Категорије
Друштво

CG: Zmaj, Šantić, Radičević, Maksimović, Ćosić izbačeni iz lektira

“Krvava bajka” Desanke Maksimović i “Ala je lep ovaj svet” Јovana Јovanovića Zmaja samo su neki od naslova sa dugog spiska koje djeca u osnovnim školama u Crnoj Gori više nisu obavezna da čitaju, ali su za čitanje predloženi “Gospodar prstenova” i “Hari Poter”.

Za osnovce više nisu obavezni ni čuvena pjesma “O, klasje moje” Alekse Šantića, “Ribarčeta san” Branka Radičevića, kratka priča “Bobilj i druškan” Sergeja Јesenjina, kao ni roman Dobrice Ćosića “Daleko je sunce”.

U lektiri više nema ni dva poznata romana crnogorskih autora “Tim Lavlje srce” Čeda Vukovića i “Mali pirat” Antona Staničića, prenosi Srna.

Ministar prosvjete Damir Šehović je prije desetak dana u Skupštini Crne Gore pokušao da objasni po kojim se kriterijumima biraju lektire, navodeći adekvatnost tekstova, estetska vrijednost književnog djela, primjerenost uzrastu učenika, odnos tradicionalnih i savremenih književnih tekstova i odnos književnih djela nacionalne i svjetske književnosti.

U program su, u međuvremenu, ušli Sunčana Škrinjarić, Kemal Coco, Šimo Ešić, Vojislav Vulanović, Branko Banjević, Dragana Kršenković, Šukrija Pandžo, Blaga Žurić, Kemal Musić, Hasnija Muratagić Tuna, Safet Hadrović, Ibrahim Hadžić, Azem Zaimović, Nazmi Rahmani, Zuvdija Hodžić, Fehim Kajević.

Izvor: Pcnen.com

Категорије
Спорт

Novak Đoković zvanično ponovo broj jedan

Đoković je prijee samo četiri i po mjeseca imao 7.255 poena manje od Rodžera Federera, koji je tada bio na vrhu

Novak Đoković je zvanično prvi igrač ATP liste.

Đoković je prijee samo četiri i po mjeseca imao 7.255 poena manje od Rodžera Federera, koji je tada bio na vrhu.

Tada je krenula serija – titule na Vimbldonu, u Sinsinatiju, US openu i Šangaju, te finale u Parizu, za povratak na teniski tron poslije dvije godine.

Đoković je sada prvi sa 8.045 bodova, ispred Nadala ((7.480) i Federera (6.260)…

U top 10 su Huan Martin del Potro, Aleksandar Zverev, Kevin Anderson, Marin Čilić, Dominik Tim, Kei Nišikori i Džon Izner.

Izvor: Vijesti.me

Категорије
Култура

„SMATRAO SAM DA SU MOJA DECA DUG PREMA NESTALOJ MOJOJ PORODICI“ Glumački bard Miša Janketić o glumi i TRAGEDIJI koja mu je obeležila život

U razgovoru sa Mihailom – Mišom Janketićem, jednim od, nažalost, retkih preostalih bardova naše glume, najmanje sam pričao sa glumcem.

Slušao sam književnika i pesnika, svedoka vremena, čoveka čiji je život počeo strašnom porodičnom tragedijom, čije užasne ožiljke je nosio sa čudesnom snagom, ne mrzeći i postajući veliki.

Slušao sam zemljodelca i težaka koji je duže i lepše pričao o zavičajnom imanju u Tomaševu (nekadašnjim Šahovićima), kosidbi i voćkama nego o svim svojim ulogama, a bilo ih je da ispune celu stranicu novina. Zauvek me je kupio kada smo se prvi put sreli pre gotovo četvrt veka na nekoj književnoj večeri. Sa strašću posvećenika dva sata je govorio o novom motokultivatoru koji je nabavio, ne pominjući ni slovom velike nagrade kojima je tada ovenčan, niti uloge, niti popularnost, ništa… Od njega niste mogli čuti niti ćete čuti ono glumačko: „Kad sam ja igrao Raskoljnikova“, a igrao ga je. „Kad sam ja igrao Ljubu Vrapčeta“, a on ga je igrao onih pet puta dok čuvena predstava „Kad su cvetale tikve“ nije zabranjena… „Kad sam ja igrao Staljina, Ivu Andrića, Živojina Mišića“, a sve ih je igrao… Naigrao se i naživeo igrajući, pa suštom istinom zvone Mišine reči, pozajmljene od nekog njegovog seljaka iz Tomaševa, koga je jednom pitao kako je i koliko ima godina.

– Pitam ga: „Kako si?“, a on kaže: „Eh, kako. Umorim se dok se obujem“. „Nemoj tako, nisi ti još star. Koliko imaš godina?“, a on će: „Ja? Nijednu. Sve sam ih spiskao, do poslednje kapavice“, odgovorio mi je taj moj školski drug. Tako i ja. Jadan je život koji nisi do kraja potrošio. Ne treba tamo nositi ništa.

Ipak, krštenica mu broji osam decenija zbog kojih je morao da rasproda i onaj motokultivator i kose i vile i živo (stoku) i da u svoje selo, ukotvljeno u Vraneškoj dolini, kad mu zdravlje dozvoli, dođe na dan-dva. Koliko da pričesti dušu i olakša joj na obali Ljuboviđe.

– Bio sam letos. Malo. Bilo kišovito neko vreme, a ja tamo više ne mogu da budem sam. Ranije sam provodio po dva i po tri meseca, imao sam i voćnjake i livade i njive i ovce, svašta sam ja tamo radio. Napravio sam i školu glume i amfiteatar, dovodio svoje studente, igrale su se predstave. Učio sam tamo svoje studente da razlikuju biljke, drveće, da slušaju muziku iz prirode. Čovek je prilično osakaćen ako barem neki period života ne proživi na zemlji i od zemlje. Da mogu fizički, i danas bih mogao da živim na zemlji jer znam sve radnje koje čoveku omogućavaju taj život. I da orem i da kopam i da okopavam i da kosim i da vršem i da krunim i da vežem i da berem i da radim kasapske poslove…

Ipak ste otišli drugim putem. Kako je on počeo?

– Ja sam 1956. godine upisao književnost na beogradskom Filološkom fakultetu, gde sam u čuvenoj „četrdeset petici“, koja je bila naša zajednička učionica, sretao i Branka Miljkovića, Božidara Šujicu, Branu Petrovića i mnoge druge velikane pisane reči. Družili smo se u „Poletu“, koji je tada bio tu do Igumanove palate. Tu sam upoznao i crnogorske pesnike i družio se sa njima, pre svega Lesa Ivanovića… Onda smo iz „Prešernove kleti“ prelazili u podrum Doma sindikata gde je pevao Toma Zdravković u belom odelu i crnoj svilenoj košulji. Bilo je to jedno jako bogato vreme, živelo se intenzivno i punim plućima.

Jeste li znali Vitomira – Vita Nikolića?

– Kako nisam. Pio s njim! Bili smo dobri prijatelji. „Nije ovo ljubav, to se ja spasavam, to ja bježim, ženo, tebi u hajduke. Romanijo moja, puna dobrih trava…“. A Branka Miljkovića sam zapamtio kao bledog mladića sa šiljatim nosem i crnim šeširom. Imao je južnjački akcenat, bio je beskrajno zanimljiv. Međutim, najviše sam se družio sa Božidarom Šujicom i Branom Petrovićem. Brana je bio i ostao moj omiljeni pesnik. Zvao sam ga prgavi Irac. Riđ, užasan temperament. Divno je govorio svoju poeziju. Ima jedna predivna priča. Ja sam sa Zlatanom Dorićem vodio recitatorsku grupu u „Špancu“ i bili su tu Vito Dardić, Rale Damjanović i ostali, a jedno veče smo radili poeziju Brane Petrovića. Pozovem ja sve te recitatore i jednog mog pobratima, koji jedini nije recitovao nego je studirao matematiku, na svoje momačko veče u „Manjež“. Eto ti u nekom trenutku Brane i pita može li da sedne. Kažem: „Možeš, ali nećeš podneti ovo što ćeš čuti“. „Šta neću, kako neću…“, galami on, a ja ga posadim do mene i onda oni jedan po jedan, a jedanaest ih je bilo, počnu da govore njegovu poeziju. On se ukočio. I kad je došlo do ovog mog pobratima, koji takođe sedi do mene, Brana skoči i kleknu ispred njega: „Bogom te molim, nemoj i ti. Bar reci da ne znaš ništa“. A ja mu diskretno došapnem jedan stih, ovaj ponovi, a Brana više nije znao šta bi sa sobom.

Dokle ste stigli sa studijama književnosti, otkud posle na glumi?

– Do treće godine. Onda sam otišao na radnu akciju, bio sam udarnik, dobio odsustvo i otišao u internacionalni kamp 21 dan. Tamo sam se zadržao sa jednom prelepom Austrijankom, i kada sam se vratio u Beograd izgubio sam uslov za sledeću godinu. Da bih ponovo imao dom i stipendiju morao sam nešto da upišem i najjednostavnije mi je bilo da odem na Pozorišnu akademiju.

Najjednostavnije? Pa tu je bila, a i danas je, najveća konkurencija?

– Jeste, prijavilo se više od pet stotina, primali su deset. Ali ja sam za to bio spreman, družio se sa pesnicima, govorio poeziju, znao milion stvari. I primili su me. Mislio sam da ću tu biti privremeno i da ću se vratiti da završim književnost. I vraćao sam se, davao ispite, na kraju mi je ostala samo pedagogija i diplomski. Možda me je u glumu odvelo i to što sam radio kao volonter Centra za kulturu Filozofskog fakulteta i u jednom kiosku prodavao karte za sva beogradska pozorišta. Tako da sam svako božje veče bio u pozorištu. Zato mi je gluma i prva pala na pamet kad sam trebao da rešim dom i stipendiju. Posle sam ostao, nekako mi je bilo najlakše.

Nezaobilazna je priča o predstavi „Kad su cvetale tikve“, u kojoj ste dobili ulogu glavnog junaka. Mnogo ste duže trenirali boks za ulogu Ljube Vrapčeta nego što ste igrali u predstavi koja je brzo zabranjena.

– Trenirao sam boks mesecima, i to po šest sati dnevno. Trenirao sam sa čuvenim trenerom Bogdanovićem, koji je jedanput izjavio da sam na kraju slobodno mogao da boksujem za reprezentaciju u polusrednjoj kategoriji.

Šta je istina o zabrani te predstave?

– U suštini to je bio jedan veliki nesporazum. Nije to Tito zabranio, nego drugi u njegovo ime.

Je li on uopšte znao o čemu se radi?

– Znao je, kako nije, jer je jedan od političara koji je gledao premijeru otišao direktno njemu i izvestio ga da je to antipolitička predstava koja na pogrešan način tretira pitanje Golog otoka. Onda je Josip Broz u tom svom govoru u Zrenjaninu rekao tu rečenicu: „Neka oni sade tikvice, olupaće im se o glavu…“, ili već šta je rekao. A šta je zapravo bilo, ispričao mi je jednom prilikom Veljko Milatović kada smo pravili priredbu upravo za Tita i Jovanku u Igalu. Posle te priredbe se Broz raspitivao o meni i on mu je rekao da sam igrao u „Tikvama“. Onda mu je on ispričao kako je u automobilu dok je putovao u Zrenjanin na onaj skup gde će reći ono o tikvama, do njega sedeo Kardelj i nagovarao ga da ne pominje „Tikve“, da se u to ne meša, zameriće mu svet, Evropa. I Tito je crvenom olovkom precrtao taj deo govora, inače odštampan krupnim slovima, kako ne bi morao da ima naočare. Međutim, Tito, kako je otišao u neku digresiju, sve hoće da se vrati napisanom govoru, ali kako je duvao neki vetrić i kako god okrene papire ispadne mu onaj list sa crvenom škrabotinom. Na kraju se on iznervira i kaže „a i te tikvice, bogati…“, i eto katastrofe. U stvari, sve je bilo bizarno. Naravno, krenula je hajka iz Centralnog komiteta da mi sami skinemo predstavu sa repertoara. Na kraju smo mi to uradili, i to je unazadilo naše pozorište za dugo vremena.

Nažalost, poklopilo se da vaša životna priča i sudbina književnog junaka Dragoslava Mihailovića budu gotovo identične. Ljuba Vrapče gubi oca, majku, brata i sestru u knjizi, vi ste ostali bez majke, koju su zaklali četnici, i brata, koji joj je na grudima umro?

– Jeste. Ljuba Vrapče gubi svoju familiju u tom okršaju. Eto, posle četrdesetak godina ponovo igram Ljubu Vrapčeta u Beogradskom dramskom, samo što sad igram starog Ljubu, koji iz Švedske priča svoju priču, a ovi mlađi sad igraju to. Zaboravio sam ja tu tragediju. Mnogo duhovne snage treba da se čovek oslobodi tih strašnih stvari. S tim se ne može živeti, horor je to.

Vi ste se posle prekida te predstave vratili u zavičaj vašeg oca, rešeni da se ne vraćate pozorištu i da živite od zemljoradnje?

– Ja sam to oduvek i želeo. Počeo sam da pravim kuću, obnavljam voćnjak, kupio neke mašine, hteo sam da gajim ovce i pčele. Mislio sam da ću moći bez pozorišta, ali se ispostavilo da nisam mogao. Shvatio sam to posle devet meseci i vratio sam se.

Govorili ste da je ta pozorišna zavesa bila zaklon od surove realnosti koja vam je obeležila detinjstvo?

– Jeste. Kad čovek počne život u tragediji, onda u mladosti stekne užasni strah. Teško se s tim živi i pozorište je bilo idealno mesto da oporavim duhovnost, da se rasteretim i da se, hajde da malo budemo i patetični, na neki način sakrijem od surovosti života. Tako da sam ja u pozorištu pronašao životni put, ostvarujući svoje uloge i uporedo ostvarujuću svoju porodicu. Zapravo, sa svoje četvoro dece sam uspeo da povratim moju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena, jer sam smatrao da su moja deca bila dug prema nestaloj mojoj porodici. I povratio sam je, tako da su moja deca sada i unuci.

pročitajte i…

Često govorite o Crnoj Gori, vraćali ste joj se i bukvalno i u mislima. Kad biste sve sumirali, šta biste rekli?

– U vezi sa ovim stanjem? Rekao bih da su to neki prolazni nesporazumi, samo što se mi tako žustro kačimo. Najstrašnije su svađe i tuče između braće, to je poznato u našem narodu. Drugo, vode se dve vrste politike koje se sukobljavaju po svemu. Da među političarima ima bar malo tolerancije, i sa jedne i sa druge strane, bilo bi mnogo bolje.

Na poslednjim izborima ste podržali gospodina Đukanovića. Kako su reagovali vaši Bjelopoljci?

– Bilo je onih koji su mi zamerili i onih koji nisu, ali ti koji su mi zamerali nisu birali sredstva, ali dobro sad. Nisam ja tim spotom podržao nijednu partiju, nijedno ime. Ja sam samo poručio mojim Bjelopoljcima da oni nisu više političke analfabete i da politika nije samo nacionalnost, vera ili stranka već je i šansa za bolji život. Rekao sam im da glasaju za život i budućnost svoje dece.

Šta je bio vaš motiv da se uopšte oglašavate?

– Zamolili su me da nešto kažem i ja nisam imao otpor da podržim pametnu stvar, nešto što mi se čini uljudnim.

Rekli ste da se politički stav nije promenio otkako znate za sebe niti ste se kome priklanjali. Koji je to stav?

– Ja sam, pre svega, socijalista i demokrata. A ono vreme kada sam ja bio mladi član Saveza komunista, to je bilo nešto najbliže mom političkom poimanju. Drugo, bio sam samo član i nisam imao nikakve druge aktivnosti niti sam ikad pomišljao ni na kakve angažmane. Posle slučaja sa „Tikvama“ bio sam ogorčen, izašao sam iz partije i od tada se više nisam učlanjivao ni u jednu. Tada mi se nije dopalo to partijsko licemerje u koje su nas gurnuli da mi kao sami, kao svesni subjekti, skidamo svoju predstavu s repertoara. I to dobru predstavu, možda najbolju koju smo ikada imali. Tada sam se oprostio od politike i neka sam. Ne fali mi.

Ipak promišljate stvari?

– Daleko od toga da sam apolitičan čovek, ja sam duboko u politici i obavešten sam o svemu što se događa i imam svoje mišljenje. Ne može umetnik biti apolitičan, kao što ne može biti daleko ni od dobra ni od zla, kriminala, ne može ni od politike. Mi se bavimo svim segmentima života, odslikavamo sve što život pruža, a da bi to što vernije radili moramo znati što više o svim tim stvarima. Moramo biti obrazovani, a pod obrazovanjem smatram i poimanje politike i ekonomije. Siromašan duhom ne može biti umetnik i oslikavati život na pravi i pun način.

Čitate sve novine. Kakav je vaš odgovor na ono što iz njih saznajete, osetite li i bes?

– Nemam ja u ovim godinama nikakav bes i odavno sam naučio da čovek ne sme da bude kategoričan i isključiv. Naš život pripada jednom evolutivnom toku a evolucija prolazi kroz razne stupnjeve. Kuda našu duhovnost vodi duhovna evolucija, nisam naročiti prorok da bih znao odgovor na to pitanje.

Jeste li pesimista ili optimista u vezi sa tom evolucijom?

– Moram priznati da sam ja optimista bez pokrića. Optimizam baziram na svojim željama i mislim da bez želja i motiva nema ljudskog opstanka. Nadam se da će ova okrenutost sveta prema sebi pronaći jedan put koji je malo dalje od proste sebičnosti, a to se može postići samo nekom verom, nadom i motivom. U tom smislu sam optimista, a prema ovome što je realno stanje – optimista bez pokrića.

Igrali ste Ivu Andrića, Staljina, Vojvodu Mišića, Kneza Miloša…

– … Josipa Broza Tita, Marka Miljanova, kralja Nikolu, igrao sam toliko njih!

Koga je bilo najteže predstaviti?

– To je delikatan posao jer ljudi o svim tim velikanima koje sam ja predstavljao ima svoje predrasude koje su često daleko jače od nekog realnog života tih ljudi. Bilo je pitanje hoću li ja, stvarajući te likove, ići uz dlaku predrasudama ili ću ih graditi u skladu sa istorijskim činjenicama. Trudio sam se da radim ovo drugo a da bih to mogao ja sam svaki put kad bi trebalo da igram te ljude na radnom stolu imao jednu pristojnu biblioteku knjiga o njima. I onda sam, na neki način, iz tog konteksta mirio te dve stvari. Pomogla mi je jedna debela knjiga, koju sam dobio od jednog mog druga Rusa, u kojoj su anegdote o Staljinu. U predgovoru on kaže kako će, bez obzira na istinu o Staljinovom životu, on u narodu živeti po ovim anegdotama i predrasudama koje su stvorene još za vreme njegovog života i trajaće dalje od istorijskog trajanja njegove ličnosti. To mi je prilično pomoglo.

Kad ste ih igrali jeste li imali neki zazor, dilemu ili ste to prevazilazili glumačkim zanatom?

– Nisam imao tih dilema. Nisam, jer sam o svakom od njih pravio ozbiljne studije. Bilo je nečega u stavu, životnoj filozofiji i prirodi motiva tih ljudi gde nismo bili istovetni, ali to nije bilo od odlučujućeg značaja za moju interpretaciju njih. Više sam sukoba imao praveći neke uloge koje nisu bile vezane za istorijske ličnosti. Recimo, dok sam igrao Raskoljnikova ili Fjodora od Dostojevskog. Više sam imao otpora i unutrašnje borbe da bih osvojio te likove nego kod bilo koga od ovih velikana.

O SINU MARKU

Hoće li vas sin Marko prevazići u glumi?

– Oduvek govorim da ne može čovek nikako biti dobar otac ako mu sin ne bude bolji od njega.

Iz minusa

– Ja sam od života dobio mnogo više nego što sam se nadao, a nešto manje nego što sam mogao. Kasno sam stao na noge. Morao sam da krećem ne od nule nego iz dubokog minusa, tako da je moj skor pozitivan.

Je li ostalo išta za čim ste zažalili?

– Jeste. Ostala mi je žalost što nemam još jedan život da ga provedem na zemlji i od zemlje. Priroda je moj ambijent, ona mi bogati dušu, tek na zemlji sam svoj na svome. Rasprodao sam sve onih teških devedesetih godina, imao sam alate.

Izvor: Blic.rs

Категорије
Спорт

Crna Gora sa 12 takmičara na SP

Podgorica,(MINA) – Crnogorski karate na Svjetskom seniorskom prvenstvu u Madridu predstavljaće 12 karatista, saopšteno je iz Karate saveza.

Šampionat će biti održan od 6. do 11. novembra.

Crna Gora će u katama na SP imati predstavnike u obje konkurencije pojedinačno i muški tim u ekipnoj konkurenciji.

U katama pojedinačno nastupiće Mijat Vojvodić i Biserka Radulović. Vojvodić sa Srđanom Vukovićem i Vladimirom Mijačem činiće muški kata tim.

U borbama nastupiće Nenad Dulović (do 60), Mario Hodžić (do 67), Nikola Malović (do 84) i Almir Cecunjanin (preko 84) u muškoj, odnosno Marina Raković (do 68), Dragana Konjević (preko 68), Ksenija Rajović (do 61) i Vasilisa Bujić u ženskoj konkurenciji.

Bujić će nastupiti samo u ekipnoj konkurenciji.

Selektor u borbama za muškarce, Slobodan Vlahović kazao je da će muška seniorska reprezentacija sa četiri takmičara nastupiti u Madridu.

On je podsjetio da su završne pripreme odrađene u Podgorici i da je imao priliku da se uvjeri u dobru formu tamičara.

“Na žalost nijesmo mogli u potpunosti da ispunimo plan i program priprema, jer su tamičari nastupali na Premijer ligama tražeći bodove za Olimpijske igre u Tokiju. Očekujem od takmičara da daju svoj maksimum. Nadam se da ćemo ostaviti dobar utisak i da će se neko od takmičara uključiti u borbu za visok plasman”, rekao je Vlahović agenciji MINA.

On je kazao da zdrastveni bilten nije baš najbolji i da će bronzani sa prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva, Mario Hodžić nastupiti nedovoljno oporavljen.

“I na ovom šampionatu naš naljbolji takmičar učestvuje rovit, jer već duže vrijeme vuče povrede”, rekao je Vlahović.

Trener u borbama za žene, Žarko Raković kazao je da je imao mnogo problema sa ženskom selekcijom, navodeći da je morao da podmladi tim i šansu pruži mladim takmičarkama.

“Jelena Maksimović nije se još u potpunosti oporavila od operacije koljena, dok je Ana Drašković još pod suspenzijom. Šansu su dobile veoma mlade djevojke, Ksenija Rajović i Vasilisa Bujić, od kojih se u budućnosti mnogo očekuje”, kazao je Raković.

On je naglasio da su Marina Raković i Dragana Konjević spremne i da su u dobroj formi.

“Raković fizički i tehnički nikada bolje nije izgledala, ali bojim se da su mnogobrojni odlasci na Premier lige bez trenera i niz nepravdi na tim takmičenjima ostavili traga na njenu psihu. Marina i Dragana su u dobroj formi, ali mnogo stvari treba da se poklopi za medalju na SP. Idemo na sve ili ništa”, kazao je Raković.

Selektor u katama Jugoslav Bukilić, istakao je da su kataši završni dio priprema odradili u nikšićkom sportskom centru Trim.

“Trenirali smo kvalitetno, u dobroj radnoj atmosferi. Nadam se da ćemo u Madridu imati dobre rezultate. U konkurenciji koja nas očekuje primaći se borbi za medalju bio bi veliki uspjeh”, kazao je Bukilić.

On je podsjetio da su se kataši na dva posljednja Evropska prvenstva borili za medalju.

“Bilo bi dobro da i sada to uspijemo u Madridu. Iz takmičenja u takmičenje sve smo bolji. Muškikata tim u Madridu debitovaće na SP i biće mu to velika provjera. Daćemo sve od sebe da reprezentujemo crnogorski karate na najbolji način”, kazao je Bukilić.

Na prošlom šampionatu svijeta, prije dvije godine u Lincu, bronzanu medalju osvojila je Marina Raković.

Od crnogorskih karatista u utorak, prvog takmičarskog dana, na tatami će Vojvodić i Radulović u katama, a u borbama Malović, Cecunjanin, Raković i Konjević.

Za srijedu predviđeni su nastupi Dulovića, Hodžića i Rajović, a u četvrtak će na borilište muški kata tim. Petak je predviđen za takmičenja u borbama ekipno, dok su u subotu mečevi za medalju i finala u katama i borbama pojedinačno.

U nedjelju biće poznati osvajači medalja u katama i borbama ekipno.

Crnogorska delegacija, koju predvodi predsjednik Vladimir Joković, otputovala je danas za Madrid.

U delegaciji su još direktor reprezentacije Dragoljub Fatić, predsjednik Tehničkog komiteta Karate saveza, Vojin Dulović i doktor Zoran Terzić.

Izvor: MINA

Категорије
Спорт

Budućnost odbranom „udavila“ Mec (Budućnost-Mec 23:19)

Marina Rajčić je tri sezone provela u Mecu, tri puta bila šampionka Francuske, a onda se ljetos na velika vrata vratila u klub koji je napustila u potrazi za minutažom.

Koliko je napredovala i kakva je klasa postala, pokazala je baš protiv bivših saigračica, jer je blistala u pobjedi rukometašica Budućnosti nad Mecom (23:19).

Imala je u karijeri i više odbrana nego večerašnjih 12, ali su gotovo sve to bili ziceri. Koliko je očarala djevojke sa kojima je igrala do juna, najbolje su pokazali šutevi rukometašica Meca, koje su od straha da im Marina ne odbrani šutirale pored ili preko gola…

I to nije bilo sve u njenoj savršenoj večeri, jer je dva puta perfektno kaznila odluku svog bivšeg trenera Emanuela Majonada da napada bez golmanke i nakon dvije uhvaćene „žive“ lopte postigla dva gola.

Imala je, naravno, i pomoć saigračica, koje su u drugom poluvremenu briljirale u odbrani. Anđela Bulatović i Ema Ramusović su savršeno komandovale bedemom ispred gola Rajčićeve, pa je Mec prvi gol u nastavku dao poslije 15 minuta i 37 sekundi! Doprinos tome je dala i Darli Zokebi de Paula, koja je u 44. minutu odbranila sedmerac Manon Uet.

Budućnost je u dva navrata imala i plus šest, ali je u finišu „prodala“ previše lopti i dozvolila Francuskinjama, prije svih Lori Flip, da postignu mnogo lakih golova iz kontri. Samim tim i da izbjegnu ubjedljiviji poraz.

U napadu je najistaknutija bila kapitenka Milena Raičević sa osam golova, nekoliko lucidnih asistencija, ali je opet izgubila nekoliko lopti. Doduše, sve vrijeme je vukla tim, jer je Katarina Bulatović još daleko od prave forme, a Đurđina Jauković nije proradila sve do finiša…

Izvor: Vijesti.me

 

Категорије
Друштво

Festival o čempresima i ljudima: Jogom i šahom protiv gradnje vrtića u dvorištu gimnazije

Festivalski vikend je inače juče otvoren javnim časom streličarstva koji je držao Željko Popović, trener reprezentacije Crne Gore, a nastavljen simboličnim „oblačenjem“ čempresa u staru odjeću

U isčekivanju 12. novembra, kada će sa odbornicima SO Bar u lokalnom parlamentu ukrstiti argumente za i protiv gradnje vrtića u gimnazijskom dvorištu, aktivisti građanskih protesta za zaštitu parka preko 80 čempresa  u amfiteatru svakodnevno sprovode različite aktivnosti kojima animiraju Barane da ih podrže.

U sklopu festivala „O čempresima i ljudima“, današnji program je imao dva „poluvremena“.

Javni čas joge održan je prijepodne sa instruktorkom Dadom Zulović.

U popodnevnim satima, FIDE majstor Miloš Pečurica odigrao je  simultanku na deset tabli sa ukupno 20 šahista svih generacija koji su se smjenjivali po partijama.

Festivalski vikend je inače juče otvoren javnim časom  streličarstva koji je držao Željko Popović,  trener reprezentacije Crne Gore, a nastavljen simboličnim  „oblačenjem“ čempresa u staru odjeću.

Izvor: Vijesti.me

Категорије
Спорт

Hačanovu još jedna senzacija, u finalu dobio i Novaka Đokovića!

Isrpljenost koja je bila vidna na Novakovom licu uticala je da mu se Hačanov revanšira za poraz na Vimbldonu

Rus Karen Hačanov senzacionalni je pobjednik Mastersa u Parizu! On je u finalu u dva seta  (7:5, 6:4) bio bolji od prvog tensiera svijeta, Novaka Đokovića.

Suočen sa gripom koji ga prati do početka turnira u Parizu, te dva prethodna iscrpljujuća i maratonska meča (130 minuta sa Čilićem i juče 182 minuta sa Federerom), Đoković je bio prinuđen da odustane do sopstvenog stila i skraćuje poene, što je savršeno odgovaralo Hačanovu,. koji je u prethodna dva duela na terenu proveo tek nešto više od dva sata.,

Hačanov je spriječio Đokovića da se po broju Mastersa izjednači sa Nadalom (33), a sam je osvojio prvi Masters i to u debitantskom finalu.

Hačanov, koji je u karijeri imao tri ATP titule, do pobjede na Mastersu došao je sa četiri pobnjede nad igračima iz top 10, dok je za svu prethodnu karijeru imao tri pobejde nad najbojim igračima na ATP listi.

Hačanov, najbolji ruski teniser, od sjutra će biti 11. igrač na ATP listi, što mu je najboji plaman u krijeri.

Iako uspjeh 22-godišnjeg Rusa izgleda iznenađujući, on je vrhunski potencijal demonstrirao u 16-tini finala US opena protiv tada prvog tenisera, Rafe Nadala, koji ga je dobio tek nakon četiri sata i 25 minuta igre.

Đoković će rekord Federera od šest titula na finalima Mastersa, te rekord Nadala od 33 osvojena turnira iz Masters serije imati priliku da dostigne u Londonu.

Izvor: Vijesti.me

Категорије
Култура

U Herceg Novom promovisan novi broj časopisa za Srpski jezik, književnost i kulturu posvećen Vukovom „Srpskom rječniku”: „Slovo” je borba za istinu i obraz

Časopis za srpski jezik, književnost i kulturu „Slovo”već skoro 15 godina pokušava stvari staviti na svoje mjesto, upozorava i ukazuje da život naš nasušni izmiče etičkom načelu, da se oteo razumu i lagano odlazi u kulturi porok razvrat i opšti sunovrat crnogorsdke kulture. „Slovo” njegovo uredništvo i autori obraćaju se svima nama na zanimljiv i pitak način čio, te nemametljivo sugestivno, ubjedljivo nudeći alternativu tradiciju i prave, trajne vrijednosti nasuprot „novizmima montegrinstva” svake vrste, koji su okupirali našu stvarnost i življenje. Najmlađima umjesto agresivne internet „okupacije” nudi druge prave zanimacije. Upućuje ih na knjige, igre, čaroliju ljubavne poezije u kojima je ljepota ovog svijeta i života. Odraslima se umjesto politike i politizacije, otuđenosti i urbanizacije preporučuju trajne vrijenosti na kojima se zasniva nauka o vrednovanju, kako bi opet kao nekad, živjeli bez presije i agresije, kako bi se približavali i pomagali, a ne otuđivali i postali stranci jedni drugima, mogla bi biti poruka sa promocije 54. broja časopisa „Slovo”, koji je tematski posvećen jubileju Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića, koji je u organizaciji NVO „Srpski Soko” održan u Herceg Novom.
Govoreći na tu temu mr Gordana Porobić Krcunović, direktor JU „Herceg Fest” naglasila je da je ovaj broj „Slova” veoma značajan. Znalački odabrani tekstovi znamenitih lingvista i književnika od strane urednika prof. Veselina Matovića iz različitih aspekata rasvjetljavaju istoriju i sudbinu Vukovog Rječnika do naših vremena.
– Srpski rječnik je prestavljao, a i danas prestavlja, vrhunski naučni poduhvat. To je istorijska encikolopedija. Riječ istorija ne nalazimo u ovom rječniku, ali nalazimo riječ „pripovjest”, jer je pripovjedačka kultura srpski izvor naših istorijskih hronotopa. Srpski rječnik je etnografska enciklopedija, jer je u njemu predstavljene običaji i duh srpskog naroda. Ono što čini velikim Srpski rječnik je njegova otvorenost prema drugim kulturama. Ovdje se ne radi o pukom tehničkom prevođednju srpskih riječi na latinski i njemački jezik, već o odmjeravanju srpske kulture sa evropskim kulturama.To je rječnik usmenog predanja koje nam otkriva leksičko bogastvo za razliku od Dositejeve prosvetiteljske misije koja je imala za cilj širenje evropskih ideja o društvu i životu u srpskom nrodu. Vukov rječnik nas oslobađa od kulturne inferiornosti. Njegova moć je u njegovoj odbrambenoj snazi koja nas štiti od pretenzija da nas uvuku u zapadnu kulturnu orbitu. U ovom vučjem vremenu, ili vremenu koji su zaposjeli karnevalski bijesovi, kako bi rekao počivši profesor Vuko Velaš, časopis „Slovo” i nagrada „Profesor Vuko Velaš” prestavljaju simbole otpora pravilima življenja i „skrnevalizaciji” prosvete i društva – rekla je Porobić Krcunović.
Veselin Matović govorio je Vuku Karadžiću i njegovom protjerivanju iz kulturnog života Crne Gore. Nijeda institucija u Crnoj Gori neće obilježiti jubilej Vukovog rječnika, naglaio je on.
– To je jedna od najvećih sramota današnje Crne Gore i ovaj broj „Slova”, posvećen je tom jubileju, počinjemo uvodnikom „Crna Goro stara zar ti nemaš srama”, jer nema ništa sramotnije od uklanjanja Vuka Karadžića iz Crne Gore. Sveti Sava, Vuk i Njegoš su tri pojave koje su najveća smetnja savremenoj idelogiji Crne Gore. Ove tri ličnosti su tri ključne tačke za sve što postoji u srpskoj kulturi. Oko njih se sve sabira i oni su postamenti koji se danas progone iz Crne Gore. Vuk i Sv. Sava su protjerani iz crnogorskih udžbenika, a sa Njegoša ne mogu ga zabraniti ali su ga isjekli prema njihovom razumjevanju, pa je unakažen i ispražnjen od pravih suštinskih sadržaja. U udžbenicima Njegoš se pojavljuje kao neki zakašnjeli pjesnik ljubavne poezije, tim udžbenicima nema kome je namjenjen Gorski vijenac. Tamo nema ni jednog stiha o Milošu Obiliću – kazao je on.
On je ukazao da je Vuk svojim radom uveo srpski narod i Crnu Goru u Evropu. Njegova epska poezija i srpski junaci formirali su Kosovski mit, koji je kroz istoriju održao srpski narod ali i Crnu Goru.
– To je razlog što Vuka Karadžića treba skloniti. Vukova knjiga O Crnoj Gori učinila je tu malu hrabru zemlju dostupnu svijetu i podigao je kao niko prije njega njen ugled. Vukovo djelo je za poštovanje. To je zadatak i obaveza i „Slova”. Potezi prema Vuku, Svetom Savi, pa i Njegošu ne umanjuje njihov značaj – oni umanjuju značaj onih koji to rade naše je da im se suprostavimo argumentima. Da se ne služimo njihovim sredstvima. Njihovo oružje je faslifikat, podmetanje, manipulacija, a naša obaveza je dostostojansto i istina – poručio je Matović.

Izvor: Dan.co.me

 

Категорије
Култура

U polimskom muzeju obilježavanje dana slijepih: Nikad ne odustati jer sve je moguće

BERANE – Poetsko-muzičkim susretom književnih stvaralaca koji imaju oštećenja vida, u Polimskom muzeju sinoć je obilježen Dan slijepih, koji se i ove godine održava pod motom „Nikad ne odustati jer sve je moguće u životu”. Organizatori svečanosti su Sekretarijat za sport, kulturu, omladinu i saradnju sa NVO Opštine Berane, Savez slijepih i Paraolimpijski komitet Crne Gore, Niža muzička škola u Beranama i Područna organizacija slijepih za Berane, Andrijevicu, Plav i Rožaje.
– Organizovanjem ovakve manifestacije želimo da uputimo javnosti jasnu poruku, da zajedno, ovdje u Beranama, možemo i hoćemo da stvaramo radost života, da kažemo javnosti da možemo stvarati preduslove za puno i aktivnije učešće slijepih i slabovidih građana u društvenoj zajednici, i ne samo slijepih i slabovidih, već i drugih osoba s invaliditetom, a sve to na ravnopravnoj osnovi i bez predrasuda – poručili su iz lokalne uprave.

Izvor: Dan.co.me

Категорије
Актуелно

Pavićević: Cjenkanje albanskih predstavnika radi zaštite ličnih pozicija

Pavićević je kazala da se od političara svih partija očekuje da sve svoje predloge učine javnim kroz dijalog

Zahtjev predstavnika albanskih partija za vraćanje zagarantovanih mandata liči na početak cjenjkanja sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) u cilju zaštite ličnih pozicija, a ne stvarnog predstavljanja manjinskih naroda u Crnoj Gori, ocijenila je poslanica Socijalističke narodne partije, Danijela Pavićević.

Predstavnici albanskih partija najavili su da će tražiti da privremeni skupštinski odbor raspravlja o vraćanju garantovanih mandata za političke predstavnike te nacionalne manjine.

„S obzirom na to da smo, prilikom rasprave, svojevremeno, u Skupštini i glasanja oko autentičnog zastupanja manjinskih naroda u Crne Gore, imali jasne stavove, ne vidim razloga da bilo šta mijenjamo“, rekla je Pavićević agenciji MINA.

Ona je kazala da se od političara svih partija očekuje da sve svoje predloge učine javnim kroz dijalog.

„Ovakav zahtjev trenutnih predstavnika Albanaca više liči na početak cjenjkanja sa DPS-om u cilju zaštite nekih ličnih pozicija, a ne radi zaštite i stvarnog političkog predstavljanja manjinskih naroda u Crnoj Gori“, ocijenila je Pavićević.

Izvor: Mina.news