Među dobitnicima prestižne ruske nagrade i ovogodišnji laureat Miomir Vojinović, profesor iz Crne Gore. Autobiografskom formom osvojio žiri i dobio priznanje među 6.000 predavača ruskog jezika iz celog sveta
PROFESOR ruskog jezika i književnosti i magistar pedagoših nauka, Miomir Vojinović jedan je od onih koji su rođeni u Crnoj Gori, a duša im je ruska, govore srpskim jezikom, a razmišljaju na ruskom.
Vojinović, inače rođeni Bjelopoljac, ovogodišnji je laureat Puškinove nagrade, koju je osvojio među 6.000 predavača ruskog jezika iz celog sveta. Njeni organizatori su svetski poznate novine „Rosijskaja gazeta“, gradska vlada Moskve i Ministarstvo inostranih poslova Rusije. Članovi žirija su istaknuta ruska imena u oblasti nauke, književnosti, novinarstva, što daje poseban pečat ozbiljnosti i značaja ovog prestižnog priznanja.
Inače, otkako postoji Puškinova nagrada, samo odabrani imaju čast i privilegiju da jednom u životu u njihove ruke ona dospe, jer oni koji je jednom osvoje, ne mogu više zvanično učestvovati na ovom konkursu.
– Ponosan sam. Ova nagrada predstavlja i svedočanstvo o mom radu u oblasti jezika i književnosti i, naravno, daje dodatni impuls da nekim novim generacijama prenesem deo znanja i ljubavi stečenih u ovoj predivnoj zemlji za vreme mog studiranja i bavljenja naukom – priča za „Novosti“ Miomir Vojinović, dobitnik Puškinove nagrade.
Koreni Vojinovićeve ljubavi prema Rusiji, jeziku i narodu, sežu do školskih dana, gde je na olimpijadama u znanju ruskog jezika zauzimao prva mesta u konkurenciji osnovnih i srednjih škola. Usledio je poziv i ponuda Ruske Federacije da svoje izučavanje jezika i književnosti nastavi na nekom od prestižnih ruskih univerziteta.
– Tako sam 1989. godine zakoračio u zdanje moskovskog Pedagoškog državnog univerziteta, završio fakultet ruskog jezika i književnosti, a 1994. godine posebnom Odlukom Državne ispitne komisije dodeljeno mi je i zvanje magistra nauka, posle pet godina školovanja u ovoj divnoj zemlji – kaže Vojinović.
Tema ovogodišnjeg konkursa za Puškinovu nagradu je bila „Jezik bez sankcija. Šta je danas potrebno pedagogu-rusisti: profesionalizam ili hrabrost?“ Vojinović je, kaže, na jedan poseban način odgovorio ovom zadatku, i kroz modernu, autobiografsku formu, dotakao se i Puškina i istorijskih veza Crne Gore i Rusije, bogatstva jezika, kulture, ruske duše i svega onoga što je uistinu potrebno predavaču-rusisti da dokaže i svoj profesionalizam i hrabrost, i samim tim pobedi sve moguće sankcije.
– Žiri je rekao svoje! Srećan sam – kaže Vojinović.
Na pitanje kako je Crna Gora reagovala na njegov uspeh, Vojinović ističe da ono što je za njega kao predavača ruskog jezika, istinskog rusofila mnogo važnije, jeste činjenica da „odnosi Crne Gore i Rusije budu na onom istorijskom nivou, na kom su i bili, ili drugim rečima, da dve bratske države vrate svoje odnose na onaj nivo koji narodi dveju država i zaslužuju“.
URUČENjE
SVEČANOSTI povodom dodele Puškinove nagrade traju više dana i uključuju i kulturne, naučne i druge manifestacije, prolaženje određenih kurseva, uporedna iskustva sa naučnim ustanovama u Rusiji i još mnogo toga. Uručivanje nagrada uvek se organizuje početkom septembra, tačnije na Dan Moskve. U subotu, 8. septembra, u Belom salonu zgrade vlade Moskve, održaće se ceremonija svečanog uručenja nagrada laureatima konkursa.
BEZ RUSIJE SVET NIJE ISTI
– APSOLUTNI sam pristalica one tri čuvene rečenice koje često volim da citiram. Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo – svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika – svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost – svet bi zanemeo. I to je istina – zaključuje Vojinović.
Izvor: Novosti.rs