Категорија: Друштво

SAMOSTALNA IZVIĐAČKA ČETA TIBOR IZ NIKŠIĆA U LIJESCI ORGANIZOVALA ČETVORODNEVNI KAMP

BIJELO POLjE – Rijeku Lještanicu, za koju mnogi kažu da je dragulj prirode koji treba staviti pod zaštitu, protekla četiri dana posjetila je grupa od 60 izviđača iz „Samostalne izviđačke četa Tibor” iz Nikšića. Njima se u subotu na jednodnevnoj posjeti priključila i dvadesetočlana ekipa Planinarskog kluba „Cmiljača” iz Bijelog Polja. Prisutni su bili i brojni mještani. Jednodušna poruka svih je: „Ne damo Lještanicu”.

Predsjednik Odbora za odbranu Lještanice Vukoman Damjanović zajedno sa ostalim članovima uradio je sve da ugoste izviđače, tako da su za njih, pored jela i pića, organizovali i obilazak vodopada i izvora rijeke.

– Izviđači su došli da nam u ovom prelijepom prirodnom ambijentu daju podršku u odbrani naše Lještanice. Sve su vidjeli i bili oduševljeni. Zahvaljujući podršci ovih mladih ljudi, mi još jednom poručujemo da ne damo Lještanicu ni po koju cijenu – kazao je Damjanović.

On je podsjetio na najavu izgadnje mini-hidrocentrale na ovoj rijeci i odvođenje vode cijevima u dužini od nekih pet kilometara.

– Odlučni smo i jednoglasni da ne damo vodu. Ima niz mogućnosti da se Lještanica iskoristi. Jer, ako nam vodu odvedu, umire rijeka, ali i čitavo selo, umire biljni i životinjski svijet, isušuju svi izvori. Narod odavde mora da se seli. Ako se to dozvoli, a mi ćemo sve uraditi da do toga ne dođe, bila bi to prava ekološka katastrofa – naglasio je Damjanović.

Između ostalog je kazao da je i ovih dana voda u Lještanici na granici biološkog minimuma.

– Podsjećamo premijera Duška Markovića na riječi koje je izrekao da neće dozvoliti izgradnju hidrocentrala tamo gdje to mještani ne budu dali – kazao je Damjanović.

Vođa izviđača iz Nikšića Nikola Peković kaže da su zadivljeni ljepotama Lještanice.

– Podržavamo ove ljude iz Lijeske da sačuvaju Lještanicu. U tom cilju je i ovaj naš svojevrsni marš i kamp, koji je nazvan „Pridruži se, koračaj, ubiše ti zavičaj”, kojim želimo da ukažemo svima da se mora zaštititi ovaj prostor i životna sredina. Ne samo od hidrocentrala, već i od samih sebe. Obišli smo vodopad i čitav tok rijeke. Nestvarno je ovo što smo vidjeli. Riječima se ova ljepota ne može opisati – ističe Peković.

Poruka izviđača je da treba po svaku cijenu sačuvati rijeku Lještanicu.

– Ne samo nju, nego i ostale male i velike rijeke. To je naše blago. Imamo nešto po čemu bismo mogli da budemo prepoznatljivi i da ljudi iz svijeta dolaze – poručio je Peković.

Bjelopoljski planinari su dali doprinos održavanju kampa i družili se sa nikšićkim izviđačima, razmjenjujući iskustva i dogovarajući dalju saradnju. Profesorica biologije i jedna od najboljih planinarki Crne Gore Zehra Balić kaže da je boravak članova „Cmiljalče” u Lijesci bio od velikog značaja.

---

Директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Томић и начелница Затвора у Бијелом Пољу Весна Павићевић уручили су предсједнику општине Беране Драгославу Шћекићу захвалницу за допринос унапређењу затворског система у Црној Гори.

Општина Беране је заједно са осталим локалним самоуправама са сјевера, током прошле године донирала средства Затвору у Бијелом Пољу. На тај начин су побољшани инфратструктурни  и технички капацитети, као и безбједносни услови како за запослене, тако и за затворенике.

Предсједник Шћекић је са представницима осталих општина обишао реновиране затворске просторије и навео да ће наша Општина пружити додатну подршку овој установи у наредном периоду.

Предсједник се захвалио на гостопримству и изрази задовољство што је новац који је Општина Беране донирала за овај пројекат успјешно искориштен.

Izvor: berane.me

Povećanje plata za 25 odsto, stambene kredite kakav je dobio i ministar Damir Šehović, samo su neki od zahtjeva koje su sa današnjeg protesta nadležnima uputili prosvjetni radnici.

Prosvjetari su na protest pozvali i predstavnike Sinidkata, ali se niko nije odazvao.

Na protest ispred Ministarstva prosvjete su došle kolege iz brojnih opština i sjevera i juga.

„Sasvim nas je dovoljno da i javno osvijestimo ono što nas pritiska dvadesetak godina. Sindikat je pozvan da učestvuje aktivno, ali iz centrale danas nema nikoga sa nama“, rekao je Krsto Vuković iz Prosvjetne zajednice, koja je organizator današnjeg protesta.

Kazao je da su od svih predstavnika koji obrazuju obrazovnu politiku godinama dobijali obećanja da saslušaju njihove predloge za rješavanje nagomilanih problema u „pomalo bolesnom obrazovnom sistemu Crne Gore“, ali do danas nisu dobili odgovore.

Ako njihovi zahtjevi ne budu ispunjeni, Vuković je najavio da će o svemu na dnevnoj osnovi informisati i medije, ambasade i Delegaciju EU.

Od nadležnih traže i da do donošenja Granskog kolektivnog ugovora donese hitnu odluku o plaćanju nadoknade za prevoz, da se za 200 odsto poveća iznos jubilarne nagrade, hitno formira komisija za smanjenje administrativnih obaveza nastavnika, te uvede status službenog lica za prosvjetne radnike.

Na listi od dvadesetak zahtjeva, tražili su i vraćanje opšte-obrazovnih predmeta na prethodni nivo zastupljenosti, da logika bude obavezni predmeta u gimnazijama, etika u svim smjerovima, građansko obrazovanje obavezan i šah izborni predmet u osnovnim školama.

Zahtijevali su i hitnu reviziju školske lektire, da se promijeni pravilnik u viša zvanja, pravilnik za dodjelu nagrada prosvjetnim radnicima i učenicima…

Od nadležnih očekuju da se o njihovim zahtjevima izjasne do 4. oktobra. Jedino za povećanje plata i druga primanja, prosvjetari zahtijevaju hitan prijem najkasnije do 1. oktobra i navode da bi tada obrazložili koncept budžetskih mogućnosti i konkretna rješenja.


Izvor: Vijesti.me

Одбор за обнову манастира Подластва – Грбаљ саопштио је данас да се приводе крају припреме за прославу 1.500 година постојања Манастира Рођења Пресвете Богородице и 800 година самосталности Српске православне цркве која ће се одржати 27. и 28. септембра

Програмом прославе 27. септембра у 18 часова предвиђена је вечерња служба са свечаним дочеком Његове светости Патријарха српског г. Иринеја. У 19 часова биће одржана свечена академија на којој ће бесједити књижевник Драгослав Бокан, каже се у саопштењу Одбора.

Света патријаршијска литургија са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором одржаће се 28. септембра у 9 часова, истичу у Одбору за обнову манастира Подластва.

За све присутне у 12 часова биће приређена трпеза љубави уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.

Вјерницима ће се обратити Патријарх српски г, Иринеј, Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије, г. Станко Магуд и г. Марко Бато Царевић, каже се у саопштењу Одбора за обнову манастира Подластва.

Манастир Подластва

Манастир Рођења Пресвете Богородице кога је 1350. године обновио Цар Душан, вјековима је духовно и просвјетитељско сједиште Грбља. На мјесту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен дио мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI вијека.

Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору.

Кроз трајање храма кроз вјекове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са тродјелним звоником на преслицу.

Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII вијека.

У храму је на јужном дијелу олтарског зида дјелимично сачуван мањи дио старог фрескописа из XV вијека, док је у највећем дијелу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа.

У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао овом манастиру цекин свијећа: “да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех“, а затим 1427. године,  за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донијет у овом манастиру.

У току свог вишевјековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године.

Izvor: svetigora.com

Specijalno osvjetljenje je montirano, a manastirski kompleks koji je prethodnih dana ukrašen hiljadama zastava, dobio je novi izgled

Manastir Podlastva u Grblju osvjetljen je sinoć trobojkom.

Specijalno osvjetljenje montirano je sinoć, a manastirski kompleks koji je prethodnih dana ukrašen hiljadama zastava, dobio je novi izgled. 

Organizacioni odbor privodi kraju posljednje pripreme za veliku manifestaciju obilježavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC) i hiljadu i po godina postojanja grbaljskog manastira Podlastva. 

Dvodnevna manifestacija 27. i 28. septembra okupiće hiljade vjernika, a očekuje se dolazak srpskog patrijarha Irineja. 

„Vijesti“ su ranije objavile da je na čelu odbora mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohija, a među članovima su gradonačelnik Budve Marko Bato Carević i gradski menadžer Milo Božović. 

Samo se na velikom ručku „Trpezi ljubavi“ 28. septembra očekuje 2.000 ljudi. 

Pripremljen je i kulturno-zabavni program.

Izvor: vijesti.me

Предсједник Шћекић присуствовао је у Бијелом Пољу презентацији пилот пројекта „Регулација Лима (са Грнчаром) у циљу борбе са климатским промјенама и интегралног управљања природним ресурсима“, у оквиру којег ће у Беранама бити изграђена обалоутврда.

Поменути пројекат се спроводи у оквиру регионалног пројекта „Управљање водним ресурсима у сливу ријеке Дрине на Западном Балкану“, а реализује га Министарство пољопривреде и руралног развоја у сарадњи са Свјетском банком и финансира се из бесповратних средстава Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и Специјалног фонда за климатске промјене (СЦЦФ). Беране је поред Гусиња, Плава, Андријевице и Бијелог Поља, обухваћено овим пројектом.

Представљању пројекта присуствовали су потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја Милутин Симовић, шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас, предсједник општине Беране Драгослав Шћекић и савјетница Данка Голубовић, као и предсједници општина Гусиње, Плав, Андријевица и Бијело Поље.

Предсједник Шћекић је истакао значај пројекта изградње обалоутврде за општину Беране, јер се његовом реализацијом штити урбано градско језгро и још један важан инфраструктурни пројекат – постројење за третман отпадних вода.

„Захваљујемо се ресорном министраству и Свјетској банци што су препознали значај овог пројекта и што се приступило његовој реализацији“, казао је Шћекић.

Овом приликом, приказана је презентација Идејног пројекта и 3Д анимација истог.

У току је израда Главног пројекта који ће бити завршен крајем новембра. Као што се на приказаној 3Д анимацији могло видјети, овом пројектом је у Беранама предвиђена изградња обалоутврде – од моста Нике Стругара низводно укупне дужине 1,1 километар, чија је процијењена вриједност радова 2,5 милиона евра.

Реализацијом пројекта створиће се услови за изградњу инфтраструктуре са посебном туристичком и рекреативном вриједношћу, заштитиће се уже градско језгро од поплава и сачуваће се пољопривредно земљиште. На тај начин, доприноси се и подизању свијести о одговорном односу према животној средини и заштити корита ријеке Лим.

Izvor: berane.me

Završna manifestacija “Igaljsko ljeto” biće organizovana večeras. Defile učesnika programa je od hotela Ligthouse do zgrade Galeba i nastupom na platou ispred starog hotela Tamaris. Osam kulturno umjetničkih društava će simbolično obilježiti završetak ljeta. Organizatori manifestacije su Mjesna zajednica Igalo i KUD Igalo pod pokroviteljstvom TO Herceg Novi. Iz KUD-a Igalo koji su svojim medjunarodnim festivalom U SUSRET LJETU i najavili početak turisticke sezone isticu da su poceli i sa upisom novih članova svih uzrasta.

Izvor: radiohercegnovi.net

Opština Berane započela je akciju upređenja zelenih i parkovskih površina u gradu. U sklopu pomenutih poslova već se krenulo sa uklanjanjem starih betonskih i asfaltnih staza u Cvijetnom parku. Radove izvode ekipe Agencije za izgradnju i razvoj Berana, u saradnji sa opštinskim javnim preduzećima. Iz lokalne uprave ističu da će se nakon uklanjanja postojećih staza, u ovom parku raditi na ravnjanju i nivelisanju terena, kao i na postavljanju podzemne elektro i vodovodne instalacije. Naglasili su da će se u Cvijetnom parku, u skladu sa skupštinskom odlukom, postaviti i biste Georgiju Žukovu i Aleksandru Leku Saičiću.
Do kraja godine ćemo završiti pripremu za ozelenjavanje površina u Cvijetnom parku i uraditi staze od behaton kocki sa ivičnjacima. U planu su i pripremni radovi za izgradnju fontane i postavljanje 12 lampiona koji će osvetljavati čitav park. Nakon rekonstrukcije u Cvijetnom parku će postojati dva platoa. Na jednom će se nalaziti biste Georgiju Žukovu i Leksu Saičiću, a na drugom fontana prečnika tri metra. Između ova dva platoa, kao i na površini čitavog parka, biće izgrađene staze sa klupama i pratećim parkovskim mobilijarom – ističe menadžer opštine Berane Vladimir Đaković.
On je naveo da se pomenuti radovi izvode sredstvima lokalne uprave.
Rekonstrukcija gradskih parkova, pa i Cvijetnog parka, predviđena je budžetom Opštine Berane i finansira se isključivo iz opštinskih sredstava, što odražava domaćinski odnos Opštine prema gradu. U predračunu, vrijednost projekta iznosila je oko 90 hiljada eura – naglasio je Đaković.

U okviru obuke za omladinske aktiviste, savjetnica za mlade u Opštini Berane, Marijeta Mojašević održala je radionicu na temu „Aktivizam mladih”. Ona je najavila da će beranski srednjoškolci i osnovci i u narednom periodu imati priliku da se na ovakav način edukuju o značaju omladinskog aktivizma. Podsjetila je da je projekat nastao nakon obuke za mlade aktiviste, u organizaciji Foruma MNE iz Podgorice i pod pokroviteljstvom Ministarstva sporta i mladih.
Cilj projekta „Obuka za omladinske aktiviste” je da obuče nas koji radimo sa mladima da što bolje njima prenosimo informacije o bitnim i ključnim temama koje se njih tiču. U okviru te obuke ja sam došla na ideju da odradimo radionice na temu „Aktivizam mladih” na lokalnom nivou – naglasila Mojaševićeva, dodajući da je na radionici učestvovalo 19 mladih osoba, te da će biti održano deset radionica.

Izvor: dan.co.me

Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“, osim proglašenja te planine zaštićenim područjem, tražila je obustavljanje plana formiranja poligona, da se planina ostavi stočarima, afirmiše kao turistička destinacija, te da se zaštite kulturno nasljeđe, tradicija i arheološka nalazišta na Sinjajevini…

Plan Ministarstva odbrane da na Sinjajevini formira vojni poligon dobio je podršku i drugih Vladinih resora – ministarstava poljoprivrede, kulture i održivog razvoja, pa je Vlada odbila zahtjev građana koji se protive postojanju terena za obuku vojnika na toj planini.

Vlada je danas na sjednici usvojila informaciju o e-peticiji „Sačuvajmo Sinjajevinu-proglasimo Sinjajevinu zaštićenim područjem i parkom prirode“, koja je putem portala „Glas građana – e-peticije“ dobila podršku potrebnih najmanje 3.000 glasova (3.324), te potom 5. avgusta upućena resoru Predraga Boškovića na razmatranje.  

Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“, osim proglašenja te planine zaštićenim područjem, tražila je obustavljanje plana formiranja poligona, da se planina ostavi stočarima, afirmiše kao turistička destinacija, te da se zaštite kulturno nasljeđe, tradicija i arheološka nalazišta na Sinjajevini…

Iz MO nedavno su „Vijestima“ kazali da će peticiju uputiti dalje Vladi kad dobiju mišljenje i drugih institucija, u čijoj su nadležnosti pitanja koja se odnose na inicijativu građana.

Iz resora Milutina Simovića, kako se navodi u današnjoj informaciji o e-peticiji, dostavili su mišljenje Uprave za šume, u kojem navode da lokalitet na kojem je planirano formiranje vojnog poligona na Sinjajevini „nije obuhvaćen Programom gazdovanja šumama“.

Dodaju i „da se radi o goleti na kojoj nema rastinja bilo kog karaktera i nivoa i da nema smetnji za realizaciju predmetnog projekta“.

U mišljenju Ministarstva kulture navodi se da na tom prostoru „nema zakonom zaštićenih kulturnih dobara, kao ni dobara sa potencijalnim kulturnim vrijednostima“.  

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma (MORT) saglasni su sa planom formiranja vojnog poligona u dijelu navoda iz Prostornog plana, kojim je definisano da se „izbor i određivanje kompleksa i lokacija neophodnih za funkcionisanje sistema odbrane vrši na osnovu zakonskih i strateških dokumenata koji regulišu oblast odbrane Crne Gore“.

Vlada je ranije donijela Strategijski pregled odbrane i Dugoročni plan razvoja odbrane 2019-2028. kojim je, između ostalog, definisano da je jedan od ključnih prioriteta MO da se na lokaciji na Sinjajevina formira vojni poligon „koji mora da obezbijediti uslove za taktičke vježbe jedinica do ranga bataljona i bojna gađanja pješadijskim naoružanjem i artiljerijskim oruđima Vojske“.  

Vlada je na sjednici prije dvije sedmice usvojila informaciju o formiranju poligona za potrebe Vojske na Sinjajevini.  

MO je tada data saglasnost za privremeno korišćenje oko 7.500 hektara zemljišta za potrebe formiranja vježbovno-strelišnog poligona, do donošenja odgovarajućih planskih dokumenata, uz obavezu MO i MORT da sačine procjenu nultog stanja zaštite životne sredine i definišu metodologiju redovnog godišnjeg praćenja stanja životne sredine na tom prostoru.

Ministar odbrane tada je kazao da formiranje poligona na Sinjajevini nije u suprotnosti sa konceptom afirmacije te planine kao regionalnog parka prirode. 

Bošković je kao primjer naveo Njemačku, navodeći da u toj državi postoje 693 vojna poligona, te da su svi uključeni u Natura 2000, koja predstavlja ključni dokument EU o zaštiti biodiverziteta.

Izvor: vijesti.me