Категорија: Друштво

Пројекат “Једнаке могућности за све ” спроводи доо “Водовод и канализација” Беране , партнер на пројекту је Општина Беране која има позитивну праксу у имплементацији пројеката за особе са инвалидитетом, а финансира га у склопу програма професионалне рехабилитације и активне политике запошљавања и запошљавања особа са инвалидитетом Завод за запошљавање  Црне Горе.

Додјелом сертификата полазницима,  завршена је обука у оквиру пројекта  “Једнаке могућности за све”, чији је циљ унапређење положаја ОСИ у Црној Гори , њихово укључивање у свим областима друштва на равноправној основи, као и повећање знања и компетенција и запошљавање након стицања истих.

Пројекат траје годину дана, а обука полазника трајала је три мјесеца, казала је пројект менаџер Маријана Марјановић.

“Обуку за административне раднике спроводила је ОШ “Вук Караџић”, док је Водовод као носилац пројекта спровео обуку за водоинсталатере. По два полазника, која су се обучила за водоинсталатера и административног радника, остаће да раде у Општини и Водоводу наредних шест мјесеци“, истакла је Марјановић.

Помоћница секретара за инвестиције и пројекат Маја Пешић подсјетила је да је вриједност овог пројекта 45 хиљада еура.

“Пројектом је предвиђено да, након радног ангажмана два полазника у трајању од шест мјесеци, једна особа која је прошла обуку буде примљена на одређено вријеме у радни однос у Општини Беране. Исти поступак биће спроведен и у Д.О.О. “Водовод и канализација”, појаснила је Пешић.

Сертификате полазницима који су се обучавали за рад у Водоводу уручио је директор овог предузећа Вуко Тодоровић, а полазницима који су се обучавали за административног радника, потпредсједник Општине Беране Марко Лалевић.

Izvor: berane.me

Škola srpskog jezika da postane tradicionalna

HERCEG NOVI – U Opštini Herceg Novi juče je upriličen prijem za predstavnike Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori i polaznike Ljetne škole srpskog jezika, koje su pozdravili predsjednik opštine Stevan Katić i konzul Republike Srbije u Herceg Novom Zoran Dojčinović.

Katić je polaznicima škole srpskog jezika, koja se održava u Igalu od 10. do 31. avgusta, poželio dobrodošlicu, a organizatorima poručio da se nada da će škola postati tradicionalno okupljanje mladih ljudi iz cijelog svijeta.

– Drago mi je što ćete nova iskustva da steknete u našem gradu. Herceg Novi je grad duge istorije, ali i grad nobelovca Iva Andrića, vladike Petra II Petrovića Njegoša, grad najznačajnijih umjetnika, slikara i književnika – kazao je Katić.

Konzul Dojčinović zahvalio je Matici srpskoj – Društvu članova u Crnoj Gori na odabiru Herceg Novog za održavanje ljetne škole, jer se radi o važnom projektu za srpski narod, kulturu i književnost.

– Zahvalio bih i Opštini Herceg Novi koja je iskazala proaktivan pristup još dok je ovaj projekat bio u začetku, uz maksimalno pruženu logističku pomoć. Generalni konzulat s pažnjom prati rad Matice srpske i podržava njen rad, i u svom domenu, a u dogovoru sa Maticom srpskom – Društvom članova u Crnoj Gori, podržaćemo ovaj projekat da lakše i ljepše ostvarite zadate ciljeva – poručio je Dojčinović.

Mladi žele da se čuje njihov glas

CETINjE – Povodom obilježavanja Međunarodnog dana mladih, juče su na Dvorskom trgu organizovane različite radionice koje su pripremile navladine organizacije sa Cetinja, iz Budve i Podgorice, kao i Omladinski klub iz Budve, a uz podršku Prestonice Cetinje, lokalne turističke organizacije i Fonda za aktivno građanstvo.

Aktivistkinja NVO „Građanski kreativni centar” sa Cetinja Bojana Ivanović kazala je da mladi imaju potrebu da budu više primijećeni i da se čuje njihov glas.

– Manjak je aktivnosti kao što je ova gdje mladi mogu slobodno da iskažu svoje mišljenje, posebno kada su u pitanju teme seksualnosti, reproduktivnog seksualnog zdravlja i zdravih veza – rekla je Ivanovićeva.

– Mladima treba pružiti priliku da rade. Druga potreba je bolja informisanost. Odgovornost nas koji organizujemo ovakve stvari je da nađemo adekvatan model informisanja mladih. „Prima” se u tom smislu odlučila za društvene mreže, jer su tamo mladi i mi treba da idemo za njima – kazala je Aida Ivanović Perović iz NVO „Prima”.

Aktivistkinja Katarina Vukadinović, koja vodi Omladinski klub u Budvi, smatra da veliki broj mladih odlazi iz naše zemlje zbog nesklada obrazovnog sistema i vrijednosti kojima oni teže.

Jugoslav Radović iz Centra za omladinsku edukaciju kazao je da su zainteresovani juče na Dvorskom trgu mogli da dobiju i Evropsku omladinsku karticu koju već sada koristi 3.500 mladih iz Crne Gore, uz pokroviteljstvo Ministarstva sporta i mladih.

Sekretarijat za kulturu, sport i mlade prestonice priredio je u parku „13. jul” umjetnički program u sklopu kog su nastupili mladi i talentovani stvaraoci iz svih obrazovnih ustanova sa Cetinja.

Izvor: dan.co.me

Поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и 630 година Косовске битке, хуманитарна фондација „Делије“ синоћ је на Канли кули у Херцег Новом организовала 29. хуманитарни концерт „За наше Косово и Метохију“.

Народ Црне Горе није заборавио своју браћу на Космету, а у прилог томе говори и овај видео гдје је публика на ногама и уз Влада Георгијева пјева пјесму „Тамо далеко“

Концерт „За наше Косово и Метохију“  у склопу је овогодишње манифестације „Трга од ћирилице“ у организацији црквене општине Херцег Нови — Митрополије црногорско-приморске.

Izvor: in4s.net

Обиљежава се Међународни Дан младих

Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен  у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника

Широм свијета данас се обиљежава Дан младих, који има за сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине. У Црној Гори, нажалост, овај дан све мање и маље младих људи обиљежава, јер већина одлази из својих градова у друге државе у потрази за бољим животом.

Црвени аларм одавно се огласио у Црној Гори када је у питању тренд исељавања из државе, али надлежне институције, чини се, да су нијеме и глуве за овај проблем.

Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен  у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника.

О томе зашто млади људи „бјеже“ из Црне Горе, колико је лоше економско уређење утицало на масовна исељавања, разговарали смо Вуком Вујисићем, једним од иницијатора покретања кампање „Нећу да идем“ која има за циљ да афирмише младе, да ипак, остану у Црној Гори.

„Кампања  „Нећу да идем“ је првобитно покренута у БИХ , јер и они такође имају проблем са негативним трендом одласка младих у иностранство. Ми смо кампању започели у Црној Гори јер смо видјели да све више наших пријатеља, другова и познаника одлази из земље у потрази за бољим животом. Тек касније смо схватили да се ради о веома опасном проблему по цјелокупно друштво јер Црна Гора је мала држава у којој живи нешто више од пола милиона становника, а ако се овај тренд одласка настави за пар година скоро да ће се број младих људи у Црној Гори преполовити. Забрињавајуће је то да држава до сада није водила евиденцију о одласку људи из Црне Горе , а знамо да многи оду а остану пријављени овдје . Политичари и доносиоци одлука до скоро  уопште нису говорили о овом проблему“, каже Вујисић.

Он додаје, да циљ није само да актуелизује проблем и да  мотивише младе људе да остану, већ да кроз разговоре са младима и истраживањима пронађу проблеме који тјерају младе одавде и да покушају  да натјерају  доносиоце одлука и друштво да их заједно решавају.

„Сваки други млади човјек планира да напусти Црну Гору а тај тренд само расте , млади већином одлазе због егзистенције тј. економских разлога чак њих 72% показују  ФЕС-ова истраживања и сматрамо да је ово проблем који се мора што прије решавати да сви заједно као друштво ујединимо снаге и почнемо да радимо на томе“,  објашњава он.

Казао је, да је кампања наишла на сјајне криктике, али и да су кроз кампању примијетили да млада популација Црне Горе одлази свакодневно из државе у друге Европске земље, а један дио њих се одлучи да посао и бољи живот потражи у Америци.

„Доста људи подржава кампању, али на прву лопту наилазимо на отпор јер многи кажу да је супер то што радимо, али не могу да нас подрже јер желе да оду. Наравно и многи људи у екипи „нећу да идем“ размишља да оде , али прије него што оду желе да покушају да промјене положај младих и да се кроз иницијативу изборимо за бољу социјалну и економску политику према младима. Позивамо све људе да прије него што оду подрже кампању и покушају да заједно са нама мијењају, јер ако не покушамо и побјегнемо без боре никад нећемо знати јесмо ли могли да успијемо“, нагласио је Вујусић.

Он даље објашњава које су то идеје, којима би, уколико се реализију, у многоме утицале да се смањи тренд исељавања становника из Црне Горе.

„Држава би морала да младим паровима обезбиједи повољне станове као у Скандинавији гдје би плаћали минималну ренту и режује. Тражићемо да се врати дјечји додатак и да се побољша политика подстицаја младих предузетника као и увођење бесповратних кредита за младе пољопривреднике. Садашњи систем не омогућава младима да раде и да од тога стварају, већ се све своди на преживљавање. Држава мора да омогући младима услове да раде, зарађују и да формирају породицу, јер то је држава социјалне правде, а то пише у Уставу ЦГ“, рекао је Вујисић.

На крају је позвао све младе, али и остале да подрже кампању и да заједно дођу до решења, док не буде касно.

„Млади желе да раде, чист доказ за то је,  да је њих преко 6000 хиљада од почетка године  отишло да ради у иностранству,  гдје су много бољи услови чак и за странце . Омогућимо младима да живе и стварају у Црној Гори! Нећу да идем“, закључио је Вијисић.

Магистар филозофије Феђа Павловић сматра да разлога за емиграцију има колико и емиграната.

„Озбиљна је то животна одлука – спаковати куфер и закорачити у непознато – тешка, комплексна, лична и у принципу несводива на микроекономску, друштвено-политичку или било какву другу рачуницу“, каже Павловић у разговору за портал  ИН4С.

Истиче, да ваља примијетити двије ствари.

„Прво, проблем емиграције није исто што и проблем тзв. „одлива мозгова“ – не напуштају нас најбољи ђаци, већ одлази ко год има икакву прилику да пође. Одлазе људи у печалбу да перу судове у Франкфурту и Бечу, да беру конопљу по Калифорнији и оправљају аута у радњи код рођака у Шведској. Није то, дакле, никаква „елитна“ емиграција ултраамбициозних каријериста за чије је планове Црна Гора превише мала, него општенародна бјежанија „трбухом за крухом“ – то јест, за могућношћу да се заради толико да се од те плате може живјети пристојно“,  објашњава.

Наш саговорник додаје, да је црногорска владајућа елита потпуно свјесна проблема високе стопе емиграције – како чињеничног стања, тако и његових узрока – те да по том питању не ради ништа.

„А зашто би? Не вјерујем да црногорска владајућа елита ово питање доживљава као сопствени политички проблем, нити као материјал за потенцијалну кризу легитимитета. Знате како кажу, емиграција је гласање ногама. Да, да… међутим, на изборима се гласа рукама, а ваљда сви знамо за кога гласа она црногорска дијаспора која у Црну Гору сврати на изборни дан“, закључује Павловић.

ЦГО: 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору

Центар за Грађанско образовање истиче да је положај младих у Црној Гори неповољан и они остају једна од најмаргинализованијих група, додајући да изостаје системски одговор државе на проблеме са којима се суочава та популација.

Они су подсjетили да подаци из Студије о младима у Црној Гори 2018/19 опомињу да 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору у потрази за бољом будућношћу.

„Под хитно се мора рјешавати и хронични проблем неусклађености између понуде образовања и потреба тржишта рада, кроз бољу комуникацију образовних институција, предузећа и других сектора друштва и израду заједничких планова у циљу формулисања стратешког одговора на овај проблем“, оцијенио је Сарадник на програмима у ЦГО, Милош Кнежевић.

Izvor: in4s.net

Očistili Plašnicu, uživali u prirodi

KOLAŠIN – Predškolska ustanova „Svetionik” iz Bara, u saradnji sa nevladinom organizacijom „Natura” i Komunalnim preduzećem iz Kolašina, organizovala je akciju čišćenja rijeke Plašnice, u selu Lipovo.

U akciji su učestvovali zaposleni i volonteri pomenutih ustanova, zajedno s djecom učesnicima događaja „Eko kamp Kolašin”, u organizaciji predškolske ustanove „Svetionik”.

– Humani učesnici akcije napunili su 12 velikih vrća otpada izvađenog iz ove divne rijeke koja napokon može, pročišćena, lako da teče. U narednim danima djeca predškolskog i školskog uzrasta u sklopu eko-kampa uživaće u organizovanim edukativnim igrama pored rijeke – kazala je Ivana Durutović, direktorica vrtića „Svetionik” iz Bara.

Ona je takođe istakla da su djeca u sklopu četvorodnevnog kampa posjetila NP Biogradska gora, Ski-centar Kolašin 1600, avanturistički park i uživala u vožnji žičarom, jahanju konja i u prirodnim ljepotama koje nudi grad na Tari.

– Čišćenje rijeke s volonterima organizacije „Natura” uticalo je pozitivno na djecu, jer se na ovaj način od malih nogu podiže svijest o očuvanju prirodnih ljepota – istakla je Durutovićeva.

Izvor: dan.co.me

FEDERICO BERTI NA FESTIVALU ULIČNIH SVIRAČA U NIKŠIĆU

Zvuke italijanske muzike na četvrtom Festivalu uličnih svirača donijeće Federiko Berti koji je, očaran pričom o narodnom heroju Ljubu Čupiću i njegovom „osmjehu prkosa”, za tu priliku specijalno napisao muziku za popularnu italijansku partizansku pjesmu „Te crne brigade” i posvetio je, Nikšiću, Crnoj Gori i besmrtnom heroju.

– U Crnoj Gori ću biti 31.avgusta kao italijanski čovjek orkestar, plesaću i pjevati na ulici. Čekam te – poručio je Berti na svojoj veb stranici.

On u nastavku donosi čitavu priču o Ljubu Čupiću upoznajući svoje pratioce sa legendarnim herojem koji je život izgubio veličajući ideale slobode.

BIJELO POLjE – Na praznik Svetog Velikomučenika Pantelejmona u istoimenom manastiru u mjestu Samograd kod Bijelog Polja arhijerejskom liturgijom, koju je služio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije s brojnim sveštenstvom i monaštvom, proslavljena je hramovna slava.

Episkop Joanikije je kazao da u ovo najljepše doba godine, pored Svetog Velikomučenika Pantelejmona, proslavljamo i Svetog Klimenta Ohridskog.

Vladika je kazao da su u Samogradu temelji svetinje izronili ispod lica zemlje prizivajući nas ovom svetom mjestu.

– Evo već 15 godina se ovdje sabiramo i vršimo svete službe i upoznajemo se s tajnama ove svetinje. Našli smo i svete ktitorske mošti, žute se kao vosak. Ktitorski grob i donje i gornje crkve je ovdje. I mi se tako upućujemo u svoju prošlost i u vjekove koji su obilježeni djelovanjem svete vjere pravoslavne. Vjekove koji su iza nas, ali to za nas nije prošlost mrtva koja ništa ne znači, nego su to naši korijeni, naši temelji i svjesni smo iz kojih smo temelja iznikli i iz kojih smo korijena izrasli. Evo, danas slavimo dva velika svetitelja, jednog iz prvih hrišćanskih vremena, a drugog iz prvih vremena hrišćanstva kod Slovena – Svetoga Velikomučenika Pantelejmona, koga slavi cijeli pravoslavni svijet. Velikoga iscjelitelja, brzoga pomoćnika u svim nevoljama. Velikoga Božijeg ugodnika koji je Bogu ugodio i dok je bio na zemlji, naročito svojom mučeničkom krvlju, a poslije toga i blagodatnim zastupništvom za sve hrišćane koji mu se mole. Mnogi su hramovi i manastiri njemu posvećeni, poput ruskog manastira na Svetoj Gori, gdje se nalazi njegova sveta lobanja. A Sveti Kliment Ohridski, učenik je svete braće Kirila i Metodija. Nastavljač njihovog djela, propovijedi i Jevanđelja Hristovoga kod svih plemena. Razvio je sa svojim bratom Naumom Ohridskim veliku prosvjetnu književnu djelatnost, propovijedajući Jevanđelje Slovenima, opismenjavajući ih. I duboko smo uvjereni da smo hrišćanstvo u ovim krajevima primili od tog ognjišta ohridskog, pa ćemo ubuduće podjednako ovdje pominjati i Svetoga Klimenta zajedno sa Svetim Velikomučenikom Pantelejmonom – besjedio je vladika Joanikije.

Vladika Joanikije je kazao da nas Samograd sabira, prosvjećuje, vraća u pamet, nama samima i jedne drugima, privodi nas Bogu i svetima.

– Ovo je samo početak obnove iako je dosta urađeno, ali ovdje će trebati decenije da se pažljivo i stručno radi. Najvažnije je da se ovdje služe službe Božije. Naš otac monah Pantelejmon ovdje neprestano svoje molitve uznosi Bogu i svakome su otvorena vrata ovih manastira – kazao je vladika.

Otac Evstatije, starješina manastira, istakao je da je vjera davanje sebe.

– Baš kao i ljubav, ako nema žrtve, onda je to samo prazna priča. Tako i vjera nije neko osjećanje, uzvišeno razmišljanje, nego je vjera kretanje ka Bogu, živi odnos s Bogom i sa drugim ljudima naravno. Jer Jevanđelje nam govori da ne možemo reći da volimo Boga, a da mrzimo brata svoga. Duboko svjestan ove istine bio je Sveti Pantelejmon, čiji praznik danas proslavljamo, pa je bio pun ljubavi prema Bogu, ali i prema drugim ljudima. I njima je pomagao na mnoge i razne načine. A to njegovo ime Pantelejmon znači Svemilostivi, odnosno to bi bilo ime za Boga, koga je on propovijedao. Mi to njegovo ime na ovoj svetoj službi ponovimo mnogo puta, pa kažemo da je Bog blag i čovjekoljubiv, milosrdan… Sve kako bismo podstrekli našu pažnju, kako bismo zagrijali našu vjeru, da nam ne bi bilo teško da činimo možda ne onakva djela kakva je činio Sveti Pantelejmon, ali možemo da budemo njemu slični tako što ćemo se upodobiti u ljubavi prema Bogu i u ljubavi prema bližnjima, jer Bog zaista želi da svi dođu u poznanje njegove istine i njega. Da nas zagrli svojim zagrljajem ljubavi, kako bismo u tom budućem carstvu naslijedili život vječni kome neće biti kraja u vjekove vjekova, amin – besjedio je otac Evstatije.

Poslije osveštanja žita i presijecanja slavskog kolača, u porti drevne svetinje održan je tradicionalni svenarodni sabor.

Izvor: dan.co.me

Предсједник општине Беране, Драгослав Шћекић честитао је Курбан бајрам  беранском имаму, Рахиму еф.Муратовићу и свим грађанима исламске вјероисповјести.„У име Општине Беране и у своје лично име, беранском имаму Рахиму еф. Муратовићу, свим грађанима и грађанкама исламске вјероисповјести, упућујем најискреније честитке поводом великог вјерског празника Курбан бајрама.

Желим вам да овај празник, који је симбол даривања, топлине и сусретања прославите у здрављу, срећи и благостању, дијељењем радости са својом породицом, пријатељима и комшијама.

Како нас велики празници подсјете на праве и истинске вриједности, нека ови празнични дани подстакну на важност његовања међусобног поштовања, разумијевања, солидарности и толеранције“, наводи се у честитки предсједника општине, Драгослава Шћекића.

Izvor: berane.me

Igraj srcem za malenog Jovana

Sportski centar „Betis” iz Bijelog Polja organizovaće večeras humanitarni turnir za osmogodišnjeg dječaka Jovana Zejaka, koji boluje od leukemije. Jovan je nedavno upućen na liječenje u Beograd i hitno mu je potrebna finansijska pomoć. Preksinoć su dječaci i djevojčice iz naselja Nikoljac, među njima najveći broj iz susjedne OŠ „Risto Ratković”, i mališani predškolskog uzrasta pod vedrim nebom izveli humanitarnu priredbu za malenog sugrađanina.

Osmogodišnji dječak je nedavno, u pratnji svoje dvije tetke, optutovao u Beograd na dalju dijagnostiku nakon što je u ovdašnjim zdravstvenim ustanovama primio nekoliko terapija. Djeca iz Nikoljca sakupila su oko 700 eura pomoći, a učenice Sofija Bošković, Nikolina Vuković i Dunja Božović, uz pomoć nastavniceAndrijane Marinković, uradile su sve da prikupe što više sredstava.

– Naša ideja se realizovala na pravi način. Uz igru, stihove i muziku istovremeno smo uljepšali veče i ostvarili humanu misiju. Jovanu želimo da se izliječi i u tome mu pomažemo našom skromnom donacijom, jer naše malo nekome je puno – kazale su Sofija, Nikolina i Dunja.

Humanitarne aktivnosti za pomoć desetogodišnjem dječaju nastavljaju se, a turnir pod nazivom „Igraj srcem za Jovana” organizovaće se danas u 12 časova. Kotizacija za učešće je 30 eura, a s obzirom na humanitarni karakter turnira ekipe mogu uplatiti i veći iznos, saopštila je Jovana Rondović iz Sportskog centra „Betis”.

Novac za liječenje dječaka možete uplatiti na broj žiro računa 530-0700100079943-08 u NLB.

Izvor: dan.co.me