Vidosava Šćekić, profesorica razredne nastave; Asocijacija mladih SNP Bijelo Polje
Danas 11. oktobra širom svijeta obilježava se „Medjunarodni dan djevojčica“.Dan koji nas podsjeća da za život u 21. vijeku sve djevojčice treba da razviju neophodne ključne vještine i osnaže svoj potencijal, snagu, kreativnost i energiju, kao i to koliko su djevojčice bitne i koliko važnu ulogu imaju u društvu.Djevojčice, djevojke, žene širom svijeta se suočavaju sa rodnom neravnopravnošću. Ova neravnopravnost obuhvata pravo na obrazovanje, zakonska prava, zaštitu od diskriminacije, nasilje nad ženskim polom…Budući da smo ovih dana svjedoci brojnih tragičnih dogadjaja, probudimo svijest koliko je bitno pravovremeno djelovanje i edukacija djevojčica. Prije par dana desio se slučaj vezivanja i zlostavljanja dvije djevojčice i to od strane vršnjaka u obrazovnoj ustanovi, te i ubistvo devetnaestogodisnje djevojke.To je poslednji alarm koji ne smijemo isključiti kao slučajni. Nasilje se može desiti svakoj ženi i nije posledica njenog ponašanja, nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć. Nasilje nad ženama je primjer zloupotrebe jednog pola nad drugim, koje je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake društvene zajednice sve do danas. Smatram da „jedno dijete, jedna nastavnica, jedna knjiga, jedna olovka može da promijeni svijet“.Obrazovanje i pravovremena edukacija su jedino rješenje! Afirmisanje rodne ravnopravnosti u kurikulimima i rodna analiza udzbenika nisu predvidjeni strategijom obrazovanja. Drugim riječima, djevojčice se i dalje obrazuju da ostanu u stereotipno ženskim profesijama: nastavnice, učiteljice, medicinske sestre… Djevojčicama je mjesto u svakoj profesiji. Jer djevojčice kao i dječaci mogu uraditi i postići sve, samo ako imaju podršku. I zato na današnji dan i svaki budući glasno poručimo djevojčicama:Imate pravo slobodno da vičete, trčite, radujete se, pričate kako želite, mislite i sve umijete. Svi smo različiti dok spavamo – zašto im smeta što smo različiti kad smo budni „? Mi žene smo čudo, stvoreno iz čuda koje treba čuda stvarati!
Управа прихода и царина Црне Горе је потпуно спремна да заокружи што је јуче договорено са Министарством финансија и да настави у континуитету да сузбија кријумчарење цигарета, наркотика и остале робе, на начин као што то ради уназад неколико мјесеци, када је урађено више него у претходних 20-30 година, рекао је Александар Дамјановић за „Дан”
Вршилац дужности директора Управе прихода и царина Црне Горе Александар Дамjановић казао је јуче да су у једном дужем периоду радили на електронском начину евидентирања промета у слободној зони и то не само дуванских производа већ и осталих роба. Додао је да су на путу да реализују јединствено извјештавање, које никада досад није било у оквиру слободне зоне.
– Подсјетићу и да сам заједно са Управом полиције наредио попис малтене сваке паклице цигарета крајем маја и почетком јуна у слободној зони и да смо по први пут добили детаљне евиденције стања на залихама. Такође, у смислу сарадње са другим органима успоставили смо и нови начин контроле протока роба у слободној зони, а имајући у виду да је дошло до одређених промјена у Луци Бар, са којом ће се радити на увођењу комплетног електронског надзора пословања у оквиру складишта која припадају Луци Бар. Управа прихода и царина Црне Горе је потпуно спремна да заокружи што је јуче договорено са Министарством финансија и да настави у континуитету да сузбија кријумчарење цигарета, наркотика и остале робе, на начин као што то ради уназад неколико мјесеци, за који период је урађено више него у претходних 20 до 30 година – рекао је Дамјановић за „Дан“.
Додао је да ће настојати да ријеши проблем са шверцом.
– Што се мене лично тиче, док будем на овом мјесту тај ће се процес наставити и на бази одлуке Владе о забрани складиштења цигарета, могу да кажем да смо на путу да овај проблем, наравно уз помоћ наших међународних пријатеља, ријешимо за сва времена – казао је Дамјановић.
Из Министарства финансиjа и социjалног старања објавили су јуче да су наложили Управи прихода и царина да, до увођења комплексниjег софтверског рjешења, одмах почну са електронским вођењем евиденциjе у слободним царинским зонама Лука Бар и Подгорица. Ресорни министар Милоjко Спаjић са сарадницима одржао jе састанак са Дамjановићем и њеним представницима, како би разговарали о увођењу електронског система за евиденциjу робе коjа се налази у слободним зонама.
– Неопходно jе да државни органи, у првом реду Управа прихода и царина и Влада, у сваком тренутку имаjу увид у промет робе у слободним зонама, а све у складу са важећим законским прописима – навео jе Спаjић. Он jе, како jе саопштено из министарства, поручио да су Национални савjет за борбу против корупциjе на високом нивоу и Влада у цjелини одлучни и истраjни у борби против сиве економиjе.
– Због тога jе неопходно да Управа прихода и царина одмах почне електронско вођење прецизне евиденциjе промета свих роба – рекао jе Спаjић.
Из министарства су подсjетили да jе Национални савjет за борбу против корупциjе на високом нивоу, у више наврата, инсистирао на увођењу електронске евиденциjе промета робе у слободним зонама, што ни након више мjесеци ниjе учињено.
Sramotan je, i nedopustiv, pokušaj Regionalne turističke organizacije tzv. Sandžaka da u svoje zamišljene granice implementira teritoriju opštine Berane, saopštio je Ivan Radević, direktor Turističke organizacije Berane.
“Ono što na svojim zvaničnim glasilima bezazleno predstavljaju kao prezentaciju prekogranične turističke regije lako može da se protumači kao prepredeno uznemiravanje osjećanja mirnih građana Berana koji su odani tradiciji svog mjesta — onoj tradiciji koja pripada bogatom nasljeđu nemanjićke srednjovjekovne župe Budimlja i njenih velikana, poput župana Stefana Prvoslava“, kazao je Radević.
Napominje da ukoliko ovakve nepromišljene marketinške pristupe treba da razumiju kao odraz neskrivenih nacionalnih težnji i dugoročnih političkih strategija, onda je važno poslati poruku da mir i suživot svih građana nemaju cijenu, ali i da stanovnici Berana neće tolerisati uvrede dostojanstva njihovog grada.
“Berane je otvorena kuća svih svojih žitelja i naša zajednička dužnost je da sačuvamo možda i najznačajniju vrlinu našeg mjesta — građanski sklad. Zbog toga su neoprostive provokacije ovog tipa, na njih ne treba pristajati, i zato je važno zauzeti decidiran stav: Berane će ostati onakvo kakvo jeste, tu gdje jeste, i nikad neće biti Sandžak“, decidiran je Radević.
Представници управе Аеродрома Црне Горе разматрали су са руководством Општине Беране могућност воларизације беранског аеродрома, уз заједничку оцјену да би такво рјешење повољно утицало на привреду, економију и туризам сјеверног региона.
Током радне посјете, у којој су били чланови управе АЦГ Елдин Добарџић, Бранко Вуковић и Мира Радовић разговарано је са предсједником Општине Тихомиром Богавцем, предсједником Скупштине Новицом Обрадовићем и потпредсједником Марком Лалевићем о правном статусу беранског аеродрома, чије је рјешење предуслов његове поновне употребе. Домаћини су истакли да је у претходном периоду било преговора са потенцијалним инвеститорима, али да се до сада тај простор није привео намјени. Према ријечима руководства Општине, како би се простор аеродромске писте валоризовао потребна је подршка Владе Црне Горе и ресорних министарстава. Члан Одбора директора Аеродрома Црне Горе Елдин Добарџић истакао је да ће у наредном периду уложити напоре и иницирати разговоре са представницима Владе и министарстава како би се имовинско правни односи аеродромске писте у Беранама ријешили, што би представљало темељ за понуду потенцијалним инвеститорима за улагање. “Рјешавање статуса аеродрома у Беранама представљаће корист не само за грађане Берана, него и сјевера Црне Горе и региона. Заиста је потребно искористити све ресурсе које овдје имамо, у корист свих грађана, али и бројне дијаспоре која долази на наш сјевер”, казао је Добарџић.
Састанку су приситвовали и Ранко Ђукић, директор Дирекције за имовину и Ирина Зечевић, шефица ПР Бироа Општине Беране. Након састанка организован је обизак аеродромске писте и хангара.
Direktor Fonda za zdravstvo Dragoslav Šćekić kazao je u emisiji Link na Radiju Crne Gore da su u ovom trenutku dugovanja sa prispjelim obavezama Fonda oko 45 miliona. Činjenica da je oko 70 odsto tih sredstava dug jednom privrednom subjektu, po njegovim riječima, pokazuje koliko je u prethodnom periodu FZO vođen podređen pojedinačnom, a ne opštem interesu.Šćekić ŠćekićBudžet za zdravstvo je 11 miliona manji nego što je projektovano.“Svakako da su ta sredstva nama kao zdravstvu za nas jako potrebama, ali vjerujem da će kroz budžetsku rezervzu Ministarstvo finansija nadomjestiti ta potrebna sredstva do kraja godine. Svaka država koja ozbiljno funkcioniše ne smije dovoditi u pitanje stanje zdravstvenog sistema i mislim da će ova vlast i Vlada u tom pravcu razmišljati i obezbijediti sva potrebna sredstva kako bismo kvalitetno funkcionisali”, kazao je Šćekić.Smatra da je funkcionisanje zdravstvenog sistema dobro.“Ali dug od 40 miliona koji smo zatekli je svakako opterećenje i nešto što koči da obezbijedimo sve što nam je potrebno”, kazao je direktor FZO.Zato su tražili dodatnih 10 miliona.“Sredstva su potrebna. Očekujemo da će Ministarstvi finansija sve to nadomjestiti, ali moram reći da i u ovom momentu dugovanja sa prispjelim obavezama Fonda su oko 45 miliona. Mogu reći da se 75 odsto tih sredstava odnosi na jedan privredni subjekt, to pokazuje koliko je u prethodnom periodu FZO pogrešno vođen i koliko je čitav zdravstveni sistem podređen pojedinačnim interesima, a ne opštem interesu”, kazao je on.Nema gužve ispred apotekaLijek na recept od prije nekoliko dana nije moguće podići u svim privatnim apotekama, kao ranije, jer je stupila na snagu odluka Fonda za zdravstveno osiguranje da ograniči mjesta za izdavanje terapije.Govoreći o gužvama koje su zbog toga nastale, a o kojima su pisali mediji, Šćekić kaže da je došlo do pogrešnog informisanja javnosti na koje utiče lobi čiji je interes na tržištu ugrožen.“Ne možemo zdravstveni sistem u koji spadaju i apoteke podrediti pojedinačnom interesu. Bilo je informacija da će biti gužve, da se neće moći podići ljekovi, evo u ovom momentu nema čekanja, sve normalno unkcioniše”, kazao je on.On je kazao da na ovom broju, 55 Montefarmovih i 79 privatnih apoteka, sistem normalno funkcioniše i građani mogu lako da dođu do lijeka.“Pogrešna je informacija bila da će samo dvije apoteke izdaju ljekove na recept. Građani moraju da znaju da dvije apoteke može da ima jedan vlasnik, a vlasnika je dosta i u ovom momentu u podgorici ih imamo uz 25 Montefarmovih apoteka, blizu 50 apoteka koje su i ranije funkcionisale”, kazao je on.Klinički će raditi punim kapacitetom, liste čekanja su već manjeGovoreći o raskidu ugovora sa određenim privatnim zdravstvenim ustanovama, Šćekić kaže da se treba zapitati kako je došlo do toga da javno zdravstvo ne može pružiti određene usluge, a može ih pružiti privatnik.“Naš cilj nije da dovedemo u pitanje liječenje naših građana. Naprotiv, nama su na prvom mjestu građani i sve što radimo, radimo zbog njih. Bilo je čekanja, ali iz dana u dan liste su manje, usluge se povećavaju. U KCCG-u radi se u dvije smjene i vikendom. To pokazuje koliko je zdravstveni sistem opredijeljen da ide u susret potrebama pacijenata”, istakao je on.Smatra da je i u ovom slučaju riječ o pojedinačnim interesima.“Nikad ne može biti kvalitetnija usluga u privatnom sektoru, nego u Kliničkom centru. Nama nije cilj da ugasimo privatni sektor, već da ga osnažimo, bez kvalitetnog javnog zdravstva, ne može biti ni privatnog”, objasnio je Šćekić.Kazao je da je cilj da se obezbijede aparati u nekoliko bolnica koji će pružati usluge mnogo redovnije i gdje će se liste čekanja smanjiti.“Brzo će biti u Pljevljima skener, magnetna rezonanca u Beranama, za sljedeću godinu planiramo u Nikšiću i u Kotoru da jedna bude na primorju. Do tada će se Klinički centar postarati da radi punim kapacitetom kao što i sada rade. Onamo gdje ne možemo stići do Nove godine imamo ugovor s postojećim privatnim zdravstvenim ustanovama i neće biti zastoja”, istakao je on.Dodao je da građani ne treba da budu zabrinuti.
Учитељ – како то гордо звучиНаставник је умјетник који вјечно истражује, изналази, ствара и својим стваралачким радом васпитава и буди интерес за рад и знањеДан 5. октобaр обиљежен је као Свјетски дан учитеља, а прогласио га је УНЕСКО 1994.године у спомен на исти датум 1966. када је потписан Препорука о статусу учитеља што је за њих био важан догађај. Тако је успостављен нови празник у част свих просвјетних радника, од наставника предшколских установа до професора и предавача на универзитетима. Циљ обиљежавања је, између осталог, истицање важности рада свих учитеља, наставника и васпитача, њиховог утицаја на развој друштва у цјелини, наглашавање важности учитељске професије, али и самог образовања чији су они носиоци.Свјетски дан учитеља је могућност и прилика да се искаже поштовање према особама које су нас не само училе и васпитавале, него подстицале, инспирисале и његовале. Свјетски дан учитеља је могућност да подржимо све наставнике.Још је Платон (старогрчки филозоф и бесједник, 427.пне. – 347.пне.) тврдио да држава неће много штетовати ако обућар нема појма о свом занату, једино ће Атињани бити лоше обувени, али ако васпитачи омладине буду рђаво испуњавали своје обавезе, онда ће створити покољење незналица и порочних људи, који ће упропастити сву будућност отаџбине.Ј.А. Коменски (чешки педадог, лингвиста, филозоф, (1592. – 1670.) је високо цијенио улогу наставника. Он упоређује наставника с кипаром ствараоцем или са вјерним и чистим служитељем вјечне свјетлости, који гори од нестрпљења да разбије умни мрак и разлије свјетлост на све мисли и радње. Васа Пелагић, просвјетни радник и народни љекар, у својим је списима објашњавао улогу учитеља у друштву и задатке који он треба испунити. –„Учитељски позив и задатак је неописиво велик. Његово је звање за сваки народ и за сваку државу готово тако важан и нужно као ваздух и храна за живот човјечји. „У култној пјесми Писмо учитељу, Добрица Ерић каже: ,, Учитељу, Научио се ме да пишем и читам/ Да поштујем родитеље и све старе људе/ Да не будем лењ, горд, лукав и дволичан/ Да је злато сваки грумен родне груде.“ За њега је учитељ – стожер свих пожељних људских вриједности, он је носилац свих вриједности које појединац у свом животу треба да досегне.Каква је улога учитеља у одрастању дјетета и формирању његове личности, свједочи то што нема одрасле особе која не памти свог учитеља. Без разлога се не каже да су учитељи дјеци други родитељи. Дјеца се умногоме угледају на учитеље, а ријетко ко се не сјећа њихових животних и школских лекција. Учитељи остају у успомени сваког дјетета чије су срце дотакли осмијехом и охрабрењем. Значај учитељског позива огледа се у томе што при првом сусрету са учитељем дјеца остварују први контакт са школом. Од педагошког умијећа и љубави према дјеци, у великој мјери не зависи само њихов успјех, већ и креирање будуће личности. Учитељ није само ту да дјетету пружи неки вид васпитања и образовања, поред тога што их учи да читају и пишу, учитељ дјеци пружа константну подршку. Уче их да буду добри људи, усађују им основне људске вриједности. Учитељ који воли свој позив, који воли и поштује своје ученике, зна допријети до ученичких интелектуалних, емоционалних и духовних дубина те неријетко у њима пронаћи право благо. Учитељ предан свом позиву зна да у многим ученицима живе мора могућности, дубине осећајности, потоци креативности, пламичци доброте и племенитости. Љубав учитеља према знању, свом позиву и ученицима одражава се и на ученичка достигнућа.Улога учитеља је вишеслојна, вишезначна, комплексна. Учитељ усмјерава, анимира, координира, врши консултације, савјетује … Учитељ својом појавом мотивише ученике за учење, развија ставове о животу, развија интелектуалну спремност.” Ученик није посуда коју треба испунити знањем већ бакља коју треба запалити „, рекао је совјетски академик Л. Артсимович. Бити учитељ је много више од обичног занимања. То је позив. Бити учитељ је изазов, одговорност, ужитак. На учитеља се други угледају у школи и ван ње, његове поступке прате и оцјењују. Својим примјером он обликује понашање младих, у њихове умове и срца усађује најљепше сјемење љубави према књизи и науци.Позив учитеља је висок и племенит позив. Шта може бити племенитије, него научити друге ономе што сами најбоље знате. ,,Није знање знање знати, већ је знање знање дати.“ Рад учитеља треба препознати и цијенити као један од најважнијих за будућност цијелог друштва, цијелог свијета.Зато је прилика да се, бар на један дан, свим учитељима поклони заслужена пажња, за све дане, мјесеце и године које проводе радећи са дјецом. То је најмање што можемо учинити за оне који су животе многих људи промијенили набоље. Учитеље не смијемо заборавити, јер сви смо ми били нечији ученици. Имали смо наставнике које смо вољели, али и оне друге, које нисмо симпатисали. Ипак, не можемо порећи да је њихов посао изузетно тежак и да им је требало много стрпљења да нас нечему науче, истрпе несташлуке и опросте нам неке ружне поступке.Прилика је и да поставимо питање јесмо ли свјесни важности улоге коју наставници обављају? Имамо ли слуха за њихове проблеме, потребе и бриге? Колико је, за цјелокупно друштво, поразна чињеница да је плата просвјетног радника мања од износа трошкова просјечне потрошачке корпе ?! Наставнички позив је врло одговоран и у својој битности тежак. Друштво даје наставнику најдрагоцијенији људски материјал, који он треба обрадити, уобличити, учинити га способним за конструктивни живот у заједници. Наставник је мајстор, умјетник који вјечно истражује, изналази, ствара и својим стваралачким радом васпитава и буди интерес за рад и знање. Не заборавимо да само високо обучени, професионално квалификовани и мотивисани наставници, који раде у окружењу које их подржава, могу да обезбиједе квалитетно образовање младим генерацијама.Драги учитељи, ви сте ти који одгајате будуће генерације наших учитеља, љекара, научника, умјетника, интелектуалаца који ће овај свијет учинити љепшим мјестом за живљење. Ви нас надахњујете да учимо и волимо књигу, знање и науку и будемо поштени и корисни чланови друштва. Имате посебно мјесто у срцима ваших ученика …Драги, уважени и цијењени учитељи, срећан вам Свјетски дан учитеља, са жељом да вас у будућности дочекају бољи услови рада и веће разумијевање друштва за ваше проблеме и потребе.
Епископ бидимљанско-никшићки Методиjе устоличен је данас у Манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Чину устоличења присуствовао је велики број вјерника, међу којима су били премијер, министри и посланици парламентарне већине.
Одржана је и литургија коју је служио патријарх СПЦ Порфирије и митрополит црногорско-приморски Јоаникије
Окупљени вјерници су развили и тробојку дугу преко сто метара.
Владика Методије је у приступној бесједи казао да је његова обавеза да припововједа дјело претходника и да настави њиховим путем.
– Све што у мени чини човјека треба да буде покорено господу Исусу. Вроглав је узлет у облаке, а камоли врх епархије која достиже до небеса.бвај жезал који данас примам управо је крст који је треба носити. Подизати крст и пјевати о Христовој побједи значи вјеровати у Христа. Црква у себи носи будућност свијета и свакоме од нас носи пут према будућности. Црква је стални и трајни одраз Христове присусности у животу народа – казао је Методије.
Истакао је да ми данас осјећамо и видимо моралну супериорност и силу предака.
– Ријеч идентитет има морално и духовно наслеђе, као што га има и нација. Да би се савладала данашња духовна криза потребан је повратак изворним духовним корјенима. Све што постоји дар је љубави полазна тачка хришћанске вјере је љубав јер једино она никад не престаје – додао је он.
Методије је истакао да величину и снагу земље и народа не чине бројност популације и њена величина, већ величина духа који у том народу обитава.
– Свима упућујем позив на јединство, сви смо једни другима потребни. Градимо мир и подижимо крст љубави најприје у себи, па градећи мир у себи градићемо га и око себе. Оставимо обмане и сујете овога свијета. Приносим своју љубав на крсту и нека свијетли свјетлост наша пред људима, да би они гледајући добра дјела наша прославили Бога на небесима – додао је он.
Прочитана је одлука Синода СПЦ који Методија проглашава за епископа будимљанско-никшићком.
– У сједници од 29. маја сагласно прописима светих канона изабрао је епископа диоклинско Методија за епископа епархије будимљанско-никшићке – навео је владика Хризостом.
Он је позвао сво свештенство и вјернике да преосвећеног епископа слушају као учитеља и пастира и да љубаљу и сарадњом доприносе да он успјешно овавља своју дужност.
Епископ је уведен у трон епархије, а владике су га увеле у манастир.
Патријарх Порфирије држи говор, окупљени поручују да је владика Методије „Достојан“.
– Црква није од овога свијета, а неки хоће да је увуку у земаљско блато. Није ту да би учествовала у расправама ко је у праву, а ко није. Бива поражен свако ко крене на цркву, јер њој одолијевају и врата Ада – поручио је патријарх.
– Ви данас постајете епископ ове епархије, многи ће очекивати оно што не можете да им пружите, знаћете да је Христос почетак и крај ваш – поручио је патријарх Методију.
Звона на манастиру Ђурђеви ступови најавила долазак патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија. Почела литургија.
Вјерници и званице пристижу у манастир Ђурђеви ступови.
Кренула је аутоколона из Плава и Мурине.
Патријарх је стигао јуче око 17 сати стигао у Ђурђеве ступове уочи устоличења епископа будимљанско-никшићког Методија и након вечерње службе поручио да свако ко говори да Црква има политичке тежње обмањују народ.
– Наши сродници и браћа који не мисле као ми су заведени и зато ћу поновити: дух литија је показао наш став. Критиковали су ме што у Подгорици нисам поменуо црногорски народ. Нека мисли ко шта хоће и нека се декларише како хоће, али ко је Васојевић он припада српском народу – јасан је патријарх.
Методиjе jе изабран за епископа будимљанско-никшићког на Светом архиjереjском сабору СПЦ у маjу.
Ово је други долазак Патријарха српског у Црну Гору откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве
Велики број грађана дочекао је патријарха српског Порфирија у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Патријарх је стигао у 17 сати, а сјутра ће у овом манастиру обавити устоличење епископа будимљанско-никшићког Методија.
Церемонија уприличена поводом дочека завршена је око 20 сати.
Окупљени су пјевали пјесме о Косову, и поручили да нема предаје.
Стигао је патријарх Поргфирије, митрополит Јоаникије и епископ Методије. Беранци су их дочекали уз велику заставу на којој је писало „Добро нам дошао владико“.
Присутан је велики број медија, свештенства, а и очекује се долазак градоначелника и бројних посланика. Стигао је и министар пољопривреде Александар Стијовић, као и посланици ДФ-а Јован Вучуровић и Славен Радуновић.
– Субота 25. септембар дочек његове светости Партријарха српског господина Порфирија, Манастир Ђурђеви ступови у 17. часова. Недеља 26. септембар, Света архијерејска литургија и свечани чин устоличења, Манастир Ђурђеви ступови са почетком у 9.00 часова – саопштили су раније из СПЦ.
На дан устоличења епископа најављена је и велика ауто-колона која ће кренути од седам сати ујутру од Манастирске капије у плавском селу Брезојевица. Долазак се планира око 8: 30 сати испред Манастира у Беранама.
Устоличењу ће највјероватније присуствовати и премијер Здравко Кривокапић.
Испред Храма у Подгорици организован је и бесплатан превоз за оне који желе да присуствују овом догађају.
Ово је други долазак Патријарха српског у Црну Гору откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег митрополита Амфилохија.
– Молим се Господу за ову земљу, за овај народ и за све људе, и молим њих да се моле за мене јер су они ближи Богу – изјавио је тада Патријарх Порфирије напуштајући Црну Гору.
Potpredsjednik Opštine Berane Darko Stojanović rekao je da su vrata širom otvorena svakom investitoru koji će zaposliti građane Berana. On je kazao da se mladi ne vraćaju u naš grad nakon studija jer nemaju gdje da rade. Navodi da treba poseban akcenat staviti na etno sela, ojačati privredne proizvođače, razviti stočarstvo i poljoprivredu.Život u gradu da se učini boljim. “Moji stariji sugrađani, pa i moja generacija pamte periode kad se u Beranama mnogo bolje živjelo. Na nama je i državnoj vlasti da upotrijebimo velike kapacitete koje Berane ima i učinimo život u ovom gradu boljim.“ kazao je on Stojanović podsjeća da su sve fabrike zatvorene, a da imaju i neuspjeli pokušaj ponovnog pokretanja rada Rudnika uglja. “Trenutno šta može da se uradi je da se ojačaju trenutni privredni proizvođači, da zaposle mlade ljude, da se stavi akcenat na drvopreradu i na razvoj stočarstva i poljoprivrede, koji predstavljaju glavnu šansu Berana.“ ističe Stojanović Turostički potencijali su veliki i treba ih iskoristiti na pravi način. “Okolina Berana i Berane je Bogom dano za razvoj turizma kako zimskog, tako i ljetnjeg. Mi se nadamo da kada se spoje skijališta Kolašin 1600 i 1450, kroz tunel koji izlazi kroz Bjelasicu i izlazi na beransku stranu, na planinu Jelovicu, imamo aktivnosti koji se tiču etno seoskog turizma.“ kazao je Stojanović
Crna Gora 20. septembra slavi 30 godina Ekološke države. Jedina smo država u svijetu koja je, po Ustavu, definisana kao ekološka. Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori usvojena je na sjednici parlamenta koja je održana na otvorenom na Žabljaku 20. septembra 1991. Taj dokument je već naredne godine predstavljen na konferenciji UN o zaštiti životne sredine.
U Deklaraciji je bilo definisano strateško opredjeljenje zemlje da usvaja i primjenjuje najviše standarde i norme iz oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i ekonomskog razvoja na principima ekološki održivog sistema.
Međutim, nekog velikog razloga za slavljenje ovog jubileja, kako tvrde sagovornici Pobjede i nema. Za projekat kažu da je bila dobra ideja, ali gledajući godinama unazad održavan je samo kroz različite aktivnosti, koje su bile nedovoljne, jer paralelno intenzitet pritisaka na prirodu je višestruko porastao. Izuzev sporadičnih kampanja koje su sprovođene, stanje u životnoj sredini je stagniralo ili je u velikoj mjeri pogoršano. Osim aktivnosti koje su inače bile zahtijevane usaglašavanjem sa evropskim zakonodavstvom u okviru Poglavlja 27, drugih djelovanja nije bilo.
Jubilej
Ideja ekološke države prihvaćena je od fizičara i naučnika Dragan Hajduković, koji objavio knjigu ,,Put izlaska iz krize – Razvoj Crne Gore na osnovama projekta Ekološke države“ koja je objavljena 1991. godine. Engleska verzija je objavljena u inostranstvu dvije godine kasnije. U njoj je promovisao koncept Crne Gore kao ekološke države, međutim po njegovim riječima 30 godina kasnije ništa od toga nije ostvareno.
– Sve je moglo biti drugačije. Te davne 1991. nijesam čak ni bio na Žabljaku na sjednici Skupštine kada je Crna Gora proglašena ekološkom državom, niti sam dobio pozivnicu, jer sam počinio najveći smrtni grijeh toga vremena, bio sam Crnogorac. Kao što neću biti na Žabljaku ni za 30 godina nakon toga. Eto toliko se nešto promijenilo u Crnoj Gori – kazao je Hajduković.
Jedini trag da je on stvaralac ove ideje je, kako navodi, u knjizi Momira Bulatovića ,,Manje od igre – više od života“ u kojoj između ostalog piše:
,,Upravo u danima i mjesecima u kojim smo raspredali ove teške misli i grozničavo tražili načina da se oslobodimo more, i izvučemo iz bespuća i odredimo novi cilj, pojavila se spasonosna zamisao. Doktor Dragan Hajduković, fizičar sa zadivljujućom moći imaginacije, u dugačkim razgovorima iznosio je ideju i naznake programa da Crnu Goru proglasimo i učinimo prvom ekološkom državom na svijetu“.
– To je jedini istorijski trag koji govori kako je do te skupštine na Žabljaku došlo. Bez mene te Skupštine na kojoj nijesam prisustvovao ne bi ni bilo. Međutim 30 godina ne samo da se nije krenulo putem ekološke države, nego je nanijeta neprocjenjiva šteta prirodi jer političari ni vlasti ni opozicije čak i da su htjeli nijesu uspijevali da shvate tu viziju – tvrdi Hajduković.
U njegovoj knjizi je objašnjen projekat ekološke države, ali kako ističe ,,od toga se nije ništa pokušalo, sem što je nanešena šteta divljačkim razaranjem šarma i ljepote crnogorske teritorije“.
– Nije urađeno ništa. Što se to danas proslavlja. Proslavlja se 30 propuštenih godina na Žabljaku u kojima apsulutno nije ništa urađeno. Tada su sa Žabljaka krenuli na Dubrovnik, a ja sam u znak protesta vratio 13-julsku nagradu, koju sam dobilo 1985. godine. To je jedini bio način da objavim moj protest jer su mediji bili strogo kontrolisani – naglašava Hajduković.
Navodi i da su ga kasnije strani novinari pitali kako je dopustio da mu ukradu ideju.
– Rekao sam im da je ideja dobra za Crnu Gore, ne za mene, i kamo sreće da je nešto od nje napravljeno. Ideja je iz glave jednog Crnogorca kome je grijeh što je bio Crnogorac – naglašava Hajduković.
Da je proglašenje Crne Gore ekološkom državom predstavljalo jednu veliku ideju, oko koje treba da smo svi ujedinjeni smatra biolog dr Bogić Gligorović, ali isto tako navodi da to podrazumijeva angažovanje cijelog društva u svim aspektima života.
– Bilo je potrebno promijeniti i ovom cilju prilagoditi i način razmišljanja i postupanja prema prirodi. Tokom posljednjih decenija ovaj projekat je održavan živim kroz različite aktivnosti, koje su bile nedovoljne, jer paralelno intenzitet pritisaka na prirodu je višestruko porastao. Dobro upravljanje u oblasti zaštite i očuvanja prirode nije funkcionisalo jer nivo svijesti o ovom nacionalnom interesu ni kod građana ni kod donosioca odluka nije dostigao odgovarajući nivo – kazao je Gligorović.
Po njegovim riječima po pitanju rezultata nije ostvaren napredak.
– Izuzev sporadičnih kampanja koje su sprovođene, stanje u životnoj sredini je stagniralo ili je u velikoj mjeri pogoršano. Sukob koji je aktuelan na globalnom nivou ne zaobilazi ni Crnu Goru. Nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa dovelo je do devastacije prirode u mnogim djelovima zemlje. Brojne antropogene aktivnosti poput urbanizacije i nerazvijenog sistema odlaganja otpada doveli su do degradacije prirode – kazao je Gligorović navodeći da su pored toga sve izraženije i posljedice klimatskih promjena, koje će u bliskoj budućnosti uticati sve intenzivnije na živi svijet i na nas.
– Zakonski okvir nije ispratio sve aspekte dobrog upravljanja prirodom, a takođe je i njegova primjena upitna. Nizak nivo svijesti o značaju očuvanja prirode predstavlja kočnicu, a posljedica je dijelom i određenih nelogičnosti, poput smanjenja broja časova predmeta biologija u školama u ekološkoj državi, što ima značajne negativne posljedice na životnu sredinu i odnos prema njoj – kazao je Gligorović.
Kako ističe obaveze koje je Crna Gora preuzela potpisivanjem međunarodnih konvencija nijesu ispunjene osim na papiru, tako da nijesmo dostigli ni standard evropskih država u ovoj oblasti.
– Sama ustavna odrednica ,,ekološka država“ trebalo bi da znači da smo korak ispred. Međutim ideja je živa i o njoj se često govori, što ipak predstavlja korak naprijed ka konačnom cilju, to jest istinskom uspostavljanju ekološke države – kazao je Gligorović.
Popravak
O daljim aktivnostima i ,,popravljanju“ situacije govori da s obzirom na izuzetno bogatstvo biodiverziteta, prepoznato na globalnom nivou, izuzev djelova urbanih cjelina koje su u potpunosti degradirane, kompletna teritorija Crne Gora trebala bi da bude uključena u određene nivoe zaštite prirode.
– Ona treba da počiva na građanima, koji će znati da je predivna priroda naše nacionalno blago, koje treba da vole i čuvaju. Brendiranje „ekološke države“ trebalo bi da bude prioritetna aktivnost. Neophodno je i što hitnije sprovesti aktivnosti koje će uticati na promjenu načina razmišljanja, kroz edukaciju.
Zakonska regulativa bi trebalo da se unaprijedi i striktno i neselektivno primjenjuje – kazao je Gligorović naglašavajući da je neophodno hitno razvijanje mehanizama kao odgovora na klimatske promjene koje predstavljaju značajnu prijetnju.
– Za adekvatnu zaštitu i unapređenje stanja u prirodi potrebno je mobilisati i jačati sve kapacitete kojima naša zemlja raspolaže, kroz povećanje ulaganja u nauku i jačanje kapaciteta kako državnih institucija, tako i udruženja građana koje se bave zaštitom životne sredine. Potrebno je što prije postaviti državne standarde, uskladiti ih sa standardima u EU i sprovesti ostale obaveze koje je Crna Gora preuzela kao potpisnica drugih međunarodnih konvencija u oblasti zaštite prirode – naveo je Gligorivić.
Izvršna direktorica NVO Green Home Azra Vuković smatra da iako smo ekološka država imamo nagomilane i neriješene brojne probleme, bez vizije i plana kako ćemo ih riješiti.
– Godišnjicu dočekujemo bez Prostornog plana Crne Gore koji treba da nam da opšti strateški okvir za održivi prostorni razvoj, bez Prostornih planova posebne namjene za neke nacionalne parkove, bez Planova upravljanja za nacionalne parkove, bez definsanih upravljača brojnih zaštićenih područja, bez riješenog pitanja upravljanja otpadom, bez izgrađenih sistema za prečišćavanje otpadnih voda u mnogim opštinama, ali sa rijekama u kojima se direktno ispušta otpad i otpadne vode, sa šumama koje se neumorno eksploatišu, sa velikim brojem šumskih požara, nelegalnim ribolovom, krivolovom, sa rijekama u cijevima, sa Tarom koja je u ožiljcima, morem u kojem su u toku istraživanja nafte i gasa i brojnim drugim problemima – navodi Vuković.
Zakoni
Tako na primjer, po njenim riječima, zakon o nacionalnim parkovima definiše da nacionalnim parkovima upravlja privredno društvo dok u praksi nacionalnim parkovima upravlja javno preduzeće.
– U zakonu o upravljanju otpadom su definisani ciljevi za reciklažu koji apsolutno nijesu postignuti. U istom zakonu je definisana produžena odgovornost proizvođača otpada koja u praksi nije primjenjiva. Takvih slučajeva u ovoj oblasti je jako puno i oni govore o daljoj potrebi unapređenja zakonodavnog okvira, ali i
primjene tih istih zakona kako bi se postigao željeni rezultat – kazala je Vuković koja smatra da još uvijek možemo popraviti stanje u oblasti životne sredine.
– Crnoj Gori su potrebne čvrste odluke i suštinska implementacija aktivnosti koje će dovesti do rješenja problema u brojnim oblastima i približiti nas standardima Evropske unije. Imamo velike potencijale i potrebno je adekvatno upravljanje kako bi Crna Gora bila u stanju da suštinski stekne epitet ekološke države – kazala je Vuković smatrajući da ,,ne možemo govoriti o ekološkoj državi, proslavljati 30 godina od proglašenja a istovremeno podržavati projekte poput izgradnje hidroelektrane Buk-Bijela bez transparentnih procedura i adekvatnog uključivanja javnosti, istraživanje nafte i gasa i brojne druge projekte koji su sa aspekta zaštite životne sredine problematični.
Biolog Vuk Iković iz organizacije KOD kaže da je vrlo jasno što smo propustili u zadnjih 30 godina.
– Kada jedan funkcioner pomene ekološku državu, najčešće izmami ironičan osmijeh na licu građanina. To se uvijek dešava kada neko uzme ideju, ne realizuje je, a potroši je, odnosno kada politikant obuče odijelo vizionara. Jedna zemlja koja ima razbacan otpad na svakom koraku, kojoj se fekalne vode ulivaju direktno u rijeku ili more, zemlja u kojoj građani imaju najmanju korist od svojih rijeka i šuma, gdje se plaže betoniraju i otuđuju, u kojoj možete ubiti ugroženu životinju i ne biti kažnjeni zbog toga, zemlja koja danas traži naftu u moru koje joj donosi najviše prihoda upravo jer je prirodno čisto i bogato, sama sebe odaljava od cilja koji je proklamovala i nazvala Ekološka država – ističe Iković.
Po njegovim riječima zajednica nije održiva ukoliko jedan preduzetnik ispušta u rijeku svakog dana oko 50.000 litara otpadne vode, a pri tome ima godišnji prihod oko 10 miliona eura.
– Kada presiječemo, jasno ćemo vidjeti da smo danas manje zdravi i više siromašni nego prije 30 godina. Ovo možemo potvrditi u gotovo svaku oblast u koju zavirimo. Tako na primjer u Crnoj Gori posljednih 20 godina zbog zagađenja vazduha godišnje imamo i do 1.000 prijevremenih smrtnih slučajeva. Samo zbog zagađenja vazduha Pljevljacima je sa navršenih 30 godina, život kraći za tri i po godine – tvrdi Iković.
Da smo stvarno ekološka država ne bi, kaže on, imali ovolike gubitke u požarima.
– Samo 2017. godine je izgorjelo duplo više šume nego u period od 1955. do 1985. godine. Naravno nije sve do institucija, dosta toga je i do građanina jer okolinu mijenjamo tako što mijenjamo sebe i svojim primjerom utičemo na druge. Ako svaki deseti opušak završi u okolini, onda se u Crnoj Gori dnevno nepravilno odloži najmanje 200.000 opušaka. Kada se samo jedan opušak rastvori u vodi, on učini 1.000 litara vode nepitkom – objašnjava Iković.
Po njegovim riječima uređene države poput Holandije su to riješile povećanjem broja uličnih kanti za otpad, treniranjem vrana za sakupljanje opušaka sa ulica, te sprovođenjem javne kampanje o pravilnom odlaganju otpada.
Kazne
– Zato je kaznena politika uobičajena u razvijenim zemljama. Crna Gora – ekološka država je trebalo da znači moralni, materijalni i nematerijalni preporod Crne Gore. Ta ideja je podrazumijevala obrazovni, zdravstveni, naučni, kulturni, peporod ljudskih prava, u krajnjem i ekonomski preporord. Za to je bio potreban period od jedne generacije – od pelena do doktorata tj. 20 do 30 godina. Nažalost nijesmo otišli naprijed već nazad – smatra Iković.
Projekat Ekološke država je, po njegovim riječima, značio da živimo od svoga rada, svojih resursa i svog znanja.
– Ali mi smo otišli u pravcu da prodamo svoje pirodne resurse, a pri tome smo fabrikovali, po pravilu niskokvalifikovane ljudske resurse – radnu snagu. Ideja Ekološke države je podrazumijevala i formiranje Međunarodnog naučnog centra za razvoj u harmoniji sa prirodom. Ovo je trebao biti izvor znanja i projekata, samim tim i sredstava. Naučni centar je trebao biti pokretač novih ideja i projekata koji bi mogli do 2010. stvoriti novih oko 50.000 radnih mjesta sa platama sličnim kao u razvijenim zemljama Evrope – naglašava naš sagovornik.
Po njemu ekološka država je mogla da zaživi samo organizacijom i timskim radom.
– Međutim dozvolili smo da je povedu ljudi koji su se vodili principom – snađi se ili propani, zgrabi i pobjegni, dobij izbore i ,,lezi lebu da te jedem“. Stvari ne padaju sa neba, bogatstvo je moguće samo radom na sebi i prenošenjem i materijalizacijom znanja u korist zajednice tj. ka opštem dobru – kazao je Iković.
O ispravljanju grešaka govori da je potrebno da ih budemo svjesni i da naučimo što više iz njih.
– Treba da shvatimo da smo u velikom problemu i da moramo izaći iz začaranog kruga – veće potrošnje a sve manje dobiti. Naša Vlada jako žuri, a u stvari je jako spora. Ne prepoznaju ili ne žele prepoznati probleme. Kapital je poželjan i dobar ako nadograđuje ljudske i prirodne resurse. Bogati smo samo ako trošimo a pri tome se ne siromašimo. Novac postoji, tu je oko nas ali moramo imati plan potrošnje – smatra Iković.
Prva stvar koju treba da uradimo, po riječima Ikovića je potpuna, temeljna izmjena obrazovnog sistema, odnosno komplentog kurikuluma.
– Ovo može biti materijalizovano samo ukoliko učenik vlastitim očima vidi da se ono što uče u školi primjenjuje na ulici. Konkretno: treba promovisati sadnju stabala i reciklažu otpada djeci, koja su pri tome očevici funkcionera koji frljaka i pali otpad i siječe drvorede, a to je gubitnička kombinacija najmanje za jednu generaciju – smatra naš sagovornik.
Uz to, dodaje Iković, treba maksimalno uključiti savremenu psihologiju i tehnološke inovacije.
– Najbolji kadar treba da radi u školama i da postoji samo jedna fakultetska jedinica koja će stvarati samo učitelje, nastavnike i profesore, a upisati se mogu samo najbolji. Tako će učenik znati što je po zanimanju dok je u učionici a ne tek nakon što pročita diplomu o završenom školovanju. Obrazovni preporod treba biti praćen profesionalizacijom rada a sve treba biti ispraćeno medijima. Tako različiti djelovi jednog sistema nadopunjavaju jedan drugi i time se formira nezavisan građanin, odnosno samostalno – održivo društvo – kazao je Iković.
Dodaje i da će Ekološka država zaživjeti samo ukoliko mi kao građani to budemo tražili od institucija.
– To što budemo tražili to ćemo i dobiti zato je bitno da znamo što hoćemo. Uvijek treba tražiti više jer bolje je da institucije budu pod pritiskom nego građani. Naravno nije dovoljno niti je moguće da se samo institucije bave ekološkom državom. To je izvodljivo ako su i građani uključeni tj. ako žive i rade ekološki – kazao je Iković i poručio na kraju da ,,iako smo izgubili 30 godina zbog kojih će
naše generacije ispaštati, ipak smo na vrijeme podvući crtu o okrenuti novu stranicu zbog onih koji tek stasavaju jer mi smo samo nit koja spaja, a ne karika koja razdvaja“.
Reciklira se samo jedan odsto plastike
Kako navodi Iković ako pogledamo situaciju sa plastičnim flašama može nam biti dosta toga jasno.
– U Crnoj Gori je na primjer samo 2013. nastalo skoro 14.000 tona plastičnih flaša otpada. Zakon kaže da je potrebno ponovo upotrijebiti najmanje pola sakupljenog plastičnog otpada. U ovom periodu, reciklirano je manje od jedan odsto. Kada bismo reciklirali sve plastične flaše godišnji pihod po tom osnovu bi iznosio najmanje 1.300.000 eura – toliko koštaju dva gradska parka od po 5.000 kvadrata – tvrdi Iković.
Pomak samo u usaglašavanju sa zakonima EU
Što se tiče napretka u oblasti ekologije, to su, kako navodi Vuković, aktivnosti koje su realizovane u prethodnim godinama u okviru pregovaračkog poglavlja 27.
– Najveći pomak se odnosi na usaglašavanje sa zakonodavnim okvirom Evropske unije, te se u brojnim podoblastima pregovaračkog poglavlja postigao određeni rezultat. Međutim, ono što je sporno jeste primjena tih zakona ili podzakonskih akata te neusaglašenost onoga što su zakonske norme i što je stanje u stvarnosti – kazala je Vuković.
Bolje ništa ne raditi nego pogrešno ulagati
Po riječima Ikovića ako već godinama ulažemo milione eura u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda koji su nefunkcionalni a pri tome imamo nagomilavanje problema onda je bolje ništa ne raditi nego pogrešno ulagati.
– Drugim riječima da bi imali zdravo rješenje prvo treba da postanemo svjesni problema i njihovih uzroka – kazao je Iković.
