Категорија: Друштво

U požaru koji je izbio sinoć sat vremena poslije ponoći, u beranskom naselju Rudeš izgorelo je sedam stambenih baraka.

Zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca spriječeno je da se požar proširi na ostale stanove i nije bilo povrijeđenih.

Predsjednik opštine Dragoslav Šćekić, zajedno sa načelnikom Službe zaštite i spašavanja Tihomirom Bogavacem, obišao je mjesto požara i stanarima ponudio pomoć Opštine.

Izvor: www.berane.me.

Општина Беране је донирала Општој болници из нашег града значајну донацију у виду медицинског апарата за обављање хируршких и гинеколошких интервенција – радиофреквентни генератор, чија је вриједност око седам хиљада евра.

Уручујући донацију у име Општине и предсједника Драгослава Шћекића, помоћници директора беранске болнице Валентини Дашић и њеним сарадницима, у просторијама ове установе, потпредсједник Раде Кљајић је казао да ће бенефите од ове донације највише имати запослени на хирушком одјељењу, као и грађани који ће користити здравствене услуге Опше болнице.

“Ми смо као одговорна локална управа ријешили да овог пута донирамо вриједан медицински апарат. Ово је само наставак помоћи беранској болници. Као што је познато, током прошле године смо у два наврата изводили инфраструктурне радове у дијелу паркинга код Опште болнице и Дома здравља. Рачунамо да ћемо у наредном периоду, кроз добру коминкацију менаџмента болнице и локалне управе, направити још низ значајних потеза од којих ће грађани имати највише користи. На тај начин ћемо заједнички ћемо допринијети да болница у Беранама пружа квалитетније здравствене услуге како становницима наше општине, тако и из сусједних општина који користе услуге Опште болнице и Дома здравља”, казао је потпредсједник Кљајић уједно поидсјетивши признате стручњаке који су радили у овој здравственој установи, почевши од доктора Нике Лабовића по којем и носи назив, затим Јездимира Раичевића, Бранка Зоговића, Божине Радевића, као и многих других љекара који су радили у овој установи а остали су упамћени као врхунски стручњаци на простору бивше СФРЈ.

По ријечима потпредсједника добром сарадњом Општине Беране, државе, Опште болнице и Дома здравља убудуће можемо направити још више добрих и квалитетних потеза.

“Локална управа је спремна да донацијама допринесе повећању квалитета услуга које пружате грађанима. За све потребе које цијените да Општина Беране својим капацитетима може да вам обезбиједи, можете нам се обратити – имаћете увијек отворена врата”, нагласио је потпредсједник Кљајић.

Помоћница директора Опште болнице, Валентина Дашић је, захваљујући Општини Беране за овакав вид помоћи у име менаџмента и директора доктора Будимира Дабетића, казала да се овом значајном донацијом повећава кавлитет у пружању хирушких услуга у беранској болници.

Пријему су присуствовали доктори – хирурзи Никола Вучетић, Игор Бабић, Хамдија Колашинац, Борислав Лутовац, гинеколог Маријана Пешић, главна сестра Бранка Делевић са сарадницима, а у име Општине савјетници у Служби предсједника Дарко Стојановић и Никола Урошевић, као и Слађана Пипер из Радио Берана.

Izvor: https://berane.me

SLUŽBA ZAŠTITE I SPASAVANJA OPŠTINE BAR POKRENULA DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV VATROGASCA BOJANA RUKAVINE KOJI NIJE HTIO DA S POLICIJOM IDE NA SUGRAĐANE

BAR – Služba zaštite i spasavanja Opštine Bar pokrenula je disciplinski postupak protiv profesionalnog vatrogasca Bojana Rukavine, zbog toga što je 26. decembra prošle godine odbio da pruži asistenciju policiji protiv građana koji su se okupili u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti. U odluci o pokretanju disciplinskog postupka navodi se da je Rukavina odbio naređenje komandira Amira Muslića da uđe u vatrogasno vozilo i krene u pružanje asistencije pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, područne jedinice Bar, na magistralnom putu Bar-Sutomore. Precizira se da je na raskrsnici prema tunelu Sozina bio formiran punkt policije gdje su imali najavu okupljanja grupe građana zbog mogućih protesta usled usvajanja spornog zakona.

-Zaposleni Rukavina je odbio naređenje komandira, rekavši da on ne želi da izađe na asistenciju jer neće da ide na narod. Takođe, je upoznat da na asistenciju sa njim idu komandir Amir Muslić i zamjenik komandira Darko Vidaković, nakon čega je odbio naređenje komandira i time počinio težu povredu službene dužnosti iz člana 95. Zakona o državnim službenicima i namještenicima, a koja se sastoji u odbijanju izvršavanja naloga ili radnog zadatka – navodi se u odluci.

Rukavina je na svom nalogu na Fejsbuku prokomentarisao pokretanje disciplinskog postupka protiv njega, osvrnuvši se na loše uslove rada i nedostatak opreme u Službi zaštite i spasavanja Bar.

-Pošto se naš menadžment ubi već mjesec i kusur da nas pošalje na disciplinsku, nadam se da će ovaj put i uspjeti. Da su bili toliko odlučni da nam nabave opremu, mnogo bi nam značilo. Zato se obraćam u ime svih građana kojima će možda nekada biti potrebne usluge vatrogasaca – naveo je Rukavina i taksativno nabrojao prave probleme u vatrogasnoj službi Bara.

Istakao je da vatrogasci nemaju osnovnu zaštitnu opremu.

-Oprema, u koju spadaju čizme, pantalone, jakna, rukavice, potkapa i šlem, u jako je lošem stanju i stara je oko 12 godina. Radi se o opremi koja se koristi za požare u zatvorenim prostorima, gdje se temperature kreću i do 900 stepeni Celzijusa. Veliki broj vatrogasaca nema ni takvu. S obzirom na stanje u kom se oprema nalazi, po zakonu imamo pravo da odbijemo ulazak u zapaljene objekte, jer oprema s kojom radimo nam ne garantuje sigurnost (preporučeni radni vijek je pet godina). Već smo se usmeno obraćali nadređenima u Vatrogasnoj u vezi sa ovim problemom, i uporno dobijamo isti odgovor: „Biće”. Kada – pita Rukavina.

Navodi da su vozila u vatrogasnoj u katastrofalnom stanju.

-Trenutno imamo samo jedan funkcionalni kamion i tri koja su u voznom stanju, ali njihov izlazak u saobraćaj predstavlja veliku opasnost, jer bukvalno otpadaju djelovi vatrogasne nadogradnje s njih. Nadamo se da će se ovom problemu pristupiti ozbiljno, jer osim opasnosti po sugrađane u saobraćaju, postoji velika vjerovatnoća da vozila ni ne stignu do odredišta, tako da posledice mogu biti katastrofalne na više načina – upozorava on.Ukazuje da najveća visina koju vatrogasci mogu da dohvate s merdevina četvrti sprat.

-Iznad ove visine nemamo mogućnost pristupa objektima, i bilo koji pokušaj evakuacije građana može da predstavlja jednaku opasnost po živote ljudi kao i sami požar. Mehaničke ljestve koje imamo su u kvaru, a ni one nisu mogle da dohvate vrhove najviših zgrada. Radi se o kamionu marke „skania”, godina proizvodnje 1978., za koji već godinama ne postoje adekvatni uslovi za održavanje. Razvalni alat koji se koristi u tehničkim intervencijama (saobraćajni udesi, industrijske nesreće i slično) je ispravan (jedva), ali je vezan za kamion (jedan od onih što se raspadaju) i kao takav je dostupan na nekih 12-15 metara od kamiona. Bilo koja situacija koja uključuje silaženje sa glavnog puta (zbog stanja kamiona nije pametno voziti van asfalta) bi zahtijevala demontiranje oko 200 kilograma teškog alata i njegov transport do mjesta nesreće, a u takvim momentima i minut je puno vremena – upozorio je Rukavina.

Izvor: Dan.co.me

NEVOLJE PORODICE ZORANA FILIPOVIĆA IZ SELA KOMANI KOD PODGORICE

Podgoričanin Zoran Filipović skoro tri godine vodi bitku da posmrtne ostatke kćerke Vasilije pohrani u porodičnu grobnicu na mjesnom groblju Milošev Dub u selu Komani kod Podgorice, ali u tome ne uspijeva jer je grupa mještana odlučila da im zabrani da na tom mjestu naprave vječno počivalište. Filipović kaže da je dvomjesečnu kćerku sahranio u pozajmljenoj grobnici djeda sa majčine strane.
Obrazloženje za takvu zabranu je, kako su naveli u odluci iz januara 2018. godine, da je u pitanju plemensko, a ne mjesno groblje. Ipak, na tabli koja pokazuje pravac do groblja piše da je ono mjesno, a u katastru se nijedno pleme ne navodi kao vlasnik.

Uzalud je Zoran pisao svim institucijama da mu pomognu, odgovori su uglavnom bili usmeni, i to da niko neće da ide protiv volje lokalnog stanovništva.

– Moja supruga Tamara i ja smo 19. aprila 2017. dobili četvrto dijete, kćerku Vasiliju, kojoj je konstatovana teška srčana mana. Nakon nekoliko teških operacija u Beogradu naša kćerka je preminula 13. juna 2017. godine. To je ogromna tragedija za nas, ne znam ni kako se od toga oporavljamo i da li ćemo se oporaviti – priča za naše novine Zoran Filipović.
Filipovići žive u selu Komani kod Podgorice, na imanju koje je Zoranov otac prije više od tri decenije kupio od tazbine. Tu su sagradili kuću i kada im je preminula kćerka smatrali su da je najlogičnije da ona bude sahranjena na lokalnom groblju koje se nalazi na 500 metara od kuće.

– Prikupljajući potrebnu dokumentaciju za prenos posmrtnih ostataka iz Beograda u Crnu Goru, bila nam je potrebna potvrda da mi kao roditelji posjedujemo grobno mjesto u Crnoj Gori. Stupili smo tada u kontakt sa odgovornim licima iz mjesne zajednice u selu Komani i oni su nam izdali potvrdu da posjedujemo grobno mjesto kako bismo dobili odobrenje ambasade Crne Gore u Srbiji za prenos tijela. Prilikom dolaska u Crnu Goru kćerku smo sahranili u pozajmljenoj grobnici mog djeda sa majčine strane Gojka Radulovića dok ne završimo našu – priča Filipović.
Roditeljskoj želji pokojne Vasilije koja je na ovom svijetu provela svega 56 dana ipak nije udovoljeno. Usmeno su se obratili Odboru za održavanje groblja i posle nekoliko dana dobili su negativan odgovor.
– Nekoliko mještana se pobunilo i sazvalo sastanak mještana tri sela, Ćafe, Baloči i Lužnica. Donijeli su odluku da je Milošev Dub plemensko groblje tih sela i da pravo na njega imaju porodice Radulović i Bezdanovići. Iako sam tražio da budem na tom sastanku, nije mi odgovoreno. Mimo toga ja sam samovoljno, kako me i sleduje kao mještanina, došao na sastanak ta tri sela i prisustvovao. Na sastanku je veći dio mještana bio za to da mi se odobri grobno mjesto koje me kao mještanina sleduje, ali samozvani odbor za održavanje groblja je bio protiv volje većine i odlučuje da mi se ne odobri izgradnja grobnice. Naglašavam da je to samozvani odbor, jer ne posjeduju nikakvu dokumentaciju – kaže Filipović.

Dodaje da je njemu uskraćeno mjesto jer članovi odbora nijesu sigurni da će za njihovu unučad ostati mjesta da naprave svoje grobnice.

– Takođe, jedan od razloga je i to što oni kao mještani tri sela imaju pravo na nepisano pravilo da se tu sahranjuju samo oni sa prezimenima Radulović, Pejović, Radonjić i Jovanović. Iako moji Filipovići nijesu iz tog mjesta, već mi je ujčevina iz tog mjesta, smatram da kao mještanin imam pravo da tu kupim grobno mjesto – ističe Filipović.
Problem oko gradnje grobnice otišao je toliko daleko da su pojedini mještani Zoranu Filipoviću predlagali da kupi parcelu van ograde groblja i tu sahrani svoje dijete.
– To nije samo uvreda. Ne mogu da vam opišem kako sam se osjećao kada su mi to pojedinci predložili. Zna se ko se sahranjivao van groblja – ogorčen je Filipović.
Navodi da su se njegove komšije koje su mu zabranile korištenje groblja pozvale na običajno pravo. Filipović konstatuje da se u Crnoj Gori uvijek poštovao komšija, posebno u tragičnoj situaciji.
– Iako je porijeklo moje porodice sa Kosova, mi se ne smatramo strancima u Crnoj Gori u kojoj sam rođen i u kojoj živim. Mi ovdje govorimo o sahranjivanju djeteta, i zaista ne shvatam otkud nekom pravo da se tako odnosi prema biću koje nije živjelo ni dva mjeseca – navodi Filipović.

Kaže da je njegov djed sa majčine strane pitao može li on da kupi grobno mjesto i pokloni ga unuku. Odgovoreno mu je potvrdno, ali samo pod uslovom da na grobnici stoji njegovo, a ne prezime njegovog unuka Filipovića.
Filipović se za pomoć obraćao Glavnom gradu Podgorica, gradonačelniku Ivanu Vukoviću, međutim, on nije mogao da im pomogne.

– Gradonačelnik Ivan Vuković je nakon dopisa gospodina Filipovića, koji mu se obratio za pomoć, jer mu mještani Komana nijesu dozvolili da gradi grobnicu u mjesnom groblju Milošev Dub preuzeo konkretne aktivnosti u cilju pronalaženja rješenja navedenog problema. Naime, iako poslovi upravljanja i korišćenja seoskih grobalja nijesu u nadležnosti gradske uprave, gradonačelnik se obratio odgovornim predstavicima lokalne zajednice da, uz dužno poštovanje i uvažavanje svih činjenica sa kojima je upoznat dopisom Filipovića, pokažu razumijevanje i ispoštuju želju i zahtjev svog komšije da izgradi grobnicu u mjesnom grobu Milošev Dub. Međutim, ta inicijativa gradonačelnika nije naišla na razumijevanje lokalne zajednice, jer su se njeni predstavnici pozivali na običajno pravo i potrebu čuvanja tradicije, konstatujući da gospodinu Filipoviću iz tih razloga ne mogu dozvoliti da gradi grobnicu – saopšteno nam je iz Vukovićevog kabineta.

M.S.

---

Radulović: Odluka donijeta na zboru mještana
Jedan od članova odbora koji je Filipovićima uskratio pravo na grobno mjesto Milan Radulović kazao je u izjavi za „Dan” da je u pitanju odluka građana. Navodi da nije on sam nikom ništa zabranio, ali smatra da su u pravu jer ako bi svim doseljenicima dali pravo na grobno mjesto, starosjediocima ne bi ništa ostalo. Na konstataciju da kad neko proda imanje on odlazi, pa samim tim doseljenik stiče prava svog prethodnika, Radulović kaže da je doseljenicima na raspolaganju groblje na Čepurcima.
– Ovo je groblje za naša tri sela, ne mogu ni oni iz četvrtog tu da se sahranjuju – kazao je on.
Drugi od šest članova odbora Marko Radulović navodi da su odluke donijete na zboru mještana.
– Mogu da kupe imanje, ali groblje je samo za starosjedioce. Kod nas je to tako, običaj. Kad bi se svima dalo pravo, nama ne bi ostalo ništa – kazao je Radulović.
Treći član odbora Drago Radulović kaže da on nije imao ništa protiv toga da Filipović dobije mjesto za grobnicu, ali da su mještani odlučili drugačije. On se poziva na običajno pravo, a da oni koji se dosele mogu da se sahranjuju u mjestima porijekla jer „valjda tamo imaju grobnicu”.

Stručnjaci bez teksta
Povodom neuobičajene situacije na koju je naišla porodica Filipović, novinar „Dana” je pokušao da dobije i stručno mišljenje antropologa, etnologa i sociologa. Na žalost, nakon kontakta sa sedam univerzitetskih profesora sa Filozofskog i Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, ostali smo uskraćeni za odgovor. Ista situacija je bila kada smo kontaktirali i profesore sa Univerziteta u Beogradu, od kojih su neki i porijeklom iz Crne Gore, ali su i oni odbili da govore na ovu temu. U neformalnom razgovoru profesori su kazali da je u pitanju jako osjetljiva tema, te da ne bi ulazili u plemensku priču u Crnoj Gori. Na pitanje zar je normalno da se u 21. vijeku prebrojavamo po plemenima, svaki komentar može stati u jednu riječ – izgleda.

Izvor: Dan.co.me

LOKALNA UPRAVA NASTOJI DA ZAUSTAVI PAD NATALITETA I POBOLJŠA USLOVE ŽIVOTA NA RURALNOM PODRUČJU

U poslednjih nekoliko godina lokalna uprava donijela je niz odluka u cilju stimulisanja nataliteta i zaustavljanja iseljavanja naroda, naročito sa ruralnog područja. Prilikom donošenja tih odluka naglašeno je da negativni trend iseljavanja mladih ljudi poprimio zabrinjavajući karakter, te da lokalna uprava mora iznalaziti rješenja koja će bar donekle popraviti katastrofalnu demografsku sliku.

– Broj stanovnika u beranskoj opštini se znatno smanjio u odnosu na neka minula vremena. U našim školama je sve manje učenika. Situacija je posebno zabinjavajuća na seoskom području. Uz to, u našoj opštini postoji veliki broj nezaposlenih, a ni broj onih koji su se našli u stanju socijalne potrebe nije mali. Suočeni sa takvim problemom donijeli smo niz odluka kako bi se postojeće stanje bar donekle popravilo i da stimulišemo mlade ljude da stvaraju porodice- kaže Danijela Danka Marković, sekretarka Sekretarijata za opštu upravu i društvene djelatnosti.

Odluka o socijalnim davanjima donesena je još 2014. godine kada je koalicija Zdravo Berane osvojila lokalnu vlast. Ta odluka je dopunjena prije dvije godine i na osnovu nje majka sa seoskoh područja koja rodi treće dijete od Opštine Berane svake godine dobija 300 eura, za četvrto novorođeno dijete 400 eura, a za peto 500 eura. Majka za svako šesto i više novorođene djece, od Opštine Berane, kroz utvrđene zakonske procedure, može dobiti jednokratno i bespovratno sredstva, u pojedinačnom iznosu od 10.000 eura. Tim finansijskim sredstvima su u obavezi da izvrše adaptaciju postojećih ili izgradnju novih stambenih objekata, pomoćnih objekata, nabavku poljoprivrednih mašina, oforme ili povećaju stočni fond, a sve u cilju poboljšanja uslova života na selu i razvoja poljoprivrednih domaćinstava.

Markovićeva ističe da se razmatra mogućnost i za stimulisanje majki koje rode jedno ili dvoje djece.

– Nastojaćemo da opredijelimo pomoć i za one majke sa seoskog područja koje rode jedno ili dvoje djece. Sve to govori da vodimo aktivnu socijalnu politiku. Na to ukazuje i odluka na osnovu koje se isplaćuju jednokratna socijalna davanja za ugroženi sloj stanovništva. Tu je i odluka o stipendiranju najboljih studenata kojom se želi dati podsticaj mladim ljudima koji treba da budu okosnica budućeg razvoja našeg grada. Svakako da će efekti ovih odluka biti znatno veći ukoliko država pokaže više razumijevanja za potrebe ljudi koji žele da ostanu da žive u našoj opštini – istakla je Markovićeva.

Besplatni udžbenici za sve osnovce
Opština je sačinila i odluku na osnovu koje je utvrđena obaveza lokalne uprave da u narednom periodu obezbjeđuje besplatne udžbenike za sve osnovce na teritoriji opštine Berane. Na osnovu te odluke, svake godine iz budžeta Opštine izdvajaju se sredstva za nabavku udžbenika i to u cilju zaštite standarda učenika i njihovih porodica i unapređenja uslova za nesmetano odvijanja obrazovnog procesa u školama.

-Našim primjerom smo podstaknuli i ostale opštine u Crnoj Gori, da na isti ili sličan način, ulažu u obrazovanje, i pomažu svoje sugrađane. Time je postignut puni efekat ovakvog projekta, koji je bitan element jedne složene, odgovorne i proaktivne socijalne politike koju vodi Opština Berane – kaže Danijela Marković.

Izvor: Dan.co.me

Општина Беране је за потребе Опште болнице из нашег града обезбиједила вриједну донацију. Ријеч је о апарату за обављање хирушких и гинеколошких интервенција – радиофреквентном генератору.

Како из Опште болнице још нису одговорили на допис у вези са уручењем донације, иако је иста била најављена за данас од стране Општине Беране, а о чему је био упознат и менаџмент болнице у писаној форми, ипак се надамо да ће се удостојити да преузму донацију која је најављена и обезбијеђена.

За набавку поменутог медицинског апарата издвојено је седам хиљада евра.

Izvor: https://berane.me

BERANE – Opština Berane će u narednom periodu pristupiti izradi Lokalne strategije zapošljavanja s akcionim planom za 2021. godinu- saopštili su iz lokalne uprave. Podsjetili su daMinistarstvo rada i socijalnog staranja sprovodi projekat „Dalji razvoj lokalnih inicijativa za zapošljavanje u Crnoj Gori” koji se finansira iz EU – IPA sredstava u okviru Sektorskog programa za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu politiku.

Tim povodom u radnoj posjeti Opštini Berane boravila je vođa pomenutog projekta Meri Lorenčić, koja se sastala sa predsjednikom opštine Dragoslavom Šćekićem, i njegovim saradnicima.Gošća je informisala predstavnike lokalne uprave o statusu projekta, ulozi i obavezama Opštine Berane u daljim aktivnostima.Nakon toga, uslijedio je prvi radni sastanak s članovima Lokalnog partnerstva za zapošljavanje.

Prema riječima Danke Golubović, koordinatorke Opštine Berane u okviru projekta, sprovodi se analiza lokalnih tržišta rada u Crnoj Gori i priprema nacrt nacionalne strategije zapošljavanja.

-U Beranama je formirano Lokalno partnerstvo za zapošljavanje koje će raditi na pripremi nacrta Strategije zapošljavanja opštine Berane, kao i na izradi godišnjeg Akcionog plana zapošljavanja za 2021.- objasnila je Golubovićeva.

Izvor: Dan.co.me

---

Stravična vest stiže iz Amerike. U helihopterskoj nesreći poginuo je legendarni košarkaš Kobi Brajant. 

Brajant (40) nastradao je u helikopterskoj nesreći. Jedan od najboljih košarkaša svih vremena i legenda Los Anđeles Lejkersa se nalazio u letelici sa još četiri osobe. Prema prvim informacijama preživelih nema.

Izvor: https://www.alo.rs

U MUP-u tvrde da će građanima biti omogućem i pristup određenim elektronskim servisima u zdravstvenom sistemu, kao što su podizanje ljekova u apotekama, pristup zdravstvenom pregledu, jer će lična karta biti zamjena i za zdravstvenu knjižicu

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) počelo je sa izdavanjem pasoša treće generacije, a građani koji imaju staru međunarodnu putnu ispravu mogu je koristiti do isteka roka važenja.

To su za “Vijesti” kazali iz MUP-a, istakavši da će se nove lične karte izdavati od kraja marta, kada na snagu stupa novi zakon.

Pojasnili su da građani neće morati da mijenjaju važeću ličnu kartu do isteka roka važenja, a najduže pet godina od početka primjene novog zakona – 30. marta ove godine.

“Preporučujemo građanima da, zbog brojnih benefita koje će imati nove lične karte, odlože zamjenu starih do početka izdavanja novih ličnih karata”, kazali su iz MUP-a.

To praktično znači da građani, kojima ističe rok važenja stare lične karte, a ista im nije potrebna za obavljanje pravnih i drugih poslova već koriste na primjer pasoš, mogu da sačekaju kraj marta kako bi dobili novu…

Iz MUP-a su podsjetili da nova lična karta sadrži čip – elektronski nosač, u kojem će biti ugrađeni certifikati za elektronsku identifikaciju i za kvalifikovani elektronski potpis.

“Zahvaljujući certifikatima pohranjenim u čipu lične karte, građani će imati pristup brojnim uslugama, pa će moći preko portala eUprave da naruče izvod iz registra rođenih, registra crnogorskih državljana, uvjerenje o prebivalištu, da izvrše promjenu adrese, jer je certifikat za kvalifikovani elektronski potpis ekvivalentan svojeručnom potpisu na šalteru”, pojasnili su.

U MUP-u tvrde da će građanima biti omogućem i pristup određenim elektronskim servisima u zdravstvenom sistemu, kao što su podizanje ljekova u apotekama, pristup zdravstvenom pregledu, jer će lična karta biti zamjena i za zdravstvenu knjižicu.

Nabavka sistema kojim se uvode nove lične karte i pasoši treće generacije vrijedna je više od 18 miliona eura.

“Otvoreni postupak javne nabavke za nabavku sistema za personalizaciju ličnih identifikacionih dokumenata i nabavke blanko ID dokumenata je okončan zaključenjem Ugovora sa Konzorcijumom kompanija ‘Muhlbauer ID Services GmbH’, ‘Muhlbauer GmbH & Co. KG’ i ‘S&T Crna Gora d.o.o.’, 30. jula 2019. godine. Vrijednost nabavke iznosi 18.148.790 eura sa uračunatim PDV-om, po zaključenom ugovoru. Ovaj ugovor će se realizovati u periodu od četiri godine”, odgovorili su iz MUP-a.

Iz resora na čijem je čelu Mevludin Nuhodžić tvrde i da će novi sigurnosni elementi, koji se ugrađuju u pasoše, smanjiti mogućnost zloupotrebe identiteta i ličnih podataka, odnosno falsifikovanja dokumenata.

“Savremenije putne isprave će olakšati rad Graničnoj policiji, operaterima na aerodromima, avioprevoznicima, carinskim službenicima, s obzirom na to da će automatizovana provjera dokumenata i putnika, dovesti do brže granične kontrole i manjih redova na graničnim prelazima. Dakle, uvođenjem dokumenata III generacije CG implementira međunarodne standarde iz ove oblasti, što će omogućiti lakše postupke u elektronskom poslovanju, trgovini i platnim sistemima”, naglasili su.

Iz MUP-a su kazali da su u okviru ovog projekta uspostavili i Nacionalno sertifikaciono tijelo, koje će svakom građaninu dodijeliti serftifikat bez dodatnih troškova. 

Uspostavljanje tog tijela omogućiće i povezivanje elektronskih servisa na nivou regiona i Evropske unije.

Izvor: Vijesti.me

– „Turizam, Adrenalin, Rafting, Avantura (T.A.R.A.)” novi je projekat čiju realizaciju su 1. decembra prošle godine započele opštine Plužine i Foča.
Projekat se realizuje u okviru drugog poziva IPA Prekogranične saradanje Bosne i Hercegovine i Crne Gore, finansira ga Evropska unija, a opštinama su partneri Park prirode „Piva“ i Turistička organizacija Foče.
Aktivnosti će trajati dvije godine, odnosno do novembra 2021. godine, a ukupan budžet je blizu pola miliona eura.
-Projektom se želi postići brendiranje dvije opštine kao jedinstvene turističke destinacije za aktivni odmor, kao i kreiranje zajedničkih turističkih proizvoda kako bi se privukao veći broj turista. Projektom će se takođe raditi na unapređenju turističke infrastrukture i na uspostavljanju mehanizma za povećanje bezbjednosti na turističkim lokacijama, saopšteno je nakon jučerašnjeg predstavljanja projektnih aktivnosti u Plužinama.
Od ukupnih sredstava planiranih za realizaciju Evropska unija je donirala 399.654 eura, dok je učešće opština Plužine i Foča 100.000 eura.
Ciljne grupe u projektu su predstavnici lokalnih uprava, turističke organizacije, sportski i spasilački klubovi, turistički radnici, agencije, turisti, novinari i blogeri. O projektu su juče govorili predsjednici opština Plužine i Foča Mijuško Bajagić i Radisav Mašić, direktor Parka „Piva“ Slobodan Delić i koordinator Marija Milenković