Категорија: Култура

Аустријском писцу Петеру Хандкеу је уручена Нобелова награда за књижевност за 2019. годину на свечаној церемонији у Шведској.

Након што је шведска краљевска породица ушла у концертну дворану у Стокхолму где је одржана церемонија доделе награда, то је учинио и Хандке заједно са осталим лауератима.

Прво су додељење награде за физику научницима Џиму Пиблсу, Мишелу Мајору и Диђеу Келоу, затим научницима Џону Б. Гудинафу, М. Стенлију Витингаму и Акири Јошину за хемију, а потом награда у области медицине научницима Вилијему Кејлину, Питеру Ретклифу и Грегу Семенци.

Пре него што је награда уручена Хандкеу, Нобел за књижевност је додељен пољској списатељици Олги Токарчук, која је добитница те престижне награде за 2018. годину, али јој награда тада није уручена због секс скандала у Шведској академији.

Аустријски писац Петер Хандке био је следећи који је примио награду, Нобела за књижевност 2019. године. Признање је добио, како је речено, за утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичност људског искуства.

„Његово писање је утицало на неколико генерације у послератној Европи. Хандке често пише о повратку својим коренима. Рекао је да га је класика очувала, али он је модеран писац”, рекао је Андерс Олсон, писац и професор на универзитету у Сткохолму, током уводног говора у којем је образложио зашто је добитник награде управо аустријски писац, преноси Танјуг.

Хандке се замерио деведесетих година западном свету, када је посећивао некадашњу Југославије док је још трајао рат и када је написао есеј „Правда за Србију”, што је наишло на осуду у неким западним круговима.

Петер Хандке је рођен у Грифену у Корушкој 6. децембра 1942. године. Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу. Након што је објавио први роман „Стршљени” 1965. године, напустио је факултет да би се више посветио писању.

Пажњу на себе скренуо је годину дана касније, 1966. године, када је на Принстону у Њујорку оптужио литерарну „Групу 47” за „описну импотенцију”.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века видљивост му на светској литерарној сцени доносе и романи „Леворука жена”, „Кратка писма за дуга растајања” и многи други.

Нобелова награда која му је уручена данас круна је богате каријере током које је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер.

У театрима широм света већ деценијама се играју представе према његовим текстовима – „Каспар”, „Псовање публике”, „Путовање у сонорну земљу”.

Роман „Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено остварење овог редитеља „Небо над Берлином”.

Непосредно после изведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног здања, у чувеном Расовом позоришту, представу „Псовање публике”, која је и данас на репертоару КПГТ у Београду, поставио је Пит Теслић.

Осим у Грацу и Берлину, живео је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза. Познато је да је пасионирани сакупљач печурака.

Izvor: politika.rs

Љубитељи умјетности имају прилику да у Спомен кући Војводе Гавра Вуковића погледају изложбу умјетничких радова који су настали на осмој Међународној ликовној колонији „Беране 2019“.

У Спомен кући отворена је изложба „Беране 2019“, на којој су представљени радови са овогодишње ликовне колоније.

Међународна колонија трајала је од 21. до 28. јула и окупила је академске сликаре и вајаре из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније, Румуније, Литваније и Кине.

На отварању изложбе, којој су присуствовали предсједник општине Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Новица Обрадовић, говорио је Ирвин Масличић, уредник ликовних програма. Он је истакао да су учесници колоније, свако са својом ликовном поетиком, особеношћу и стилом, оставили  дјела која су уградили у мозаик ликовног фундуса Центра за културу.

„Наш фонд сада броји 140 умјетничкин дјела, а њихови аутори су значајни умјетници из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Румуније, Френцуске, Турске, Пољске, Литваније, Русије, Кине, Либана и Индије“, казао је Масличић.

Присутнима се у име учесника овогодишње колоније обратио Мирко Драговић, који се захвалио колективу Центра за културу на челу са директорком Слободанком Ивановић, на успјешној организацији, као и на могућности да у предивном амбијенту села Калудра стварају нова умјетничка дјела.

Поред њега, на овогодишњој колонији учествовали су академски сликари Лена Хвичија, Костин Братеану, Наташа Петејчук, Ајла Диздаревић, Ана Шћекић и Ирвин Масличић, као и вајари Лука Радојевић, Лиу Јанг, Жанг Сонг Тао и Сонг Мин Чанг, предсједник и чланови Савеза за међународни вајарски симпозијум ( ISSA ). Подсјећамо да је Центар за културу члан поменуте организације од јанура ове године.

Организатор осме Међународне ликовне колоније је ЈУ „Центар за културу“, под покровитељством Општине Беране и Министарства културе.

Izvor: Berane.me

Popularni podgorički KIC pop hor sa projektom partizanskih i antifašističkih pjesama „Bez dileme – antifašizam” prvi put će se predstaviti publici u Pljevljima, večeras od 19 časova u Domu kulture. Organizator koncerta je Opština Pljevlja i Udruženje boraca NOR-a i antifašista Pljevalja, a u sklopu manifestacije Novembarske svečanosti.
Ulaz je besplatan.

CENTAR ZA KULTURU BERANE

U Narodnoj biblioteci „Dr Radovan Lalić“, u petak veče sa početkom u 19 časova, biće održana tradicionalna manifestacija pod nazivom „Polimske književne staze“, koja će ove godine biti posvećena književniku Miodragu Bulatoviću. U programu učestvuju književnici Novica Đurić, Budimir Dubak, Labud Dragić, Velimir Ralević i urednik časopisa „Tokovi“ Damjan Ćulafić. Bulatović je jedan od najvećih posleratnih pisaca. Rođen je 1930. godine u Bijelom Polju. U Beogradu je studirao psihologiju i književnost. Organizator manifestacije „Polimske književne staze“ je Centar za kulturu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Opštine Berane.

---

Nakon predavanja akademika Vuksanovića, počela je prva sesija okruglog stola o knjizi mitropolita Amfilohija „Sveti Petar Drugi Cetinjski Pustinjak i Lovćenski Tajnovidac”

Deveti „Dani Njegoševi”, koji se održavaju pod pokroviteljstvom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, u organizaciji Udruženja književnika Crne Gore i Književnog društva „Njegoš”, a koji su 11. novembra otvoreni u Njegoševoj pečatnji na Cetinju, nastavljeni su juče u Podgorici bogatim programom.
U Svetogeorgijevskom domu pod Goricom, u Podgorici, predavanje na temu „O Njegoševoj prozi” održao je akademik Miro Vuksanović. On je tom prilikom govorio o manje poznatom Njegoševom proznom djelu, ističući da je njegova rečenica precizna, a misao oštra. Riječi su, dodaje on, slikovite, raznovrsne.
– Zahvaljujući ogromnoj snazi, kosmičkoj i zemaljskoj, Njegoševe poezije, još neistumačene i nedočitane, kao što je slučaj sa spjevovima koji imaju planetarni znak, značenje višeg smisla, Njegoševi prozni zapisi su skrajnuti, zaklonjeni i svrstani u književna pomoćna sredstva. Njegoš je imao napisan plan spjeva, pa je sve to dorađeno i dopunjeno prenio u „Gorski vijenac”. Da nije nešto tako postojalo ne bismo našli pripovijetku koja je moderna po načinu kazivanja. Prozni sastojak „Gorskog vijenca” jednako je „Vijenac” – kazao je akademik Miro Vuksanović objašnjavajući da u „Gorskom vijencu” ima „skrivene pripovijetke”. On je dodao da je „Testament” Njegošev najuzvišenije mjesto u njegovoj prozi, koja je i pjesnička. Publiku je pozdravio predsjednik UKCG Novica Đurić.
Nakon predavanja akademika Vuksanovića, počela je prva sesija okruglog stola o knjizi mitropolita Amfilohija „Sveti Petar Drugi Cetinjski Pustinjak i Lovćenski Tajnovidac”, koju je moderirao pjesnik Radomir Uljarević.
Književnik Milutin Mićović je kazao da je „Lovćenski Tajnovidac” mitropolitova sintagma pomognuta znanjem o drugim tajnovidcima.
– Mitropolit Amfilohije se upravo u Crnoj Gori sjedinio i vidio Njegoša. On je vidio protivrječnosti koje se bore u Crnoj Gori. U Njegošu su proplamsale sve protivrječnosti. Ova knjiga se izdvaja uglom gledanja, jer ta dimenzija tajnovidca nikada nije bila dovoljno sagledana – kazao je, između ostalog, Mićović. Priređivač mitropolitove knjige Ivana Jovanović je kazala da „ova knjiga govori o Njegošu, ali i o onome koji nam otkriva njegovu tajnu”, dodajući da su na knjizi radili s najvećom ljubavlju i pažnjom.
Akademik Siniša Jelušić je istakao da ova mitropolitova knjiga pomjera granice teorije književnosti, te da je po tome jedinstvena.
– Bitna je upravo po pitanjima vrlo važnim u okvirima savremene teorije književnosti. Njegoš je granični pjesnik jer se njegova djela čitaju i kao filozofska. Supstancija Njegoševog djela jeste u metafizici. Ova knjiga dosljedno govori i tumači na principima hrišćanske hermeneutike i zbog toga je specifična – pojasnio je Jelušić.
Kao učesnici su najavljeni i akademik Ranko Popović, dr Duško Pevulja, Slavomir Gvozdenović, sveštenik dr Velibor Džomić, dr Mikonja Knežević, dr Selimir Radulović, dr Budo Aleksić, đakon Ivan Crnogorčević.
Nakon druge sesije okruglog stola, upriličeno je poetsko veče na kom su svoje stihove govorili domaći i strani pjesnici, učesnici „Njegoševih dana”.
Večeras, 13. novembra, u 20 časova počinje književno veče u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, u Podgorici, kao i koncert Danice Crnogorčević.

Pjesnici u čast vladike Rada
Učesnici Njegoševih dana su i pjesnici: Juraj Kunjijak, Ranko Jovović, Milica Kralj, Đorđe Brujić, Perivoje Popović, Ilija Lakušić, Bećir Vuković, Veselin Rakčević, Novica Sovrlić, Nađa Popova, Živojin Rakočević, Blagoje Baković, Miroslav Aleksić, Jelizaveta Kurjanovič, Živorad Nedeljković, Zoran Kostić, Ljubiša Simić, Hanes Vioralom, Slavomir Gvozdenović i Lučianu Aleksiu.

Izvor: Dan.co.me

---

Међународни Дани Његошево 2019. окупиће пјеснике, мислиоце, преводиоце, који у Његошевом пјесничком дјелу и личности, виде рефлексе оне првобитне творачке силе, која држи и обнавља свијет, упућујући нас на његове увијек дејствујуће противречности

Под покровитељством Његовог Високопреосвештенства господина Амфилохија, митрополита црногорско приморског орагнизоваће се девети Дани Његошеви у периоду од 11. до 13. новембра.

Међународни Дани Његошево 2019. окупиће пјеснике, мислиоце, преводиоце, који у Његошевом пјесничком дјелу и личности, виде рефлексе оне првобитне творачке силе, која држи и обнавља свијет, упућујући нас на његове увијек дејствујуће противречности.

Његош је светски пјесник који у светској књижевности и култури није довољно присутан због недовољно добрих превода, али је он и најдубље националан, да наша културна самосвијест, није још сагледала дубину и актуелност Његошеву.

Многи Његошеви стихови, нашим савременицима, изгледају нови и свјежи, и моћни, – да наша културно памћење, национална свијет и друштвена стварност, нема јаснијих ни дубљих ријечи којима би се моло казати сложено стање у којем смо. То говори, увијек изнова, да је Његош такав творачки дух, који је у свом стваралачком вијеку преживио и изразио, – и тајну човјека , појединца, и тајну народа и људског рода, да у култури остаје нов, управо тим надилазећим духовним увидима у тајну људског живота, и тиме, новим генерацијама, даје ново надахнуће.

За тематско полазише овогодишњих Дана Његошевих узели смо, горе наведене стихове из Горског вијенца, који, како онда кад су писани, тако и данас, једнако говоре о духовном стању мислећег човјека, а посредно о дубини и тежини зла, које обремењује наше вријеме, нашу замишљеност над субином нашег народа. Као и у Његошево вријеме, све темељне вриједности нашег народа, цијела културноисторијска свијест, потрешене су изнутра дубоким противречностима, а с поља организованом деструкцијом коју производе глобални „хуманистички“ пројекти.

Национале културне вриједности не могу да се очувају без нових стваралачких сила, нових појединаца, кроз чије стваралаштво се обнавља и језик и национална самосвијет и универзлани ослонци који држе људе и народе. На том путу је Његош велики и скоро неупоредив примјер.

Izvor: In4s.net

Podgorički KIC pop hor sinoć je izvanrednim koncertom „podigao na noge“ učesnike 7. kongresa Jevreja svijeta Mahar 2019. koji se održava od 31. oktobra do 4. novembra u Hotelu “Avala” u Budvi

Popularni hor „profesionalnih amatera“ kako ih nazivaju crnogorski mediji, izveli su kolažni, evergreen program sastavljen od partizanskih i antifašističkih pjesama “Po šumama i gorama”, “Da nam živi rad”, “Sivi sokole”, “Ciao bella”, preko “Djevojko mala”, “Dođi u 5 do 5” i “Singing in the rain”, do “Negativa”, ”No roots” i “Happy” i naravno “Hava nagila”. Komentari publike: “Bravo”, “Nestvarno”, “Ovoga nigdje nema”, “Ovo samo Crna Gora može da ima”, “Fantastično”, “Dođite i kod nas” … Iz hora poručuju da će doći, jer tvrde da Ljubav nema granica!

Foto: Vesela Radović Mišković

Solisti su bili – Dubravka Živković, Sanja Crvenica i Dragan Radulović, a hor pjeva pod dirigentskom palicom Saše Barjaktarovića. Menadžerka KIC pop hora Snežana Burzan najavljuje da hor možete u Podgorici slušati u KIC-u 14.novembra na večeri klapa i horova, kao i 22. novembra kada će biti gosti solističkog koncerta sevdaha njihove članice Tamare Pavićević. KIC pop hor 30. novembra nastupa sa projektom – “Bez dileme – antifašizam” u Pljevljima.o

Foto: Vesela Radović Mišković

Izvor: Kolektiv.me

Izložba Paje Jovanovića iz Muzeja grada Beograda biće postavljena tokom mjeseca u Galeriji Josip Bepo Benković. Izložba se realizuje pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu i obrazovanje Opštine Herceg Novi.

„Čast nam je i zadovoljstvo što će ljubitelji likovne umjetnosti imati priliku da u našoj Galeriji pogledaju djela jednog od najvećih srpskih slikara, koji je snažno uticao na likovno obrazovanje i kulturu. Tokom trajanja izložbe planiramo edukativne radionice za sve učenike hercegnovskih osnovnih i srednje škole, radi upoznavanja sa životom i djelom ovog velikog umjetnika“, najavljuje direktorica, Slavica Božović.

Ova izložba, kako smatra, predstavlja jednu od potvrda velikog truda koji ova javna ustanova ulaže u podizanje nivoa kvaliteta usluga.

Izvor: radiojadran.com

HRONIKA 64. MEĐUNARODNOG BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA

Popularni glumac Andrija Milošević, porijeklom iz Nikšića, postao je i omiljeni pisac za mlade. To potvrđuje i gužva na „Laguninom” štandu na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga gdje se Milošević prekjuče družio sa djecom i njihovim roditeljima i potpisivao knjige.
Bilo je i mnogo mališana i školaraca – što je i očekivano, s obzirom na to da je na „Laguninom” štandu potpisivao svoje knjige Andrija Milošević. Djeca, ali i njihovi roditelji bili su uzbuđeni što imaju priliku da porazgovaraju sa Andrijom, da se fotografišu i dobiju potpis u zbirke pjesama „Kišni glistac” i „Mačak i skakutavo jaje”.
– Prvi put sam kao pisac na Sajmu knjiga i mogu da kažem da piscima uopšte nije loše. Potpisivanje je prošlo odlično, djeca su fenomenalna, pa ćemo kad se završi Sajam knjiga organizovati i jednu spektakularnu promociju – poručio je Milošević.
I Čedomir Antić je na štandu „Lagune” potpisivao knjige „The History of Serbia”.
– Sajam knjiga je velika izložba srpske kulture i srpske književnosti. On je i velika smotra svega što je prevedeno na srpski jezik. Meni se čini da je Sajam knjiga jedna od najuspješnijih kulturnih manifestacija u Srbiji. Privlači ne samo građane Srbije i ne samo Južne Slovene, već je to istočnoevropski događaj. I ima svoje mjesto na evropskoj karti – rekao je Antić.
Sa čitaocima su se na „Laguninom” štandu družili i pisci Aleksandra Filipović, autorka romana „O krilima i čudima”, Keri Čin je potpisivala svoju novu knjigu „Nedostižna”, a Snežana Radojičić knjigu „Zakotrljaj me oko sveta”. Ivan Ivačković potpisivao je djelo „Između krajnosti”, a Nenad Racković novi roman „Biblija”…
Marko Vidojković je prijatno iznenađen brojem čitalaca koji su došli da se sretnu s njim na Sajmu knjiga.
– Bila je to ranije velika i luda ljubav i pravo vrijeme između mene i Sajma knjiga. Sada dođem jednom ili dvaput da se sretnem sa svojim čitaocima. Iako na Sajmu može da se vidi sva kompleksnost užasa u kome živimo poslednjih godina, kad se sretneš sa svojim čitaocima, sve to padne u vodu. Iz ugla pisca najbitnije je da se vidiš sa svojim čitaocima jer to je neophodan motor za dalje – poručio je Vidojković.

Sajamske nagrade za Mitropoliju crnogorsko-primorsku
Izdavačka kuća „Laguna” dobitnik je nagrade za izdavača godine Beogradskog sajma, a za izdavački poduhvat godine ravnopravno su nagrađeni Matica srpska iz Novog Sada za „Deseto kolo antologijske edicije 10 vekova srpske književnosti” i „Prozna dela srpskih naučnika” u izdanju Službenog glasnika i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” u Beogradu. Nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore pripala je „Svetigori” sa Cetinja za izdanje „Izabrana djela Arhiepiskopa cetinjskog i Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija”. Nagrade je dodijelio žiri u sastavu Dragan Simeunović (predsjednik), Jasmina Ninkov, Miljurko Vukadinović, Zorana Opačić i Marina Vulićević.
Priznanje za dječiju knjigu godine ravnopravno su podijelili „Neću da mislim na Prag” Sonje Ćirić u izdanju „Lagune” i „Poziv” Nikolete Novak u izdanju „Pčelice”.
Nagrađeni su izdavači i njihova izdanja: Medija centar „Odbrana”, Asocijacije „Srpska veza” i IK „Prometej”, IK „New Avenue Books” i Zadužbina „Petar Kočić”.

Izvor: Dan.co.me

---

Sara Vujošević nastavlja seriju nastupa koji je do kraja godine čekaju u Moskvi.

Nakon kratke pauze, koju je pravila iz opravdanih razloga – rađanja bliznakinja, majka četvoro djece nastupila je 17. oktobra u Moskvi, u Ruskom Nacionalnom muzeju muzike, u sali pod nazivom “Muzički antikviteti”, sa cjelovečernjim repertoarom djela kompozitora S. Manjuške, “oca nacionalne poljske opere” i djela poznatog ruskog kompozitora A.N. Verstovskog – glavnog rivala i savremenika čuvenog kompozitora M. Glinke.

Koncert je bio inspirisan stihovima poznatih svjetskih pjesnika, kojima muzika daje posebnu čar i nosio je naziv “Muzika ljubavi”.

Pored crnogorske dive, soprana raskošnog glasa i prekrasne vokalne tehnike Sare Vujošević, nastupio je i njen kolega i najbolji prijatelj, bariton iz Rusije, Dmitrij Grinih.

Za klavirom – antikvitetom, koji je bio vlasništvo velikog ruskog umjetnika Nikolaja Petrova, svirala je poznata moskovska pijanistkinja, profesorica Ruske Akademije Muzike “Gnjesinih”, Marina Belašuk.

Pomenuti solisti su nastupali u okviru praznovanja rusko-poljskih kulturnih i muzičkih spona, u čast 220 godina od rođenja Alekseja Verstovskog i 200 godina od rođenja Stanislava Manjuške, a u organizaciji Ministarstva kulture Ruske federacije.

U ulozi dr muzikologije, Sara Vujošević je 16. oktobra, između ostalog, uspješno nastupila kao predavač glavnog panela, u okviru tradicionalne 21. Međunarodne naučne konferencije u Moskvi, koja nosi naziv: “Kulturni identitet kao spona slovenskih naroda: tradicije, inovacije, perspektive”.