СНП
Počela javna rasprava na Nacrt odluke o učešću lokalnog stanovništva u vršenju javnih poslova
Sekretarijat za lokalnu samoupravu utvrdio je Nacrt odluke o učešću
lokalnog stanovništva u vršenju javnih poslova i za istu otvorio javnu
raspravu u trajanju od 15 dana, koja će trajati do 30. septembra.
Više detalja na:
https://www.hercegnovi.me/…/3901-pocela-javna-rasprava-na-n…
Епископ Јоаникије је у интервјуу Телевизији Храм казао да се нада да ће нова власт у Црној Гори довести способне људе који ће знати да решавају проблеме у држави
Српска православна црква у Црној Гори очекује од нове власти да добије статус какав има Римокатоличка црква по уговору државе и Ватикана, рекао је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Епископ Јоаникије је у интервјуу Телевизији Храм казао да се нада да ће нова власт у Црној Гори довести способне људе који ће знати да решавају проблеме у држави.
„Ми само очекујемо да ће Црква, као и све друге вјере у Црној Гори, добити онај статус који заслужује. Што се нас тиче, то је само оно што је добила Римокатоличка црква уговором између Црне Горе и Свете столице, тај обим права који је Римокатоличкој цркви у Црној Гори обезбеђен тим уговором. Ја сам задовољан ако и ми будемо имали исти обим права, иако смо већинска вјера“, поручио је владика Јоаникије.
Izvor: https://www.in4s.net
Zbog objavljivanja spiska osoba kojima je bila određena mjera samoizolacije i dijela spiska zaraženih od korona virusa, oko 250 oštećenih najavilo je tužbu protiv Vlade i države. Među prvima su tabak presavili Bjelopoljci. Prema saznanjima Dana, najviše tužbenih zahtjeva će biti u Podgorici, a odštetni zahtjevi kreću se od pet do deset hiljada eura.
Jedan broj oštećenih građana zastupa i advokat Dalibor Kavarić. On je u izjavi za Dan kazao da je Vlada u prethodom sastavu donošenjem nezakonite odluke o objavljivanju imena i ličnih podataka lica u samoizolaciji nepotrebno prouzrokovala materijalnu štetu budžetu Crne Gore i novčanu obavezu na teret građana Crne Gore koja pripada licima koja su na taj način stigmatizovana i čija je privatnost nepotrebno i neovlašćeno izložena uvidu javnosti.
“Postupajući na ovaj način, prethodna vlada je povrijedila prevashodno načelo proporcionalnosti čija je suština da država pronađe pravičnu srazmjeru između preduzete mjere “koja je neophodna da bi se u otvorenom i demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno” i postavljenog opšteg cilja, gdje je u konkretnom slučaju na pojedinca pao i suviše velik teret u odnosu na javni cilj koji je trebalo postići”. Postupajući na opisani način, licima čiji su lični podaci objavljeni povrijeđeno je pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti koje se štiti čl. 40 i 43 Ustava CG i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života garantovanog odredbom čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”, ukazao je Kavarić.
Kako je dodao, da je zaštita ličnih podataka, uključujući i medicinske podatke od krucijalne važnosti za zaštitu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, proizilazi iz odredbe čl. 8 Evropske konvencije, a zaštitu tog prava potvrđuje i bogata i relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava.
“U konačnom, odlukom prethodne vlade, kojom je slijedila odluke NKT-a o objavljivanju imena lica u samoizolaciji, podaci o ličnostima koje su navedene na spisku su učinjeni dostupnim javnosti bez njihove izričite saglasnosti, čime je grubo povrijeđeno pravo koje se štiti čl. 13 st. 1 tač. 1 i 3 i st. 2 Zakona o zaštiti ličnih podataka, kojim se jasno propisuje da se posebne kategorije ličnih podataka mogu obrađivati samo uz izričitu saglasnost lica, kada je obrada ličnih podataka neophodna radi otkrivanja, prevencije i dijagnostifikovanja bolesti i liječenja lica, kao i radi upravljanja zdravstvenim službama, ako te podatke obrađuje zdravstveni radnik ili drugo lice koje ima obavezu čuvanja tajne. Ova posebna kategorija ličnih podataka (u koju spadaju i medicinski podaci) posebno označava i štiti radi sprečavanja neovlašćenog prisupa tim podacima”, kazao je Kavarić.
Deset osoba iz Bijelog Polja već je podnijelo tužbe protiv države preko advokata Miloša Kojovića.
“Odlukom Ustavnog suda Crne Gore utvrđeno je da je Vlada Crne Gore objavljivanjem imena lica kojima su izdata rješenja o samoizolaciji povrijedila osnovna ljudska prava i slobode, i to čl. 40 pravo na privatnost, čl. 43 podaci o ličnosti, kao i čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i to pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života”, rekao je ranije Kojović.
Kako je dodao, shodno tome, lica koja su bila u samoizolaciji i čija su se imena našla na spisku objavljenom na zvaničnom sajtu Vlade Crne Gore, a koji su prenijeli svi elektronski i štampani mediji, imaju pravo na pravičnu naknadu zbog povrede prava ličnosti.
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odluku Nacionalnog koordinacionog ti jela (NKT) za zarazne bolesti o objavljivanju imena lica u samoizolaciji od 21. marta ove godine, utvrdivši da je ona suprotna Ustavu Crne Gore, Zakonu o zaštiti ličnih podataka, Evropskoj konvenciji i Konvenciji Savjeta Evrope. Takva odluka je donijeta na inicijativu NVO Građanska alijansa.
Objavili i spisak zaraženih
U javnost je procurio i spisak zaraženih od korona virusa. Nakon pritiska javnosti i NVO sektora, istražni organi su pokrenuli istragu i sve se slomilo na samo jednoj osobi, iako je jasno da osumnjičeni nije bio jedini u posjedu spiska.
NKT je 21. marta objavio imena osoba kojima su izrečene mjere o obaveznoj samoizolaciji. Vlada je na svom sajtu objavila spisak i redovno ga ažurirala novim podacima, da bi ga potom uklonila. U NKT-u su smatrali da bi se objavljivanjem spiska doprinijelo unapređenju poštovanja mjera samoizolacije, a radi zaštite javnog zdralja.
Izvor: https://volimpodgoricu.me
Na Fakultetu za menadžment Herceg Novi danas je počela Letnja škola – Održivi razvoj u turizmu, koja se odvija u partnerstvu sa lokalnom Turističkom organizacijom, Avanturističkim parkom “Vrbanj” i NVO “Sinergija”, a uz podršku Ministarstva nauke Crne Gore.
Polaznicima Ljetnje škole obratila se dekan doc. dr Irena Petrušić, koja je predstavila sadržajan program za narednih sedam dana i osnovnu ideju, dok je edukativni skup otvorila potpredsjednica Opštine Herceg Novi Danijela Đurović.
Prema njenim riječima, Herceg Novi ima sreću da upravo rukovodstvo i nastavni kadar Fakulteta za menadžment preduzima korake sa ciljem podizanja svijesti o kvalitetnom i održivom razvoju turizma, očuvanju i valorizaciji prirodnih potencijala, marketinškim inovacijama, ali i o mogućnostima i dilemama koje nas u perspektivi očekuju.
-Nesumnjivo, kao država, grad, društvena zajednica, za ostvarenje ovih ciljeva oslonac moramo tražiti u onima koji edukuju sadašnje i buduće generacije. Zadovoljenje potreba sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje zadovoljenja potreba budućih generacija važan je globalni cilj. Najveći izazov za čovječanstvo, a samim tim i naše društvo, je obezbjeđenje zdravog rasta bez degradacije i uništavanja prirodnih resursa i bez zagađenja životne sredine, kako bismo narednim generacijama obezbijedili budućnost stabilnosti i prosperiteta, poručila je Đurović prilikom otvaranja.
➡️ Nakon uvodnih riječi, polaznici su danas pratili predavanja na temu prostornog planiranja u funkciji održivog razvoja, o čemu su govorili Slađana Lazarević iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i prodekan za nastavu doc. dr Nikša Grgurević.
➡️ O marketinškim aspektima u ruralnom razvoju će tokom sjutrašnjeg dana govoriti prof. dr Dragan Klarić, dok će doc. dr Bojana Ostojić održati radionicu na temu “predstavljanje ruralnih naselja u Crnoj Gori kroz internet marketing”, nakon čega će uslijediti i posjeta Avanturističkom parku “Vrbanj”, kao uspješnom primjeru održivog turizma.
➡️ Trećeg dana škole će predstavnici Turističke organizacije Herceg Novi govoriti o faktorima atraktivnosti turističkih destinacija u funkciji konkurentnosti, nakon čega će biti održano predavanje koje će se odnositi na 3D štampu i mogućnosti koje pruža, a polaznici će imati priliku i da koriste pomenutu tehnologiju.
➡️ Ljetnja škola biće prilika i da se polaznici bliže upoznaju sa vrstama održivih materijala koji se koristi prilikom izgradnje turističkih objekata. Doc. dr Jovana Jovanović će održati predavanje o primjeni novih građevinskih materijala u funkciji povećanja energetske efikasnosti turističkih objekata. Dr Kosara Kujundžić, dipl.inž.arh. će takođe govoriti o praktično primjenjljivoj metodologiji u sektoru turizma kojom se teži ostvarivanju ciljeva agende 2030. te održati „Lego serious play“ metod radionicu gdje će se timskim radom kroz igru istraživati mogućnosti i potencijali razvoja održivog turizma u Crnoj Gori.
➡️ O alternativnim izvorima energije kao značajnom faktoru održivog razvoja će govoriti prof. dr Đorđe Jovanović, dok će o praktičnoj primjeni solarne energije govoriti Antonije Pušić (Rambo Amadeus), koji je uz podršku UNDP projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma“ obnovio brod star čitav vijek i pretvorio ga u solarni jedrenjak – jedrilicu na solarni pogon koju pokreće isključivo energija sunca.
➡️ U programu Ljetnje škole je i predavanje na temu “zelenog turizma”, odnosno “zelene ekonomije” u kojoj su vitalne veze između ekonomije, društva i životne sredine uzete u obzir, koja utiče na transformaciju proizvodnih procesa i modela potrošnje, doprinosi smanjenju otpada i zagađenja, utiče na efikasno korištenje resursa, materijala i energije, stvara pristojne mogućnosti za zapošljavanje, smanjuje nivo siromaštva i poboljšava jednakost u raspodjeli dohotka. O ovim temama će govoriti ekološka aktivistkinja Milica Boca.
➡️ O preduzetničkim modelima u funkciji održivog turizma predavanje će održati prof. dr Vasilije Kostić, dok će kao primjer iz prakse i radionicu održati mr Bojana Otašević, vlasnica i direktorica kompanije “Mille Baci”, koja se bavi proizvodnjom domaćeg crnogorskog sladoleda.
➡️ Sedmi dan ljetnje škole posvećen je upravljanju kulturnom baštinom i održivom turizmu. NVO Sinergija je nevladina organizacija iz Herceg Novog, čiji je osnovni cilj prepoznavanje i revitalizacija lokalnih javnih prostora i kulturne baštine, i stavljanje istih u upotrebu kroz različite projekte, kao što je na primjer revitalizacija i aktivacija tvrdjave Španjola kroz umjetnost kao i njena buduća obnova. Polaznicima će se obratiti predstavnik navedene organizacije Vuk Čvoro.
Po završetku Ljetnje škole, polaznicima će biti dodijeljeni sertifikati, uz proglašenje onih koji su se pokazali kao najkreativniji na radionicama.
Забринута лица која, наводно драматично страхују за наше здравље мјесецима, из Министарства, Института за јавно здравље, и НКТ -а су већ оштетила пандемијски буџет за милионе, а чини се да то намјеравају и у будуће
Укупан број активних случајева КОВИД19 у Црној Гори тренутно износи 2.085. Од почетка године укупан број регистрованих случајева инфекције новим коронавирусом је 6.712.
Досадашњи просјек потрошње на дневном нивоу је 450 ПЦР тестова, чија јединична цијена износи око 30 евра. Дакле, на мјесечном нивоу неопходно је обезбиједити 13 500 тестова, укупне вриједности 405 000 евра“, стоји у информацији Министарства здравља.
Наш портал је у сазнању да, према поузданим и конкретним понудама из Кине (одакле су и тестови које тренутно користи Институт) ПЦР тестови са пратећим реагенсима се на слободном тржишту могу купити по цијени између 7 и 12 долара.
Ти тестови у потпуности задовољавају све стандарде и сертификате Европских и Америчких института (ФДА и сл.)
Такође су компатибилни са опремом коју посједује Институт за јавно здравље.
Према информацијама које посједујемо, досадашњи добављач који снадбијева наш Инситут за Јавно здравље ПЦР тестовима је кинеска компаније „SANSURE“.
Како је понуда поменуте компаније из Кине транспарентна, лако смо дошли до информације да је јединична цијена ПЦР теста са неопходним реагенсима износи мање од 12 долара по тесту.
Зато се намеће логично питање – на који начин и коме Институт плаћа разлику до 30 евра?
Да не говоримо о могућности набавке и од других кредибилних и међународно сертификованих произвођача гдје би једнако квалитетне тестове могли куповати по дупло нижим цијенама од поменутих 12 долара по једном тесту.
Дакле, лако је израчунати да према математици иза које стоји Министарство здравља око 250.000 евра износи мјесечна разлика овакве нечасне набавке.
Забринута лица која, наводно драматично
страхују за наше здравље мјесецима, из Министарства, Института за јавно
здравље, и НКТ -а су већ оштетила „пандемијски“ буџет за милионе, а чини
се да то намјеравају и у будуће.
Профитерство и са респираторима
Слична ствар се дешавала и приликом набавке респиратора.
Наиме, НКТ и ИЗЈ су из буџета издвајали 18.872, односно 19.728 евра за респираторе које су набаљали од фирме „Глосариј“ која већ годинама зарађује на „муци“ грађанан Црне Горе, продајући љекове по цијени која је неколико пута већа од цијене љекова у окружењу.
Са друге стране, Хајриз Хачко Брчвак, који је у више наврата, слао помоћ Црној Гори, објавио је фактуру за купљена медицинска средства у висини од 180.000 долара. На фактури се јасно види да респиратори коштају 4.700, односно 5.000 долара.
Прве респираторе Брчвак је платио својим новцем и поклонио Црној Гори, док је друге Влада платила нашим новцем компанији Глосариј, која нам је, како су сами рекли, респираторе продала без марже по четири пута већој цијени.
Пословање, као и основање Националног координационог тијела од самог старта пратиле се бројне контраверзе, што су критиковали не само грађани, већ и политички субјекти, НВО организације као и бројни љекари.
Последњи у низу
скандала који се везује за НКТ-а, десио се на тзв. „патриотском скупу“
присталица ДПС-а у Подгорици, на којем су присуствовали бројни чланови
тог тијела, Предраг Бошковић, Иван Вуковић, упрскос мјери забране
окупљања више од 100 људи на отвореном. Такође, први човјек НКТ-а
Милутин Симовић на свом званичном Фејсбук профилу преносио је уживо
прославу са трга, да би након пар дана објаснио да је то заправио
„грешком преносио админ његове ФБ странице“.
Подсјетимо, ни први
човјек ИЗЈ Бобан Мугоша није осудио своје колеге због присуства на
скупу, али је зато запријетио грађанима да је сценарио „lokdauna“ сасвим
извјестан уколико се настави тренд раста броја обољелих.
Љекари траже оставке чланова НКТ-а
Присуством и ливе укључењем са митинга предсједника Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ) Милутина Симовића, министра одбране Предрага Бошковића и других чланова НКТ ово, ионако, противуставно тијело потпуно је изгубило и оно мало кредибилитета и саму сврху постојања, саопштио је Вук Кадић, специјалиста радиологије, и члан експертског тима Здравка Кривокапића, носиоца листе коалиције „За будућност Црне Горе“.
Истог става је и кандидат за посланика с листе коалиције „За будућност Црне Горе“, љекар Владимир Добричанин, који је казао да је Клинички центар Црне Горе постао штаб одлазећег ДПС-а.
Он је навео да је Национално координационо тијело за заразне болести (НКТ) показало своје право лице – да им је „ДПС важнији од ваших професија и живота и мира наших пацијената“.
Члан Кризног медицинског штаба, доктор Немања Радојевић поднио је оставку на чланство у том штабу, а исто то је урадио и шеф Кризног медицинског штаба др Ранко Лазовић. Међутим, Симовић и Мугоша за сада не намјеравају да напуштају НКТ, односно ИЗЈ.
Izvor: ИН4С
„Gubitak djeteta je najteži trenutak u životu čovjeka. Presuda Suda iz Kotora otvorila nam je novu ranu“, rekao je otac pokojne Maje, Isailo Šljivančanin
Presuda sedamnaestogodišnjem M. S. optuženom za pomorsku nesreću u kojoj je stradala Žabljačanka Maja Šljivančanin (31) danas je okupila njene sugrađane, koji su sa protesta poručili pravosudnim vlastima da se uključe u taj slučaj.
Član organizacionog odbora protestnog okupljanja, Živko Taušanović, kazao je da takva presuda svima, a najviše porodici, nanosi još veću bol:
„Jer sramnom presudom 120 sati društveno korisnog rada Majin život vrijedi toliko. Znam da ste razočarani u sudstvo koje treba da bude pravično i nepristrasno, a izgleda da je korumpirano. Mladi život je ugašen nečijom bahatošću, nekog koji ima tatu punog para pa je na osnovu toga stekao pravo da može da radi šta hoće. Javno pozivamo predsjednicu Vrhovnog suda, ministra pravde i Sudski savjet da se uključe u ovaj slučaj. Ovakva presuda mora se ukinuti jer predstavlja stamotu za pravosuđe ove zemlje.“
Otac pokojne Maje, Isailo Šljivančanin rekao je da je za porodicu olakšanje spoznaja da se toliko ljudi okupilo kako bi ukazalo na tu nepravdu.
„Gubitak djeteta je najteži trenutak u životu čovjeka. Presuda Suda iz Kotora otvorila nam je novu ranu. Sa tugom smo navikli da živimo ali sa nepravdom teško da možemo“, rekao je on.
Dodao je da je teško pokazati smirenost za nešto što se kosi sa zdravim razumom.
„Nekoliko dana prinudnog rada u zamjenu za Majin život čini nas ne samo tužnim, nego i poniženim. Smrt jeste nepravedna, ali ne može i život. Valja nam sada voditi dvije bitke. Jednu protiv tuge, a drugu protiv nepravde koja nam je nanijeta. Ovakva presuda postaje problem društva u cjelini. Za djelo kažnjivo sa pet godina zatvora izreći kaznu od 120 sati društveno korisnog rada, pravni je i svaki drugi apsurd. Zato smo se danas okupili, da poručimo da pravo ne smije da zaobiđe pravdu“, kazao je on.
Šljivančanin je pozvao nadležne da preispitaju presudu i donesu odluku koja bi, makar malo, ublažila tugu, a građanima pokazala da mogu vjerovati institucijama sistema.
„Ovakva presuda ružna je poruka mladima. Onaj ko krši zakon uživa punu podršku pravosuđa ako roditelj za njega može da kao jemstvo plati nama nezamislivu svotu novca i tako stvori uslove da svog mezimca spasi barem minimalne kazne. Šalje poruku da je žrtva kriva samo zato što mu se našla na putu. Poruka je da oni, zbog nekakvog statusa porodice, a nemaju 18 nego 17 godina i deset mjeseci, ne podliježu odgovornosti“, rekao je Šljivančanin.
Pitao je zašto ćuti Uprava policije, čiji je Maja bila dugogodišnji radnik, uz pretpostavku da je možda njihov službenik iz Plovne jedinice dozvolio bahatost.
Predsjednik Opštine Žabljak, Veselin Vukićević, rekao je da se slaže sa takvim dijeljenjem pravde i da ta presuda mora biti opozvana.
„Predstavnici pravosudnih organa, koji će u daljem postupku cijeniti opravdnost ovakve presude, želim da podsjetim da pažljivo pristupaju ovoj nepravdi i dokažu nama koji vjerujemo u institucije prava i pravde u Crnoj Gori, da nijesmo u zabludi“, kazao je Vukićević.
Na mirnom protestnom okupljanju govorili su Milanko Ćetković, koji se prisutnima obratio ispred odbornika u Skupštini opštine (SO) Žabljak i Radoman Španjević ispred Majinih školskih drugova.
U Budvi je juče u organizaciji članova „Pokreta 22. novembar”, takođe održan protest zbog, kako su naveli, neprihvatljive presude u slučaju smrti Šljivančanin.
Beograđanin M.S. osuđen je na 120 sati društveno-korisnog ili humanitarnog rada i pojačan nadzor organa starateljstva.
Zbog izazivanja pomorske nesreće 11. jula u budvanskom akvatorijumu, suđeno mu je pred sutkinjom Osnovnog suda u Kotoru Momirkom Tešić.
Nakon izricanja presude pravni zastupnik oštećene porodice Šljivančanin i oštećenog Stanišića, advokat Milovan Milošević, kazao je da obavezan društveno-koristan rad i pojačan nadzor od strane organa starateljstva nije kazna koja je adekvatna ni izvršenom krivičnom djelu ni posljedici tog krivičnog djela, smrti tridesetjednogodišnjakinje.
Nakon oštrih reakcija javnosti iz kotorskog Osnovnog suda objasnili su da nije bilo uslova da maloljetnika strože kazne, jer se kaje i nije samo on kriv za nesreću u kojoj je stradala Šljivančanin.
Sedamnaestogodišnjak je uhapšen 11. jula u Budvi, kada je i saopšteno da je skrivio nesreću između Školjića i plaže Mogren, na otvorenom moru. Navodno, jahta kojom je upravljao prešla je preko barke na kojoj su bili Šljivančanin i Stanišić i prepolovila je. Dva dana kasnije određen mu je pritvor, nakon što je u kotorskom Osnovnom sudu saslušan u prisustvu branioca.
Tačno 30 dana nakon nesreće prihvaćeno je jemstvo koje je ponudila maloljetnikova porodica i on je pušten iz Istražnog zatvora. Njegov otac je nekretninama vrijednim nešto više od 330.000 eura garantovao da će M. S. biti dostupan pravosudnim organima.
Izvor: https://www.vijesti.me/
Od Vlade zahtijevaju da u istom roku raskine koncesione ugovore za mHE u Kraljskim Barama. Labović je kazao da su mještani, potpisujući peticiju, “potpisali i zakletvu” i da nema para kojim njihove vodotoke neko može da kupi
Sa novog protestnog okupljanja pored korita Čestogaza, mještani kolašinskog sela Kraljske Bare, ponovili su da neće dozvoliti nastavak gradnje malih hidroelektrana (mHE) na toj i rječicama Ljubaštica i Crnja. Na tim vodotocima koncesiju za gradnju mHE dobila je firma “Dekar” Momčila Miranovića.
Mještani, kao i ranijih sedmica, zahijevaju ponišenje svih koncesionih ugovora, dozvola i vraćanje vodotoka u provobitno stanje. Traže i ukalnjanje građevinskih mašina i cijevi. Ovog puta rok za ispunjenje njihovih zahtjeva, kako je kazao predsjednik Mjesne zajednice (MZ) Milovan Labović, ograničili su na 15 dana.
“Džentlmenski, iako to nije zaslužio, nudimo koncesionaru da u roku od 15 dana vrati korito Čestogaza u provobitno stanje, da ukloni mašine i cijevi … Ako ne, ustaćemo sa tužbom protiv njega i države, pa ćemo da vidimo ko će šta morati da plati”, rekao je Labović.
Od Vlade zahtijevaju da u istom roku raskine koncesione ugovore za mHE u Kraljskim Barama. Labović je kazao da su mještani, potpisujući peticiju, “potpisali i zakletvu” i da nema para kojim njihove vodotoke neko može da kupi.
“Po cijenu života ne damo ovu vodu. Ima indicija da će ovaj čovjek (koncesionar) da dođe sa obezbeđenjem, kao u Budvi što su radili. Poručujemo mu da to ne radi, a vama koji ste došli da nas podržite poručujemo da se ne plašite, sa nama nema pregovora, nećemo izdati“ , tvrdi predsjednik MZ. 1 / 12 Foto: Dragana Šćepanović
„Samo 2,5 odsto da su dali ovoj mjesnoj zajednici, mogli smo da vratimo mlade ljude ovdje da žive, a taj novac mogao je da se uloži da oživi 40 crnogorskih sela, a ne da se iseljavaju odavde“, rekao je Labović.
Vladimir Novović je, u ime meštana Kraljskih Bara, tražio da nadležne službe odgovore na njihove zahtjeve.
„Od Ministarstva ekonomije da raskinu ugovore o koncesijama za rijeke Crnja, Ljubaštica i Čestogaz. Od Ministarstva javne uprave – da objasne zašto nije dostupna elektronska peticija. Od inspekcija koje dolaze da nam se najave…”- reko je on.
Najstariji mještanin na skupu, osamdesetsedmogodišnji Svetozar Martinović kazao je da je ovo što radi koncesionar udruženi zločin protiv prirode i čovečanstva.
„I suprotan je odlukama Ujedinjenih nacija kojima je Tara stavljena pod zaštitu i nazvana“ Suzom Evrope“… I odlukama Vlade koja je Komove proglasila Regionalnim parkom prirode. Ima li u tim odlukama izgradnje hidroelektrana? „, pitao je on.
Mještanka Darka Martinović govorila je o važnosti Ljubaštice, Crnje Crnog potoka i Čestogaza za mještane.
Pored mještana, meštana, na protestu su, između ostalih, bili aktivisti iz „Ne damo rijeke Plava“, Koalicije za održvi razvoj (KOR), funkcioneri Građanskog pokreta URA…
“ Prva pobjeda je bila kada ste odlučili da se borite, druga kada ste zaustavili radove, a treća će biti kada odnesu ove cijevi i kada nova Vlada od kojih su neki danas ovdje, odluči da pametnije ulaže u Kolašin…Dok god budete ovdje ni kap neće otići odavDe „, kazao je mještanima građanski aktivista Demir Hodžić.
Poručio je svim političarima da je trebalo da su danas u Kraljskim Barama “jer su plaćeni novcem građana”.
„Mi smo ničim izazvani napadnuti, u korist jednog čovjeka zajednice nam nestaju ispred očiju… Moramo građanskim jedinstvom da pokažemo da nova vlast mora zaustaviti ekocide koji se dešavaju svuda u Murinu, ovdje…“, kazao je okupljenima ispred NVO “ Ne damo rijeke” Rašit Marković.
Zoran Mikić u ime koalicije “Crno na bijelo” rekao je da će nova vlast “raskinuti sve štetne ugovore iako su svjesni da će tu biti šteta za državu”. Tu šetu, objasnio je on, “nadoknadiće oduzimanjem nelegalno stečene imovine onima koji su zaključili štetne ugovore, nakon što ih privedu pred lice pravde…”
“Hrabri građani Kolašina, Bara i Crne Gore, politika je prolazna, država ostaje, rijeka ostaje, planina ostaje… Čast i privilegija mi je da pred vama pričam, građani su 30. avgusta shvatili da njihov glas vrijedi i novu će vlast mijenjati ako ne bude valjala. Ovo nisu investitori, već uzurpatori, pljačkaši,otimači, to je interesna grupa koja otima novac svih građana“,rekao je Mikić.
Izvor: https://www.vijesti.me
„Korupcija i percepcija korupcije su značajni problemi u crnogorskom javnom i privatnom sektoru. Stepen zabrinutosti građana zbog korupcije je uobičajeno visok u istraživanjima javnog mnjenja, a korupciju kao rizik navode i strani investitori“, ističe se u dijelu izvještaja koji je posvećen prevenciji korupcije
Korupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izvještaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.
U izvještaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbjednosnog okruženja.
Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izvještaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta.
Uprkos zakonskim poboljšanjima, korupcija ostaje glavni problem crnogorske ekonomije, navodi Stejt department.
„Korupcija i percepcija korupcije su značajni problemi u crnogorskom javnom i privatnom sektoru. Stepen zabrinutosti građana zbog korupcije je uobičajeno visok u istraživanjima javnog mnjenja, a korupciju kao rizik navode i strani investitori“, ističe se u dijelu izvještaja koji je posvećen prevenciji korupcije.
Podsjeća se da je od sticanja nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora usvojila pravni okvir koji podstiče privatizaciju, zapošljavanje i izvoz.
„Primjena okvira, međutim, znatno zaostaje za zakonskom regulativom“, ističe se u izvještaju, uz napomenu da Crna Gora još uvijek u procesu uspostavljanja liberalne poslovne klime koja podstiče strana ulaganja i lokalnu proizvodnju.
„Država ostaje zavisna od uvoza iz susjednih zemalja, uprkos značajnom potencijalu u nekim oblastima poljoprivrede i proizvodnje hrane“, piše u izvještaju.
Dodaje se i da, iako politička tranzicija još uvijek nije eliminisala sve strukturne barijere, vlada generalno prepoznaje potrebu da ukloni prepreke ka reformi poslovnog okruženja i privlačenju stranih investicija.
Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda je u Crnoj Gori jedan od najvećih u regionu – jedna je od napomena Stejt departmenta.
„Javni dug je trenutno na 76,9 procenata BDP-a, uz prognozu da će porasti na preko 80 procenata nakon otplate zajma za izgradnju autoputa od milijardu dolara kineskoj Eksim banci“, napominje se.
Kao vladine prioritete, Stejt department izdvaja razvoj infrastrukture „uključujući i drugu dionicu autoputa koja će bolje povezati razvijeni južni dio zemlje sa nerazvijenim sjeverom“.
Napominje se da Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) pomažu vladi u sprovođenju mjera za kontrolu duga.
„Stopa ekonomskog rasta u 2019. godini bila je jedna od najviših u Evropi sa 3,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti blago porasla sa 15,2 na 15,3 procenta. Međutim, očekuje se da će pandemija COVID-19 imati značajan ekonomski uticaj na crnogorsku ekonomiju 2020. godine“, piše u izvještaju.
Podsjeća se na predviđanje MMF iz aprila ovde godine, prema kojem Crnu Goru čeka pad ekonomije od devet odsto.
Ekonomski pad, kako se navodi, proističe iz velike zavisnosti crnogorske ekonomije od turizma.
Turistički sektor zauzima četvrtinu bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Kao zemlja kandidat na svom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji (EU), Crna Gora je otvorila 32 od 33 pregovaračka poglavlja, sa tri privremeno zatvorena, naglašava Stejt department uz napomenu da se „Vlada Crne Gore nada da će posljednje poglavlje o konkurenciji otvoriti 2020. godine“.
Dodaje se i da je Crna Gora članica NATO-a od 2017. godine.
„Crna Gora je 1. januara 2019. godine započela implementaciju svog programa ekonomskog državljanstva. Program će trajati tri godine i biće dostupan za do 2.000 prijavljenih“, takođe je jedna od stavki koju ističe Stejt department.
Crnogorska ekonomija usredsređena je na tri sektora, pri čemu je vlada uglavnom usredsredila svoje napore na razvoj turizma, energetike i poljoprivrede.
„Zbog svoje 300 kilometara duge morske obale i spektakularne planinske regije na sjeveru zemlje, uspješan turistički sektor čini skoro 25 procenata BDP-a“.
ijedna zemlja ne dominira direktnim stranim investicijama, a najznačajnije su investicije iz Italije, Mađarske, Rusije i Srbije, dok Stejt department napominje i da novi interes za ulaganjima dolazi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Azerbejdžana, Kine, Turske i Sjedinjenih Američkih Država.
Kao projekti u energetskom sektoru pominju se podvodni kabl do Italije za prenos električne energije i namjera crnogorske vlade da razmotri uvoz američkog tečnog prirodnog gasa preko luke Bar.
„Pored toga, postoji nekoliko tekućih konvencionalnih energetskih projekata širom zemlje, uključujući kontroverznu ekološku rekonstrukciju postojećeg bloka termoelektrane na ugalj u Pljevljima koju finansira Kina i niz projekata za izgradnju malih hidroelektrana“, piše u izvještaju.
Pominju se i ugovori o koncesiji za istraživanje nafte i gasa na moru koje je Vlada Crne Gore potpisala sa dva konzorcijuma – italijansko-ruskim konzorcijumom Eni/Novatek i grčko-britanskim konzorcijumom Energean Oil/ Mediterranean Oil and Gas.
Izvor: https://www.vijesti.me
Polaganjem vijenaca i prigodnim slovom na ostrvu Lastavica danas je obilježeno 77 godina od rasformiranja logora – Campo Mamula, u kojem je bili zarobljeno 3322 rodoljuba Boke i Budve, gradova istočne Hergeovine i Južne Dalmacije u periodu od 1942. – 1943. godine.
Polaganje vijenaca organizovala je OO OBNOR 1941 – 1945 Herceg Novi, a „domaćin“ je kompanija Orascom – OHM Mamula Montenegro, koja je zakupac ostrva na 49 godina.
Zbog ograničenog broja ljudi na javnim okupljanjima, polaganju vijenaca prisustvovali su predstavnici Saveza boraca Budve, Tivta i Kotora, članovi porodica zatočenih kao i predstavnici Opštine Herceg Novi, predsjednik Stevan Katić i savjetnica predsjednika Tamara Vujović, kao i predsjednik SOBNORa Crne Gore Radojica Radojević, te predstavnica komapnije OHZM Mamula Montenegro, Dragana Bećirović.
Radojević je uručio priznanje Opštini Herceg Novi i njenom predsjedniku Katiću:
-Drago mi je što sam u Herceg Novom u gradu slobode i dostojanstva. Ova opština je uvijek bila sa nama, pa smo kao SOBNOR donijeli odluku da se naše najveće priznanje dodijeli Opštini Herceg Novi. Ubijeđen sam da će saradnja biti uvijek uspješna – kazao je Radojević.
Sjećamo se i pominjemo one koji su na ovom mjestu patili i stradali, zato što štu voljeli i branili svoj narod i slobodu, istakao je predsjednik Opštine Stevan Katić. Teror pod kojim je bilo preko 2 hiljade ljudi iz naših krajeva i od kojeg su mnogi od njih stradali nikada ne smije da bude zaboravljen, da se ne bi ponovio, poručio je Katić:
„Mamula je mjesto sjećanja i pijeteta, simbol slobodarskog antifašističkog duha našeg naroda koji se ponosno braneći budućnost svoje djece, suprotstavljao i najokrutnijim neprijateljima. Iskreno se nadam da će i na ovom ostrvu i na ovoj tvrđavi uvijek biti mjesta za sve građane koji žele da odaju počast stradalim precima, prijateljima, sugrađanima, saborcima. Slaveći njihova imena i žrtve mi poručujemo: Mir i sloboda nemaju cijenu. Neka im je vječna slava i hvala“, kazao je Katić.
Član OBNORa Slobo Novaković zahvalio je na saradnji domaćinu OHM Mamula Montenegro, kao i predstavnici Dragani Bećirović i podsjetio da je Vlada Kraljevine Italije 30. marta 1942. godine osnovala dva koncentraciona logora – Mamula i Prevlaka, kroz koje je prošlo 2 352 internijca, dok je preko 1 000 stanovnika Boke bilo zatvoreno po zatvorima u Italiji:
„Naišli smo na veliko razumijevanje predstavnika kompanije Orascom, naročito sa drugaricom Bećirović koja je sa nama 4-5 godina, pa ko volio ili ne volio – mi smo primljeni odlično. Razgovarali smo sa njima, očekuje nas još jedan razgovor i u ime boračkih organizacija Herceg Novog, Kotora i Budve, zahvaljujemo“, kazao je Novaković.
Jedan od preživjelih sa Campo Mamula, 86-godišnji Ivo Marković, čestitao je kako kaže „slobodu“ jer „poslije 30 godina, dočekasmo i to“:
„Na logoru Mamula 27. Marta 41, među prvima je stigla grupa iz mojeg sela od 110 žena i djeca, među kojima sam bio i ja sa sedmoro braće, majkom i očevom majkom. Nijedan logor nije za pohvalit, teški uslovi za život, glad, prljavština, hladnoća, svaka nedaća bila je tu. Narod je umirao. Eto preživjelo se i ne bih želio nikad da se negdje ponovi takav slučaj na ovim prostorima. Neka živi narod da se ne svađa, a ovi koji su preminuli neka im je slava“, poručio je Marković.
Na Mamuli je bilo zatvoreno 810 Novljana, zatim 356 Kotorana, 110 Budvana i 122 mještanina Tivta, a bilo ih je i iz istočne Hercegovine i Južne Dalmacije.
Izvor: https://radiojadran.com
U Martinićima je nedavno održana osnivačka Skupština grupe građana, na kojoj je donesena odluka o osnivanju nove nevladine organizacija – “Brda”.
Ciljevi oko kojih se okupili Bjelopavlići i Piperi su “očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa sedam Brda Crne Gore, zaštita životne sredine i promocija održivog razvoja kao stila života.
Ekološki aktivista iz Pipera, dopisnik našeg portala, a ujedno i jedan od osnivača NVO “Brda” – Milovan Marković, kazao nam je da “ideja o pokretanju organizacije koja bi se bavila: tradicijom, kulturom, istorijskim nasleđem Brda datira još od prije dvije godine”.
“Želja i potreba za osnivanjem organizacije ovakvog profila javila se prije dvije godine. Razloga je više, a jedan od njih svakako je i taj što su Brda kao jedan ethos u Crnoj Gori to dugo čekala. Odnosno, neku organizaciju koja bi se na adekvatan način pobrinula da promoviše i popularizuje kulturno-istorijsko bogatstvo koje baštine ovi krajevi”, kazao nam je Marković.
Prema njegovom mišljenju, odrednica Brda je kroz istoriju možda malo i nepravedno zaboravljena.
“Naziv Brda, za teritoriju koju pokrivaju plemena: Bjelopavlići, Piperi, Kuči, Bratonožići, Morača, Rovca i Vasojevići – upotrebljavan je do kraja 19. vijeka.
Brda su zvanično se Crnoj Godi počela pripajati 1796. godine, nakon bitke na Krusima. Naša današnja država je koristila u službenoj i zvaničnoj upotrebi koristila je naziv “Crna Gora i Brda”. Brđani su predstavljali onaj dio crnogorskog naroda, koji se zbog spoljnopolitičkih prilika nije mogao ujediniti sa Crnom Gorom. Zato je živio pod nekom svojom upravom, po nekim svojim zakonima, trudeći se da očuva slobodu i nezavisnost”, objasnio je on.
Marković nam je kazao i da je želja osnivača i pokretača ove NVO, da sačuvaju posebnost i sve ono što je krasilo brdska plemena kroz istoriju, tu podrazumijevajući “kulturu, tradiciju i antifašizam”, a sve njegujući i popularizujući koncept života u skladu sa prirodom i zdravom životnom sredinom, za koju će se boriti.
“Želja i potreba za osnivanjem organizacije ovakvog profila javila se prije dvije godine. Razloga je više, a jedan od njih svakako je i taj što su Brda kao jedan ethos u Crnoj Gori to dugo čekala. Odnosno, neku organizaciju koja bi se na adekvatan način pobrinula da promoviše i popularizuje kulturno-istorijsko bogatstvo koje baštine ovi krajevi. Takođe, istorijsko- geografski prostor Brda nije dovoljno vrednovan u trenutnoj turističkoj ponudi Crne Gore, a i ukupna slika razvoja Brda zaostaje za državnim prosjekom, pa kako su sjećanja na istorijska događanja i identitet veoma jaka, odlučeno je da se sistematski poradi na tome”, kazao nam je Marković.
Na naše pitanje na koji način planiraju da u svom daljem djelovanju objedine očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa Brda i zaštitu životne sredine, Marković objašnjava: “Veoma lako i prije svega na inovativan način. Pošto svi volimo i osjećamo tu pripadnost plemenima, fokusiraćemo se samo na ono što nas spaja. To je prije svega afirmacija naše tradicije, kulture i njega tog nasleđa, želja za zdravom prirodom koja okružuje ove brdske krajeve, ali i želji da se vratimo svojim imanjima, koja u današnje vrijeme moraju ispunjavati taj preduslov održivosti, kako bi se mogli dalje razvijati u skladu sa prirodom. Baš onako kako su to radili naši stari.”
“Veoma lako i prije svega na inovativan način. Pošto svi volimo i osjećamo tu pripadnost plemenima, fokusiraćemo se samo na ono što nas spaja. To je prije svega afirmacija naše tradicije, kulture i njega tog nasleđa, želja za zdravom prirodom koja okružuje ove brdske krajeve, ali i želji da se vratimo svojim imanjima, koja u današnje vrijeme moraju ispunjavati taj preduslov održivosti, kako bi se mogli dalje razvijati u skladu sa prirodom. Baš onako kako su to radili naši stari, radom na podizanju kvaliteta života svih mještana Brda kroz određene programe razvoja proizvodnje organske hrane, turističke ponude… “
Iz NVO “Brda” za 20. septembar najavljuju jednu zanimljivu aktivnost, koja će, kako kažu, na djelu pokazati “kojim pravcem inovativnosti u očuvanju nasleđa i životne sredine će se oni kretati”, a o čemu će naknadno obavijestiti javnost u narednim danima.
Izvor: https://volimdanilovgrad.me