„Ni ime SPC ne obavezuje nijednog vjernika da bude po naciji ono što on neće da bude“
Rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović je rekao, govoreći o
odnosu crkve prema fenomenu nacije, da crkva koja ne poznaje ni Grka ni
Jevrejina, ni roba ni slobodnjaka, svoju jačinu i vitalnost ne bi smjela
da crpi iz bilo kojeg zemaljskog identiteta.
Ipak to ne znači da sada ne treba konstatovati da je jedina kanonski
priznata pravoslavna crkva u Crnoj Gori Srpska pravoslavna crkva (SPC),
kao što je takođe i Crna Gora kao država priznata u Ujedinjenim nacijama
(UN), kazao je Perović.
„Kao što se država Crna Gora, koja ima svoje granice, ne zove skup
građana od Ulcinja do Pljevalja — nego se zove Crna Gora i to njeno ime
koje je vremenom postalo i nacionalno ime, ne pretpostavlja da su svi
njeni građani nacionalno Crnogorci. Tako ni ime SPC ne obavezuje
nijednog vjernika da bude po naciji ono što on neće da bude. Drugim
riječima, Srpska pravoslavna crkva kao Hristova crkva i jedina sveta
saborna i apostolska crkva pod svoje okrilje okuplja sve vjernike, bez
obzira na njihovu nacionalnu pripadnost“, rekao je Perović učestvujući
na okruglom stolu u Podgorici na temu „Pravoslavlje i nacija“.
„Ispod krova imena SPC mislim da su svi komotni, a pitanje je stila i
crkvenoga života i načina da nijedan naš obred, javno obraćanje i
služba ne bude sprovedeno na takav način da nečije identitetske
osjećaje vrijeđa“, kazao je Perović i poručio da Crkva, bez obzira što
se nalazi pod baražnom vatrom ideološke propagande aktuelne vlasti, ima
više kondicije od bilo koje vlasti, prenosi sajt Mitropolije.
„Crkva je starija, više pamti, bolje zna, utemeljena je na dubljim osnovama nego što je to bilo koji zemaljski prolazni identitet i ona će na kraju objediniti narod jer ne može dozvoliti da se narod i po tom pitanju podijeli“, zaključio je Perović.
Црква није биро за регистрацију и успостављање нација, нити машина која меље или угрожава било чију нацију“ – поручио је синоћ епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је уз ректора Цетињске богословије о. Гојка Перовића, учествовао на округлом столу у Подгорици на тему „Православље и нација“, из медијацију проф. др. Душана Крцуновића у организацији НВО „Не дамо Црну Гору“
„Црква није биро за регистрацију и успостављање нација, нити машина
која меље или угрожава било чију нацију“ – поручио је синоћ епископ
будимљанско-никшићки Јоаникије, који је уз ректора Цетињске богословије о. Гојка Перовића, учествовао на округлом столу у Подгорици на тему „Православље и нација“, из медијацију проф. др. Душана Крцуновића у организацији НВО „Не дамо Црну Гору“ које је основало 77 универзитетских професора.
О. Гојко Перовић је саопштио да је Црква утемељена на много дубљим
основама него што је то било који земаљски пролазни идентитет, уз поруку
да ће црква на крају објединити народ у Црној Гори, јер се не може
дозволити да се народ и по том питању подијели.
Патологија идентита
Описујући идентитетску комплексност ситуације у Црној Гори која је
сада довела до сукоба државе и Српске православне цркве (СПЦ), др.
Крцуновић је казао да њу најбоље објашњава синтагма – „патологија идентитета“
која своје прве коријене вуче од прије стотињак година, и која је
кренула са наизглед безазленим српско-црногорским међудинастичким
разликама.
Проф. Крцуновић је упозорио да сада живимо у времену када
вишедеценијски подгријавану црногорско-српску националну располућеност,
несмјењујућа владајућа клика у Подгорици жели да продуби у – „застрашујућу,
непремостивну и суицидалну црквено-вјерску подјелу већинског
православног народа у Црној Гори – тј. у етничко парцелисање помјесне
православне Цркве“.
Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је да он коријене проблема у односу између сваке државе и цркве види још у најстаријем бибилијском тексту, када је Израиљски народ коме је основни идентит био сабирање око Бога и Божје ријечи, ушавши након вјекова лутања и ропства у Земљу обећану пожелио да и он сам има своју државу и цара.
Он
је подсјетио да иако је пророк Самуило у том тренутку Израиљце отворено
упозорио да ће њихове синови и кћери ако им он да цара постати слуге
тога цара, а не Господа – догодило се управо оно чега се Самуило
прибојавао.
„Народ је почео да служи цару а не Богу. Неко би рекао откуд
проблем, зар не може и једно и друго, али очиглено да негдје у суштини и
не може. Ту драму пренесену хиљаду година касније видимо и у
Пилатовој судници када Пилат пита Господа – „Јеси ли ти цар“, а Исус му
одговара – „Моје царство није од овога свијета“, казао је Перовић.
Владика Јоаникије, о. Гојко Перовић и проф. Крцуновић
Говорећи о односу Цркве према феномену нације, о. Гојко Перовић је
казао да црква Христова која не познаје ни Грка ни Јеврејина, ни роба ни
слободњака – своју јачину и виталност не би смјела да црпи из било ког
земаљског идентитета.
СПЦ не обавезује ниједног вјерника да буде по нацији оно што он неће да буде
Он је нагласио да то не значи да сада не треба констатовати да је
једина канонски призната православна црква у Црној Гори Српска
православна црква(СПЦ), као што је такође и Црна Гора као држава
призната у Уједињеним нацијама (УН).
„Као што држава Црна Гора која има своје границе се не зове скуп
грађана од Улциња до Пљеваља – него се зове Црна Гора и то њено име које
је временом постало и национално име не претпоставља да су сви њени
грађани национално Црногорци. Тако ни име СПЦ не обавезује ниједног вјерника да буде по нацији оно што он неће да буде. Другим ријечима, Срспка првославна црква (СПЦ)
као Христова црква и једина Света саборна и апостолска црква под своје
окриље окупља све вјернике без обзира на њихову националну припадност“.
„Испод крова имена СПЦ мислим да су сви комотни, а питање је
стила и црквенога живота и начина да ниједан наш обред, јавно обраћање и
служба не буде спроведено на такав начин да нечије идентитеске осјећаје
вријеђа“, казао је о. Гојко Перовић, и поручио да Црква без
обзира што се налази под баражном ватром идеолошке пропаганде актуелне
власти – има више кондиције од било које власти.
„Црква је старија, више памти, боље зна, и утемељена је на дубљим
основама него што је то било који земаљски пролазни идентитет, и она ће
на крају народ објединити јер не може дозволити да се народ и по том
питању подијели“, закључио је Перовић.
Завађање народа
Владика будимљанско-никшићки Јоаникије указао је да је прва ствар која се мора знати да су по духу у Христу сви једно без обзира из којег народа потичу .
На реторичко питање да ли Христос укида нације и националне разлике – владика Јоаникије је казао да је одговор – „не“.
„Можемо само говорити о томе да Црква разлике преображава, оплемењује и
даје им нови садржај и могућности. Међутим, по нашој људској природи и
слабостима те разлике понекад постану разлог за неразумијевање“,
појаснио је Јоаникије.
У контексту актуелних тензија и дешавања, владика је такође
примијетио да данас око питања нације имамо доста дискусија у Црној
Гори, али да оне нису од јуче.
„Била је то тема и у уџбеницима у доба краља Николе и једном је чак
Црна Гора морала да заузме званичан став јер је Европа мешетарила и
гледала да се већ тада Црногорци одвоје из широког корпуса који је
припадао српском роду. Наравно Црногорци су то потврђивали и носили
барјак једно врјеме у цијелом српству, па је колико се сјећам неко од
браће Драговића који су били најученији људи у ЦГ с почетка 20. вијека,
лијепо рекао – „Ми смо по државности Црногорци, а по народности Срби“, казао је владика Јоаникије, указујући да је у питању слојевити идентитет који многи тешко схватају, али који се нарочито кроз вјеру оплемењује.
Он је додао да сада нажалост има,о тензију у Црној Гори – ко је Србин
а ко Црногорац – те да у том смислу постоји једна мрачна ствар у
историји људског рода, а то је завађање народа.
„Скоро сам читао како су неке западне службе плаћале људе на простору
бивше Југославије да завађају народ. Позната је ствар да је
Аустроугарска монархија у своме плану за Балкан у 19. вијеку за једну од
својих кључних идеја имала што више завађати Београд и Цетиње“.
„Завађање траје и споља и изнутра и тога имамо на претек и данас у
ЦГ. Зар нису производ свега онога што су радили Секула Дрљевић и Савић
Марковић Штедимлија горки плодови које имамо данас. Данас се нажалост за
црногорску нацију много качи мржња, и то је оно чега би Црногорци
требало да се што прије ослободе“, упозорио је владика.
Владике се на крају осврнуо и на захтјев власти у Подгорици да православна Црква у Црној Гори треба да буде државна црква или да служи црногорској нацији, односно, да СПЦ као таква угрожава црногорски нацију – владика је указао да Црква није биро за регистрацију и успоставње нација, нити машина која меље или угрожава било чију нацију. „Црква свачију слободу поштује, али прихвата само оно што је добро, плод љубави и добре мисли и намјере“, закључио је владика Јоаникије.
U okviru Regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje izbjeglih i raseljenih lica, u kom je Opština Herceg Novi partner i sufinansijer, u toku je nabavka stanova za rješavanje stambenog pitanja za 14 porodica.
Riječ je o implementaciji projekta MNE7 – Kupovina stanova na
teritoriji opštine Herceg Novi, u okviru kojeg je objavljen javni poziv
za kupovinu gotovih 14 stanova na području Herceg Novog, ukupne
vrijednosti 433.579,18 eura. Ovo je prilika za sve zainteresovane
vlasnike stambenih jedinica da se jave na javni poziv koji je objavljen
na sajtu Opštine, Ministarstva rada i socijalnog staranja i Uprave
javnih radova, obavještavaju iz Sekretarijata za lokalnu samoupravu.
U okviru Regionalnog stambenog programa – Stambenog projekta u Crnoj Gori (RHP) prije pet mjeseci okončana je procedura kupovine 22 stana i u njih su uselile porodice iz našeg grada. Sada slijedi nastavak projekta, kako bi svih 36 porodica dobilo krov nad glavom.
„Sa zadovoljstvom moram da istaknem da je ovo velika stvar za našu Opštinu, jer riješavamo stambeno pitanje za još 52 naših sugrađana i tako direktno unaprijeđujemo kvalitet njihovog života. Pored toga, lokalna uprava nastoji da ih podrži u radu i samozapošljavanju, pa smo učestvovali i u obezbjeđenju grantova za svaku porodicu koja je iskazala spremnost da pokrene neki sopstveni manji biznis ili posao“, kaže sekretarka za lokalnu samoupravu Vesna Samardžić. Ona ističe da će Opština Herceg Novi i ubuduće, kao do sada, biti pouzdan partner u ostvarenju inicijativa koje rješavaju pitanja od životnog značaja i podižu standard građana Herceg Novog.
Podsjećamo, Opština Herceg
Novi se 2013. godine opredijelila da učestvuje u sprovođenju Regionalnog
stambenog programa – Stambenog projekta u Crnoj Gori. Projektom je
predviđeno rješavanje stambenih pitanja za najugroženije porodice koje
su kao izbjeglice i raseljena lica za vrijeme ratnih dešavanja
devedesetih godina izbjegle u Herceg Novi i imaju status raseljenih
lica. Projekat se realizuje na osnovu potpisanog Memoranduma o
saradnji sa Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Direkcijom javnih
radova kojim je definisana finansijska podrška za kupovinu 36 stambenih
jedinica u iznosu od milion eura iz donatorskih sredstava Regionalnog
stambenog fonda posredstvom Razvojne banke Savjeta Evrope, a učešće
Opštine je 150.000 eura.
Ananije Džankić na okruglom stolu „Transparentnost finansiranja političkih subjekata i izborne kampanje“
Danas je u Podgorici, u hotelu „Hilton“ održan okrugli sto pod nazivom „Transparentnost finansiranja političkih subjekata i izborne kampanje“, u organizaciji Vestminsterske fondacije za demokratiju i Agencije za sprečavanje korupcije Crne Gore. Ispred SNP CG ovom događaju prisustvovao je Ananije Džankić, sekretar Asocijacije mladih SNP Podgorica.
Socijalistička narodna partija Crne Gore se od svog nastanka zalagala
za transparentnost i otvorenost na političkoj sceni Crne Gore, a posebno
za jasno definisan, pošten, slobodan i fer izborni proces. Međutim, od
1997. godine do danas građani Crne Gore nisu dobili priliku da se na
izborima slobodno, bez pritisaka i ucjena, izjasne o tome ko će voditi
državu. Nažalost, iz godine u godine, umjesto da se poboljšava, izborni
ambijent je sve gori. Dovoljno je samo podsjetiti u kakvoj su atmosferi i
na kakav način održani izbori 2016. godine.
O tome bjelodano
govore brojne afere kao što „Snimak“, „Koverta“ i „Stanovi“, kupovina
ličnih karata i slično, koje su pokazale kako vladajuća DPS funkcioniše i
kako korišćenjem nedozvoljenih sredstava, kao što su partijsko
zapošljavanje, korupcija, nepotizam, crni fondovi i donacije
privilegovanih tajkuna, utiče na izbornu volju građana.
SNP CG će
nastaviti da se bori protiv ovih anomalija i da se zalaže za
uspostavljanje poštenog izbornog procesa u kojem će naši građani dobiti
punu slobodu da se izjasne o tome koga žele da vide kao svoje
predstavnike na državnom i lokalnom nivou. Vlast koja se uspostavlja na
fer i demokratskim izborima će i dalje biti naš osnovni cilj, a dobro
građana će nam uvijek biti na prvom mjestu.
Po oprobanoj formuli protivzakonitog animiranja glasača, DPS u Nikšiću, na osnovu izvještaja naših aktivista, počeo je da vrši otkup ličnih dokumenata – karata, a zavisno od finansijske situacije neznavenog glasača, plaća ih u rasponu od 50 do 200 eura.
Obraćamo se svima koji su spremni da uz odgovarajuću naknadu na
izborima ne glasaju, da čine krivično djelo povrede slobode
opredjeljenja pri glasanju, za koje je djelo, zavisno od kvalifikacije,
zaprijećena kazna zatvora od pet godina.
Poznato je da u
postojećem sistemu vlasti takvi kupci i prodavci uživaju permanentnu
zaštitu od krivičnog gonjenja, ali moraju i primiti na znanje da se sve
može promijeniti nakon izbornog dana i da se ovakva krivična djela iz
izbornog prava mogu odgovarajuće sankcionisati.
Osnovnog
državnog tužioca pozivamo da dođe u sjedište SNP-a u Nikšiću, gdje ćemo
mu prezentirati relevantne podatke o takvim licima radi preduzimanja
daljih radnji krivično-pravnog procesa.
Mr Marija Radinović, potpredsjednica Odbora SNP Glavnog grada Podgorica, u emisiji „Vjerom kroz život“ na radiju Svetigora, govorila je o položaju osoba sa invaliditetom, s posebnim osvrtom na oblasti obrazovanja, zapošljavanja, političkog života, itd.
Osobe sa invaliditetom su jedna od najranjivijih kategorija stanovništva u Crnoj Gori. Iako se vlast godinama unazad hvali značajnim rezultatima u pogledu poboljšanja njihovog položaja, ostaju određene činjenice koje je neophodno apostrofirati kako bi se sagledala šira slika.
Naime, iako nadležni organi to već duže vrijeme
najavljuju, još uvijek nije kreirana jedinstvena baza podataka o osobama
sa invaliditetom u Crnoj Gori, u kojoj bi bio dat jasan pregled
njihovog stanja.
Takođe, ostaje otvoren čitav niz pitanja na koje nadležne institucije nisu dale odgovore, kao što su:
Koliki broj OSI još uvijek nema utvrđen procenat invaliditeta?
U koliko opština su do sada formirane komisije za utvrđivanje procenta
invaliditeta i procjenu preostale radne sposobnosti i mogućnosti
zapošljavanja? Koliko OSI, iz razloga propuštanja da se utvrdi procenat invaliditeta, još uvijek nema asistenta u radu?
Koliko u prosjeku traju sudski postupci u kojima kao stranke učestvuju
osobe sa invaliditetom, a imajući u vidu činjenicu da je zakonom
definisano da se oni moraju rješavati po hitnoj proceduri?
To su
sve pitanja koja zahtijevaju jasne i precizne odgovore i dužnu pažnju i
ozbiljnost onih koji su zaduženi da se bave ovom problematikom.
Nažalost, mora se konstatovati da ona često izostaje.
Takođe,
važno je naglasiti da veliki broj javnih institucija ni do danas, 2020.
godine, nije prilagođen osobama sa invaliditetom, što je već nekoliko
godina preporuka i zahtjev Evropske komisije, koja se ponavlja u
izvještajima o napretku Crne Gore. Podsjećam da je obaveza
rekonstrukcije objekata sagrađenih prije usvajanja Zakona o uređenju
prostora i izgradnji objekata 2008. bila oročena na avgust 2013. godine,
a da i do danas postaje organi javne uprave i lokalne samouprave koji
nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom.
Najtragičnije je što
veliki broj škola i fakulteta nije prilagođen osobama sa invaliditetom.
Naime, istraživanja NVO sektora su pokazala da su u velikom broju škola u
Crnoj Gori toaleti i druge prostorije nepristupačni za OSI, a da oni
koji su prilagođeni često služe kao mjesto za ostavu ili za druge svrhe.
Na taj način vrši se svojevrsna diskriminacija prema osobama sa
invaliditetom, a posebno je zabrinjavajuće što sve to moraju da trpe
djeca koja u svojim mladim godinama o tome ne bi trebalo da razmišljaju.
Kada je riječ o obrazovanju, nameće se pitanje koliko su obrazovni
programi u crnogorskim školama i na fakultetima prilagođeni osobama sa
invaliditetom, a posebno slijepim i slabovidim osobama, odnosno u koliko
obrazovnih jedinica su obezbijeđeni udžbenici na Brajevom pismu? Jasno
je da ni ovdje nemamo zadovoljavajući odgovor.
Nešto što izaziva
zabrinutost je i institut poslovne sposobnosti zbog koje osobe s
intelektualnim oštećenjima ili mentalnim oboljenjima gube pravni
subjektivitet. To znači da ove osobe nemaju garantovano pravo na
zapošljavanje, samostalan život uz podršku, nemaju pravo glasa, kao
jedno od osnovnih prava demokratskog društva, zasnivanja braka i
porodice, niti pristupa pravdi.
S obzirom da je pristup pravdi
važan za svakog građanina, mora se naglasiti to da su u velikom broju
sudova službe za besplatnu pravnu pomoć nepristupačne za osobe sa
invaliditetom, odnosno da nisu adekvatno arhitektonski prilagođene ovim
licima.
Zapošljavanje je oblast u kojoj je diskriminacija OSI
posebno prisutna. Poznato je da poslodavci u Crnoj Gori ne žele da daju
zaposlenje ovim licima, a često su spremniji i da plaćaju kazne, odnosno
posebne doprinose za nezapošljavanje lica sa invaliditetom nego da ih
zaposle. I kada dobiju posao, OSI su često tretirane na neadekvatan
način, tako što se ne poštuju njihova znanja, vještine i sposobnosti jer
se oni gledaju isključivo kroz invaliditet koji imaju.
Problematično je i to što se ne zna na koji način država sankcioniše
poslodavce koji ne plaćaju posebne doprinose zbog nezapošljavanja osoba
sa invaliditetom, a takođe ne postoji podatak koliko poslodavaca je do
danas sankcionisano po tom osnovu.
Društvena sfera u kojoj je
odsustvo osoba sa invaliditetom više nego vidljivo je i politički život
naše zemlje. Poznato je da u političkim partijama koje predstavljaju
građane u Skupštini Crne Gore i lokalnim skupštinama gotovo da nema
osoba sa invaliditetom. Na taj način, nažalost, šalje se jasna poruka da
osobe sa invaliditetom još uvijek nisu poželjne na političkoj sceni, da
ne postoji uvjerenje da bi one mogle da se bave javnim poslovima
kvalitetno, pa na taj način hiljade osoba sa invaliditetom u Crnoj Gori
ostaju bez autentičnog predstavnika koji bi mnogo bolje razumio i
predstavljao probleme sa kojima se svakodnevno susreću.
U tom
smislu, SNP CG ima u svojim redovima zaposlen određeni broj OSI, čime
vršimo svoju obavezu prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i
osposobljavanju lica sa invaliditetom i dajemo primjer odgovornosti
prema našim sugrađanima.
Sve političke partije moraju dati
doprinos da se riješi pitanje nepristupačnosti biračkih mjesta za OSI,
jer se radi o osnovnim ljudskim pravima. U tom smislu, važno je
predstavnici političkih partija u Državnoj izbornoj komisiji, kao i u
opštinskim izbornim komisijama učine sve da olakšaju pristup biračkom
mjestu licima sa invaliditetom.
Socijalistička narodna partija
Crne Gore ostaje posvećena borbi za bolji i dostojanstveniji život osoba
sa invaliditetom, a nadamo se da ćemo u narednim godinama imati više
razloga za zadovoljstvo kada je u pitanju njihov status.
Socijalistička narodna partija u Kotoru je privela kraju prikupljanje potpisa podrške na nivou lokalnih i parlamentarnih izbora. Prikupljen je potreban broj potpisa za poslanike na republičkom nivou koji su dostavljeni centrali GO SNP CG. Takođe smo utvrdili i dostavili predloge za poslanike.
Što se tiče
spiskova za lokalne izbore prikupljeno je znatno više nego što je
potrebno, a sačinjena je i lista odborničkih kandidata od 33 člana. Na
listi predloga za odbornike nalaze se provjereni i prepoznatljivi
članovi SNP-a. Na listi odbornika SNP-a od 33 kandidata, 2/3 su nova
lica u odnosu na prethodne lokalne izbore održane 2016. godine.
Na listi se nalaze predstavnici svih profesija i stručnih kvalifikacija.
Tamo se nalaze doktori i magistri nauka, inženjeri, pravnici,
profesori, pomorci, omladina, žene i penzioneri.
Dakle, na listi
je preko 40% žena i oko 15% mladih i kreativnih i stručnih kadrova. To
su lica poznata i prepoznatljiva građanima, provjereni i odani kadrovi
Partije, koji su čuvali i očuvali njen ugled. Usvajajući predlog lista
za odbornike i poslanike, opštinski odbor je donio jednoglasnu odluku da
podržava predsjednika Vladimira Jokovića sa podpredsjednicima na
upornom i odgovornom zalaganju na stvaranju što jače i jedinstvene
koalicije.
Napominjemo da smo sve odradili kao da ćemo samostalno
izaći na predstojeće lokalne izbore, mada smo spremni I za formiranje
koalicije gdje smo u procesu razgovora I dogovora.
Ističemo da je SNP prepoznatljiva partija od ugleda i sa svojim imidžom i taj svoj status i dalje čuva i njeguje.
Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”
Обавеза новинара да открије извор, на захтјев државног тужиоца, била
би тешка повреда повјерљивости извора новинара, оцијењено је из
међународне организације Репортери без граница.
„Ако нови Закон о медијима ступи на снагу, то ће бити још један
ударац слободи медија у Црној Гори, која је већ на 105. мјесту индекса
Репортера без граница. Врло узнемиравајуће је што се чини да Закон,
умјесто побољшања медијског окружења има политички циљ служења
интересима Владе. На то упућује чињеница да га је владајућа већина
одобрила без општег политичког консензуса (без подршке опозиције) и
требало би да ступи на снагу непосредно прије парламентарних избора
заказаних за 30. август“, каже шеф одсјека за Европску унију и Балкан,
Павол Сзалаи за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Због
тога, предсједник Црне Горе (Мило Ђукановић) не би требало да потпише
Закон и требало би да га врати парламенту на измјене (амандмане),
поручује Павол Сзалаи.
Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима
владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег
новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради
заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета,
заштите здравља”.
Сзалаи сматра да је заштита повјерљивог новинарског материјала од објављивања основни услов за слободу медија:
„Без тога је угрожена витална улога новинара у демократском друштву и
ризикује се да извори буду одвраћени од дијељења информација од јавног
интереса са медијима. Чак и у вријеме кризних ситуација, новинари морају
да буду у могућности да комуницирају са својим изворима али на
повјерљив начин“, указује Сзалаи.
Шта кажу у Европској комисији?
Заштита новинарских извора пресудна је за слободу медија, а обавеза
њиховог откривања озбиљно је уплитање у слободу изражавања, која би
морала да се ограничи само на изузетне случајеве, оцијенили су из
Европске комисије (ЕК) за РСЕ.
„Важно је да црногорски правни оквир пружи услове који ће допринијети
ефикасној слободи изражавања, што је једна од основних вриједности
Европске уније, пресудна у процесу придруживања Црне Горе Унији“, рекла
је за РСЕ портпаролка ЕК Ана Писонеро.
Према ријечима Писонеро, моменат усвајања Закона одговорност је црногорских власти.
Закон је усвојен мјесец уочи парламентарних избора. Упркос бројним
упозорењима медијске заједнице и грађанског сектора, Влада је у текст
новог Закона увела спорну норму којом од новинара тражи да у одређеним
околностима открије извор информисања.
Директорица Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Милка
Тадић-Мијовић каже да је Закон корак уназад за ионако проблематичну
слободу медија у Црној Гори.
„Бојим се да овај нови Закон о медијима неће допринијети да се
медијске слободе ојачају, него ће новинари бити у још већој опасности.
Зато што се бојим да се ова одредба, да се извори у одређеним
случајевима морају откривати, може јако злоупотребљавати у држави каква
је Црна Гора, која има проблема и са правом, и са правдом, и са
независним медијима”, каже за РСЕ Милка Тадић-Мијовић.
Притисци на медије и корупција на највишем нивоу Марко Вешовић, новинар листа Дан, каже да је нови Закон о
медијима још један вид притиска на медије који се баве проблемима
организованог криминала и корупције.
„Посебно корупције на највишем нивоу унутар власти. Лично немам
никакву дилему да је циљ само један, што је могуће више застрашити људе
који желе да се озбиљно баве новинарством и ограничити им могућност да
се упуштају у истраживања корупционашких и мафијашких афера у које су
најчешће уплетени најистакнутији државни функционери“, каже Вешовић.
И министар културе Александар Богдановић се током скупштинске
расправе осврнуо на, за новинаре спорну, одредбу Закона која се тиче
идентификације извора.
„Ми смо узели у обзир све оно што су били ставови и Савјета Европе
кроз Европску конвенцију за заштиту људских права, да је заштита извора
информација правило а да изузеће постоји само у Законом предвиђеним
околностима, у случајевима када су алтернативне мјере за откривање
информација исцрпљене“, рекао је Богдановић.
И црногорска опозиција је критиковала ново законско рјешење. Посланик
Срђан Милић упозорио је министра Богдановића да се медијски закони не
усвајају мјесец дана уочи парламентарних избора.
„Венецијанска комисија (ВК) сугерисала је да се медијски закони не усвајају у изборној години“, казао је Милић на Одбору за политички систем.
„Влада је била чврста при ставу да се промијени досадашња норма како
би новинари били принуђени да на захтјев тужиоца открију извор
информација. Сви који се баве новинарством знају да је то убиство
истраживачког новинарства”, казао је посланик Неђељко Рудовић.
Посланик Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић оцијенио да спорна суштина закона.
„Кључно питање слободе новинарства је заштита новинарске тајне.
Суштина истраживачког новинарства и суштина онога због чега новинари
губе живот, најпростије речено. Ово је срце слободе новинарства у свим
земљама а поготово у земљама које су хибридне на путу ка демократији“,
оцијенио је Кривокапић.
Какве су казне?
Новим Законом о медијима нијесу прописане казнене одредбе за новинаре
који одбију да открију извор на захтјев тужиоца већ ће се у том случају
примјењивати Кривични законик Црне Горе, објашњава новинар Марко
Вешовић.
„И то као и за свако друго лице које одбија да сарађује у истрази,
што само по себи повлачи могућност одређивања затворске казне. Врло је
реална могућност да новинари који ће откривати информације и објављивати
их, указујући на пропусте надлежних органа, кад се од њих буде тражило
да открију извор информација а они то одбију, на крају завршити иза
решетака. Гледаћемо, у некој финалној фази, и такав вид притисака и
репресија на људе који се боре за опште добро а против криминала и
корупције у Црној Гори“, казао је Вешовић.
Вешовић се ипак нада да ће притисак међународног фактора, медија и невладиног сектора можда резултирати корекцијом спорне норме.
„Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство, а самим тим и
откривања корупције, криминала и других незаконитости оцјењује, за РСЕ
Вук Мараш, директор регионалне Медијске асоцијације југоисточне Европе.
Мараш каже да се тиме шаље лоша порука свим новинарима и јер ће држава
користити репресивни апарат како би откривала њихове изворе.
Мараш: Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство
„Поента је да се идентитет извора чува како би они и даље могли да
преко медија указују на корупцију, кршење закона и друге незаконитости у
систему, које се без њих не би откриле“, поручује Мараш.
Законом држава постиже два ефекта: новинарима поручује да неће моћи
да сачувају идентитет извора а изворима да неће бити заштићени, сматра
Мараш.
Поручује да ће медији у наредном периоду морати да воде судске поступке и да пробају да заштите идентитет извора.
„Као професија, мораћемо да се боримо свим дозвољеним средствима и
покажемо Влади да неће уродити плодом уништавање истраживачког
новинарства оваквим неприхватљивим рјешењем. Ту је Уставни суд, закони,
Суд за људска права у Стразбуру“, поручује Мараш.
Министарство културе је у јануару 2018. почело рад на овом Закону.
Хитлеровој наредби су се, нажалост, повиновали и многи други из нашег комшилука. Нарочито боли што се Хитлеровој злочиначкој армади придружило много наших комшија, чак и сродника по крви из давнина, који су са мијењањем вјере промијенили и осјећање и мисао и настројење, изгубивши братско осјећање
Светом архијерејском литургијом коју је у Цркви Светих Кирика и
Јулите у Велици служио Његово преосвештенство Епископ
будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење
свештенства (придржавајући се мјера прописаних од стране НКТ-а)
прослављени су Велички и Горњеполимски новомученици и храмовна слава ове
светиње и обиљежена 76. годишњица свирепог злочина над народом села
Велике.
На данашњи дан, 28. јула 1944. године у монструозном злочиначком
подухвату удружених снага злогласне нацистичке СС јединице “Принц
Еуген”, потпомогнуте муслиманима из јединице “Скендербег” из
сјевероисточних дијелова Црне Горе и Космета, убијено је најмање 500
становника овог планинског села, међу којима је било 118 дјеце млађе од
12 година.
У бесједи којом се обратио сабраним вјерницима владика Јоаникије је
казао да злочин у Велици није био само ратно стање, већ нешто много
теже, јер регуларна војска, по правилима ратовања, никада неће убити
дијете, ненаоружаног човјека или заробљеника, а нарочито не трудне жене и
дјецу.
,,Овдје се догодило управо то. То није била војска, него злочиначке
хорде које су имале одобрење од Хитлера лично да тамо гдје народ помаже
устанике убијају све редом, и старце и жене и дјецу и ненаоружане људе,
затирући све листом. Хитлеровој наредби су се, нажалост, повиновали и многи други из нашег комшилука.
Нарочито боли што се Хитлеровој злочиначкој армади придружило много
наших комшија, чак и сродника по крви из давнина, који су са мијењањем
вјере промијенили и осјећање и мисао и настројење, изгубивши братско
осјећање. Ви Величани то најбоље знате, јер сте рођени са тим
знањем које се дотакло цијелог вашег бића. Својим рођењем наслиједили
сте и ту муку која се, Божијим промислом и дејством, претворила у велики
благослов. Ко би нас други сабрао, измирио и овако сјединио
како овдје у Велици, тако и у Долима Пивским и многим другим мјестима,
него наши преци који су невини пострадали за Христа. Њихова невина крв,
помијешана са Христовом голготском жртвом, нас оплемењује и опомиње.
Нарочито нас опомињу она дјеца величка и горњеполимска која су се својом
крвљу сјединила са дјецом Витлејемском и самим Христом“, казао је
Преосвећени Епископ Јоаникије.
С обзиром да су били спријечени да приреде трпезу љубави за сабране
госте, због мјера које је увео НКТ, овогодишњи кумови славе, братство
Кнежевића, приложили су 4000 евра за градњу цркве у Новшићу на имању
породица Бора и Раденка Кнежевића и 1000 евра за завршетак олтара Цркве
Светих Кирика и Јулите.
У име братства Кнежевића бесједом се сабранима обратио Томислав Леков Кнежевић.
Кумство за идућу годину преузело је братсво Нововића.
Свети архијерејски сабор 24. маја 2017. године, прибројао је лику
Светих новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике Ржанице и
Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28
дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године. Нацистичка Принц
Еуген дивизија је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само
два сата у овим селима (према непотпуном списку) звјерски поклала или
живе у ватру бацила 427 нејачи – дјеце, жена, стараца и осталог
ненаоружаног становништва. Само дјеце и омладине до 20 година је 171 на
правди Бога побијено.
Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постала је
мјестом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од
наци-фашиста током Другог свјетског рата.
Дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских је 28. јул – на дан Светих Кирика и Јулите.
Kao mještanka ulice od Pepića kiljana do Doma omladine u Mojanovićima a povodom inicijative za rekonstrukciju, na koju Opština Golubovci nije dala dala odgovor, reagovala je odbornica SNP Slađana Kaluđerović.
„Bitno je napomenuti da ova ulica već odavno ispunjava sve uslove koji
je kvalifikuju kao prioritetnu za potpunu rekonstrukciju, jer je
nebezbjedna za saobraćaj vozila i kretanje pješaka.
U ovoj ulici živi oko 100 građana, a nalazi se nadomak centra Golubovaca, osnovne i sada srednje škole.
Ulica je duga preko pola kilometra, a nalazi se u katastrofalnom
stanju, zbog čega je neophodna hitna rekonstrukcija. Čim padne prva
kiša, kretanje vozila je otežano, a mještani ne mogu ni pješke da prođu
ulicom zbog lokvi dugih i po 50-ak metara. U tim situacijama ne pomažu
ni gumene čizme, što je veliki problem za učenike, koji moraju proći
kroz prava mala jezera kako bi stigli do škole ili autobuske stanice.
Dodatna otežavajuća okolnost jeste što je ova ulica, ionako već
ruinirana, služila kao tranzitna tokom šestomjesečne izgradnje prve faze
puta Golubovci – Mataguži, kada su joj „dodatni udarac“ zadali teški
teretni kamioni.
Naknadno „krpljenje rupa” svakako nije rješenje, već treba pristupiti potpunoj rekonstrukciji ulice.
Podsjećam da su mještani još krajem 2018. godine podnijeli predsjednici
Opštine Golubovci, Tanji Stajević, Inicijativu za rasvjetu i potpunu
rekonstrukciju puta od Pepića Kiljana do Doma omladine u Mojanovićima,
koju je potpisalo 70 punoljetnih građana.
Rasvjeta je
postavljena, ali smatramo da je, nakon dugogodišnjeg čekanja, krajnje
vrijeme da se ispuni glavni dio zahtjeva mještana i konačno pristupi
rekonstrukciji ulice.
U suprotnom, još jednom će se na djelu
pokazati da je i dalje itekako aktuelna politika dvostrukih aršina,
odnosno da su politički motivi presudni i kada je u pitanju
rekonstrukcija ulica.
Pozivam nadležne u Opštini Golubovci da
prekinu sa tom višegodišnjom nedemokratskom praksom diskriminacije
mještana po političkoj osnovi i da počnu da rade posao za koji su
plaćeni iz džepova svih građana“.
