана и од којих би грађани имали највише користи. Нема бољег живота без стварања нове вриједности из које бисмо радикално унаприједили животни стандард, нити се животни стандард може унапређивати тзв.крипто-финансијским алхемијама и бајкама. Локомотива развоја се мора захуктати, уз све изазове у новонасталим геополитичким околностима. Сарадња са сусједима је посебно важна, нарочито усљед покиданих ланаца снабдијевања током пандемије корона вируса и рата у Украјини. Зато је и недавна посјета Београду изузетно корисна и очекујем да се договорено убрзо конкретизује кроз пројекте од заједничког значаја.

Политичке везе Црне Горе и Србије биле су дуго времена готово покидане и проузроковале су неискоришћавање економских потенцијала. Ова Влада је већ обновила те односе, уз јачање регионалне сарадње и с фокусом на убрзавање пута ка ЕУ, који нема алтернативу.

Посјета Београду је дефинисала оквир за будуће инвестиције, да бисмо заокружили причу о ауто-путу, реконструисали пругу и подигли вриједност и значај Луке Бар са тим инфраструктурним пројектима.

Нема Луке Бар без реконструисане жељезнице, ни ауто-пута ако то није „3Б“  коридор Бар – Београд – Будимпешта. Тај коридор морамо „напунити“ саобраћајном и енергетском инфраструктуром, јер је он добио енормно на значају усљед глобалних промјена европских коридора због рата у црноморском региону. Разговара се са партнерима у Србији и Мађарској о наставку градње ауто-пута. Разматра се сарадња и улагање у Луку Бар, Монтекарго, конкретне инвестиције су помињане и у области туризма, за Будванску ривијеру, Словенску плажу, итд.

Да ли ће питање успостављања платог промета између Црне Горе и Србије бити заокружено у смислу успостављања истог? Када најраније грађани могу очекивати његово успостављање?

На нивоу влада двију држава је договорено да се елиминише та баријера. Сагласје је да се успостављање директног платног промета мора хитно ријешити. Већ смо иницирали то питање и упутили допис Централној банци (ЦБЦГ) да рјешимо дугогодишњи проблем и смањимо трошкове грађанима/привреди.

Очекујем да ову беспотребну кочницу у економској релацији Црне Горе и Србије регулишемо у најкраћем могућем року. Да ли ће то бити кроз тзв. систем клиринга, који већ постоји, или кроз систем платног промета у складу са стандардима ЕУ, видјећемо.

Комуникација ЦБЦГ и Народне банке Србије  је успостављена, и очекујемо брзо конкретне предлоге модела рјешавања овог вишедеценијског проблема, који је велика бизнис баријера пословања привреде у двије државе, поскупљује и отежава то пословање, док поједине банке екстра-профитирају.

У том правцу, очекујем да ће убрзо на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе бити и Предлог закона о платном промету, који ће свакако допринијети рјешавању овог питања.

Шта је по Вашој оцјени приоритетно што би Министарство финансија морало да решава у наредном периоду у контексту глобалне економске кризе?

Кључ свега су стабилне и одрживе јавне финансије, уз обезбјеђивање недостајућих средстава по најповољнијим могућим условима. Важно је пажљиво, реално и прецизно планирање буџета за 2023. годину са, такође прецизно заокруженим овогодишњим ребалансом буџета. Усмјерени смо, такође, на то да се предуприједе инфлаторни шокови, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва.

Уколико буде потребно, мора се ићи и на проширење списка производа за ограничавање маржи, чиме би се утицало на ниже цијене, водећи рачуна да се не угрози редовно снабдијевање животним намирницама и енергентима. Наравно, приоритет министарства су и додатна, одржива рјешења за пензионере, који су најпогођенији примјеном нове пореске политике, као и екстерним шоковима раста цијена хране и енергената.

Терет ове кризе ћемо изнијети без повећања опште стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) од 21 одсто или других, додатних пореских оптерећења. Нове приходе тражићемо у областима које нису довољно уређене, попут свеобухватне фискализације низа дјелатности које су још ван зоне пореског обухвата, те оптимизације прихода од  дјелатности попут игара на срећу, разноразних самосталних дјелатности, продаје на даљину, сектора грађевинарства, дигиталне индустрије и сл.

Колико сте задовољни ефектима реализације програма фискализације и у ком сектору су проблеми највидљивији?

Електронска фискализација је обезбиједила боље пуњење буџета свих пореских обвезника и њена пуна примјена је апсолутни приоритет Министарства финансија. Значајно је повећана пореска дисциплина и у оним областима које су биле најподложније сивој зони пословања. Управа прихода и царина свакодневним активностима, појачаним током туристичке сезоне, доприноси поштовању закона. Посебно велики потенцијал постоји у фискализацији услуга приватног смјештаја и издавања плажног мобилијара, јер је процјена да се велики дио промета у сектору туризма и даље обавља на „црно“. Релативно мали број пореских инспектора, њих 130 свакако не могу до краја исконтролисати десетине хиљада објеката, односно компанија, нарочито током туристичке сезоне, па им је у томе неопходна подршка свих добронамјерних грађана који треба да буду својеврсни „инспектори“ и одмах пријаве сваки покушај неиздавања рачуна чиме се поткрадају и купци робе или услуге, али и државни буџет.

Користим прилику да још једном пошаљем поруку грађанима – нисте дужни да плаћате рачуне који нису према прописима и нису фискализовани.

Има ли назнака, предлога и идеја на који начин би новац од донација Министарству здравља током пандемије (око пет милиона еура) могао бити искориштен?

Влада је водила рачуна о томе и 8. јула усвојила информацију Министарства здравља са планом расподјеле донација са рачуна некадашњег Националног координационог тијела.

На располагању је 5,16 милиона еура, а одлука је да се неутрошена средства користе по приоритету хитности за унапређење и побољшање потреба здравствених установа широм државе. „У цент“ ће бити прецизирано гдје, у којем појединачном износу и за које намјене ће се новац трошити, а важан је управо сваки евро усмјерен у оно што недостаје здравственом систему. Свакако, имајући у виду трајање пандемије и њено поновно „буђење“, та средства ће се на директан и индиректан начин користити за борбу против пандемије и њених посљедица.

Како очекујете да ће се ријешити питање заплијењених цигарета у Луци Бар с обзиром да су предлози Владе која планира њихову продају неприхватљиви за међународне партнере? Колико је штетно по Црну Гору одлагање овог питања у свијетлу кризе у којој се налази наша економија? 

Нема говора о одлагању овог питања, већ је једно од кључних за рјешавање у реалном и разумном року. Радна група је предано радила на посебном закону, тзв. лекс специалису и нацрт мора проћи све потребне процедуре, што се управо дешава, да би што прије био упућен Влади на разматрање и Скупштини на одлучивање.

Сигурно је да Црна Гора неће урадити ништа да направи проблеме на тржишту, ни домаћем, ни међународном, већ иде ка томе да транспарентно и легално, са законском подлогом оствари приходе за буџет, који се у овом тренутку процјењују на око 15 до 20 милиона еура.

Парламент даје посљедњу ријеч о моделу који ћемо предложити за одузете цигарете, а у дијалогу са међународним партнерима објашњавамо да спроводимо исти циљ – прекидамо шверц и крађу државе и на најтранспарентнији могући начин, кроз законску процедуру, рјешавамо вишедеценијски проблем. Свакако да Црна Гора, и као земља кандидат за ЕУ, неће урадити ништа што није у складу са међународним прописима и у том циљу интензивирамо нашу конуникацију са заинтересованим међународним партнерима.

Приходи од продаје дуванских производа већи су за 107 одсто у мају и јуну, односно за само два мјесеца мандата ове Владе. Подсјетићу да је током посљедњих годину и по дана, рачунајући и период док са био на челу Управе прихода и царина, продаја у легалним каналима порасла за више од 50 одсто, чиме је шверц цигарета више него преполовљен, што се види и по продатим количинама и по расту прихода од акциза на цигарете и остале дуванске производе.

Шта за грађане значи најновија информација да јавни дуг Црне Горе износи 83,27 посто БДП-а?

Укупан државни дуг, без депозита, на крају прошле године је износио 4,09 милијарди еура или 83,27 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Према новим прелиминарним подацима, укупан државни дуг (без депозита) на 30. 6. 2022. године је износио 4,01 милијарди еура или 75,6 одсто БДП-а.

Држава редовно отплаћује обавезе за дугове из прошлости, а пропустила је да 2021. године, након позајмице и успјешне сезоне, реализује већу капиталну инвестицију. То би донијело већу корист од тога што су депозити углавном ишли на потрошњу, без стварања нове вриједности из које стандард грађана расте на дуже стазе и отпорнији је на инфлацију. Држање спољњег дуга под контролом, укључујући и евентуалну  додатну акумулацију из ино-извора, могуће је искључиво на један начин. То је снажним привредним развојем у чијем коријену морају бити инфраструктурни пројекти, што ће довести до раста БДП-а, а тиме и до релативно нижег нивоа јавног дуга, како спољњег, тако и домаћег.