Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић, уручио је данас четири теренска возила са погоном 4×4 марке Дациа Дустер са комплетном опремом, Жељку Ћулафићу, предсједнику Општине Андријевице, Драгославу Шћекићу, предсједнику Општине Беране, у име предсједника Општине Бијело Поље, Милоњи Ракоњцу, командиру Службе спашавања и Мијушку Бајагићу, предсједнику Општине Плужине
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар
Стијовић, уручио је данас четири теренска возила са погоном 4×4 марке
Дациа Дустер са комплетном опремом, Жељку Ћулафићу, предсједнику Општине
Андријевице, Драгославу Шћекићу, предсједнику Општине Беране, у име
предсједника Општине Бијело Поље, Милоњи Ракоњцу, командиру Службе
спашавања и Мијушку Бајагићу, предсједнику Општине Плужине, са
намјеном да се користе у оперативним активностима служби општине на
пословима заштите становништва од природних непогода, у првом реду
поплава, одрона и клизишта, али и пожара и других ванредних околности
које се могу догодити.
Извршни директори Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) одобрили су Грант Глобоалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ) и Фонда за посебне климатске промјене (СЦЦФ) у износу од 8,6 милона долара бесповратних средстава за регионални Пројекат „Управљање сливом ријеке Дрине на Западном Балкану“.
Пројекат се спроводи у државама слива ријеке Дрине (Црна Гора, Босна и
Херцеговина и Србија). Средства опредијељена пројектом су се на основу
техничких разговора представника држава са Свјетском банком подијелила
по процентуалном учешћу држава у сливу Дрине. Црна Гора чини 32% слива
ријеке Дрине.
У Црној Гори имплементациона јединица за спровођење пројекта је
формирана у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Пројектна имплементациона јединица састављена је од чланова
иниституција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе
за воде, Министарства финансија – Јединица за техничку подршку, Завода
за хидрометеорологију и сеизмологију.
У наредном периоду биће набављена и опрема за друге активности,
дефинисане као приоритетне за унапређење функционисања општина у домену
интегралног управљања природним ресурсима у сливу Дрине.
Као наставак овог, покренут је нови пројекат Интегрални развој коридора ријека Саве и Дрине, у сарадњи са Свјетском банком, у оквиру кога ће бити покренути радови на регулацији Грнчара и Лима, кроз изградњу вишенамјенских обалоутврда, а у циљу заштите од поплава, јачања оперативних служби и заштите живота становништва.
Pored prenosa sjednica Skupštine Crne Gore i radnih tijela Skupštine, na kanalu će se u značajnoj mjeri emitovati informativni i dokumentarno-obrazovni programi
Agencija za elektronske medije je nacionalnom javnom emiteru Radio i
Televizija Crna Gore izdala Odobrenje za emitovanje specijalizovanog
informativnog televizijskog programa – Parlamentarni program.
U saopštenju Agencije se navodi da će se program emitovati cijele godine, a za sada, 12 časova dnevno.
„Pored prenosa sjednica Skupštine Crne Gore i radnih tijela Skupštine, na kanalu će se u značajnoj mjeri emitovati informativni i dokumentarno-obrazovni programi. Korisnici svih usluga KDS, IPTV, DTH i DVB-T2 operatora biće u prilici da, u osnovnom paketu, prate Parlamentarni program“, saopšteno je iz AEM-a.
U Kabinetu predsjednika Opštine Herceg Novi Stevana Katića danas je održan sastanak novoformirane radne grupe čiji je zadatak da utvrdi da li postoje prostorni, geodetski, građevinski i drugi preduslovi za izgradnju osnovne škole u Igalu. Kako je istakao predsjednik Katić, ovo su prvi ozbiljni koraci u procesu rješavanja ovog pitanja.Tokom sastanka razgovarano je o načinu rješavanja ovog gorućeg problema, mogućim lokacijama nove škole i vrstama radova koje bi ono iziskivalo.
„Drago mi je što se po prvi put na jedan ovako ozbiljan način pristupilo rješavanju gradnje škole u Igalu. Danas je prezentovano nekoliko mogućih lokacija koje su u vlasništvu države, Instituta „Dr Simo Milošević“ i Opštine. Imajući na umu da je za takvu vrstu obrazovne ustanove po standardima i pravilnicima neophodna parcela od minimum 10 hiljada kvadratnih metara, postoji veliki broj ograničenja kada su u pitanju te lokacije. Svakako, zadatak radne grupe je da u narednom periodu utvrdi i kaže koja je to najbolja lokacija od svih ponuđenih“, kazao je predsjednik Katić, te pojasnio da bi za neke od njih bilo potrebno sprovesti i postupak eksproprijacije, kako bi bila obezbijeđena potrebna kvadratura objekta i pratećih sadržaja.Prema njegovim riječima, u rješavanje ovog problema će se uključiti i Ministarstvo finansija, kako bi bile date određene smjernice u realizaciji ovog projekta.
Nakon održanog sastanka, članovi radne grupe su izašli na teren i obišli moguće lokacije za izgradnju nove škole. Za sada, kao najizglednije ocijenjene su dvije lokacije: dječije odjeljenje Instituta „Dr Simo Milošević“, u kojem nastavu već pohađa područno odjeljenje OŠ „Dašo Pavičić“, kao i lokacija u Ribarskoj ulici – nekadašnji „Bokin“ kamp, i za njih bi trebalo izvršiti prenamjenu zemljišta. Predmet razgovora bilo je još nekoliko lokacija u Igalu, za koje bi bilo potrebno izvršiti dokup.
Predsjednik Katić ističe da je potignuta saglasnost da projekat izgradnje škole bude sastavni dio kapitalnog budžeta za 2021. godinu, koji Vlada Crne Gore mora usovjiti do kraja marta. Prema sadašnjim procjenama, izgradnja nove škole koštala bi između 3,5 i 4 miliona eura.
U sastavu ove radne grupe su po tri predstavnika državnih i opštinskih organa: Vesna Krivokapić iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, Aleksandar Ašanin, državni sekretar Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, v.d. direktora Uprave javnih radova Boro Lučić, potpredsjednica Opštine Herceg Novi Vesna Samardžić, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo i Jelena Poledica iz Direkcije za imovinu i zastupanje.
Podsjećamo, ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić posjetila je Opštinu Herceg Novi krajem prošle godine, gdje je sa rukovodstvom lokalne samouprave razgovarala o svim hroničnim problemima našeg grada, dok se kao primarni izdvojio onaj koji se tiče izgradnje škole u Igalu. Nakon toga je uslijedila intenzivnija komunikacija lokalnog i državnog nivoa, a što je za posljedicu imalo formiranje radne grupe, odnosno Komisije za ostvarivanje uvida u ispunjenost propisanih uslova za izgradnju osnovne škole u Igalu.
Cijela moja porodica sa očeve strane, do
bijelog orla i dalje su crnogorski državljani, ali danas njihovi
potomci, odnosno ja i moja ćerka živimo u neizvjesnosti da će nas
deprotovati ukoliko ostanem bez posla jer je Crna Gora toliko
zakomplikovala proceduru dobijanja državljanstva, kaže za „Dan” Milena Bošković koja
godinama pokušava da dobije crnogorske papire. Ona je jedan od 63.746
stranaca u Crnoj Gori, od kojih je za 30.930 odobren status stranca sa
stalnim boravkom jer godinama žive u našoj državi i potencijalni su
dobitnici državljanstva, dok je za 32.816 lica odobren privremeni
boravak u Crnoj Gori.
Premijer Zdravko Krivokapić je nedavno saopštio da je
veliki broj građana koji godinama žive u Crnoj Gori, a nijesu dobili
državljanstvo te da će uskoro preduzeti korake za rješavanje tog
pitanja. U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) još ne znaju kakve će
izmjene zakona biti, ali kažu da su 23. februara u proceduri imali 468
zahtjeva za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom i 116 garantnih
akata da će podnosioci zahtjeva steći crnogorsko državljanstvo prijemom
ako u roku od dvije godine od dana izdavanja garantnog akta podnesu
rješenje o otpustu iz državljanstva druge države.
U Crnoj Gori ima građana koji tu žive i 20 godina, a nijesu stekli
državljanstvo, najviše ih je, što potvrđuju i u MUP-u, iz Srbije.
– Crnogorsko državljanstvo kao zakonska veza između fizičkog lica i Crne
Gore stiče se bez obzira na nacionalno i etničko porijeklo. U postupku
sticanja crnogorskog državljanstva prijemom nijedan od podnosilaca
zahtjeva nije diskriminisan ni po kom osnovu i svako ko ispunjava uslove
može MUP. Iako najbrojniji aplikanti, državljani Srbije pod istim
uslovima kao i državljani drugih država mogu da apliciraju za prijem u
crnogorsko državljanstvo – navode u MUP-u.
Naša sagovornica Milena Bošković kaže da joj nije jasno zašto je Crna
Gora uslovljava da se odrekne državljanstva Srbije, iako će, kako kaže,
ako bude primorana to morati da uradi.
– Osim mene, državljanstvo nemaju moj brat i sestra, a rođeni smo u
SFRJ, istina na teritoriji današnje Srbije. Ipak, godinama smo vezani za
Crnu Goru, nema grada da nemamo barem jednog rođaka. Ja sam najduže
ovdje, išla sam i u školu jedno vrijeme u Crnoj Gori, sada živim u Budvi
i planiram da ostanem. Pristala bih da se odreknem državljanstva Srbije
ako moram, jer sad imam dodatni problem što strahujem da li će me sa
bebom deportovati iz moje zemlje jer je neko odlučio da krajnje
iskomplikuje proces dobijanja državljanstva – navodi Bošković.
Advokat Dalibor Kavarić kaže da bi neko postao
crnogorski državljanin, po zakonu mora, između ostalog, u Crnoj Gori da
zakonito i neprekidno boravi 10 godina prije podnošenja zahtjeva, ima
smještaj, izvor prihoda i neophodno je da prođe bezbjednosne provjere.
On kaže da zakon daje privilegije crnogorskom iseljeniku i članu njegove
porodice do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji. Kavarić pojašnjava
da posebna kategorija državljanstva koja se mogu steći prijemom su
slučajevi prijema u državljanstvo, za lica koja imaju poseban značaj za
državni, naučni, privredni, kulturni, ekonomski, sportski i drugi
interes Crne Gore i ako ne ispunjavaju uslove koji važe za druge
slučajeve.
– Iz izjava premijera shvatio sam da Vlada planira izmjene i dopune važećeg propisa o državljanstvu koje će biti u pravcu olaklašanja i pristupačnosti ostvarenja ovoga prava za regulisanje statusa državljanstva, pa u ovom smislu svakako treba konsultovati pozitivna uporedna iskustva i legislativna rješenja iz manjih državnih sistema sličnih našem, kako bi ova oblast bila standardizovana, ali ujedno i pod punom konktrolom, kada su u pitanju ekonomska, demografska i socijalna politika Vlade, kako ne bi došlo do neuravnoteženosti društveno ekonomskog i političkog sistema države – kaže Kavarić.
Ljudi čekaju i 30 godina, ispoštujmo njihova ljudska prava Od nove parlamentarne većine samo su u Demokratskom frontu spremni da govore o državljanstvima, a njihov poslanik Maja Vukićević kaže
da podržava ideju da se onima koji imaju stalno prebivalište u Crnoj
Gori duže od deset godina dozvoli da dobiju crnogorsko državljanstvo.
– Nažalost, poznati su mi primjeri ljudi koji u Crnoj Gori žive i po 30
godina, čija su djeca ovdje rođena, a niko od njih nema državljanstvo
Crne Gore, pa su tako decenijama lišeni osnovnih ljudskih prava. Drago
mi je što se konačno pokrenulo ovo pitanje, poznato je da se Demokratski
front zalagao za isto, i očekujemo da Vlada ostane pri ovim najavama
koje smo vidjeli u medijima, jer bi se na taj način ovim ljudima
omogućilo da budu ravnopravni građani Crne Gore u kojoj svakako žive već
toliko godina. Naravno, očekujem da se zakon kojim će se pitanje
državljanstva za ovu kategoriju gradjana naći u skupštinskoj proceduri –
navodi Vukićević.
SD: Nova većina obezbjeđuje glasove U
opozicionoj partiji Socijaldemokrate (SD) kažu da pitanje davanja
državljanstva predstavlja veoma kompleksnu problematiku koju treba veoma
ozbiljno sagledati. Portparol te stranke Nikola Zirojević kaže da premijer treba da otvoreno kaže koje su mu namjere kada preko Tvitera najavi izmjene zakona.
– Mi imamo i te kako razloga da sumnjamo u dobre namjere Vlade, tj. premijera Krivokapića kada je ova tema na dnevnom redu. Vjerujemo da se ovdje najmanje radi o državljanstvu i regulisanju statusa nekog lica, već samo i isključivo o sticanju glasačkog prava kako bi nova većina sebi obezbijedila dodatan, ne mali broj glasova. Bilo kakve izmjene propisa koje bi omogućile uvoz birača sa strane bismo smatrali opasnom avanturom, koju niko dobronamjeran ko ne želi da se o Crnoj Gori odlučuje van Crne Gore ne smije dozvoliti! Nadamo se da nikom nije palo na pamet da tako pokuša trajno da izmijeni naše političke prilike, i da promijeni „krvnu sliku” našeg društva – kaže Zirojević i poručuje ako to jeste slučaj, „u većinskoj Crnoj Gori će imati žestokog protivnika”.
Situacija u gradu na Limu je pod kontrolom i broj novooboljelih opada. Ujedno je upućen apel građanima da se pridržavaju propisanih mjera. Na sastanku je navedeno da je Dom zdravlja „Dr Niko Labović” pripremio neophodna uslove, kao i posebne prostorije za početak vakcinacije.
– Inspekcijske službe i predstavnici Centra bezbjednosti Berane iznijeli
su podatke o aktivnostima koje su sprovedene prethodne nedjelje, i
naveli da će narednih dana kontrole biti dodatno pojačane. Od strane
zdravstvenih radnika apeluje se na sve građane da poštuju mjere i nose
zaštitne maske i tim pokažu odgovornost prema sebi i drugima.
Zdravstveni radnici poručuju da sada treba svi da pokažemo odgovornost
kada je počela vakcinacija jer samo tako možemo prevazići ovu situaciju-
saopšteno je iz lokalne uprave.
Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић упутио је честитку Његовој светости новоизабраном патријарху српском Господину Порфирију, вјерницима и Српској православној цркви.
„У име Општине Беране и свих наших грађана православне
вјероисповијести, као и у своје лично име, Ваша светости, господине
Порфирије, желим Вам да са трона Светог Саве мудрим ријечима и дјелима
наставите да водите Српску православну цркву путем мира, љубави,
међусобног уважавања и поштовања, у служби свеопштег добра и благостања.
Дубоко сам увјерен да ћете упркос временима пуним изазова и искушења, сачувати нашу вјеру, вриједности светосавља и јединство Српске православне цркве и нашег народа. На многаја љета“, написао је предсједник Шћекић на Твитеру.
UVESTI MORATORIJUM NA LOV KAKO BISMO ZAŠTITILI ŽIVOTINJE
Predsjednik opštine Berane Dragoslav Šćekić kaže da je trebalo ovako da se desi da bi se u Crnoj Gori počeo rješavati problem krivolova, prenosi RTCG.“Mnogo je onih koji nemaju pravo da budu dio lova, a koji se mogu sresti sa oružjem u šumama. To traje već decenijama. Drago mi je što je ministar spreman da se ova stvar riješi. Mora se uvesti moratorijum kako bismo pripremili neke mjere i zaštitili životinjski svijet. Nadam se da će se u najkraćem roku krenuti sa promjenom zakona i pooštravanjem kazni kako bi svima bilo jasno da je krivolov nedozvoljen“, kazao je Šćekić.Ovo je, prema njegovim riječima alarm i očekuje da u najkraćem roku krenuti sa mjerama koja će zaustaviti ova nepočinstva.Izvor: RTCG
Предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић најоштрије је осудио на Твитеру нелегални чин одстрела женке медведа која је била са младунцима у селу Ровца код Берана, а који је узрујао читаву црногорску јавност, наводећи да онај ко је то урадио показује безосјећајност, грађанску неодговорност и баца мрљу на цијели град и огромну већину часних грађана Берана који су препознати по хуманости, херојству, образовању и култури.
„Нажалост
неодговорни појединци оваквим и сличним недјелима показују себичност,
одуство хуманости и недостатак свијести о потреби заштите биљног и
животињског свијета и тако стварају лошу слику о Беранама“, саопштио је
предсједник Шћекић.
Он је позвао Владу Црне Горе да по хитном
поступку предложи измјене Закона о ловству, како би се увео општи забран
лова на територији Црне Горе на период од најмање десет годин, ради
заштите и обнављања популације дивљачи која се налази пред истребљењем
због криволова.
„Мораторијум би био најбољи начин да се спријечи
криволов, неопходно је да послове ловочуварске службе преузме полиција
јер ловачка удружења нису у стању да на ефикасан начин заштите ловишта
од криволова“, нагласио је предсједник Општине Беране.
Осумњиченима за убиство медведа М.Ч. (30) и Д. Г. ( 36) одређено је задржавање до 72 сата, саопштено је из Управе полиције.
Два
младунчета су пронађена рано јуче код Хотела Беране и у Луговима поред
Лима и враћена су, захваљујући помоћи екипе из Подгорице, у природно
склониште, док је судбина преостих мечића за сада непозната.
Медвед
је у Европи заштићена врста којој пријети изумирање. Због тога су
усвојени међународни документи који их штите, а чији је потписник и Црна
Гора.
Према црногорском Закону о дивљачи и ловству, трајно је забрањен лов на мечку с мечетом до двије године старости и на мужјака и женку до двије године старости.
U Crnoj Gori je u periodu od 2017. do kraja
2019. godine podneseno 1.788 zahtjeva za besplatnu pravnu pomoć, od
kojih je odobreno 1.535, navodi se u Analizi rezultata funkcionisanja
sistema besplatne pravne pomoći koju je Ministarstvo pravde usvojilo
krajem prošle godine. U tom dokumentu se precizira da je za te namjene
za tri godine potrošeno 578.318,55 eura.
– Za izvještajni period od tri godine 2017–2019. godine, u Crnoj Gori je
na ime troškova angažovanja advokata u postupku pružanja besplatne
pravne pomoći, pred svim sudovima, utrošeno ukupno 578 318,55 eura za
besplatnu pravnu pomoć. U periodu 2017–2019. godina ukupno je podnijeto
1.788 zahtjeva za besplatnu pravnu pomoć, a pet je podneseno iz
prethodne godine, tako da je ukupan broj zahtjeva o kojima se odlučivalo
u izvještajnom periodu 1.793 – navodi se u izvještaju.
Koordinatorka programa ljudska prava u Centru za građansko obrazovanje
Tamara Milaš kaže da u Crnoj Gori, u kojoj je prosječna zarada niža od
minimalne potrošačke korpe, teško se mogu priuštiti troškovi pokretanja
sudskih postupaka, pa je sprovođenje pravde bez stručne pomoći gotovo
nemoguće za prosječnog građanina. S tim u vezi, kako kaže, ne iznenađuje
brojka od preko 1.500 građana koji su zatražili besplatnu pravnu pomoć.
– Međutim, ono što dodatno brine jeste činjenica da je još veliki broj
djece ili pojedinaca koji nijesu u mogućnosti da, shodno svojoj
finansijskoj situaciji ili posebnom statusu, ostvare prava i sudsku
zaštitu ne znaju da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Crna Gora je
po broju stanovnika i svojoj površini izuzetno mala država, tako da
zaista ostajemo u čudu kako za ovih 10 godina koliko se primjenjuje
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, veći broj građana nije informisan o
mogućnostima zaštite svojih prava i sloboda, a tim prije što u okviru
svakog osnovnog suda postoji kancelarija za besplatnu pravnu pomoć –
kaže Milaš.
Ukazuje da se u poslednjem nezvaničnom radnom dokumentu Evropske
komisije o stanju u poglavljima 23 i 24 navodi da u oblasti procesnih
prava kada je u pitanju besplatna pravna pomoć, i dalje su potrebni
značajni napori kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa pravnom
tekovinom EU i evropskim standardima.
Koordinator programa ljudska prava i pravde u NVO Građanska Alijansa
Zoran Vujičić kaže da su oni od usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj
pomoći vršili monitoring primjene ovog instituta. Ukazuje da iako je
nakon usvajanja izmjena i dopuna ovog zakona eksplicitno propisano da se
pravo na besplatnu pravnu pomoć priznaje žrtvama nasilja u porodici i
porodičnoj zajednici, kao i žrtvama trgovine ljudima, bez obzira na
imovinsko stanje, zakon i dalje ne prepoznaje žrtve mučenja ili
zlostavljanja i žrtve diskriminacije kao prioritetnu kategoriju
korisnika prava na besplatnu pravnu pomoć.
– Ovo pitanje je važno sa stanovišta prava na jednakost oružja, posebno
kada se na drugoj strani u postupku nalazi država, odnosno organi vlasti
i njihovi predstavnici. Informisanost građana o ovom zakonu nije na
dovoljnom nivou posebno na sjeveru gdje je siromaštvo izraženo i koji bi
ispunjavali uslove za besplatnu pravnu pomoć – izjavio je Vujičić.
On kaže da je broj lica koja su iskoristila pravo na besplatnu pravnu
pomoć u odnosu na broj lica koja ispunjavaju uslove da koriste ovaj
institut veliki i statistički podaci ne odražavaju realnu sliku.
– Svako ima pravo na pristup sudu i država je dužna da im to pravo omogući. Informisanje mora biti na većem nivou koje bi moralo uključivati i kampanju i promocije – navodi Vujičić.
Osnovno ljudsko pravo Advokat Boris Zvicer navodi da pravo na
besplatnu pravnu pomoć predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava,
koje je, zbog svog izuzetnog značaja predviđeno i u Ustavu, kao najvišem
pravnom aktu.
– Suština prava na besplatnu pravnu pomoć, dalje, proizilazi iz ustavnog
i konvencijskog „prava na pristup sudu”, odnosno da svako ima pravo da
se obrati sudu, ili u smislu Evropske konvencije o ljudskim pravima,
drugom organu u cilju zaštite ili ostvarenja svojih prava ili interesa.
Imajući u vidu da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna
djelatnost čije usluge se vrednuju shodno Advokatskoj tarifi, pomenuto
pravo na pristup sudu bilo bi ograničeno ili onemogućeno licima koja
nemaju novca radi podmirivanja različitih advokatskih usluga. Iz tog
razloga, zahvaljujući institutu besplatne pravne pomoći i ona lica koja
nemaju sredstava za angažovanje profesionalnog punomoćnika, imaju
mogućnost da ostvare adekvatno zastupanje. Naime, ukoliko, u skladu sa
zakonom, ova lica dokažu da ispunjavaju uslove da budu korisnici
besplatne pravne pomoći, Služba za besplatnu pravnu pomoć će im odrediti
advokata, koji će ovim licima pružiti uslugu zastupanja, a čije
troškove rada će snositi država. Na ovaj način ostvaruje se jednakost
građana u pogledu mogućnosti pravne pomoći i zaštite – kazao je Zvicer.
Pokazatelj lošeg imovnog stanja Advokat
Dalibor Kavarić istakao je da građani koji imaju potrebe za određenom
vrstom pravne pomoći, najčešće zbog lošeg materijalnog i imovinskog
stanja, traže da država sufinansira njihove troškove kako bi ostvarili
neko svoje pravo.
– Činjenica da se u poslednje vrijeme javlja sve veći broj lica sa potrebom da država finansira troškove postupka, svakako je pokazatelj lošeg imovnog stanja velikog broja građana u našoj zemlji, a ako je imovinsko stanje loše onda je očigledno da će ostvarenje prava biti skupo, jer je u lošoj imovinskoj i materijalnoj situaciji sve skupo, a pravne usluge nijesu jeftine ni u mnogo bogatijim društvima. Ovaj fenomen je svakako znak lošeg materijalnog stanja građana sa jedne strane, a sa druge pokazatelj da država kroz svoje zakonodavstvo i servise, vodi brigu o pravima građana plaćajući troškove kako ne bi izgubili pravo. To je pokazatelj da veliki broj građana nije u mogućnosti da finansira troškove, koji ne podrazumijevaju samo troškove advokata i podnesaka, već i takse, vještačenja, paušala i slično – kazao je Kavarić.
„Не постоје двије ближе државе него што су Црна Гора и Србија“ , наводи се, између осталог, у честитки предсједника Шћекића.
Предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић честитао је предсједнику Србије Александру Вучићу, руководству и свим грађанима Републике Србије 15. фебруар – Дан државности.
„У
своје име и у име грађана Берана честитам Дан државности Вама,
руководству и свим грађанима Србије. Србија је братска и пријатељска
земља, поносних људи и велике историје“, казао је Шћекић.
Предсједник
Шћекић је поручио да Црна Гора, у име нераскидивих културних и духовних
веза, као искрен пријатељ жели да развија најблискије односе у функцији
заједничких интереса Црне Горе и Србије јер не постоје двије ближе
државе него што су Црна Гора и Србија.
„Уз најбоље жеље за
даљи развој и напредак Србије, који се може видјети на сваком кораку, и
да у сарадњи са државама у региону настави да гради развијен и стабилан
Балкан за бољу будућност свих грађана, срећан празник још једном„, наводи се у честитки предсједника општине Беране.
У Србији се 15. и 16. фебруара обиљежава Дан државности, установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак.
