Категорија: Друштво

Завршени радови на постављању асфалта у улицама Душана Вујошевића (од козметикса до Хотела „С“) и Милоша Малишића (од Хотела „С“ до зграде Основног суда).

POČINJE TRADICIONALNA SPORTSKO-ZABAVNA MANIFESTACIJA

Tradicionalna sportsko-zabavna manifestacija „Šlaufijada Berane 2019”, koju organizuju Opština Berane i Turistička organizacija, održaće se sjutra u 12 časova. Najavljeno je da će uz trku šlaufima i progodan zabavni program biti organizovano takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

– Trka šlaufima na Limu će biti takmičarskog karaktera, dok ostale discipline neće biti organizovane zbog uništenog rečnog korita i nezadovoljavajućeg stanja gradske plaže – poručili su organizatori.

Izvor; dan.co.me

U prostoru gdje je do prije par godina bilo dopisništvo RTVCG, u prizemlju Dvorane Park, otvoren je novi studio javnog servisa RTV Herceg Novi. Svečanost u amfiteatru Hercegnovskog pozorišta, u prisustvu predstavnika lokalne vlasti, preduzeća i ustanova, zvanica iz kulturnog i javnog života, bez opozicionih partija, uz vatromet, pratio je i kratki film o 40-ogodišnjem stasavanju radija.

Simboličnim puštanjem tv signala, mada je on krenuo prošlog mjeseca, predsjednik Opštine, Stevan Katić otvorio je novi moderni studio javnog servisa RTV Herceg Novi, a javnosti poručio:

– Tehnički preduslovi su ispunjeni, slijedi tek najzahtjevniji dio, a mi vjerujemo da kolektiv RTVHN ima energiju, inspiraciju, znanje i volju da kreira programske sadržaje koje ćemo rado slušati, gledati i čitati. RTVHN biće plaforma za razmjenu informacija, ideja i mišljenja, na koju su svi dobrodošli. Vjerujemo da će značajno doprinijeti promociji grada, te predstavljati prozor cijelom svijetu u Herceg Novi – kazao je Katić, dodajući da žele medij koji će svjedočiti o vremenu i događajima, postati neodoljiv dio sjećanja na važne trenutke za grad i medij kome će građani vjerovati.

Predsjednik Savjeta RTVHN dr Savo Niković kazao je da su ponosni, jer su uspjeli što mnogi prije ove vlasti nisu:

– Iskusni radijski lisci i mlade televizijske snage spremne su da vrate nekada prepoznatljiv pučki novski šmek, vodeći se Platonovim riječima: Neka ti usta budu vjerni otkucaji srca – istakao je Niković i na kraju iskazao nadu:

– Da će se radijski signal čuti „tamo daleko“, da će naša televizija biti rado gledana i „onamo i namo“ i pod Durmitorom, na Ali pašinim izvorima, sa željom da svima prenesemo svu ljepotu suncem obasjane Boke, uzdahe mora i mirise soli i bora. Jer, grad koji je imao i ima Njegoša, Iva i Lalića, Ćopića, Luku, Lubardu i Stanića, Kostića i Zuka, to zaista i zaslužuje – riječi su Nikovića.

Kome će dopasti zgrada u Starom gradu?

Radio Herceg Novi je preseljen iz zgrade sa Trga Hercega Stjepana i emitovaće program pod istim krovom kao i Televizija.

– Ovo je faza ekpserimentalnog progama TVHN. Dobijene su dozvole i licence RDC-ea. U naredna tri mjeseca će biti orgnizovana javna rasprava koja se odnosi na programsku šemu i sve što je zakonom predviđeno – kazao je Radiju Jadran predsjednik Opštine, Stevan Katić.

Na pitanje šta će biti sa zgradom u Starom gradu koja je više od tri decenije bila dom Radija Herceg Novi, Katić kaže da će ona za sada biti zatvorena:

– Procijenićemo šta je najbolje. Postoje uvijek dileme da li je Stari grad potrebno oživjeti novim sadržajem. Dogovaramo šta bi bilo najbolje da se uradi ne samo sa tom zgradom nego i sa zgradom Komunalno stambenog preduzeća. Po nama takve insitucije treba izmjestiti iz grada, a taj prostor oplemeniti drugim sadržajima, da li turističko-ugostiteljskim, fakultetima, ali otom potom. U svakom slučaju postoji i veliki broj preduzeća i agencija opštinskih koji su podstanari, pa bi mogli uštedjeti ako bi se mogli smjestit u bivšoj zgradi Radija Herceg Novi- ističe Katić.

Kadrovi

Kadrovska struktura za sada ne prati tehničku opremljenost TVHN, a o tome ko će raditi u televiziji odlučiće Savjet i direktor RTVHN, čija je to nadležnost.

– Oni sagledavaju mogućnosti da preuzmu kadrove Radija za TV. Nama je bio cilj da svi zajedno funkcionišu i dopunjuju se. Biće raspisani konkursi za nove kadrove, koji su neophodni. Neko će u prvoj eksperimentalnoj fazi biti anagažovan za privremene poslove- objašnjava Katić.

Postavlja se pitanje i hoće li biti dovoljno sredstava budžeta za rad RTV HN, od 2% na godišnjem nivou.

– Napravićemo novi ugovor za sljedeću godinu s RTV Herceg Novi. Po Zakonu određeno je finansisranje sa 2% budžeta, vidjećemo koliki će budžet biti za iduću godinu, a imamo još sredstava koja smo ostavljali za finansiranje ostalih medija. Sigurno ćemo kada je riječ o televizijama smanjiti izdatke u značajnoj mjeri u odnosu na prethodne godine. Jer, nemamo više velike potrebe da za promociju Herceg Novog angažujemo ostale televizije – navodi Katić.

O kadrovskim promjenama na čelu RTVHN nije mogao ništa precizno da kaže uprkos raznim kombinacijama koje se mogu čuti u ovdašnjoj javnosti:

Izvor: radiojadran.com

Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет

Српски академик Матија Бећковић у свом стилу је за Телеграф.рс прокоментарисао одлуку црногорских институција о кривичној пријави против поп пjевача Влада Георгиева због његовог наступа у Херцег Новом и пјевању пјесама „Тамо далеко“ и и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Бећковић, који због својих дубокоумних ставова такође има проблема са црногорским властима, а чак је једном приликом проглашен као „персона нон грата“ у Црној Гори.

„Сјајно је за Георгиева то што су Црногорци најавили кривичну пријаву и што се буне због његовог наступа у Херцег Новом. Боље одликовање од њихове кривичне пријаве није могао да добије. Док су њихове институције тако одлучиле, то значи да је Георгиев урадио нешто добро, само нека настави тако. Нису га могли боље одликовати – саркастично је одговорио Бећковић, који је на тај начин истакао шта мисли о таквом мишљењу црногорских институција.

Академик се потом осврнуо и на родољубну песму „Тамо далеко“, која је настала за вријеме Првог свјетског рата на Крфу, услијед пробијања Солунског фронта и подизања морала српским и црногорским војницима, као и савезничким снагама.

„Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет – још једном је огорченост у одговору исказао Бећковић.

На крају је истакао да су црногорске власти отишле на савим неку другу страну и у погрешном правцу.

Њихове власти и институције се на све начине боре против српства и Србије. Редовним поступцима и одлукама доказују да су саучесници „Велике Албаније“, које формално нема, а суштински постоји – изнио је у закључку Матија Бећковић.

Посјетимо, Црогорски покрет (ЦП), који је прије четири године године основан као удружење с циљем да афирмише црногорске вриједности, поднио је кривичну пријаву Врховном државном тужилаштву против Митрополије црногорско-приморске (МЦП) и музичара Влада Георгиева, с образложењем да су починили кривична дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе и изазивања националне, расне и вјерске мржње.

Црногорско Министарство културе саопштило је дан раније да ће поднијети пријаву против Георгиева, организатора манифестације „Трг од ћирилице“ која је одржана у Херцег Новом, и поручило да смотре културе не смију да буду изговор за организацију националистичких скупова, а посебно када се њима негира црногорски идентитет.

Манифестацију “Трг од ћирилице”, коју је у Херцег Новом у уторак званично организовала Митрополија црногорско приморска, обиљежио је наступ Героргијева, који је пјевао „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Из Министарства наводе да су путем разних мултимедијалних садржаја сви могли да виде на који се начин крши читав низ законских одредби, и то на манифестацији јавног карактера.

„Истицање симбола других држава, скрнављење званичне химне Црне Горе уз готово незаобилазне политичке и националистичке поруке, само су неки од елемената због којих ће Министарство културе против организатора концерта поднијети пријаву пред надлежним органима – наводи се у саопштењу.

Одмах посијле овог излагања огласио се и Георгиев који је рекао да би таква одлука била сраман чин и да „свако ко мисли да је „Тамо далеко“ увредљива пјесма треба да се стиди.

„Оптужују Србе за своје поријекло и лозу. Никад нисам чуо да се било ко побунио кад се на фештама у Боки развије хрватска застава. Мени то никад није засметало. Ко год да је “Тамо далеко“ повезао са мржњом треба да пропадне у земљу од стида, а одатле затим да потражи озбиљну лекарску помоћ. Ја сам рођени Новљанин и Црну Гору волим као једно од моја два ока у глави. Господо, престаните да вријеђате. Зауставите се кад осјетите да ће имало мржње изаћи из вас – рекао је Георгиев.

Izvor: in4s.net

Poslanici Skupštine Crne Gore potrošili su u 2018. godini više od pola miliona eura za službena putovanja, tačnije 557.316 eura, pokazao je Izvještaj o radu Skupštine za prošlu godinu.

U dokumentu objavljenom na sajtu parlamenta, navodi se da su ukupni izdaci Skupštine u 2018. godini iznosili 7.867.755 eura, od čega je, kako se navodi na program unaređenja zakonodavne infrastrukture (putovanja poslanika, plate poslanika, telefonski troškovi) potrošeno 3.771.882, dok je za program administracije potrošeno 3.995.872 eura.

Najviše novca potrošeno je na poslaničke bruto zarade i doprinose i to 2.598.081 euro.

Ovaj iznos primio je 81 poslanik, od kojih osam poslanika Demokrata, koji bojkotuju rad parlamenta od 2016. godine.

Za naknade za stanovanje i odvojeni život, poslanici su dobili 14.870 eura.

Ove naknade odnose se na poslanike koji nijesu iz Podgorice, gdje moraju biti smješteni radi dolaska na skupštinska zasijedanja.

Poslanici nijesu bili pretjerano zainteresovani za stručno usavršavanje, pa je za ove usluge potrošeno 976 eura, dok je za telefonske račune potrošeno od 1. januara 2018. do 31.decembra 2018. skoro 70.000 eura.

Gorivo koje su za službene automobile potrošili poslanici koštalo je prema izvještaju 35.412 eura. Kada je u pitanju skupštinska administracija, najviše novca potrošeno je na bruto zarade i doprinose, 2.722.391 euro, dok su članove službe skupštine putovanja koštala 69.837 eura. Iako je za jubilarne nagrade budžetom bilo predviđeno 2000 eura, potrošeno je samo 436 eura.

Izvor: rtcg.me

Današnji vlastodršci rade što i bezbožni carevi prije njih

Svetom arhijerejskom liturgijom, slavskom litijom i blagosiljanjem slavskog kolača u Podgorici je juče proslavljen praznik Svetih mučenika Makaveja – slava istoimene crkve u naselju Tološi. Liturgiju je, uz sasluženje sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske, služio mitropolit Amfilohije. Kako prenosi sajt Mitropolije, u liturgijskoj propovijedi mitropolit Amfilohije je podsjetio da se na ovaj dan slavi i iznošenje Časnoga Krsta, podsjećajući da su braća Makaveji s majkom, a koji su živjeli 200 godina prije Hrista, svoje živote položili braneći svetinju Božju i zakon Božji. Povukavši analogiju s današnjim vremenom, mitropolit je Amfilohije je naglasio da i sami svjedočimo da se ništa nije promijenilo od vremena drevnih bezbožnih vlastoljubaca i careva.
– Nastavlja se progon imena Božjeg, gaženje po Crkvi Božjoj… Evo sad donose zakone da otimaju hramove, kao što su radili oni bezbožni carevi i kraljevi u vrijeme braće Makaveja. Ali, jedno je sigurno: Časni Krst je onaj koji pobjeđuje, pobjednici su oni koji stradaju kao braća Makaveji, koji su tjelesno poginuli sa majkom svojom, ali su ostali da se pamte do naših vremena. Svetinje, koje se podižu u slavu Božju, a u čast njihovu, evo nastavljaju da vaskrsavaju da kroz njih vaskrsava istinska i prava vjera, prava Crkva Božja, pravo sabranje u ime Oca i Sina i Duha Svetoga, Boga našega – poručio je mitropolit Amfilohije.
Nakon pričešća vjernih, mitropolit Amfilohije je predvodio litiju oko hrama, a onda blagosiljao i prelomio slavski kolač. Mitropolit Amfilohije je na kraju čestitao slavu sabranima, a domaćin slave Budimir Vidaković predao je domaćinstvo za narednu godinu Mišku Radonjiću.
Starješina hrama protojerej Predrag Šćepanović zahvalio je mitropolitu Amfilohiju, sveštenicima i vjernicima koji su prisustvom uveličali svetkovinu.
– I hvala našem Budu Vidakoviću i bratstvu Vidakovića koji su nas ovako lijepo ugostili. Neka Bog blagoslovi njihove njive i vinograde, i na prvom mjestu zdravu dječicu. Da se rađaju u njihovim domovima, i u svim domovima“, kazao je otac Predrag.

Izvor: dan.co.me

“Opština Plužine postala najbrže rastuća turistička destinacija u Crnoj Gori. Shodno, doduše još uvijek nezvaničnim podacima iz NTO CG, ovu opštinu je u odnosu na isti period lani posjetilo 30% više gostiju”, naveo je za Portal Analitika član Savjeta za upravljanje Parkom prirode Piva, Veselin Luburić.

Razlozi razvoja turizma u ovoj opštini jesu fantastični prirodni pejzaži, nova turistička i putna infrastruktura, novi, savremeno urađeni restorani, eko i etno sela, rafting naljepšim diljelom rijeke Tare ( od Brštanovice do Šćepan polja), splavarenje Pivskim jezerom, ali I mogućnost planinarski pohoda na najvisočije planinarske vrhove.

“Svemu tome je doprinio Park prirode “Piva“, koji je bio ključni pokretač razvoja održivih oblika turizma na ovom području Crne Gore”, dodaje Luburić.

Park je zaštićenim područjem zvanično proglašen na Dan planete Zemlje, 22.aprila 2015., a operativno je počeo sa radom naredne godine.

“Od tog perioda do današnjih dana park je inicirao izgradnju novih puteva koji povezuju turističke mikro cjeline u opštini, izgradnju nove turističke infrastrukture, poboljšanju uslova za kvalitetan i bezbjedan rafting i splavarenje rijekom Tarom, postavljanje turističke signalizacije na najfrekvetnijim lokalitetima, markiranje i remarkiranje više desetina pješačkih, planinarskih, biciklističkih i edukativnih staza”, ističe Luburić.

Tokom prvih osam mjeseci Park prirode “Piva“  bio je organizator brojnih manifestacija, kulturnih i sportskih događaja.

“Tako je park učestvovao u organizaciji destetog muzičkog festivala “Bedem festa“ koji je simbolično počeo u Plužinama pod sloganom “Radujsmo se“, gdje je na gradskom amfiteatru nastupio Plastik Sunday, Sana Garić i Alex Petrov. Istog mjeseca održaan je koncert Bojane i Nikole Peković, a zatim je upriličen koncert Sankt Peterburškog doma muzike –“Ambasada umjetnosti“, gdje su se publici predstavili laureati sa međunarodnih takmičenja: Aleksandra Vasiljev, Elisaveta Ivanova I evgenij Savaljev. U poslednjoj sedmici juna organizovan je tradicionalni planinarski pohod na Veliki Vitao, koji je okupio veliki broj zaljubljenika u planinarenje”, objašnjava Luburić.

Tokom jula mjjeseca nastavljeno je sa bogatim kulturno-umjetničkim programom, te je treću godinu zaredom iz Plužina započeta manifestacija “Party bus“. Prošlog mjeseca na gradskom amfiteatru svoj nastup su imali : Električni orgazam, Prti Bee i Rudolf.

“U toku je izrada nove Android aplikacije koja ima funkciju kvalitetnije on-line prezentacije, gdje će milioni ljudi putem pomenute mobilne aplikacije moći da se upoznaju sa svim turističkim atrakcijama, motivima, legendama, gastro ponudom i sl. Takođe, od ove godine je u punoj funkciji i Centar za posjetioce na Šćepan polju. Možemo utvrditi da se turizam u Pivi događa na pravi način i da ovo područje po prirodnim ljepotama i vrijednostima jedno  od najljepših u kontinentalnom dijelu Crne Gore svoju punu afirmaciju i turistički razvoj tek treba da očekuje”, zaključuje Luburić za Portal Analitika ”, navodi Luburić.

Izvor: portalanalitika.me

Danas je u Herceg Novom saborno proslavljena slava zaštitnika grada, Prenos moštiju Svetog Arhiđakona Stefana. Tim povodom Svetu arhijerejsku liturgiju  služili su mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, episkop Budmiljansko-nikšićki Joanikije i umirovljeni episkop Atanasije Jevtić, koji je u besjedi govorio o Svetom Arhiđakonu Stefanu, ali i vezama manastira Savine i Tvrdoš.

Slavlje je nastvaljeno Svetostefanskim crkvenim narodnim saborom gdje se Pravoslavni Episkopski Savjet CG zajedno sa vjernicima opredijelio prema Predlogu zakona kojim Vlada CG namjerava da srpsku crkvu u CG i Boki liši njenog vjekovnog nasleđa. U Proglasu je koji je pročitao novoizabrani iguman manastira Savina Makarije inaveden istorijat Pravoslavne crkve u Boki Kotorskoj, a posebno naglašeno da narod Boke Kotorske, poznajući svoju istoriju, zna da su u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, oblasti Crne Gore sa Metohijom ušle u Zetsku banovinu, uključujući prvi put i Boku Kotorsku.

Boka Kotorska je od 1870. do 1931. godine imala zasebnu Bokokotorsku i Dubrovačku eparhiju kojoj je zaštitnik bio Sveti Sava. Ujedinila se u Srpsku Patrijaršiju direktno i nastavila svoj život do spajanja sa Mitropolijom crnogorskom 1932. godine. Godine 1918., a koja je ključna za pomenuti Predlog zakona, Boka Kotorska i njena Srpska pravoslavna eparhija nemaju veze sa Crnom Gorom. (Inače, Boka je, od davnina, duhovno pripadala Zetskoj i Humskoj episkopiji koje je osnovao Sveti Sava još 1219. godine.) Formiranjem NR Crne Gore, dolaskom komunističke vlasti, Boka Kotorska je 1945. na skupu održanom u Herceg Novom, iz drugog pokušaja, „ugurana“ u Republiku Crnu Goru, a prvi put u svojoj istoriji je ušla, i to bez demokratske procedure, u nezavisnu Crnu Goru 2006. godine.

U proglasu je data i istorija iz 18. vijeka kada su novski Bokelji dobili samoupravu Topaljsku komunitad.

-Danas i ovdje, na tragu svojih predaka, potvrđujemo stav Trojičindanskog sabora u Podgorici o ovom predlogu zakona, proiznoseći opet glas Crkve i naroda u vezi sa namjerom Vlade Crne Gore da Pravoslavnu Crkvu Srpsku u Crnoj Gori i Boki liši njenog nasljeđa. Odnos koji Vlada Crne Gore bude imala prema imovini Pravoslavne Crkve Srpske u Boki i Crnoj Gori u narednom periodu opredijeliće odluke Velikog bokeškog crkveno-narodnog sabora koji je u pripremi, zaključeno je u proglasu koji su potpisali Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh Sveštenog trona Pećkog g. Amfilohije, Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije,Episkop mileševski Atanasije,Episkop zahumsko-hercegovački  Dimitrije,Episkop dioklijski Metodije i Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) i svo pravoslavno sveštenstvo i monaštvo Boke Kotorske.

Na Svetostefanskom saboru Marko Carević , predsjednik opštine Budva, pozvao je Bokelje na jedinstvo. U ime Matice Boke  govorio je predsjednik Željko Komnenović, koji je naglasio da Boka Kotorska danas čuva preko 70% materijalnog kulturnog blaga u CG, ima preko 200 manastira i crkava i pokazala se kroz vjekove, a dokazuje se i danas kao čuvar svoje tradacije i srpskog pravoslavnog bića:

– Da je aktelna vlast u Podgorici riješena da se po svaku cijenu obračuna sa korijenima, vjerskom slobodom, tradicijom i duhovnošću pravoslavnog naroda postalo je jasno 2015. kada im nije prošao prvi pokušaj uspostavljanja tzv Zakona o slobodi vjeroispovjesti koji tu slobodu jemči svim vjernicima sem nama, pravoslavnom narodu Boke, Crne Gore i brda.. , kazao je Komnenović dajući pregled istorije naroda Boke koji je uvjek živio u slozi sa braćom rimokatolicima.

-Svi stanovnici Boke iako su politički legalisti i lojalni državi u kojoj žive , dobro pamte kako je 1945. Boka kotorska prisjedinjena CG pod tačkom razno, ali pamte da se po oslobođenju u Velikom ratu, Bokokotorska episkopija ujedinila u Srpsku pravoslavnu crkvu direktno preko Patrijeršije u Beogradu, a ne preko Cetinja.  To moraju znati i predstavnici vlasti u CG i da dobro razmisle o sledećim koracima. Zbog toga na ovom svetom mjestu kreatorima novih, opasnih podijela,koji ugrožavaju opstanak našeg naroda, možemo poručiti da pravoslavni narod Boke kotorske ne pristaje da preda hramove, crkve manastire i grobove predaka, ateistima i avanturistima, koji se kriju iza države, i da će svojim životom i molitvom braniti svoje svetinje.  Nije pametno iskušavati mudre i slobodarske Bokelje koji znaju za riječ svetog kneza Lazara „Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave“ , zaključio je Komnenović.

Na kraju skupa u ime grada HN obratio se predsjednik opštine Stevan Katić, koji je čestitajući slavu, naglsio da preglog zakona nije prihvatljiv i da ga Herceg Novi i Bokelji nikada neće prihvatiti:

– Rodoljubivi Novljani su uvjek okrenuti progresivnom napretku, a to dokazuju brojne zadužbine u našem gradu. Svi ovi objekti su nažalost u vlasništvu države i većinom u ruševnom stanju  i grad ne može da utiče na njih. Predloženo riješenje Zakona imaće samo negativne posledice i vodi polarizaciji i ovako podijeljenog našeg društva. Ponosni smo što je nakon Podgorice, Herceg Novi izabran za drugi Crkveni narodni sabor i što će i danas odjeknuti poruka da je naš narod protiv ovakvog zakona, kazao je Katić.

Održan je i kulturno-umjetnički program.

Izvor: radiohercegnovi.net

Predsjednik Sobnora Crne Gore Radojica Radojević boravio je minulih dana u slobodarskoj i bratskoj Banjaluci,gdje je prisustvovao proslavi dana ustanka naroda ovog kraja.U delegaciji crnogorskog Sobnora sa njim je bio i sekretar podgoričkog odbora ove organizacije Djordje Selić.
Radojević je govorio na svečanosti ,na brdu Banj iznad Banjaluke.Podsjetio je na izuzetno prisne odnose boračkih organizacija Beograda,Banjaluke i Podgorice,koji su prije pet godina potpisali Povelju o saradnji.U sklopu obelježavanja ovih značajnih istorijskih datuma,naša delegacija se susrela i sa Gradonačelnikom Banjaluke-Igorom Radojičićem.
Svijetle datume iz naše slavne istorije moramo obilježavati,i podsećati mladje naraštaje na herojstvo njihovih očeva i djedova,koji su se borili za slobodu naših naroda,čulo se na ovom skupu.

Okupili se kraj svoje saborne crkve, da potomci ne zaborave slavne pretke

NIKŠIĆ – Iako baštine tradiciju dugu oko 350 godina, bratstvo Perović iz banjskog sela Macavare prvi put je saborovalo ove godine. Bratstvenici su se okupili na svetoj liturgiji koju je u crkvi Sv. Jovana Krstitelja u njihovom selu služio banjsko-rudinski paroh Radenko Koprivica. U zavičajne Macavare došli su mladi Perovići da se upoznaju, a stariji da se vide i porazgovaraju. U to mjesto njihovi preci, braća Pero i Mirko, doselili su se iz Pješivačkog dola gdje su se prezivali Pavićević. Kada su oformili svoje porodice, razdvojili su se. Perovi potomci odlaze u Staro selo gdje nastaje prva naseobina Perovića, ali su istorijske okolnosti uzrokovale da se bratstvo u više navrata raseljavalo.

Gosti na njihovom prvom saboru bili su predstavnici starih bratstvenika Pavićevića iz Pješivačkog dola, zatim Perovići iz Golije, sela Danići kod Gacka, kao i rođačkog bratstva Mirković iz Macavara. U ime Pavićevića, bratstvenicima se obratio Božidar Pavićević, a u ime Perovića iz sela Trepča koje pripada Rudinama Dragutin Perović.