Категорија: Друштво

U okviru radne posjete Beranama, predstavnici Direkcije javnih radova i Službe menadžera Opštine Berane obišli su danas Crpnu stanicu „Grad“, koja je zvanično puštena u rad.

Ovaj objekat dio je projekta “Unapređenje vodosnabdijevanja, izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”, koji se finansira od strane Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Predstavnica Direkcije javnih radova Sanja Radulović kazala je da je planirano da svi radovi koji su predmet ugovora Unapređenje sistema vodosnabdijevanja budu završeni do kraja ove godine, dok je planirani rok završetka rekonstrukcije i izgradnje kanalizacione mreže, kao i izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uključujući probni rad, prva polovina 2019. godine.

“Ovaj projekat podrazumijeva realizuju sljedećih aktivnosti – projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja 21 km kanalizacione mreže, izgradnja platoa sa ciljem podizanja postrojenja na nivo koji neće uticati na vodotok rijeke Lim, izgradnja pristupnog puta postrojenju i regulacija rijeke Makve, izgradnja hlorinatorske stanice „Dapsići“, izgradnja rezervoara „Jasikovac“ kapaciteta 1200 m3, rekonstrukcija i izgradnja pumpne stanice „Grad“ i rekonstrukcija hlorinatorske i prekidne komore „Salača“, naglasila je Radulović.

Ona je dodala da je cilj projekta zaštita vodnih resursa Crne Gore poboljšanjem sistema integrisanog upravljanja otpadnim vodama.

“Ovim projektom značajno će se uticati na zaštitu i poštovanje životne sredine i prirodnih resursa Crne Gore kao potencijala za budući održivi društveni i ekonomski razvoj. Uspješnom realizacijom projekta povećaće se životni standard stanovnika opštine Berane, ali i nivo očuvanja prirodnih resursa i životne sredine”, istakla je Radulović.

Projekt menadžer u Opštini Berane Maja Pešić podsjetila je na značaj ovog projekta za opštinu Berane i naglasila da se završetak svih radova očekuje sredinom 2019. godine.

„Ovo je jedan od najvećih projekata koje finansira Evropska unija u Crnoj Gori, vrijednosti od 12,5 miliona eura i veoma je značajan za našu opštinu. Danas pričamo o dijelu projekta koji se tiče unapređenja vodosnabdijevanja u našem gradu, a naravno radi se i na kanalizacionoj mreži i postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Nadamo se da će se i radovi, koji su trenutno u nekom malom zakašnjenju, završiti na vrijeme. Opština je, kao partner Direkcije javnih radova i korisnik ovog projekta, zadovoljna dosadašnjom implementacijom“, kazala je Pešić.

Nakon obilaska nove Crpne stanice, predstavnici Direkcije obišli su radove na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Izvor: Radioberane.me

Majke, bivše i sadašnje korisnice naknada po osnovu materinstva, optužile su juče institucije za licemjerje jer su na sjednici Ženskog parlamenta, na kojoj se govorilo o borbi protiv nasilja, uporno zanemarivali socio-ekonomsko i psihičko nasilje nad 22.051 majkom kojima je ukinuto stečeno pravo. One su navele da je Svetozar Marović ukrao milione, pa odšetao u Beograd, dok majke borbom na ulici pokušavaju da se izbore za ono što nijesu ni tražile, nego im je država zakonom dala.
Jedna od koordinatorki majki Željka Savković kazala je da je Ustavni sud počeo da odgovara na njihove žalbe zbog ukidanja nadoknada, te da će se uskoro obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ona je navela da na Ženskom parlamentu nijesu dobili nikakav konkretan odgovor na postavljena pitanja, već im je predstavnica Vlade Vukica Jelić samo iščitala zakone i Ustav, što su mogle i same da urade.
– Šta je bez nasilje kada vam neko uzme doživotno pravo?! Obećali smo da nećemo odustati i istrajavamo u tome – poručila je Savkovićeva, dodajući da će majke uskoro dobiti instrukcije kako i kome da se obrate za predstavke sudu u Strazburu.
Ona je juče sa koleginicama predala zahtjev predsjedniku Skupštine Ivanu Brajoviću da majke prisustvuju i plenarnom zasjedanju u parlamentu, kako bi se obratile lično onima koji su glasali da im se ukinu naknade. Savkovićeva se osvrnula i na to što su sportistima smanjene naknade.
– Mi smo rekli danas mi, sjutra vi i ko zna ko je još na redu – kazala je Savkovićeva.
Biljana Ćinćur obratila se predsjedniku države Milu Đukanoviću, navodeći da otkad je on „došao na vlast crni se Crna Gora, da crnja ne može biti”.
– Na sve si stavio katanac, a onda kažeš dobre su plate, 20 eura svaki mjesec na račune dajemo tvom Blažu. Od naše plate mi ne možemo isplatiti tvog jednog Blaža, a mi imamo troje i više djece – navela je Ćinćur.
Majka Željka Milanović je zahvalila Brajoviću što je njihovim predstavnicama omogućio da govore na sjednici Ženskog parlamenta, ali je imala riječi kritike za centre za socijalni rad.
– Zahvaljujući njima mi danas nemamo zdravstveno osiguranje, jer su nas oni makli sa evidencije. Brzi su kada treba da ukinu i skinu, a kada treba da nešto daju i vrate tada su spori maksimalno – istakla je ona, poručućući da će majke nastaviti da se bore pa makar na proteste dolazilo samo njih deset.
Nikšićanka Milosava Radulović pitala je kako je iko mogao da ocijeni borbu protiv nasilja nad ženama u Crnoj Gori uspješnom kada su one žrtve progona.
– Kome je, bravo Crna Goro, rekla gospođa sa Malte? Kako bravo kada je 22.000 majki ostalo bez stečenog prava i istjerano na ulicu. Kako bravo kada su pucali u Oliveru Lakić, kada su progonili Patriciju Pobrić, sve su to žene i majke. Zašto se zatvaraju oči pred istinom – pitala je Radulovićeva.
Žabljačanka Rajka Vemić pozvala je sve žene koje mogu u Crnoj Gori i svijetu da pričaju kako je Crna Gora ponizila svoje majke, dok je Snežana Macanović iz Pljevalja ocijenila da sudije ne donose presude po pravu i pravdi nego diktatu vlasti.
– Danas zakon leži u topuzu – smatra Macanovićeva.M.S.

Ovo je nasilje

Bjelopoljka Rosanda Peković poručila je Vukici Jelić da su majke i same umjele pročitati zakon.
– Sramno je što nemaju odgovor sa kojim bi izašli pred majke. Prebacuju loptu jedni sa drugih. Ovo što su uradili majkama nikom se u svijetu nije dogodilo. Mi smo žrtve psihičke torture. Psihološki se ubijaju u pojam žene kojima svaki dan stižu rješenja ne znajući više na šta. Nasilje svake vrste trpimo, ovo je tortura i ugnjetavanje. Uz sve to nam predsjednik Vlade kaže da su dobre plate. Izuzetno je to dobar glumac, ali mi znamo kakav život imamo – istakla je Pekovićeva.

Мјештани насеља Стакленици предали су иницијативу предсједници Општине у оквиру Главног града-Голубовци Тањи Стајовић тражећи расвјету и потпуну реконструкцију и асфалтирање пута од Пепића киљана до Дома омладине у Мојановићима. Овај дио пута је потпуно уништен, а када киша пада непроходан. У иницијативи коју је потписало преко 70 мјештана наведено је да је пут мрачан, а простор гдје су некада били стакленици застрашујући јер је зарастао у шибље, а отвориле су се и рупе. Због тога, како наводе житељи у допису, улици је неопходна расвјета.
– Стубови су углавном постављени дуж цијеле улице, док је на почетку пута из правца Мојановића постављено неколико свјетиљки, што значи да је до краја улице потребно још два до три стуба и око десет свјетиљки како би се ријешио проблем расвјете. У току реконструкције пута Голубовци-Матагужи, од школе до Пепића киљана, наш пут је служио као транзитни шест мјесеци и завршни ударац су му дали теретни камиони. Након тога је услиједило крпљење рупа чиме је само тренутно ублажен проблем. С друге стране, чим је киша не можемо да избјегнемо локве дуге и по педесетак метара на оба краја улице. Не помажу ни гумене чизме, што представља проблем дјеци која иду у школу, као и ђацима који морају проћи буквално кроз језеро да би стигли до аутобуске станице, али и за нас старије који идемо на посао или просто морамо поћи до продавнице. Узрок поплављеној улици представља пад, а у најнижој тачки улице је шахта због чега пет домаћинстава није у могућности да користи воду из водовода. Асфалтирањем би се подигао ниво улице и ријешио проблем, како напајања водом тако и стварања језера.Тражимо да се што прије приступи реконстуркцији пута јер на то чекамо годинама. Очекујемо да искористите свој ауторитет и овлашћења која имате у Општини како би нас ослободили проблема којима смо изложени – пише у иницијативи мјештана.
Мјештанин ове улице и шеф клуба одборника ДФ-а (Нова, ПзП и СНП) Слађана Калуђеровић казала је да Зета кубури са рјешавањем основних питања, као што су уређени и безбједни путеви. Она сматра да сваки пут, чак и онај у најзабаченијем селу, заслужује да буде сређен и освијетљен, па тако и овај у самом центру Голубоваца.
– Док улице у нашем сусједству имају макар основне услове -расвјету и пристојан асфалт, наша изгледа горе него прије 15 година. У руинираном је стању, а посебно имамо проблем у вечерњим сатима због недостатка расвјете, као и кишним данима када ни трактори не могу проћи, а тек пјешаци са гуменим чизмама од струка. Шта је утицало на општинску власт да се према становницима ове улице понаша као према грађанима другог реда, можемо да претпоставимо. Остаје да видимо како ће се нова управа однијети према проблему чије би рјешавање обрадовало не само потписнике иницијативе, већ и пролазнике – истиче Калуђеровић.
Калуђеровић каже да улицу сада избјегавају сви који могу.
– Не постоји шанса да, чак и у случају да пролазимо кроз имања комшија, избјегнемо права мала језера на оба краја улице. Нико не може избјећи тај дио пута. Да ли ће ново руководство имати више слуха према иницијативи и потребама грађана, остаје да видимо у наредном периоду иако се ради о основном животном питању – каже Калуђеровић.А.Д.

Izvor: Dan.co.me

БЕРАНЕ – Делегација турског града Караисали, која припада провинцији Асана, посјетила је Беране. Уз подсјећање да су Беране и Караисали побратимски градови, гости из Турске су на пријему код предсједника општине Драгослава Шћекића изразили задовољство због јачања побратимских веза. Градски адвокат Озлем Суслуоглу и Зухту Зафак, савјетник за односе са јавношћу, нагласили су да ће се и даље предузимати одговарајуће мјере како би се на свим нивоима интензивирала сарадња Берана и Караисалија.
Шћекић је изразио очекивања да ће у наредном периоду доћи до јачања привредне сарадње, стављајући до знања да Беране располаже изузетним ресурсима чија валоризација може да заинтересује и стране инвеститоре.

Od početka novembra pri nikšićkom Sabornom hramu Sv. Vasilija počela je sa radom škola vjeronauke za najmlađe. Trenutno je oko sedamdeset polaznika, a časovi se održavaju nedjeljom u Parohijskom domu. Crkvena opština Nikšić, a s blagoslovom episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija, organizovala je nedavno posjetu polaznika škole manaastiru Ostrog. Djeca su bila u pratnji protojereja -stavrofora Dragana Krušića i protojereja Ostoje Kneževića, a u ostroškog svetinji dočekao ih je jeromonah Vladimir (Palibrk). Mališani su se poklonili moštima Sv. Vasilija Ostroškog, a potom su obišli cjelokupan manastirski kompleks najposjećenije pravoslavne svetinje na Balkanu.
Škola vjeronauke, čijim radom će koordinirati protojerej Knežević, trajaće do kraja ove školske godine, a predavanja će realizovati više sveštenika. Novina ove godine je to što će u rad sa djecom biti uključeni i pedagozi, vaspitači, likovni umjetnici, te profesori muzičkog obrazovanja, koji će im iz domena svoje struke govoriti o vjeri, životu crkve, pojanju i likovnoj kulturi sa hrišćanskim motivima.

Izvor: Dan.co.me

Promocijom knjige istoričara dr Milana Gulića „Bokelji na strani Srbije u Prvom svjetskom ratu”, u hotelu „Mažestik” na Obilićevom vencu u Beogradu, 17. novembra otvoreno je Paštrovsko veče, koje tradicionalno organizuje Udruženje Paštrovića i prijatelja Paštrovića „Drobni pijesak”.O knjizi su govorili dr Mila Medigović Stefanović i Milan Gulić. U sklopu programa posvećenog stogodišnjici završetka Prvog svjetskog rata održana je i promocija „Paštrovskog almanaha III” ispred čije redakcije su se prepunoj konferencijskoj sali hotela „Mažestik” obratili autori: prof. dr Pavle Anđus, Nemanja Kuljača i Stevo Davidović.
Izložbu „Tamo daleko 1918-2018” uz koktel dobrodošlice otvorili su istoričar dr Milan Gulić i autori Nemanja Kuljača i Marinko Lugonja.
Uslijedila je večera sa tradicionalnim paštrovskim specijalitetima, poput pašticade, makarula i ruštula, uz bogat program koji je vodila dramska umjetnica Jovana Todorović. Pozdravne govore su održali predsjednik Udruženja prof. dr Pavle Anđus, predsjednik Opštine Budva Dragan Krapović i episkop dioklijski Metodije.
Stihove poznatih pjesama „Kako umire Dalmatinac” i „Plava grobnica” govorili su Lazar Nikolić, student glume sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i dramski umjetnik Nikola Todorović. Njihove kolege Đorđe Jovičić, Lazar Tošić, Milan Tošić i Stefan Jevtović, studenti Fakulteta savremenih umetnosti kazivali su besjede kralja Nikole o predaji Skadra i kralja Petra pred bitku na Kolubari, govor majora Gavrilovića, „Dunavsku pohvalu” – Aleksandra Arsenijevića i pismo Leontija Mitrovića sa Solunskog fronta.
Predsjednik Udruženja prof. dr Pavle Anđus uručio je Zlatne zahvalnice Opštini Budva i predsjedniku Opštine Draganu Krapoviću, kao i Turističkoj organizaciji Budva i direktoru Mladenu Franoviću. Zahvalnice su dobili i dr Mila Medigović Stefanović i emisija „Gastronomad”. Zahvalnice za mlade Paštroviće predsjednik Udruženja je uručio Jovani Kenteri Pavlović, Jovani Todorović, Mariji I. Šoljagi, Mariji S. Šoljagi i Stefanu Medinu.
Nagrada najboljem paštrovskom studentu „Drobni pijesak” za 2018. godinu uručena je Irini N. Vuković, studentkinji III godine Arhitektonskog fakulteta Univerziteta „Union – Nikola Tesla” u Beogradu.
Održavanje svečanosti omogućili su dugogodišnji sponzori: Opština Budva, Turistička organizacija Opštine Budva, Vodovod i kanalizacija Budva, DHL Crna Gora i Mega promet, saopštila je Jelena Medigović, sekretar Udruženja Paštrovića i prijatelja Paštrovića u Beogradu „Drobni pijesak”.
Izvor: Dan.co.me