Влада је разматрала предлог да се стави на снагу закључак о приступању НАТО фонду за иновације, а министар финансија Александар Дамјановић рекао је да се у наредном периоду ered.„Обавеза је коју је конституисала претходна администрација, која није имала упориште у буџету за текућу годину, приступа НАТО фонду за иновације и од 3,2 милиона евра, која би требало да се обезбеди ове године Наравно, та средства нису обезбеђена и сасвим је лако изнети овај предлог“, рекао је министар финансија Александар Дамјановић.
Ministar pravde, Marko Kovač, kazao je da će do kraja jula biti završen rad u radnim grupana na izradi ključnih zakonskih tekstova. On je dodao da je formirana radna grupa koja će se baviti analizom racinalizacije pravosudne mreže. Takođe, u toku je javna rasprava o izmjenama i dopunama Zakona o sudskom savjetu i sudijama.
“Što se tiče Ministarstva pravde sve aktivnosti su planirane da budu završene do kraja jula i očekujem da ćemo imati pozitivne impute od strane Evrope“, kazao je on.
Dodao je da i Zakon o porijeklu imovine planiraju da završe do kraja jula.
“Kako bi i njega uputili evropskoj komisiji što prije“, dodao je on.
SPORTSKA INFRASTRUKTURA DA SLUŽI NA PONOS CRNOJ GORI
Vlada je podržala informaciju o nastavku realizacije projekta Rekonstrukcija zapadne tribine fudbalskog stadiona u NikšićuMinistar sporta i mladih Vasilije Lalošević kazao je da mora doći do završetka projekata kako bi se napravila infrastruktura koja bi bila na ponos Crnoj Gori.“O rekonstrukciji bazena neću da govorim jer u ovom trenutku nismo planirali sanaciju niti imamo sredstava. Napravili smo tamo jednu sanaciju u vidu balon bazena koji odlično funkcioniše. To je lijepo rješenje za jedan period ali i o tome moramo razmišljati“, kazao je Lalošević.Potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, Vladimir Joković, kazao je da svi Nikšićani žele da nekada reprezentacija Crne Gore zaigra i u njihovom gradu.“Moja istinska želja je da se ne stane na stadionu u Nikšiću nego da se sportska infrastruktura gradi svugdje. Moramo koristiti svaku mogućnost da što više naše omladine provodi vrijeme na sportskim terenima a ne u kafićima ili igrajući igrice kući“, kazao je Joković.Ministar zdravlja, Dragoslav Šćekić kazao je da je ova rekonstrukcija velika stvar za crnogorski fudbal. Ipak, kako dodaje, Vlada ne smije dozvoliti da uđe u zonu diksriminacije.“Dok sam bio predsjednik Opštine Berane bio sam u toku sličnog projekta kada smo rekonstruisali istočnu tribinu fudbalskog stadiona, sada je u toku saradnja i sa izgradnjom zapadne tribine, u tom momentu je sama opština morala da ubezbijedi sredstva u dijelu učešća sa fudbalskim savezom kako bi se poslovi izveli. Tadašnje Vlade nisu imale sluha da se obezbijede sredstava iako je bio veoma oskudan budžet opštine. Nije u redu da neke opštine budu politički diskriminisane a da neke Vlada sa mnogo većim učešćem pomaže“, kazao je Šćekić.
Ministar pravde Marko Kovač najavio je da će do kraja radne grupe završiti rad u izradi ključnih zakonskih taekstova u okviru poglavlja 23 (Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku), a formirana je radna grupa koja će se bavi analizom racionalizacije pravosudne mreže.
Marko Kovač je Krivokapiću odgovorio da ne vidi politički uticaj na tužilaštvo.
„Vi ako imate neka saznanja neko od političara na funkcije utiče ili pokušava da utiće na rad nekih tužilaštava, molio bih da to javno obznanite“.
On je kazao da postoji neprimjereni uticaj od pojedinih političara i da je u tom dijelu izostala reakcija Krivokapića.
„Nijesam čuo da se bilo ko iz Vaših redova, oglasio povodom izjave visokog funkcionera u pogledu određenih postupaka koji se vode. Neću ulaziti u imena…Takođe je izostala reakcija strukovnih udruženja i mislim da je to loše i ne može biti put na stvaranju jakih institucija“, rekao je Kovač.
Dodao je da mu je drago što je Krivokapić zainteresovan za odstranjivanje „trulih dasaka“ iz Tužilaštva.
„Ali bih Vas podsjetio da ste dugi vremenski period bili na vlasti kada je taj uticaj itekako bio vidljiv. Dakle, posljedice svog tog uticaja mi danas vidimo kroz zarobljenost institucija, kroz ‘trule daske’, kao što ste Vi rekli. Ali ako je ta izjava jedina mjera Vaše borbe protiv uticaja, mislim da je to jako slabo“, rekao je Kovač.
„Obavezao sam se da ću sprovesti konsultacije, počeću ih sa predsjednikom države danas ili eventualno sjutra“, najavio je Abazović.
Vlada je danas usvojila zapisnik sa, prošle, 11. sjednice, na kojoj je usvojen Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
Time je riješena dilema da li će se o Temeljnom ugovoru na sjednici Vlade ponovo glasati, a premijer Dritan Abazović predložio je dodatne konusltacije prije potpisivanja ugovora.
Vlada raspravlja o zapisniku sa, prošle, 11. sjednice, na kojoj je usvojen Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
Ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić (SDP) rekao je da je ostala dilema oko ugovora, odnosno da li ga je trebalo usvojiti kvalifikovanim većinom, kako je predviđeno Političkim sporazumom o formiranju manjinske Vlade.
„Šta je konačna odluka? Da li je formalna odluka po Poslovniku ili Političkom sporazumu?“, pitao je Krivokapić.
Abazović je kazao da je tačno sve što je Krivokapić naveo, ali da su glasali na osnovu poslovnika Vlade.
„Ono što je moj predlog je da do momenta potpisivanja Temeljnog ugovora svako može da dostavi svoje mišljenje… Obavezao sam se da ću sprovesti konsultacije, počeću ih sa predsjednikom države danas ili eventualno sjutra“, najavio je Abazović.
On je dodao da nema problem da postoje konsultacije i da imaju još jednu stručnu verifikaciju tog teksta.
On je uputio apel svim zainteresovanim stranama da bez ikavog prezanja, Kabinetu poremijera dostave sve sugestije.
„Ja sam već obavio par razgovora sa ljudima koje stručna javnost prepoznaje kao relevantne pravne adrese, vrlo sam zadovoljan. Mislim da je to put“, rekao je Abazović.
Krivokapić je kazao da Vlada mora da garantuje pravnu sigurnost.
„Šaljemo poruku – imamo ugovor, ali nije naš ugovor još…Druga ugovorna strana dobija poruku da Vlada Crne Gore ‘može biti, a možda i ne bidne’. Ako smo usvojili, treba da primijenimo neki pravni akt“, smatra Krivokapić.
On je dodao da je najbolje imati čistu poziciju, jer je predložena solucija politička, koja pravno nije prihvatljiva.
Raško Konjević kazao je da je bilo zabuna, ali da želi da konstatuje da je Politički sporazum prekršen i da ga je direktno prekršio premijer.
Rekao je da su sporazumu tu i da se krše, ali ako danas tekst bude verifikovan SDP nema nikavu potrebu za dijalogom, niti za inkluzivnošću.
On je objasnio da se usvajanjem zapisnika omogućava predsjedniku Vlade ili neko koga on odredi može da sprovodi dalju proceduru vezano za ovaj akt, a ostalo je samo potpisivanje.
„Ako ovo bude verifikovano, računajte da će biti pokrenute neke pravne procedure i da od samog čina verifikacije zapisnika Vlada je definitivno u nekoj vrsti tehničkog mandata, a povjerenje koje ste dobili od 46 poslanika je uskraćeno od strane njih 32. Ono što bih najmanje volio, a vjerujem ni vi, da ne ličimo na Vladu Zdravka Krivokapića“.
Premijer je kazao da nije prekršio Sporazum.
„Sporazum krše oni koji imaju drugačije želje u odnosu na ono kuda Crna Gori želi da ide…To nema veze sa vjerskim slobodama…Spreman sam na sve političke konsekvence“, poručio je premijer.
Vlada je na sjednici 8. jula usvojila Predlog usaglašenog teksta Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC. Za je glasalo 13 ministara, dok je pet izuzelo mišljenje i to ministar odbrane Raško Konjević (SDP), ministar vanjskih poslova Ranko Krivokapić (SDP), ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović (BS), ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović (BS) i ministar bez portfelja Adrijan Vuksanović (HGI).
Sjednici Vlade nisu prisustvovale ministarka evropskih poslova Jovana Marović (URA) i ministarka kulture Maša Vlaović, dok je ministar javne uprave Maraš Dukaj (Albanska alternativa) izašao prije glasanja o Temeljnom ugovoru.
Premijer Dritan Abazović je rekao tada da je tekst usvojen, ali da nema problem da se na elektronskoj sjednici ili redovnoj ista stvar ponovi. „Potvrđujem da je to od broja prisutnih više od dvije trećine. Ako bude trebalo, za sedam dana će se glasati ili će se elektronski glasat. Ne mogu da govorim u ime ljudi koji nijesu ovdje. Vlada ne može pasti do sljedećeg petka zbog procedure“, kazao je Abazović.
Međutim, u saopštenju nakon sjednice Vlade, navedeno je da je Temeljni ugovor usvojen i o njemu do sada nije ponovo glasano.
Ministrima iz SDP-a bilo je sporno što ugovor nije usvojen kvalifikovanom većinom, već većinom od ukupnog broja prisutnih.
„Kvalifikovana većina od nas 21 je 14”, kazao je Ranko Krivokapić.
U politici je sve realno… Zašto se ne bi pravila, a može se praviti, neka druga većina. Temeljni ugovor nekima smeta iz čisto političkih razloga, i zato se namjerno dižu tenzije. Đukanović, kao čovjek koji se pita za sve u DPS-u, po svaku cijenu bi da se vrati u žižu interesovanja
Šef poslaničkog kluba Socijalističke narodne partije (SNP) Dragan Ivanović, kazao je da nakon što je Vladi uskraćena većinska podrška zbog usvajanja temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), ne isključuje mogućnost formiranja nove skupštinske većine, ali ni okupljanja one koja je porazila Demokratsku partiju socijalista (DPS) na izborima 2020. godine.
On je u intervjuu “Vijestima” rekao da nije bilo razgovora o povratku “stare” većine, ali da to nije nemoguća opcija za rješenje krize vlasti nastale odlukom DPS-a i Socijaldemokratske partije (SDP) da otkažu podršku premijeru Dritanu Abazoviću zbog temeljnog ugovora.
”A zašto to ne bi bilo realno? U politici je sve realno. Ako ovi zaista budu toliko uporni ili krajnje uporni i ako se budu ponašali kako su nagovještavali, zašto se ne bi odigrala i ta varijanta, odnosno zašto se ne bi pravila, a može se praviti, neka druga većina, i onda bi ova Vlada, uz neku rekonstrukciju – kako bi se sve to dešavalo, teško je prognozirati – mogla da nastavi da radi punim kapacitetom… Vrijeme ide, brzo će se doći do pravih saznanja”, naveo je Ivanović.
On, međutim, naglašava da prvo treba sačekati dalji rasplet na političkoj sceni, jer mu se, kaže, čini da lider DPS-a Milo Đukanović ima drugi cilj – da se političkom trgovinom vrati u “igru” iz koje je ispao.
DPS i SDP uskratili su podršku Vladi nakon samo dva i po mjeseca od njenog formiranja, zbog odluke da usvoji temeljni ugovor sa SPC. Međutim, dvije partije još nisu podnijele poslanicima inicijativu kojom će formalizovati svoj potez. Da li ste, uprkos tome što manjinsku Vladu čine/podržavaju partije različitog ideološkog spektra, očekivali ovako brz krah tog projekta?
Sve manjinske vlade su nestabilne, i uvijek postoji mogućnost da neko izađe iz vlasti i otkaže joj podršku. Međutim, ovako nešto nisam očekivao. Posebno ne u trenutku kad se potpisuje jedan ugovor s vjerskom zajednicom, koji nije prvi takav u Crnoj Gori i koji je već potpisan s dvije vjerske zajednice. Zbog toga niko nije pravio nikakve probleme, a sad se odjednom stvara politička priča… Ja bih, ipak, malo sačekao, jer mi sve liči na to da DPS, odnosno g. Đukanović koji je poznat kao čovjek koji stalno politički trguje, pokušava da se, okrenut međunarodnoj zajednici, na sve moguće način vrati u igru iz koje je zapravo ispao u onom pravom smislu. I neki signali koji se šalju ovih dana upućuju me na ubjeđenje da DPS neće podržati SD, koji je najavio inicijativu o skraćenju mandata parlamentu, a čuli smo da ni SDP u ovom trenutku nije za to da se uskrati podrška Vladi…
Na kakve tačno signale mislite?
Mislim da te partije zapravo igraju jednu političku igru, koja je, u svakom slučaju, dozvoljena kao politička. Đukanović, kao čovjek koji se pita za sve u DPS-u, po svaku cijenu bi da sebe vrati u žižu interesovanja i domaće i međunarodne javnosti… Vlada je taman počela da radi, da pokazuje znake da će raditi dobro i u interesu građana. Politika je politika, to razumijem i shvatam, ali čini mi se da nije vrijeme da se Vladi uskrati mandat.
foto: Luka Zeković
Snosi li SNP neku vrstu odgovornosti za ovakav razvoj političkih prilika zbog toga što je, uz premijera, insistirao na tome da se pitanje temeljnog ugovora što prije skine s dnevnog reda?
Nikad mi neće biti jasno zašto nekima toliko smeta ovo. A smeta im čisto iz političkih razloga. Neko namjerno diže tenzije… Čuli ste šta je rekao ministar pravde (Marko Kovač) koji dolazi iz redova SNP-a – nema nikakve smetnje i da Crnogorska crkva podnese zahtjev i potpiše ugovor s Vladom.
Svjesni smo šta smo preživjeli od naših političkih protivnika zbog toga što smo prišli manjinskoj Vladi. Ali to smo učinili pod određenim uslovima, a među njima je, pod brojem jedan, bio temeljni ugovor. Je li dogovoren – jeste; je li SNP dao doprinos – jeste; jesmo li ostali dosljedni – jesmo. Idemo dalje. Ništa ne radimo što niko drugi nije radio u Crnoj Gori, i ništa ne radimo na štetu građana i Crne Gore.
Premijer je, nakon što su mu DPS i SDP uskratili podršku, saopštio da postoje “druge opcije” rješavanja krize vlasti i da će se možda pronaći “neko prelazno rješenje”, ne precizirajući koje. Nezvanično se govori da bi većina koja je 30. avgusta 2020. porazila DPS na izborima, potencijalno mogla ponovo da se okupi u vlasti. Da li je bilo razgovora o tome i da li je ovakav scenario uopšte realan?
Razgovora nije bilo. A zašto to ne bi bilo realno? U politici je sve realno. Ako ovi zaista budu toliko uporni ili krajnje uporni i ako se budu ponašali kako su nagovještavali, zašto se ne bi odigrala i ta varijanta, odnosno zašto se ne bi pravila, a može se praviti, neka druga većina, i onda bi ova Vlada, uz neku rekonstrukciju – kako bi se sve to dešavalo, teško je prognozirati – mogla da nastavi da radi punim kapacitetom. Čeka nas puno obaveza, a Evropa zove, čeka i traži da se ispune određeni uslovi.
Mediji spekulišu i o mogućnosti formiranja tehničke vlade koja bi imala zadatak da pripremi izbore…
I to neko pominje kao jednu od varijanti. Dakle, mnogo opcija je u igru. Nekome odgovara ta varijanta, nekome neka druga… Vrijeme ide, brzo će se doći do pravih saznanja. Što bi se reklo – naredni smo za sve i tu smo. Samo se plašim da sve ovo ne ode na štetu Crne Gore, koja bi zapravo trebalo da misli na ekonomska pitanja, koja su u ovom trenutku najvažnija, da zaživi pravna država, koja je krenula pomalo… Mnogima to ne odgovara jer vide da su tu negdje, u nekom procjepu, zbog svega što su godinama radili. I ova hapšenja ukazuju da takvih ima i da čekaju kad će doći red na njih. Zato bi im odgovaralo neko nesređeno stanje, da pravna država ne zaživi.
Kakav je stav SNP-a o predlogu Demokrata da Abazović, nakon što se u Skupštini izaberu čelnici najvažnijih pravosudnih institucija, podnese ostavku?
Nismo zauzimali stav po tom pitanju, niti ga u ovom trenutku zauzimamo. Svako vidi svoje interese i želje. Nama to ništa u ovom trenutku ne znači. Mislimo da je g. Abazović posvećen poslu, odnosno premijerskom mjestu koje pokriva. Vidite koliko je samo aktivnosti imao posljednjih dana, gdje je sve bio, šta je radio… Osim svega toga, znam da insistira da se svi ministri maksimalno angažuju u svojim resorima, da daju maksimalni doprinos. Mislim da bi najbolje bilo da ova Vlada nastavi da radi i da tek tamo oko Nove godine osjetimo maksimum njenih rezuzltata.
Da li je u ovako zaoštrenim političkim prilikama moguće u parlamentu postići dogovor o izborima u pravosuđu?
Predsjednica Skupštine (Danijela Đurović) pokrenula je dijalog tim povodom. Svi predstavnici međunarodne zajednice insistiraju na tome. Osnovno pitanje u razgovorima s njima je – zašto se to ne završava. Dijalog nam je svima potreban, i on može dati doprinos da biramo sudije Ustavnog suda, članove Sudskog savjeta i vrhovnog državnog tužioca. U Skupštini su obavljena ispitivanja 33 vrsna pravnika, kandidata za Sudski savjet, koji su ozbiljnih ljudi i koji su obavljali važne funkcije. Ne može se pogriješiti koja god se četvorica, od ta 33 imena, izaberu. Ispitani su i kandidati za sudije Ustavnog suda… Tako da, ne da bi moglo da se rješava ovo pitanje, nego bi se moralo i trebalo. To je nešto što stoji pred nama.
Stvara se atmosfera da se policiji ne dozvoli da obavlja posao
Kako, kao čovjek s radnim iskustvom u bezbjednosnom sektoru, gledate na sukobe građana i policije tokom proslave Dana državnosti u Nikšiću, u kojima je povrijeđeno više osoba?
Mislim, lično, da sve to što se dešava polazi iz centra – neko diriguje i namjerno to radi, stvarajući nestabilnost u Crnoj Gori. Osjećam da je sve to vještački proizvedeno, a šta to znači za Crnu Goru – zaista je bespotrebno pričati. Moramo svi zajedno učiniti sve da se spuste strasti. Ko su ljudi koji izazivaju, a ko su ljudi s druge strane – braća, drugovi, kumovi, prijatelji, mala Crna Gora… Iz jednog takvog sukoba može, ne daj Bože, da izađe nešto što zaista niko u Crnoj Gori ne bi želio. Apelujem na sve da stavimo tačku na takvo ponašanje i izazivanje nereda.
foto: Reuters/Stevo Vasiljević
Tužilaštvo treba da izvede pred sud sve koji su bili akteri dešavanja u Nikšiću. Ima jedna druga stvar – možemo da kritikujemo policiju zbog ovoga ili onoga, ali ona mora da radi svoj posao. Čini mi se da se u Crnoj Gori stvara atmosfera da se policiji ne dozvoli da radi svoj posao. Za to sam da po nekim pitanjima i zabranimo neke skupove, ako policija ima procjene da mogu da izazovu ono što su izazvali ovi u Nikšiću ili ono što se zapravo dešavalo na Cetinju.
Dogovoreno da preuzmem Odbor za bezbjednost
”Vijesti” su početkom mjeseca objavile da ćete biti novi predsjednik skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu, ali vi tu informaciju tada niste željeli ni da potvrdite, ni da demantujete. Da li preuzimate tu poziciju?
Na sastanku trenutne parlamentarne većine dogovoreno je da preuzmem funkciju predsjednika Odbora za bezbjednost. Nisam na tome previše insistirao, a jeste moja partija. Da li će se sad opet mijenati većina i dogovori – to je stvar svega što slijedi. To pitanje je završeno u zajedničkom dogovora šefova poslaničkih klubova trenutne većine. Možda će to danas biti jedna od tema na Kolegijumu predsjednice Skupštine.
По том основу, преко седам милиона еура прихода је мање од планираних за мај и јун а, укључујући и овај период у јулу, државна каса је „тања“ за око 10 милиона, казали су из ресора Александра Дамјановића
Државна каса је „тања“ за десет милиона еура због смањених акциза на гориво, којима је грађанима и привреди смањена цијена горива, саопштили су „Дану“ из Министарства финансија (МФ).
– Одлука о умањењу износа акциза за промет безоловног бензина и гасних уља за 40 одсто примјењује се од 10. маја, а од 7. јуна је додатно смањена, на укупно 50 одсто. Због тога је најнижа цијена бензина у Црној Гори, а дизел је јефтинији него код већине сусједа. Одлука важи до 30. августа и, зависно од дешавања на тржишту, Министарство финансија ће даље одговорно реаговати. По том основу, преко седам милиона еура прихода је мање од планираних за мај и јун а, укључујући и овај период у јулу, државна каса је „тања“ за око 10 милиона – прецизирали су из ресора који води Александар Дамјановић.
Питали смо и колико су државу коштале и нулта стопа ПДВ-а на хљеб и мјера у вези са акцизама на пластику.
Удариће на сиву економију
Предлогом ребаланса буџета, планираним до краја јула или средином септембра, биће све прецизно предвиђено по питању надомјешћивања прихода „изгубљених“ смањењем акциза и укидањем ПДВ-а на хљеб.
– Нагласак ће бити на још већој фискалној дисциплини, ефикаснијој наплати пореског дуга, што се између осталог покушава и кроз реализацију репрограма, гђе би требало да се обухвати око 130 милиона еура, или једнократно приходује у државну касу 10 одсто, што је око 13 милиона еура. Не планира се повећање постојећих пореских стопа, већ снажан удар на сиву економију, јер је процјена да је у сивој зони најмање трећина привредне активности или, према процијењеном БДП-у, око 1,5 милијарди еура. То је огроман порески потенцијал и изазов за нову Владу – поручили су из МФ-а.
Навели су да иако имају значајан пад планираних прихода по основу доприноса, стагнацију акцизних прихода, према прелиминарним подацима – укупни приходи од ПДВ-а су изнад планираних и поред снижене стопе ПДВ-а.
– Тако се компензују неки неостварени и нереално планирани приходи од ђелатности које нијесу ни биле законски уређене, а чинимо напоре да порески и непорески приходи буду што већи, како бисмо смањили потребу за додатном акумулацијом, односно задужењем на иностраном или домаћем финансијском тржишту. Очекује се да ће губитак прихода по основу умањења акцизе на гориво у највећој мјери бити компензован растом акцизе на дуван и дуванске производе, на алкохол и алкохолна пића и на газирана пића – поручили су из МФ-а.
– Приоритет Министарства финансија (МФ) и Владе је да, у условима глобалних поремећаја, помогне грађанима и привреди, а међу мјерама су и ове којима се држава одриче значајног дијела прихода да би умањила удар на животни стандард. Према анализи, годишњи процијењени фискални ефекат смањене стопе ПДВ-а на животне намирнице (брашно, хљеб и сунцокретово уље рафинисано са седам одсто на нула одсто, као и за со са 21 одсто на седам одсто) на буџетске приходе износи укупно око 4,3 милиона еура. Од тог износа, разлика између седам одсто и нулте стопе ПДВ-а на хљеб је око 1,5 милиона еура на годишњем нивоу. Прелиминарни подаци за јун показују да су приходи од акцизе на гориво нижи за 4,3 милиона еура или 31,2 одсто, у односу на јун 2021. године, као последица умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља. У односу на мјесечни план за јун, ова категорија акцизе је нижа за 5,2 милиона. У мају 2022. су приходи од акцизе на гориво били мањи за милион еура него у мају 2021, односно за 1,9 милиона у односу на мјесечни план. Акциза на пластику није у потпуности укинута, већ се то односи на акцизу на пластику када се она користи као амбалажа у индустрији хране и пића, као и у медицинске сврхе – појаснили су из МФ-а.
Закон о измјенама и допуни Закона о порезу на додату вриједност, којим је прописано да се промет хљеба опорезује по нултој стопи, односно да је увоз хљеба ослобођен од плаћања ПДВ-а до 31. децембра 2022. године, примјењује се од 21. јуна ове године.
– С обзиром да се приходи по основу ПДВ-а не планирају по производима или групама производа, као и да се наплата не прати на тај начин – није могуће рећи колико је новца досад мање у буџету услед примјене ове мјере, већ се процјењује годишњи фискални ефекат. Он износи око 1,5 милиона еура. Према прелиминарним подацима, укупни приходи од ПДВ-а у јуну су изнад планираних. То је, осим ефеката повећане потрошње и цијена, у великој мјери и резултат унапријеђене пореске дисциплине услед примјене е-фискализације – поручили су из МФ-а.
Законом о измјенама и допунама Закона о акцизама, чија рјешења су у примјени од 6. маја 2022. године, прописано је да су производи на које се плаћа акциза, поред осталих, и они од пластике за једнократну употребу. Акциза за те производе се плаћа по килограму, у износу од 0,4 еура.
– Скупштина Црне Горе је 15. јуна 2022. године донијела Закон о допуни Закона о акцизама, којим је прописано да се акциза не плаћа на производе од пластике који се користе као амбалажа у индустрији хране и пића као и за употребу у медицинске сврхе. Указано је да увођење акцизе на ове производе условљава раст цијена домаћих производа, што би довело до нелојалне конкуренције домаћим произвођачима и неравноправног пореског статуса. Буџет је од наплате наведене акцизе приходовао око 150.000 еура, закључно са 30. јуном ове године, а не очекује се да губитак прихода по основу укидања наплате дијела ове категорије акциза значајно утиче на приходе буџета – навели су из МФ-а.
Sjednici su prisustvovali potpredsjednik Vlade Vladimir Joković, ministri iz redova SNP-a Dragoslav Šćekic, Miomir Vojinović i Vasilije Lalošević, kao i poslanik Dragan Vukić.
Ministar Vojinović tvrdi da će novim propisima biti zaštićen crnogorski obrazovni sistem i tržište rada, imajući u vidu pojavu da se dostavlja sve veći broj inostranih obrazovnih isprava stečenih na nerenomiranim privatnim ustanovama
Programom rada Ministarstva prosvjete predviđene su izmjene i dopune Zakona o priznavanju inostranih obrazovnih isprava i izjednačavanju kvalifikacija u cilju utvrđivanja jasnih i detaljnijih kriterijuma za priznavanje isprava, kao i unapređenja modela priznavanja.
To je za “Vijesti” kazao ministar prosvjete Miomir Vojinović.
Ministar očekuje da će se kroz ove izmjene “i mladi ljudi okrenuti kvalitetnijim fakultetima, a ne onim ustanovama u kojima misle da mogu lako doći do diplome”.
”Cilj nam je, između ostalog, da mladima pošaljemo poruku da pažljivo biraju ustanovu na kojoj će nastaviti srednje ili visoko obrazovanje”, kazao je Vojinović.
Ističe da će se izmjenama Zakona unaprijediti važeći postupk priznavanja inostranih obrazovnih isprava i izjednačavanja kvalifikacija.
”… A samim tim zaštititi crnogorski obrazovni sistem i tržište rada imajući u vidu pojavu da se subjektima nadležnim za priznavanje dostavlja sve veći broj inostranih obrazovnih isprava stečenih na nerenomiranim privatnim ustanovama”, naglašava Vojinović.
Podsjeća na to da je Crna Gora potpisnica Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu poznatija kao Lisabonska konvencijа od 2004.
”Prema toj Konvenciji države potpisnice su obavezne da osiguraju transparentne, koherentne i pouzdane procedure i kriterijume pri procjeni i priznavanju kvalifikacija. Prilikom izrade predloga zakona, Konvencija će se u svakom momentu poštovati. Međutim, s druge strane, naše je pravo i obaveza da razrađujemo dalje njene principe i time omogućimo sopstvenom tržištu da se zaštiti od sumnjivih diploma”, poručuje Vojinović.
Ističe i da će se u postupku izrade Predloga zakona svakako uvažiti i činjenica da je na Samitu Zapadnog Balkana u Poljskoj, održanom u julu 2019. godine, usvojena Deklaracija o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu, s ciljem unapređenja mobilnosti između zemalja.
Kad je riječ o prioritetima u visokom obrazovanju, ministar kaže da njegov resor ima u planu brojne aktivnosti.
”Neke od njih su usmjerene na realizaciju aktivnosti u cilju postizanja strateških ciljeva razvoja visokog obrazovanja, u skladu sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja 2022-2026. Strategija će se primjenjivati formiranjem Radne grupe za izradu i realizaciju godišnjih akcionih planova, a Savjet za visoko obrazovanje će biti uključen u monitoring realizovanih aktivnosti. U planu je i unapređenje sistema priznavanja inostranih obrazovnih isprava, kroz nova revidirana zakonska rješenja i procedure usklađene s najboljom evropskom praksom”, navodi Vojinović.
Takođe, naglašava on, radi se na uvođenju razvijenih i unaprijeđenih kriterijuma za dodjelu studentskih stipendija i kredita, kao i na boljoj promociji stipendija stranih vlada i programa mobilnosti u oblasti visokog obrazovanja.
”U toku su aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje uslova u studentskim domovima, kao i dalje razvijanje normativa i standarda za akreditaciju zajedničkih studijskih programa, koji vode do dvojne ili zajedičke diplome, u cilju internacionalizacije visokog obrazovanja. U pogledu modernizacije tj. digitalizacije obrazovnog sistema na ovom nivou obrazovanja, planirano je uvođenje novih softverskih podrški u proces priznavanja inostranih obrazovnih isprava, kao i mogućnosti elektronskog prijavljivanja za prijem studenata u studentske domove”, navodi Vojinović.
Prema njegovim riječima, u saradnji s evropskim i univerzitetima širom svijeta, planirano je stručno usavršavanje, kako profesora i nastavnog kadra, tako i studenata, kroz treninge, razne programe mobilnosti, studijske posjete i kurseve.
”Takođe, u fokusu aktivnosti Ministarstva u ovoj oblasti biće i razvoj i implementacija sistema studentskog zapošljavanja, kroz razvijene servise”, zaključio je Vojinović.
Vrednovanje ocjena iz inostranstva – pedagoško pitanje koje se ne može normirati
Upitan u vezi s pritužbama roditelja, čija su djeca dio srednjoškolskog obrazovanja završila u inostranstvu, da škole na različit način tumače diplome i da nema jasnih pravila kako se vrednuju inostrane ocjene, Vojinović odgovara da važeći Zakon “definiše da je priznavanje inostrane obrazovne isprave – potvrđivanje inostrane obrazovne isprave o stečenom, odnosno započetom obrazovanju ili dijelu obrazovanja”.
”Priznavanje isprave, odnosno izjednačavanje kvalifikacije vrši se radi nastavka obrazovanja ili zapošljavanja u Crnoj Gori. Zakonom su propisane nadležnosti, kao i kriterijumi u ovim odvojenim procedurama. Priznavanje isprave o stečenom osnovnom, srednjem opštem ili stručnom obrazovanju i višem stručnom obrazovanju radi zapošljavanja vrši Ministarstvo prosvjete, dok priznavanje ovih isprava u cilju nastavka obrazovanja vrši odgovarajuća ustanova obrazovanja u kojoj se želi nastaviti obrazovanje”, navodi Vojinović.
Precizira da je vrednovanje ocjene stečene završetkom obrazovnog programa u inostranstvu “pedagoško pitanje koje se ne može normirati”.
”Škola, prilikom vrednovanja ocjene stečene u inostranstvu, cijeni sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je stečena inostrana obrazovna isprava, uslove upisa, trajanje i nivo obrazovanja, obrazovni program, kao i druge okolnosti od značaja za priznavanje i vrednovanje isprave zbog nastavka obrazovanja”, pojasnio je ministar Vojinović.
Predstavnici ministarstava poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore i Srbije dogovorili su konkretne korake u cilju obezbjeđivanja kontinuiteta snabdijevanja i cjenovne konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Generalni direktor Direktorata za poljoprivredu, Miroslav Cimbaljević je tokom radne posjete Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije održao niz sastanaka na kojima su dogovoreni konkretni koraci.
Posjeta predstavlja nastavak i sprovođenje dogovora nakon susreta potpredsjednika Vlade i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Vladimira Jokovića sa potpredsjednikom Vlade i ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislavom Nedimovićem– navodi se u saopštenju.
Cimbaljević se sreo sa pomoćnicom ministra Vedranom Ilić, gđe su dogovoreni konkretni koraci i implementacija dogovora koja je bila na nivou ministara.
Takođe, organizovan je i sastanak sa direktorom Uprave za zemljište Brankom Lakićem, tokom kojeg su razmatrane mogućnosti i predočeni konkretni modeli kada je u pitanju saradnja i implementacija dobrih praksi koje su zastupljene u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, koje bi se mogle preuzeti i realizovati u Crnoj Gori
