Аутор: Snp Online

Категорије
Култура

IZ PISMA MILENE DRAVIĆ NA OTVARANJU FF HERCEG NOVI: Čuvajte film, umjetnost i kulturu

Gromoglasnim aplauzom hercegnovska publika pozdravila je jednu od najvećih zvijezda jugoslovenskog filma Milenu Dravić, koja je iz opravdanih razloga bila spriječena da svečano otvori 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival, iako je došla u Herceg Novi.
Nakon odgledanog isječka iz filma ,,Mali film o velikoj Mileni’’, reditelja Miloša Radovića, novinarka Tatjana Nježić pročitala je Mileninu poruku:
– Draga i predivna publiko, došao je taj divni, srećni trenutak da otvorimo 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival. Festival u slavu filma, u slavu umjetnosti. Umjetnosti koja je ljepša, a snažnija i stvarnija od svega. Umjetnosti koja jeste najbolji dio čovjeka, prije svega onog za koga se stvara.
Fizički sam tu blizu, puna radosti i nade, zbog vas sam došla u divni Herceg Novi. Nažalost, moje zdravstveno stanje danas i odluke ljekara me drže prikovanu za sobu, primoravaju da vam budem samo blizu, ali sam i i dušom i srcem sa vama i uz vas. U pomoć mi je priskočila i ova pisana riječ. Od sveg srca vam je upućujem. Duboko vam se klanjam i pozivam vas da čuvate film, umjetnost i kulturu. Kultura je kao ljubav, ona svoje ljude poštuje i višestruko uzvraća. I pozivam vas da zajedno iz sveg srca uskliknemo; Festival je otvoren. I, nek se zatrese velelepna, stoljetna Kanli kula, nek zatrepere i zvijezde i nebo od odjeka riječi: Festival je otvoren. Za najbolji dio svih nas, za filmsku umjetnost, za ljepotu koja vezuje ljude tananim a čeličnim nitima: Neka dani filma počnu. I, nek nam je sa srećom – poručila je Milena, koja je ostvarila bezbroj uloga koje će zauvijek imati svoje mjesto u istoriji kinematografije ovih prostora.

Milena Dravić je tokom bogate karijere osvojila mnoge nagrade – od Zlatne arene u Puli, do Zlatne ruže u Veneciji, od najbolje ženske uloge u Kanu sve do Dobričinog prstena, nagrade za životno djelo.
Ovogodišnja dobitnica nagrade Milan Žmukić, nagrade za izuzetan doprinos afirmaciji filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival je upravo Milena Dravić, a nagradu će joj naknadno dodijeliti poslovni direktor Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala Zoran Živković.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić poručio je sa bine Kanli kule da je privilegija ovog avgusta biti u Herceg Novom.
– Hercegnovski filmski festival još jednom će pokazati da film nije samo vizuelna projekcija u pokretu – on je umjetnost koja prikazuje život, svjedočanstvo o svijetu i slika vremena. Sedma umjetnost će zavladati jedinstvenim pozornicama koje ima samo naš grad – tvrđavama Kanli Kula i Forte Mare, trgom Mića Pavlovića i Kućom nobelovca Ive Andrića koja je otvorena u rekonstrukciji. Donijeće nam slike, zvuk, priče i izraze vrhunskih umjetnika, nove poetske avanture i poglede, izazvaće emocije, poslaće važne poruke, pozvati na razmišljanje i druženje, spojiti ljude iz cijelog svijeta – rekao je Katić, dodajući da se značaj Filmskog festivala u Herceg Novom za Crnu Goru i cijeli region, za afirmaciju umjetnika i promociju kvaliteta, za okupljanje filmskih profesionalaca iz svih domena industrije – ogleda i u tome što je ovo manifestacija od nacionalnog značaja.
Stoga, kazao je on, ova manifestacija ima ,,neupitnu podršku Opštine Herceg Novi i države Crne Gore”.
– Trajanje jednog događaja dokaz je da on ima dušu i kvalitet, a to nam potvrđuje puna Kanli Kula nakon 32. godine. Vjerujem da bi Milan Žmukić bio ponosan da je večeras sa nama – kazao je Stevan Katić, dodajući da poštovanje tradicije, novi programi i tim mladih stvaralaca koji su udružili svoje energije, znanje i kreativnost, garant su svijetle budućnosti Festivala.
Istina je da hercegnovska smotra filma ima toliko snažan uticaj na ljude i kinematografiju naše zemlje da je prerasla svakog pojedinca i instituciju. Filmski festival je kulturni kapital i odrednica našeg grada i cijele države, zaključio je predsjednik Opštine Herceg Novi.

Ministar kulture Crne Gore Aleksandar Bogdanović rekao je da brojnost publike na hercegnovskom filmskom festivalu pokazuje da film i dalje ima onu magiju koja može da nadiđe svu zavodljivost raskošne pojavnosti ljetnjeg života u jednom primorskom gradu.
– Toj vjernoj publici omogućeno je da se u ambijentu koji i sam nosi nešto od filmske magije, upozna sa onim ostvarenjima koja predstavljaju aktuelnu reakciju sedme umjetnosti na protivrječnosti epohe u kojoj živimo, otkrivaju nam njeno lice i naličje, pokrenuću našu maštu ali i savjest – istakao je ministar Bogdanović, dodajući da zahvaljujući svojoj sinkretičnosti, film jeste umjetnost koja najubjedljivije može da odrazi kompleksnost ovog vremena, kao što može dosljedno i netraumatično da prati njegov tehnološki progres, bez pada u banalnost i jeftnu zabavu.
Moglo bi se reći da upravo ta moć filmske umjetnosti uspjeva da održi interesovanje šire publike za teme koje nadilaze dnevne i površne fascinacije, sprečavajući da iskustvo savremenog čovjeka bude lišeno velikih priča i sve one začudnosti koju nosi novo doba, naglasio je ministar i dodao da zbog svega toga, za Crnu Goru i region veoma je bitno što više od tri decenije, na amblematičnim lokacijama Herceg Novog, traje jedna ovakva manifestacija kakava je Montenegro film festival, u okviru koje je, pored prezentacije novih filmskih ostvarenja, otvoren prostor za razmjenu iskustava svih onih profesija koje su na bilo koji način vezane za film.
32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival otvorila je evropska premijera filma ,,Krijumčareći Hendriksa” Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Trajbeka film festivala. Film je prikazan u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma. Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom bili su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling, koji su pozdravili publiku nakon projekcije filma.

Program za sjutra, 3. avgust

Trećeg dana 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival u petak, 3. avgusta u 19 sati u Dvorani park biće upriličena specijalna projekcija restaurisane verzije filma Ljepota poroka Živka Nikolića.
U 21 sat na Kanli kuli biće održana crnogorska premijera filma Sažaljenjereditelja Babisa Makridisa, koji je i gost festival. U 22.40, takođe na Kanli kuli, biće održana crnogorska premijera filma Rudar Hanna Slak.  Oba film se prikazuje u okviru takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.
Na Tvrđavi Forte Mare u 21 sat, u okviru selekcije Kino Evropa, biće održana projekcija filma Krivica Gustava Mulera, a nakon toga u 22.30 biće prikazan film U ratu  Stefani Brize.
Na Trgu Miće Pavlovića od 21 sat, u okviru takmičarske selekcije dokumentarnih filmova, biće prikazani filmovi U traganju za Denijem Dénija Pitsaeva, Posljednja trka, Igora Kosenka, Cypriena Clément-Delmasa, Beskrajna Galateja Julije Maure, Mariangele Pluchino, Ambre Reijnen, Marije Chatzi i Fatime Flores Rojas U okviru  Iona Gnatiuca i Artyoma Zavadovska, El Hara Margauxe Fitoussije i Mo Scarpelli, Bijeli slon Shuruqa Harba.
U Dvorištu kuće Nobelovca Iva Andrića od 21 sat biće prikazani filmovi Život traje tri dana Katarine Koljević, NAOPAKO Filipa Zadroa, LIJANA Ivana Đurovića i Iz krajnosti u krajnost Filipa Đorđevića.
U Dvorani park u 14 sati biće repriza filma Srećni Lazaro Alisa Rohrwachea, koji je otvorio festival, a u 17 sati filma Hladni rat Pavela Pavlikovskog.

Izvor; MNEMagazin

Категорије
Друштво

Kulturna dobra u CG padaju pred naletom investitora: Svijet se klanja, a mi rušimo

Na izložbi u Njujorku posjetioci se dive Zlatku Ugljenu čiji je hotel „Fjord” u međuvremenu srušen i arhitekturi hotela „Podgorica” koja je nezaštićena i prepuštena uništavanju

Da se kojim slučajem „Tajna večera“ Leonarda da Vinčija nalazi u Crnoj Gori, sigurni smo da bismo je prekrečili pod izgovorom da je trošna i da sa nje otpada malter na prolaznike, dok naši najbliži susjedi razvijaju svjetski turizam i u muzeje pretvaraju ostatke stare i više od 2.000 godina.

Tako je grupa arhitekata KANA ocijenila ponašanje institucija koje su u Crnoj Gori zadužene za očuvanje kulturnih dobara. One su zaključile da Uprava koja je zadužena da zaštiti kulturna dobra – ne radi svoj posao. Kao primjere navode rušenje hotela „Durmitor“ na Žabljaku, „Mimoze“ u Tivtu, hotela „Crna Gora“ u Podgorici, kao samo neke od brojnih slučajeva na koje je Uprava zatvarala oči, ne čineći ništa da ih zaštiti.

Iz KANE ističu da se čitav proces zaštite graditeljskog nasljeđa odvija pod uslovima koje određuju prvenstveno interesi krupnog kapitala, pa tako nijedan objekat na stateški vrijednoj lokaciji nije zaštićen.

„Prije svega, mislimo na najznačajnija djela arhitekata Svetlane Kane Radević (hotel „Podgorica“), Vujadina Popovića (hotel „Crna Gora“), Radosava Zekovića (zgrada stare Vlade, hotel „Bjelasica“), Ilije Šćepanovića (zgrada RZUP-a i Pobjede), Vlade Plamenca (hoteli „Mogren“ i „Palas“). Tu su i mnogi značajni hoteli od primorja do sjevera Crne Gore koji čekaju ili su već dobili novog investitora – nekoga ko nije zadužen da se brine o kolektivnom nasljeđu, već isključivo o svom profitu“, zaključili su iz organizacije KANA.

Zakon o zaštiti kulturnih dobara predviđa da se kulturnim dobrom od nacionalnog značaja može proglasiti objekat koji, između ostalog, ima izuzetan značaj za društveni, istorijski ili kulturni razvoj Crne Gore i naroda; predstavlja jedinstveni primjerak stvaralaštva svog vremena ili jedinstveni primjerak iz istorije prirode i ako svjedoči o društvenim ili prirodnim pojavama, odnosno o uslovima ekonomskog ili kulturno-istorijskog razvoja u određenom razdoblju.

Statisov vještak im rekao da sruše „Durmitor”

Iako je Uprava ranije prihvatila inicijativu za zaštitu hotela „Durmitor“ na Žabljaku, kasnije je odustala od zaštite tog objekta. Stari hotel je srušen, a na njegovom mjestu kompanija Adriatic Properties grčkog biznismena Petrosa Statisa namjerava da gradi hotel sa pet zvjezdica.

Nevladina organizacija Expeditio je prije pet godina poslala inicijativu za zaštitu hotela, a obnovila je nedavno tražeči da se objekat hitno zaštiti od rušenja. Vještaci, koje je angažovala Statisova kompanija, dali su mišljenje da stari hotel ne bi izdržao rekonstrukciju i da ga treba srušiti.

Iz Uprave su potvrdili da su prihvatili inicijativu NVO Expeditio i uradili elaborat o utvrđivanju kulturnih vrijednosti hotela „Durmitor“ na Žabljaku. Međutim, kako im je tokom procesa utvrđivanja statusa kulturnog dobra dostavljen nalaz i mišljenje vještaka, odustali su od zaštite hotela.

Iz KANE se pitaju da li je mišljenje sudskog vještaka, koga, po pravilu, finansira privatni investitor, relevantnije od značaja nekog djela za kulturu društvene zajednice?

„Da li takvo mišljenje može da utiče na odluku institucije koja okuplja konzervatore koji su učeni da svakom djelu povrate stari sjaj? Da li je sudski vještak relevantniji od konzervatora da daje sud o utvrđivanju kulturne vrijednosti objekta, ili je on dao sud o statičkoj vrijednosti konstrukcije? Kakav je to konzervator koji prihvata takvo mišljenje i odlučuje da objekat ipak nema kulturnu vrijednost“, pitaju se u KANI.

Hotel „Durmitor“ na Žabljaku izgrađen je 1939. godine i bio je jedini takav objekat koji je Crna Gora imala i prije Drugog svjetskog rata. Jedno vrijeme je bio i partizanska bolnica. Zapalio ga je okupator, a nakon oslobođenja je obnovljen. Statisova kompanija ga je kupila za 650.000 eura prije dvije godine. Tri godine ranije vrijednost hotela je procijenjena na 6,5 miliona eura.

Uz hotel su mu pripale i renta vile i oko deset hektara zemljišta.

Nijesu obaviješteni o rušenju „Mimoze”

Slična situacija dogodila se i prilikom rušenja hotela „Mimoza“ u Tivtu. Uprava je, takođe, prije četiri godine prihvatila inicijativu za zaštitu tog objekta, da bi se kasnije pravdali kako nijesu imali rok za izradu elaborata, te da nijesu obaviješteni o rušenju hotela.

Iz Uprave su za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) rekli da Zakonom o zaštiti kulturnih dobara nije propisan rok za izradu elaborata o utvrđivanju kulturnih vrijednosti, niti se prihvatanje inicijative kao teret evidentira u katastarsku evidenciju. Kažu da su Opštinu 2016. godine obavijestili da je prihvaćena inicijativa za zaštitu hotela.

„Međutim, o pokretanju postupka uklanjanja hotela, odnosno o namjeri njegovog rušenja, Uprava nije bila obaviještena od strane postupajućih organa“, odgovor je Uprave na pitanje zašto nijesu zaštitili stari hotel.

„Mimoza grupa“, čija je izvršna direktorica ruska državljanka Anastazija Lašmanova koja je nedavno ubijena, prije dvije i po godine kupila je stari hotel „Mimoza“ i plac od oko 4.600 kvadrata u centru grada za 6,5 miliona eura. Najstariji tivatski hotel iz 1958. godine, za koji je takođe procijenjeno da je kulturno dobro koje treba zaštiti, nedavno je srušen, a na njegovom mjestu planirana je izgradnja hotela sa pet zvjezdica.

Iz KANE ističu da još jednom imamo slučaj namjernog propusta u kreiranju propisa, koji ne definiše rok za izradu elaborata o utvrđivanju kulturnih vrijednosti.

„Tako imamo prihvaćene inicijative koje već šest godina čekaju na izradu elaborata, a po svemu sudeći čekaće do ko zna kad. Čemu onda takav propis, čemu uopšte pokretanje inicijativa za hitnu zaštitu objekta, kada se po njima nikad ne postupi? Čemu Uprava za zaštitu kulturnih dobara? Nije prihvatljivo da institucija koja postoji da bi štitila kulturna dobra svako novo uništavanje vrijednog nasljeđa dočeka sa istim „nijesmo mi nadležni“ stavom“, ocijenila je grupa arhitekata.

Oni tvrde da je nekoliko dana dovoljan rok da se prikupi materijal za izradu elaborata o zaštiti, a za to, kao primjer nude njihovu inicijativu za hitnu zaštitu hotela „Podgorica“ iz decembra 2015. godine.

Zajednička dobra prelivamo u džepove privilegovanih

Arhitekta Andrija Markuš uputio je još 2012. godine inicijativu da se 48 arhitektonskih djela zaštiti kao posebno vrijedno nasljeđe crnogorske kulture XX vijeka. Iz Uprave su za CIN-CG rekli da su prihvatili Markuševu inicijativu i za sada zaštitili četiri objekta.

„Predstoji nam izrada elaborata o utvrđivanju kulturnih vrijednosti i za ostala djela obuhvaćena inicijativom i oni će pokazati da li svi predloženi objekti imaju vrijednosti koje ih preporučuju za status kulturnog dobra Crne Gore“, naveli su iz Uprave.

Dok čekamo Upravu za zaštitu kulturnih dobara da utvrdi da li neko prije šest godina predloženo djelo ima kulturnu vrijednost, u čuvenom njujorškom Muzeju moderne umjetnosti MoMA, od polovine jula izložene su fotografije i makete jugoslovenske moderne arhitekture, podsjetili su iz KANE. Ova izložba, koja pokazuje jugoslovensku arhitekturu iz perioda 1948-1980. godine trajaće do 13. januara iduće godine.

„Tamošnji kustosi već su pri prvom pogledu utvrdili da određena djela iz Crne Gore vrijedi pokazati najširoj svjetskoj publici, rame uz rame sa mnogim drugim vrijednim djelima bivše Jugoslavije“, istakle su arhitekte. Među autorima koji su predstavljeni je i Zlatko Ugljen, čiji je hotel „Fjord“ srušen.

Među djelima koja su izložena je i hotel „Podgorica“, koji je, kako kažu, nepovratno devastiran, a za koji, podsjećaju, Uprava za zaštitu kulturnih dobara nije našla da ima kulturnu vrijednost, pa je tako odbila i inicijativu za hitnu njegovu zaštitu, pored svih dostavljenih dokaza o nagradama i priznanjima ovog izvrsnog objekta.

„Dok traje izložba u Njujorku i dok se ponosimo nasljeđem koje su nam prethodne generacije ostavile u amanet, mi to nasljeđe rušimo i sa njega skidamo željezo da bismo ga prodali kao sekundarnu sirovinu, kao u slučaju Doma revolucije u Nikšiću. Zajednička dobra, prošla i sadašnja, uporno prelivamo u džepove privilegovanih pojedinaca i tako sabotiramo sopstvenu budućnost“, zaključili su iz KANE.

Ne zna se gdje idu pare

Ministarstvo kulture je programom zaštite kulturnih dobara za 2016. godinu predvidjelo 13.000 eura za „valorizaciju objekata arhitekture XX vijeka sa potencijalnim kulturnim vrijednostima“, a realizator posla je Uprava za zaštitu kulturnih dobara.

Iz KANE su istakli da niko ne zna šta je rezultat te aktivnosti, te da bi bilo za očekivati da Uprava predlaže Ministarstvu projekte i aktivnosti koje bi bilo važno realizovati.

„S obzirom na evidentnu nezainteresovanost Uprave za ovaj važan dio našeg arhitektonskog nasljeđa, može se naslutiti da je i nedostatak finansija posljedica upravo takvog ponašanja. Na to upućuje i činjenica da Uprava ne prepoznaje subjekte sa kojima bi na zaštiti ovog vrijednog nasljeđa mogla sarađivati, mada ih ima i u Crnoj Gori i u okruženju, a – kako pokazuje aktuelna izložba u njujorškom Muzeju moderne umjetnosti – i daleko van granica našeg regiona“, zaključile su arhitekte.

Zaštitili osam objekata

Iz Uprave navode da su u posljednje četiri godine zaštitili osam objekata arhitekture XX vijeka – Zgradu Zetske banovine, Kuću Đukanovića, Kuću Vukotića, Zgradu bivše Muške zanatske škole (Umjetnička škola za muziku i balet Vasa Pavić), Labud plažu, zgradu Opštine Podgorica, zgradu Pošte 1 u Podgorici, kao i Spomen dom u Kolašinu.

Iz Uprave, međutim, kažu da nijesu nadležni za finansiranje, pa nijesu željeli da kažu koliko je novca izdvojeno za objekte koji su zaštićeni.

Iz KANE su ocijenili da je sramno hvaliti se kako su postigli veliki uspjeh zaštitivši osam objekata.

Oni postavljaju pitanje čemu služi ta organizacija i koliki trošak oni predstavljaju za budžet i građane Crne Gore:

„Da li se bez tih zaposlenika može ili se oni mogu angažovati honorarno nekoliko dana godišnje, da se ovim tempom svi objekti zaštite u narednih 50 godina, ili i prije – pošto više ništa od njih neće ostati“, kažu iz KANE.

Ovaj članak je nastao u okviru projekta „Naš PLAC (PLAniranje Cementiranja) – Podgorica“ koji sprovode Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) i NVO KANA, a kroz program „Smjestimo korupciju u muzej“ Centra za građansko obrazovanje (CGO), koji finansijski podržava Evropska unija.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije niti CGO-a.

Izvor; Vijesti.co.me

Категорије
Спорт

CG sa četiri predstavnika na EP u atletici u Berlinu od 6. do 12. avgusta

Atletski savez Crne Gore će na Evropskom prvenstvu, koje će se od 6. do 12. avgusta održati u Berlinu imati četiri predstavnika – tri sa ispunjenim normama i jednu po specijalnom pozivu. Sa normama će za Njemačku putovati skakačica uvis Marija Vuković, bacačica diska Kristina Rakočević i bacač kugle Tomaš Đurović, dok je Darko Pešić dobio poziv da učestvuje po osnovu ostvarenog rezultata u desetoboju od 7.846 bodova, što je samo četiri boda manje od propisane norme. U pratnji crnogorskih atletičara u Berlinu biće i njihovi treneri: Vlado Petrović, Kevin Rutare i Ivica Jakeljić. Od crnogorskih takmičara prvi će na borilište Tomaš Đurović, već prvog dana takmičenja, 6. avgusta u kvalifikacijama bacanja kugle, dok je finale u toj disciplini već sjutradan. Darko Pešić takmičenje u desetoboju počinje 7. avgusta u 10.30 časova, a završava 8. avgusta u 21.35 časova, kada je po programu zadnja disciplina u desetoboju, trka na 1.500 metara. Kvalifikacije u skoku uvis, u kojim će nastupiti Marija Vuković počinju 8. avgusta u 18.25 časova, dok je finale na programu 10. avgusta u 19.20 časova. Poslednja od crnogorskih reprezentativaca će na borilište Kristina Rakočević, koja će u kvalifikacijama bacanja diska nastupiti 9. avgusta, dok je finale na programu 11. avgusta u 20.25 časova. Iz ASCG su istakli da ostaje žal što u Berlinu u maratonu zbog povrede neće nastupiti Slađana Perunović, kao i Danijel Furtula, kojem je nedostajalo samo 28 csantimetara da ispuni normu u bacanju diska.
Na ovogodišnjem šampionatu u Berlinu učestvovaće atletičari iz 49 država Evrope, njih ukupno 1.572 – 828 u muškoj i 744 u ženskoj konkurenciji, kao i 30 ruskih atletičara koji će nastupiti kao nezavisni sportisti i jedan takmičar kao izbjeglica.
T.B.
Predsjednik ASCG Vuletić gost EAA
Evropskom prvenstvu u Berlinu prisustvovaće i predsjednik ASCG Milorad Vuletić, koji će kao i svi predsjednici nacionalnih federacija koji imaju takmičare na šampionatu biti specijalni gosti Evropske atletske federacije. Uz praćenje takmičenja na Olimpijskom stadionu, Vuletić će prisustvovati i mnogobrojnim sastancima koji su predviđeni za predsjednike atletskih federacija, kao i sastancima Mediteranske atletske unije, Skupštine Asocijacije malih zemalja Evrope i Balkanske atletske federacije.

Izvor: Dan.co.me

Категорије
Актуелно

Portparol SNP Miloš Rajković: Protiv DPS uvijek ali sa oružjem nikad

Opozicija može spriječiti kupovinu birača jedino ako se oružano suprotstavi naoružanim kriminalcima koji čuvaju štabove DPS-a gdje se vrši plaćanje, napisao je na svom fejsbuk i tviter nalogu Nebojša Medojević, jedan od čelnika Demokratskog fronta i predsjednik Pokreta za promjene. On se založio za proteste i formiranje prelazne vlade, ili da opozicija dobije direktora policije koji će hapsiti aktiviste DPS-a.
Iz DF-a je najavljeno da će na jesen organizovati proteste ukoliko parlament bude raspravljao o ukidanju poslaničkog imuniteta Milanu Kneževiću i Nebojši Medojeviću.
Portparol SNP-a Miloš Rajković smatra da duboka politička kriza koja potresa Crnu Goru od poslednjih parlamentarnih izbora dovodi opoziciju u težak položaj.
–Jasno je da određeni politički subjekti ne mogu da nađu način kako da se suprotstave organizovanim pritiscima vladajuće partije na birače. Nezakonitim korišćenjem državnog aparata, Demokratska partija socijalista u startu pravi prednost, a opozicija se tu može teško suprotstaviti. Međutim, smatram da najveći problem leži u svijesti građana koji svoju slobodu da odluče i kazne vlast za neodgovornost prokockaju za neki sitni interes – istakao je Rajković.
On je dodao da SNP nikada nije bio zagovornik mogućnosti eskalacije nasilja, do čega bi mogao dovesti predloženi način rješavanja problema u Crnoj Gori.
– Zbog toga smatram da se mora konačno sjesti za sto, a posebnu odgovornost ima DF, jer imaju najveći broj poslanika u Skupštini, i Demokratska Crna Gora, koja ima najviše odbornika u ime opozicije u parlamentu glavnog grada. Nažalost, poslednji predsjednički i lokalni izbori su pokazali da su se pojedine partije iz opozicije borile za prevlast, a DPS je ostvario najbolji rezultat. To je možda jedan od razloga velike apstinencije. Opozicija mora da se mijenja i radi na sebi. Kao mlad političar, cilj mi je da pomognem što većem broju ljudi, a nikada mi neće biti cilj da moj najbolji drug, kum i ja primamo po 2.000 eura po-slaničke plate mjesečno, a da nam glasači nemaju ni za hljeb. To nije iskrenost i odgovornost –naglasio je Rajković.

Izvor: Dan.co.me

Категорије
Актуелно

Медојевић: Опозицији мјесто директора полиције који ће да хапси ДПС криминалце

Предсједник Покрета за промјене и један од лидера Демократског фронта Небојша Медојевић оцијенио је да куповину гласова у корист ДПС једино може спријечити прелазна Влада и да опозиција добије мјесто директора Управе полиције.

–Опозиција може спријечити куповину бирача само ако се оружано супростави наоружаним криминалцима који чувају штабове ДПС гдје се врши плаћање гласова. Или да опозиција добије директора полиције који ће хапсити активисте ДПС. Ту измјене закона не помажу. Само протести и прелазна Влада, истакао је Медојевић на свом ФБ профилу.

Он је додао да је против насиља и сукоба.

–Само указујем на бесмиленост иницијатива за измјену изборних закона. Измјенама изборних закона не можемо спријечити ДПС активисте да купују гласове, нити склонити наоружане криминалце који чувају штабове. Они имају право да физички насрћу на активисте опозиције и да за то не одговарају. Једино рјешење је јединство опозиције и протести за формирање прелазне Владе. И да у прелазној Влади опозицији да припадне мјесто директора полиције, који ће онда похапсити криминалце који обезбјеђују штабове ДПС и активисте који плаћају бираче. То је ДФ показао 24.10.2015. Тада су нас издали из остатка опозиције и сјели за сто са Ђукановићем. Зато Демократе и УРА нијесу за протесте. Чекају нову понуду из ДПС и зелено свјетло из центра моћи, навео је Медојевић.

Izvor; IN4S

Категорије
Друштво

Turci masovno kupuju stanove i lokale u Starom gradu i centru Budve

Naime, samo u budućem multi apartmansko trgovačkom kompleksu „Porto Budva“ turski državljani kupili su, kako je „Vijestima“ potvrdila direktorka prodaje kompanije „Alart centar“ Ana Golubović deset luksuznih stanova od početka godine. Ona je potvrdila da je interesovanje turskih državljana veliko, te da svakodnevno imaju upite

Više od 40 stanova i poslovnih prostora tokom ove godine kupili su turski državljani u Starom gradu i luksuznim stambenim kompleksima koji se grade ili su izgrađeni u samom srcu Budve.

Procjenjuje se da u zakupu biznismeni iz ove države drže oko 50 poslovnih prostora u ekskluzivnoj zoni Budve, uz samu obalu i u Starom gradu.

Praktično, samo u Starom gradu više od deset poslovnih prostora su zakupili turski državljani otvarajući prodavnice nakita, kožne galanterija, ali i suvenirnice.

Kupljeno je i nekoliko stanova i par poslovnih prostora u samom Starom gradu, ali milionska trgovina nekretninama „odigrava“ se i stotinjak metara dalje u luksuznim građevinama.

Naime, samo u budućem multi apartmansko trgovačkom kompleksu „Porto Budva“ turski državljani kupili su, kako je „Vijestima“ potvrdila direktorka prodaje kompanije „Alart centar“ Ana Golubović deset luksuznih stanova od početka godine. Ona je potvrdila da je interesovanje turskih državljana veliko, te da svakodnevno imaju upite.

Poznato je da je cijena kvadrata stana u „Porto Budva“ od najmanje 4.000 eura pa do deset hiljada, koliko košta kvadrat poslovnog prostora u budućem šoping centru.

Turski državljani u proteklih pola godine uknjižili su se i na petnaestak stanova u četiri solitera, koji su izgrađeni pored budućeg „Porto Budva“, Uvidom u katastarsku evidenciju, od februara pa do jula izvršena je uknjižba turskih državljana na atraktivnim stanovima, gdje je cijena kvadrata od 2.500 pa do 4.000 eura, u zavisnosti od pozicije.

Interesovanje Turaka, koji su praktično preplavili Budvu, je i za novizgrađene stambene zgrade u Gospoštini, te kod gradske Pošte, gdje su takođe kupili nekoliko stanova i poslovnih prostora. A pod zakupom od ove sezone turski ugostitelji su uzeli i poznati restoran na Slovenskoj plaži, nekadašnji Internacional. Zakupljeni su i poslovni prostori u šoping centru na Staroj autobuskoj stanici, nedaleko od Staroga grada, a interesovanje turskih preduzetnika je praktično za sve atraktivne lokacije.

Ni Opština nije izuzeta od poslovnih predloga turiskih biznismena, koji su bacili oko i na gradski bazen, ali je ta ponuda odbijena.

Poznavaoci tržišta nekretnina smatraju da će se „najezda“ turskih državljana nastaviti, te se ponavalja situacija od prije deceniju, kada je Budva bila preplavljena Rusima, koji su kupovali sve što im je zapalo za oko.

15 stanova u proteklih pola godine uknjižili su turski državljani u četiri solitera, koji su izgrađeni pored budućeg „Porto Budva”.
Uvidom u katastarsku evidenciju od februara do jula izvršena je uknjižba turskih državljana na atraktivnim stanovima, gdje je cijena kvadrata od 2.500 pa do 4.000 eura, u zavisnosti od pozicije

Izvor; Vijesti.me

Категорије
Култура

Херцег Нови: Пети Трг од ћирилице од 2. до 28. августа

Пети Трг од ћирилице биће одржан од 2. до 28. августа у Херцег Новом, а та манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће бројне умјетнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике, саопштено је из ПР Центра.

То је најављено на прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина Топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе.

Протојереј, Никола Тодоровић, казао је да ће овогодишњи Трг од ћирилице протећи у знаку споменовања великих црквено-народних годишњица, као „поузданих путоказа народног опстанка“, наводећи да ће трајати од Илиндана до Велике Госпојине.

Како је прецизирао, Трг од ћирилице биће посвећен Светом Симеону и Сави Србском, Св. Архиескопу Данилу Другом, Светом руском цару Николају и његовој породици, Свештеномученику Варнави Росићу, патријарху српском, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину и патријарху Гаврилу Дожићу, Алекси Шантићу, Симу Матавуљу, Десанки Максимовић, Исидори Секулић и другима…

Тодоровић је најавио да ће припремно вече бити одржано 2. августа, под називом „Светосавска пјесан“.

„Поздравно слово ће, у име србских пјесника Црне Горе, произнијети Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе“, навео је Тодоровић.

Након припремне вечери, како је казао, овогодишњи Трг од Ћирилице ће 3. августа свечано отворити новохиртонисани епископ диоклијски Методије.

„То вече биће посвећено 300 годишњици оснивања Топаљске општине, такозване Топаљске комунитади, зачетка данашње херцегновске градске општине“, појаснио је Тодоровић.

Према његовим ријечима, 15. августа ће бити прослављена слава града Херцег Новог, Пренос моштију Св. Архиђакона Стефана, Светом литургијом, а увече ће, како је казао, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне пјесме и игре.

„На празник Преобажења Господњег споменоваћемо стогодишњицу мучеништва посљедњег руског Цара и посљедњег земљаског заштитника православних хришћана, чија голгота у земљама православља од тада не престаје, од Јерусалима и Атине, до Тбилисија, Призрена и Владивостока“, навео је Тодоровић.

Значајна пажња ће, како је појаснио, бити посвећена новим књигама српских издавача, посебно оних из Црне Горе.

„Као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, Трг од ћирилице позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања“, поручио је Тодоровић.

Манифестација – одбрана ћириличног писма и идентитета

Књижевни критичар, Желидраг Никчевић, казао је да та духовна и вјерска манифестација представља својеврсну одбрану ћириличног писма и идентитета.

„Наша идеја је била да огромно богатство, које постоји у Боки и Херцег Новом, оживотворимо и покажемо, јер сваки метар тог простора је изукрштан највећим умјетничким, научним, културним и вјерским дометима нашег народа кроз вјекове“, поручио је Никчевић.

Он је истакао да ће Трг од ћирилице показати да та традиција има достојне насљеднике српског језика, умјетности и науке.

„Ми у Херцег Новом имамо на сцени понајбоље писце, глумце, музичаре, сликаре и научнике. У оквиру Трга од ћирилице биће одржани округли столови о најактуелнијим темама, концепти са фантастичном етно музиком, на којима ће наступати бројни млади људи и лиричари“, навео је Никчевић.

Како је казао, Трг од ћирилице, који представља покушај да се „отвори простор љепоте, слободе, храбрости, културе и православне вјере“, окупиће бројне историчаре филозофе, лингвисте и духовнике.

У галерији духовног центра Фреска три изложбе

Галериста, Славица Милошевић, најавила је да ће, у галерији духовног центра Фреска, бити представљене три изложбе.

„Отварање изложбе слика изузетног сликара, професора ликовне културе и критичара, Драгољуба Бата Брајевића, под називом „Историјски циклус: Срби у Црној Гори“, биће одржано 5. августа, а посјетиоци ће моћи да виде интересантне слике из тог историјског опуса“, навела је Милошевић.

Она је казала да ће 14. августа бити отворена изложба таписерија и пастела, професорице академије примјењених умјетности у Паризу, Софије Ћук Ди Гарофани, под називом „Тромостовје“.

„Изложбом, која је инспирисана француско-српским средњим вијеком и ликом жене кроз историју, Софија тка нити између своје родне Сјенице, Париза и Херцег Новог. Добитница је награде Кнегиња Милица, за добринос српској култури и духовности“, појаснила је Милошевић.

Према њеним ријечима, 25. августа ће, у галерији Фреска, бити представљена документарна изложба архива СПЦ, под називом „Архимандрит Нићифор Дучић, српски духовник, историчар и устанички вођа“.

„Аутори изложбе, историчари Радован Филиповић, Ненад Идризовић и Милош Матијевић, настојали су да освијетле личност и дјело Архимандрита Нићифора Дучић. Отварање свих изложби ће бити на тргу, а потом ће посјетиоци погледати поставку у галерији Фреска“, истакла је Милошевић.

Izvor: IN4S

Категорије
Актуелно

Ne može se formirati klub pod imenom SNP

Socijalistička narodna partija neće moći da formira svoj poslanički klub zbog toga što su, prema tumačenju parlamenta, “pozajmili” trećeg poslanika sa liste Demokratskog fronta kojije već formirao poslanički klub. To je u izjavi za Pobjedu saopštio predsjednik SNP-a Vladimir Joković, navodeći da će ta partija “razmisliti o daljim opcijama”.

“Dobili smo od Skupštine obavještenje da ne možemo formirati poslanički klub Socijalističke narodne partije zato što smo pozajmili poslanika, odnosno zato što poslanica DF-a Marina Jočić nije bila na našoj listi”, kazao je Joković za Pobjedu.

Mogućnost za formiranje poslaničkog kluba SNP-a po javila se nakon što je DF prošlog mjeseca ponudio SNP-u da mu “pozajmi” poslanicu Marinu Jočić kako bi ova partija mogla da formira poslanički klub. Sa Jočić u timu, SNP bi imala ukupno tri poslanika, budući da Aleksandar Damjanović više od godinu nastupa kao samostalni poslanik.

Joković je dodao da će se ta partija preko stranačkih organa izjasniti o daljim koracima.

Prema podacima na sajtu Skupštine, do sada je u parlamentu formirano šest klubova poslanika: Demokratske partije socijalista, Demokratskog fronta, Socijaldemokrata Crne Gore koji su formirali klub sa predsjednikom LP Andrijom Popovićem, Demokrate, SDP, kao i zajednički klub manjinskih stranaka.

Osim SNP-a, po zvaničnim podacima, bez kluba poslanika je i Građanski pokret URA, čiji poslanici Dritan Abazović i Neđeljko Rudović i dalje bojkotuju rad parlamenta.

Rudović je nedavno podnio ostavku na sve funkcije u URA-i ponudio vraćanje mandata, zbog neslaganja sa politikom bojkota.

Iako bojkotuju rad parlamenta od početka, Demokratama nije smetalo da među prvima formiraju klub poslanika.

Na sajtu Skupštine navodi se da je predsjednik poslaničkog kluba Demokrata Boris Bogdanović.

Izvor; CDM

Категорије
Култура

Milena Dravić otvara Montenegro Film Festival

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival 1. avgusta u 21 sat na Kanli kuli otvara evropska premijera filma Krijumčareći Hendriksa Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Tribeca film festivala.

Film se prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling. Nakon toga, u 23 sata takođe na Kanli kuli biće prikazan film Diamantino autorskog dvojca Abrantes i Schmidt, nagrađen Grand Prix-jem Nedjelje kritike u Kanu. Film se takođe prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Festival će zvanično otvoriti diva jugoslovenskog glumišta Milena Dravić.

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće održan do 7. avgusta na lokacijama u Herceg Novom (Kanli kula, Tvrđava Forte mare, Trg Mića Pavlovića, bašta Kuće nobelovca Iva Andrića, Velika sala Dvorana “Park”). Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (zvanična takmičarska selekcija, selekcija “Kino Orjen” i selekcija “Kino Evropa”), selekciju dokumentarnog filma, selekciju studentskog filma i industrijsku sekciju.

Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (takmičarska selekcija, selekcija “Kino Evropa” i Ponoćne projekcije), takmičarsku selekciju dokumentarnog filma, takmičarsku selekciju studentskog filma i specijalni program – u okviru kojeg će biti Omaž 1968-oj: jugoslovenski eksperimentalni film i specijalna projekcija restaurisane kopije filma Živka Nikolića “Ljepota poroka”.

U okviru Takmičarskog programa dugometražnog igranog filma biće prikazano dvanaest filmova, u okviru takmičarskog programa dokumentarnog filma biće prikazano 29 dokumentarnih filmova, a u okviru takmičarskog programa studentskog filma 17 kratkih filmova. Dvanaest filmova je u netakmičarskoj selekciji Kino Evropa, kao i tri filma u okviru Ponoćnih projekcija.

Programska direktorica Festivala je producentkinja Jelena Mišeljić. Selektor dugometražnog igranog programa je reditelj Ivan Marinović, dokumentarnog reditelj Vladimir Perović, a studentskog reditelj Dušan Kasalica.

Žiri takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće rediteljka Andrijana Stojković, glumac Ermin Bravo, producent Ivan Đurović, rediteljka Teona Strugar Mitevska i filmski kritičar Vladan Petković.

Žiri takmičarskog programa dokumentarnog filma biće reditelji Senad Šahmanović, Huaqing Jin i Zofia Kowalewska, a nagrade u selekciji studentskog filma dodjeljuje tročlani žiri: Danijela Radulović, Peter Cerovšek i Maša Seničić.

Žiri Međunarodne organizacije filmskih kritičara zemalja Evrope i Mediterana – FEDEORA su Dubravka Lakić, Vuk Perović i Zlatko Vidačković.

U Takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma dodjeljuje se Grand Prix – Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za režiju, scenario, za mušku ulogu, žensku ulogu i Nagrada Živko Nikolić za specijalni doprinos filmskom izrazu.

U Takmičarskoj selekciji dokumentarnog filma dodjeljuje se Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film i dva specijalna priznanja žirija, navodi se u saopštenju.

U takmičarskoj selekciji studentskog filma – Zlatna mimoza za najbolji studentski film i dva specijalna priznanja žirija. Pored navedenih, dodjeljuju se: Nagrada publike i Nagrada Milan Žmukić za doprinos Festivalu.

Novitet 32. Filmskog festival u Herceg Novom je Mini Pitch. Mini Pitch je programski segment Festivala koji se organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Crne Gore i Zagreb Film Festivalom – Industrija Mladost. Učesnici su studenti filma i dramskih umjetnosti iz Crne Gore, koji rade na kratkom igranom filmu.

Za selekciju projekata zaduženi su Sanja Jovanović (Filmski centar Crne Gore), i Dušan Kasalica (Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival). Učešće podrazumijeva rad projektnog tima sa mentorkom, Injom Korać, (Zagreb Film Festival – Industrija Mladost, Motovun Film Festivala).

Za najbolju prezentaciju pred žirijem dodijeljuje se nagrada u vidu direktnog učešća na programu Industrija Mladost Zagreb Film Festivala

Izvršni producent Festivala je JUK „Herceg Fest“, a Opština Hereceg Novi i Ministarstvom kulture Crne Gore su glavni pokrovitelji.

Izvor; FOSMedia

Категорије
Спорт

Na Balkanskom prvenstvu za mlađe pionire u Grčkoj crnogorski dzudisti osvojili tri medalje

Na Balkanskom prvenstvu za mlađe pionire u džudou, koje je proteklog vikenda održano u Solunu, crnogorski takmičari osvojili su tri medalje. Najuspješniji je bio Muhamed Beriša koji je stigao do zlatnog odličja u kategoriji do 38 kg, dok su se bronzama okitili Mihajlo Senić do 42 kg i Stefan Kovinić u kategoriji preko 60 kg. Na Balkanskom prvenstvu u Grčkoj pravo nastupa imali su dječaci i djevojčice rođeni 2006. i 2007. godine, a učestvovali su takmičari iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Kosova, Kipra, Rumunije, Turske, Makedonije i Crne Gore.