Категорија: Друштво

EUROSTAT POREDIO CIJENE ELEKTRIČNE ENERGIJE I KUPOVNU MOĆ GRAĐANA CRNE GORE I EVROPSKIH ZEMALJA

Domaćinstva u Crnoj Gori plaćaju najskuplju struju u regionu kada se njena cijena svede na paritet kupovne moći građana, pokazuju podaci Eurostata za 2018. godinu, koji su navedeni u izvještaju Regulatorne agencije za energetiku (RAE). Kada se gleda samo cijena struje, Crna Gora je skuplja po tom pitanju od Srbije, Kosova, Makedonije, Albanije, dok je jeftinija od Hrvatske i Slovenije.

Cijena električne energije u Crnoj Gori lani je iznosila 10,3 centa po kilovat-satu sa porezom na dodatu vrijednost (PDV). Cijena električne energije u Crnoj Gori lani je bila tri puta jeftinija nego u najskupljoj Danskoj, gdje je kilovat-čas 31,2 centa, a skoro dva puta jeftinija nego na Kosovu, gdje je 6,4 centa.

Međutim, kada se uporede cijene struje za domaćinstva svedene na paritet kupovne moći, onda je situacija drugačija, pa je električna energija u Crnoj Gori skuplja nego u svim zemljama regiona, a skoro je ista kao u zemljama EU. Prosjek u EU je 21,1 cent.

Po toj računici Eurostata, cijena struje u Crnoj Gori je 20,7 centi po kilovat-satu, što je duplo više nego kada se gleda samo cijena struje sa PDV-om.

U Hrvatskoj je 20,5 centi, Sloveniji 19,8, Albaniji 18,4, Makedoniji 17,9, a Srbiji 14,5 centi. Po paritetu kupovne moći najjeftiniji je Island sa 9,9 centi, dok je najskuplji Portugal sa 28,2 centa. Danska u kojoj je najskljuplji kilovat-sat, kada se cijena svede na paritet kupovne moći iznosi 23,4 centa, 2,7 centi više nego u Crnoj Gori. Cijena kilovat-sata u Danskoj je 31,2, a u Crnoj Gori 10,3 centa.

Ti podaci pokazuju da je struja u Crnoj Gori skuplja nego u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Švedskoj, Holandiji, Finskoj, Norvškoj…

U dokumentu RAE se navodi da Eurostatov izvještaj prikazuje da su cijene električne energije za domaćinstva u zemljama EU u periodu između druge polovine 2017. i druge polovine 2018. godine u prosjeku povećane za 3,5 odsto. Prosječna cijena u EU za 2018. godinu, uključujući sve takse i PDV, iznosi 21,1 centi po kilovat-satu, a kretale su od 10,1 centa u Bugarskoj do 31,2 centa, koliko iznosi cijena u Danskoj. Promjene cijena električne energije bile su različite po državama. Tako je, primjera radi, u Letoniji došlo do smanjenja od 4,5 odsto, dok je na Kipru došlo do povećanja od 19,6 procenata.

Kada se poredi 2017. i 2018. godina, najveće povećanje cijena električne energije za domaćinstva registrovano je na Kipru 19,6 odsto, u Španiji 13,8 odsto, Holandiji 9,7 odsto, Velikoj Britaniji 8,6 odsto, Irskoj 7,8 odsto, Estoniji 7,5 odsto i Švedskoj sedam procenata. Najveće smanjenje registrovano je u Letoniji 4,5 odsto, Poljskoj 2,5 i Njemačkoj 1,6 odsto.

– Iskazano u eurima, uključujući sve takse i PDV, prosječne cijene električne energije za domaćinstva u drugoj polovini 2018. godine bile su najniže na Kosovu 6,4 centa po kilovat-satu, u Srbiji 7,1 cent i Sjevernoj Makedoniji 7,9 centi, a najviše u Danskoj 31,2 centa, Njemačkoj 30 centi, Belgiji 29,4 centa i Irskoj 25,4 centa – piše u izvještaju.

Podgorica skuplja od Pariza
Kada su u pitanju gradovi, Podgorica je na sličnim pozicijama kao Crna Gora. Kada je u pitanju samo cijena struje, Podgorica je treći najjeftiniji grad sa cijenom od 10,5 centi po kilovat-satu. Jeftiniji od Podgorice su Beograd sa 7,22 centa i Kijev sa 6,64 centa. Najskuplji je Kopenhagen sa 32,3, zatim Berlin sa 30,86, dok je na trećem mjestu Madrid sa 25,14 centi.

Kada se cijene svedu na paritet kupovne moći, onda je Podgorica na sredini ljestvice po skupoći sa 20,75 centi po kilovat-satu. Prosjek u gradovima je 20,97 centi. Sa tom cijenom Podgorica je skuplja od Londona, Budimpešte, Ljubljane, Beča, Pariza, Amsterdama, Štokholma, Luksemburga, Beograda, Helsinkija…

Izvor: dan.co.me

---

Седма сједница Скупштине општине Беране, завршила је са радом дана 09. септембра 2019. године.

На сједници су разматране и усвојене следеће одлуке:

1. Одлука о давању сагласности на Одлуку о кредитном задуживању ДОО “Бенерго“ Беране;
2. Одлука о давању гаранција;
3. Одлука о начину привременог складиштења неопасног грађевинског отпада и условима заштите животне средине;
4. Одлука о одржавању јавних гробља, капела и сахрањивању на територији општине Беране;
5. Одлука o измјенама и допунама Одлуке о зарадама локалних службеника и намјештеника у Општини Беране;

Скупштина није прихватила Одлуку о оснивању Рукометног клуба “Беране 1949“.

На крају засиједања, након разматрања тачке Избори и именовања, Скупштина је изабрала предсједника и чланове Савјета за права лица са инвалидитетом у саставу: Милорад Магделинић, предсједник и чланови: Јелена  Божовић, Виолета Шћеповић, Лидија Кљајић, Ерол Растодер. Такође, Скупштина је донијела одлуке о замјени чланова у радним тијелима. Слиједи краћа пауза између засиједања, а о одржавању Осме сједнице јавност ће бити благовремено обавијештена.

Izvor: berane.me

Богдан је ову поруку објавио дубоко после поноћи по временској зони у Кини, а српске кошаркаше сјутра од 13 часова очекује одлучујући меч у борби за полуфинале СП. Дјелује да ће за Богдана ова ноћ бити непроспавана

Вијест да је погинуо познати музичар и репер Гру потресла је цијелу Србију, а стигла је чак и до Кине гдје српски кошаркаши наступају на овогодишњем Мундобаскету.

Смрт Груа највише је погодила Богдана Богдановића, који се тренутно са екипом припрема за сјутрашњи меч са селекцијом Аргентине у оквиру четвртфинала Мундобаскета.

Богдан се емотивном поруком опростио од свог пријатеља, кога је највјероватније упознао док је наступао у Партизану.

“Почивај у миру, брате…“ написао је Богдановић на свом Инстаграму, преноси Курир.

Богдан је ову поруку објавио дубоко после поноћи по временској зони у Кини, а српске кошаркаше сјутра од 13 часова очекује одлучујући меч у борби за полуфинале СП. Дјелује да ће за Богдана ова ноћ бити непроспавана.

Izvor: In4s.net

U kategoriji podmlatka pobjednička ekipa državnog takmičenja Crvenog krsta bila je Opštinske organizacije Crvenog krsta Budva, dok je drugo mjesto osvojila ekipa prve pomoći OŠ „Milan Vukotić“ iz Golubovaca, a treće ekipa prve pomoći OŠ „Vuk Karadžić“ iz Berana. U kategoriji omladine pobjedu je odnijela ekipa Medicinska škola iz Podgorice, druga je bila ekipa Prve pomoći Opštinske organizacije Crvenog krsta Danilovgrad, a treća Opštinska organizacije Crvenog krsta iz Nikšića. Pobjednici su dobili pehare i medalje, boravak u Subotici i Sutomoru. Na takmičenju učestvovalo je 11 ekipa, odnosno 250 učesnika među kojima i ekipe iz Subotice i Opštine Stari grad. Koordinator za prvu pomoć u Crvenom krstu Crne Gore Igor Jokanović kaže su na radnim poligonima predstavljene realne situacije iz života, a da je vrijeme predviđeno za zadržavanje na svakom poligonu 10 minuta.
Izvor: dan.co.me

PLUŽINE –Prvi Festival folklora u Plužinama održan je u Centru za kulturu i bio je memorijalnog karaktera. Festival, koji će u Plužinama ubuduće biti tradicionalan, nosi ime Slađana Tijanića, mladog Pivljanina koji je u avgustu prošle godine u 31. godini tragično izgubio život. Bio je član KUD-a „Piva“, a njegovi prijatelji odlučili su da u Tijanićevom rodnog gradu organizuju festival koji će okupljati folklorna društva, a održavaće se prvog vikenda u septembru.

Posjetiocima su se narodnim igrama i pjesmom, osim prve postave dječijeg ansambla KUD-a „Piva“, predstavila i društva „Zelengora“ iz Gacka i „Đurđevdansko kolo“ iz Podgorice.

U programu su učestvovali i guslari Maksim Vojvodić i Zdravko Knežević, kao i diplar i frulaš Radovan Suknović. Organizatori su zahvalili Tijanićevoj porodici koja je odobrila da festival nosi njegovo ime, i sponzorima koji su pomogli da se smotra organizuje.

---

Донатор Спомен-музеја за више од 6.000 Срба убијених 1942. у Старом Броду

Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности

У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Дака Давидовић и Спасоје Албијанић.

Као што смо јуче писали, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

Никшићанин Миодраг Дака Давидовић уз Спасоја Албијанића је добротвор овог Спомен-музеја.

Њима је јуче уручена Медаља заслуга за народ.

Многи одговори леже у ријеци Дрини – рекла је  јуче предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.

Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ, пренијела је РТРС.

Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.

Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема „Ђердан од мерџана“ био забрањени крик.

До прије 12 година, када је почела градња спомен – комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту…

Ваља се присјетити, да је Миодраг Дака Давидовић из Никшића стао у ред највећих ктитора српског рода, а храмови које подиже и обнавља постали су место сабирања нашег народа, почев од његове родне Голије, преко Србије, свете српске земље Косова и Метохије, Свете Горе, па до Острошке горе, црногорског Синаја.

Прије седам година његова светост патријарх српски Иринеј одликовао је Давидовића Орденом Светог Саве првог степена, а прије три године, на празник Светог Василија Острошког, од митрополита Амфилохија добио Орден Светог краља Милутина за немјерљив допринос који је дао у обнови манастира Острог и православних светиња широм Црне Горе.

Izvor: in4s.net

Prvi Festival grožđa održan je juče u Crmnici i spojio je simboliku, tradiciju, a i atrakciju gaženja grožđa u buradima uz zabavni program i degustaciju proizvoda bogatog kraja u zaleđu Bara.

Procjenjuje se da u Crmnici ima preko 200. 000 čokota vinove loze. Vinarima je berba grožđa jedan od važnijih događaja u godini. Simbolični početak berbe grožđa obilježen je u selu Limnjani, u vinogradima Ilije Klisića, što je bila uvertira u prvi Festival grožđa.

“Manifestacija, Festival grožđa je falila ovom regionu, Crmnici. Imamo brend, proizvod Vranca koji je uvijek u vrhu kvaliteta svih vina što se tiče crvenih vina. Ne napraviti i obilježiti početak berbe bila bi greška, ali zajedno sa Opštinom i Turističkom organizacijom Bara napravili smo prvu crmničku berbu”, kazao je Klisić ističući zadovoljstvo što je početak berbe obilježen u njegovim vinogradima, u blizini crkve Svetog Tome.

Uz Festival grožđa, degustaciju vina u odličnim podrumima, Crmnica i Limljani imaju šta pokazati i ispričati turistima.

Od potomka jednog od najstarijih plemena Limljana, bratstvo Klisića, portal Jedro saznaje da selo datira još od sedmog vijeka, kada su Klisići naselili Crmnicu. Tada su podigli i crkvu, posvećenu Sv. Tomi, arhitektonsko čudo koje prkosi kako vremenskim nepogodama, tako i zakonima fizike. Opstala je i ostala crkva uprkos klizištu koje je zarotiralo vjerski objekat.

U vrijeme kralja Nikole kroz Crmnicu je prolazio voz Ćiro. Limljani su poznati široj javnosti kada su upisani u Ginisovu knjigu rekorda, kao jedino selo na svijetu sa čak pet željezničkih stanica.

“Nadamo se da će iz godine u godine Festival biti sve bolji i posjećeniji, biti povod dolaska turista u Crmnicu u kojoj razvijamo agroturizam, vinske ceste, aktivni turizam”, kaže Klisić.

Prema njegovim riječima, grožđe u crmničkim vinogradima trebalo bi biti obrano do kraja septembra, ako dozvole meteorološki uslovi.

“Moj predlog je da ukoliko bude sunca, ako vremenske prilike dozvole grožđe treba zadržati u vinogradu što duže. Mislim još nekih 15-ak dana. Svakako, berba je počela i vinari procjenjuju kada će ubrati svoje grožđe”, kaže Klisić koji ima 10.000 čokota vinove loze.

Etnolozi kažu – Vino se pravi u vinogradu, umjeće vinara je – znati kada grožđe ubrati.

Prvi Festival grožđa otvorio je državni sekretar ministarstva održivog razvoja i turizma Damir Davidović.

“Ovo je manifestacija koja slavi ovaj prostor, nasleđe ljudi, kulturološke specifičnosti ovog kraja. Mi se danas nalazimo u jednom od centara, možda ne po broju, ali sigurno po simbolici, centara crnogorskog turizma. Turisti upravo ovdje dolaze zbog nasleđa i vrijednosti ovog prostora, prirodnih ljepota Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Želim da festival prođe uspješno”, kazao je Davidović.

Direktor Turističke organizacije Bar Emil Kukalj istakao je da im je drago što je bio veliki odziv, a među posjetiocima je bilo i mnogo turista.

“Festival koji se organizuje početkom septembra u slavu grožđa, vina, vinogradara, regiona Crmnice generalno može da utiče na povećanje turističkog prometa podsezone što nam je naravno jedan od ciljeva. Svkako naši ciljevi su organizovanje manifestacija u pred i post sezoni kako bi privukli što veći broj gostiju. Takođe, cilj nam je da datume održavanja ovih manifestacija definišemo kako bi se naša privreda na vrijeme pripremila za sklapanje turističkih aranžmana”, naglasio je Kukalj.

Nataša Plamenac, koja se sa suprugom poslednjih godina bavi agroturizmom u Crmnici, kaže da im festival mnogo znači, jer mogu plasirati domaće proizvode, a upotpunjuju i ponudu za turiste.

“Stranci vole crmničko vino”, dodaje Nataša, navodeći da su veoma zadovoljni jer gosti u njihovo domaćinstvo dolaze od aprila.

TO Bar Festival grožđa organizuje zajedno sa Opštinom Bar i Mjesnom zajednicom Crmnica. Organizatori su pripremili posjetiocima veliku količnu grožđa za besplatnu degustaciju.

Takođe, NVU Žene Bara velikog srca su za posjetioce Festivala pripremile od srca specijalitete – slane i slatke od grožđa. Na dva štanda vrijedne žene Bara su pokazale po ko zna koji put umjetnost pripreme gastronomskih specijaliteta – i po ukusu i po dekoraciji.

“Inspirisane Festivalom grožđa, specijalitete smo spremale po receptima naših baka, a u ponudi su i gastronomske delicije novije recepture. Trudile smo se i dale maksimum da napravimo što više specijaliteta od grožđa, suvog i svježeg, kao i sok od grožđa. Ponudili smo gostima Festivala slana i slatka peciva od grožđa, japrake u listu loze, kuglice punjene krupnim zrnima grožđa u crnoj čokoladi, mafine sa suvim grožđem, pogaču…. Sve smo spremile od srca”, kazala je Aleksandra Kosović iz NVU Žene Bara velikog srca.

Atrakcija prvog Festivala grožđa bilo je tradicionalno gaženje grožđa, što je privuklo veliku pažnju posjetioca. Djevojke koje su gazile grožđe nosile su majice sa logom TO Bar. Posebno oduševljenje izazvao je ulazak u burad djevojčica među kojima je najmlađa bila mala Una.

“Namjera nam je da posjetiocima dočaramo kako se u minulim vremenima gazilo grožđe i da tu tradiciju otrgnemo od zaborava”, rekao je Kukalj.

Sledeće godine, najavljuje direktor TO Bar, planiraju upotpuniti Festival grožđa i takmičenjima u različitim kategorijama.

Za prvi Festival grožđa pripremljen je kvalitetan kulturno-zabavni program, u kome su učestvovali kamerni hor „Antivari Musica”, etno grupa „Zora” i pjevač narodne muzike Marinko Rokvić.

“U Virpazaru sam domaći. Vrlo rado i često dolazim na Skadarsko jezero. Volim i uživam u crnogorskim vinima. Čim završim nastup, upotpuniću ugođaj boravka u Virpazaru uz odlično crmničko vino”, kazao je Rokvić.

NE PRESTAJU OSUDE ZBOG ODLUKE VLADE DA SINJAJEVINU PRETVORI U VOJNI POLIGON, PREDLAŽU SE I ALTERNATIVNA RJEŠENJA

Na Sinjajevini se ne smije uspostaviti vojni poligon, jer su se građani jasno izjasnili da su protiv toga, već Vlada treba da, u komunikaciji sa savezničkim državama iz NATO, dogovori korištenje terena za vježbu van granica Crne Gore, poručeno je juče iz Demokratske Crne Gore. Vladina odluka da se na Sinjajevini izgradi vojni poligon i juče je naišla na brojne kritike. Međutim, premijer Duško Marković je izjavio da gradnjom poligona nema ataka na životnu sredinu i da je u interesu odbrane. Vlada stoji iza odluke i taj će interes obezbijediti, kazao je premijer i istakao da jedva čeka najavljene krivične prijave.
– Jedva čekam konkretan postupak po tim prijavama da u sudskom postupku razobličimo manipulatorski pristup onih koji osporavaju odluku Vlade. Vojni poligon je definisan strateškim dokumentima – kaže Marković.
Vlada ne može dovesti, dodao je, u pitanje razvoj vojske kao ključnog segmenta odbrane države i njenih građana.
– I to ćemo raditi bez obzira na pritiske koji nijesu suštinski i ekološki, nego politički i destruktivni – kazao je Marković.
Iz Demokrata su kazali da Vlada, i pored potpisane peticije protiv izgradnje vojnog poligona na Sinjajevini, donosi odluku apsolutno gluva na zahtjeve građana.
– Očigledno je da Vlada nema sluha za želje stanovnika svoje države. Zašto ne slušate glas naroda?! Da li je to „demokratija” kojoj težite – pitaju Demokrate iz Opštinskog odbora Mojkovac.
Navode da je predsjednik Opštine Mojkovac Ranko Mišnić ostao gluv na zahtjev Demokrata da povuče potpis na saglasnost o izgradnji poligona.
– Zatim je ignorisao volju naroda izraženu peticijom. Demokrate Mojkovca zahtijevaju od Mišnića da, zbog svoje samovolje, podnese neopozivu ostavku na mjesto predsjednika opštine. Skandalozne su i izjave ministra Predraga Boškovića da poligon neće devastirati životnu sredinu i uništiti biodiverzitet jednog od najvećih pašnjaka Evrope. Govori o poligonu Krivolak, pa predlažemo Boškoviću da otvori oči i uporedi fotografije naše prelijepe Sinjajevine i pomenutog poligona. Građani Crne Gore peticijom su se izjasnili da ne žele da se od Sinjajevine napravi pustinja. Jasno je da vas, Boškoviću, ne dotiče volja građana. Jasno je da Vas ne zanima kako ćemo mi disati, šta ćemo jesti i piti. Kao članica NATO-a, i Crna Gora može koristiti već postojeće poligone drugih država, zar ne?! Zašto niste uvažili predlog GI „Sačuvajmo Sinjajevinu” i potpisali ugovor sa Republikom Sjevernom Makedonijom o korištenju Krivolaka za svoje potrebe?! Zašto dovodite Sinjajevinu u opasnost ili bilo koji drugi prirodni resurs pored već postojećih poligona? Zašto poligon ne gradite na nekom drugom mjestu u Crnoj Gori, na kojem njegova izgradnja neće negativno uticati na životnu sredinu i lokalno stanovništvo? Dakle, ne problematizujemo izgradnju poligona, već mjesto na kom se planira njegova gradnja, jer čuvamo našu Sinjajevinu i volju građana – poručuju Demokrate.
Konsultant za međunarodne odnose u Koaliciji za održivi razvoj Marko Begović, odgovarajući na navode DPS-a o Sinjajevini, kazao je da ta partija Crnu Goru vidi kao nezavisnu, ali od građana. Ističe da DPS vidi Crnu Goru kao privatno vlasništvo i sredstvo za nezakonito bogaćenje.
– DPS ne doživljava Crnu Goru kao svoju državu, ali ni građane kao svoje sunarodnike jer da je tako ne bi svoje kompanije osnivali po ofšor destinacijama, već bi uredno plaćali porez i na taj način štitili stečenu nezavisnost. Stav da su građanski pritisci u slučaju Sinjajevine politički samo govori u prilog tezi da, osim što su nelegitimni, predstavnici DPS-a u Vladi Crne Gore ispoljavaju začuđujući nivo nepoznavanja propisa države Crne Gore – kaže Begović.
Iz OO SNP Kolašin kažu da o tome ko je veći patriota i ko više voli Crnu Goru govore djela, a ne polemike koje pokušava da proizvede DPS, koje se svode na najniži nivo ozbiljnosti.
– Niste imali ni hrabrosti da se pojavite na zborovima građana kao predstavnici lokalne vlasti, među svoje sugrađane, što odslikava vaš kukavičluk. Bojite se narodnog suda, počevši od predsjednika Opštine, a smijenjenog predsjednika OO DPS-a, koji je javno obećao da neće dati saglasnost mimo volje građana za izgradnju vojnog poligona na Sinjajevini – navode iz SNP-a.

Izvor: dan.co.me

---

Kako bi bilo da ja vježbam u tvojoj kući, piše na fotografiji bika sa Sinjajevine, koju su predstavnici Evropskih zelenih ostavili juče na vratima Misije Crne Gore pri Evropskoj uniji

Kako bi bilo da ja vježbam u tvojoj kući, piše na fotografiji bika sa Sinjajevine koju su predstavnici Evropskih zelenih ostavili juče na vratima Misije Crne Gore pri Evropskoj uniji u Briselu.

Uz tu, na vratima su im ostavili i fotografiju napravljenu tokom nedavne posjete Crnoj Gori na planini na kojoj je Vlada odlučila da gradi poligon.

Na toj fotografiji su predstavnici Evropskih zelenih, mještani i aktivisti Koalicije za održivi razvoj sa transparentom “Sačuvajmo Sinjajevinu”.

Iz Evropskih zelenih i ranije su dali podršku očuvanju te planine, a njihov poslanik u Briselu Tomas Vajs poručio je da Sinjajevina ne smije biti pretvorena u vojno igralište, već treba da se koristi za razvoj poljoprivrede i turizma.

On je najavio da će od Evropske komisije tražiti objašnjenje zašto projekat proglašenja Sinjajevine parkom prirode nije završen, iako je Delegacija EU u Podgorici izdvojila novac za to.

Uprkos protestima mještana i eko-aktivista, performansima KOR-a i izglasanoj peticiji, Vlada je prije dva dana usvojila odluku da se na toj planini uspostavi vojno-strelišni poligon.

Predsjednik Vlade Duško Marković juče je kazao da jedva čeka da predstavnici civilnog sektora učine ono što su najavili nakon usvajanja odluke – podnesu krivične prijave protiv njega i ministra odbrane Predraga Boškovića.

“Jedva čekam da u redovnom sudskom postupku po tim prijavama razgraničimo manipulatorski pristup onih koji osporavaju ovu odluku Vlade”, kazao je on.

Tvrdio je da je vojno-strelišni poligon na Sinjajevini definisan strateškim dokumentima Vlade i države i da se u skladu sa Prostornim planom Crne Gore na vojne objekte primjenjuju strateška i zakonodavna dokumenta za odbranu:

“Dugoročnim razvojem odbrane od 2015. do 2025. taj prostor je namijenjen za aktivnosti Vojske Crne Gore. Zakonom o odbrani je rečeno da su svi drugi dokumenti podređeni interesima odbrane. Dakle, kada je u pitanju nacionalna bezbjednost i sistem odbrane, sa tim nema polemisanja”.

Istakao je da Vlada ne može dovesti u pitanje razvoj Vojske “kao ključnog segmenta odbrane i bezbjednosti države i njenih građana”.
Marković je poručio da će to raditi “bez obzira na pritiske koji nijesu suštinski ekološki, nego politički i destruktivni”:

“To je svojevrsna hibridna aktivnost na Vladu, njene institucije i pravni i ustavni poredak u zemlju. Vlada ima obavezu da ga štiti. Dakle mi tamo ne ugrožavamo životnu sredinu, nego čuvamo”.
Premijer se pohvalio da je Vojska očuvala Lušticu, a potom kritikovao odnos lokalne ulcinjske vlasti prema uvali Valdanos, tvrdeći da na tom prostoru nije bilo devastacije dok je bio pod zaštitom Vojske, a da je “sada napadnut”.

“Dakle, pozivam ove oji žele da razapinju šatore na Sinjajevini, da ih razapnu na Valdanosu i štite taj prostor od kriminalne uzurpacije , njihovih komšija, prijatelja i političkih saboraca”. Dakle, ovdje nema ataka na prirodnu sredinu, nema ugrožavanja životne sredine, ovo je interes odbrane, Vlada stoji iza ovoga i taj će interes obezbijediti”, poručio je Marković.

Zbog odluke Vlade da Vojska vježba na Sinjajevini i juče su reagovale političke partije, ali i civilni sektor.

Od Orava i akademika traže da čuvaju prirodna dobra

Građanski aktivista Mirsad Kurgaš juče je akademicima Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i šefu Delegacije EU u Crnoj Gori Aivu Oravu uručio pisma o uništenju crnogorskih prirodnih dobara i pozvao ih da stanu u zaštitu prirode.

Orav nije primio Kurgaša, koji je ispred zgrade Delegacije EU napravio performans.

“U decembru 2018. je otvoreno poglavlje 27. koje se odnosi na ekologiju. Ako je ovo što se dešava u Crnoj Gori godinama ide u korist zatvaranja tog poglavlja, ne znam ko je ovdje lud. Red bi bio da konačno rade svoj posao, zbog čega su ovdje u Crnoj Gori i zbog čega ih narod Evropske unije plaća i da kažu koliko je kompatibilno istraživanje nafte i gasa u našem podmorju, postavljanje naftnih platformi, koliko je ispravno uništavati Taru koja je pod zaštitom UNESCO-a, izmještatai tok rijeke, betonirati korito i da se na Sinjajevini gradi vojni poligon. Htio sam da pitam Orava šta je sa novcem koji je EU dala da se Sinjajevina proglasi parkom prirode, ako su ga zaista dali”, rekao je Kurgaš.

Nakon što je na ulici ispisao “SOS for Adriatic” službenici Uprave policije (UP) na sat vremena su mu ograničili kretanje, naređujući mu da čeka Komunalnu policiju, koja se nije pojavila.

Izvor: vijesti.me

„Ministar Radunović koji je majke proglasio monstrumima finansija Crne Gore upravo tako dijeli kredite i stanove svima onima koji su učestvovali u prevari stoljeća“, istakla je Željka Savković, predstavnica majki

Oko 150 bivših korisnica naknada za majke troje i više djece protestovalo je danas ispred Skupštine Crne Gore. 

Majke su ponovile da neće odustati od borbe za doživotno stečeno pravo. 

Tvrde da su se novcem ukinutih naknada dijelili povoljni krediti i kupovali stanovi funkcionerima, koji su već imali nekoliko nekretnina. 

Zato su prošetale do Vlade gdje su predale zahtjeve da se i njima riješi stambeno pitanje.

U jeku i znaku afere „Stanovi“, oko 150 bivših korisnica naknada za majke troje i više djece ponovo su izašle na ulicu. 

Traže da im se vrate naknade, ukinute prije više od dvije godine sa obrazloženjme da nema dovoljno novca u budžetu.

„Ministar Radunović koji je majke proglasio monstrumima finansija Crne Gore upravo tako dijeli kredite i stanove svima onima koji su učestvovali u prevari stoljeća“, istakla je Željka Savković, predstavnica majki.

„Da li je to ono što su uzeli od majki, ali su zauzvrat podmitili svakog državnog funkcionera sa stanovima, doći ćemo vam drugi put ispred tih stanova, jer naš običaj je da Vam dođemo na naselje“, rekla je Rosanda Peković iz Bijelog Polja.

Majke su poručile da neće odustati od tužbi u Strazburu

„Nadam se da je pravda dostižna da u Strazburu ne sude zviceri i ostali, da tamo ne dodjeljuju stanove, da sude u korist pravde, nadam se da sude kako su anučili, a ne kako im naređuje vlast“, poručila je Rajka Vemić iz Žabljaka.

Nakon govora ispred Skupštine, majke su prošetale centrom Podgorice

Kratko se zadržavajući na najprometnijoj raskrsnici, protest su završile ispred Vlade gdje su predale zahtjev premijeru Dušku Markoviću u ime više od 22 i po hiljade žena.

„Obraćamo se ovim zahtjevom kako bi ste nam pomogli u rješavanju stambenog pitanja, odnosno odobrili kredit pod povoljnim uslovima, a koji bi namjenski iskoristili za rješavanje stambenog pitanja, s obzirom da ste nam oduzeli zakonom stečeno pravo i tako nas pretvorili u socijalne slučajeve“, poručila je Savković.

Majke se nadaju da će Marković i ostali u Vladi imati imati sluha za njih, kao što su imali za funkcionere kojima su dijelili stanove i kredite pod super povoljnim uslovima, a mnogi od njih su u svom vlasništvu već imali nekoliko nekretnina. 

Izvor: vijesti.me