СНП

BERANE – Opština Berane je budžetom za ovu godinu opredijelila 205.000 eura za transfere prema sportskim klubovima. Ta izdvajanja su, u odnosu na prethodnu godinu, uvećana za 55.000 eura, a u odnosu na 2018. za 75.000 eura.

-Ukupan iznos novčanih sredstava koji je predviđen za sportske klubove sa područja naše opštine, od 165.000 eura, podijeljen je po Pravilniku Sekretarijata za sport, kulturu, mlade i saradnju sa NVO. Tako će, shodno pravilniku, Fudbalski klub „Berane” dobiti 43 odsto sredstava, odnosno 70.950 eura, dok drugom opštinskom klubu, RK „Berane 1949”, pripada 18 odsto od ukupnog iznosa, ili 29.700 eura. Budžetom su predviđena i finansijska sredstava za ostale sportske klubove, u iznosu od 47.850 eura, što u procentima iznosi 29 odsto, kao i 10 odsto rezervnih sredstava, ili 16.500 eura – naveli su iz lokalne uprave, dodajući da je Opština Berane izdvojila 40.000 eura za zakup termina za treninge sportista u Sportskom centru.

Istakli su da je cilj Opštine da vrata Hale sportove, gradskog stadiona i pomoćnih terena budu širom otvorena za sportske organizacije.

– Nakon nekoliko održanih sastanaka sa predstavnicima sportskih organizacija, njihove reakcije su više nego pozitivne i ovim putem rješavamo jedan od problema sa kojim se susreću klubovi, a to je način plaćanja termina – kazao je sekretar za sport, kulturu, mlade i saradnju sa NVO Goran Folić.

Izvor; Dan.co.me

U organizaciji Udruženju guslara “Njegoš” iz Danilovgrada održan je prigodan program u prostorijama Matice srpske u Danilovgradu, kojim su pokazali svoju odanost Mitropoliji Crnogorsko-primorskoj i drugim eparhijama Srpske pravoslavne crkve, i riješenost da brane naše svetinje od bezbožnih montenegrinskih ala, koje žele da ih pod plaštom tzv. zakona o “slobodi” vjeroispovijesti, prisvoje za svoje blasfemičke potrebe.

Svoju beskompromisnu odanost i podršku SPC u očuvanju svetinja, pored Udruženja guslara “Njegoš”, iskazali su i Matica srpska, Udruženje Bjelopavlića “Bijeli Pavle”, Srpski pokret “Njegoš”, Udruženje književnika “Sjeverac”, pjesnik Aćim Višnjić, kao i voditeljka programa Neda Đukić, kazujući i više svojih patriotskih pjesama i drugi. Svi navedeni su dio ovih veličanstvenih litija, koje su evo više od mjesec dana obasjale i vaskrsle Crnu Goru i nastaviće sve dokle se ne povuče ovaj diskriminatorski bez-zakon o nazovi slobodi vjeroispovijesti, čiji je krajnji cilj brisanje SPC (stvoritelja, temeljnika i baštinika Crne Gore), a time i nestajanja pravoslavlja sa ovih prostora.

Guslarsko društvo “Njegoš” je najstarije guslarsko društvo u eks Jugoslaviji, osnovano davne 1952. godine i u kontinuitetu traje i uspješno djeluje do danas, a ako Bog da tako će biti i ubuduće, prenoseći slavu srpskih gusala i epske poezije, svjedočeći da “Manastiri i sveto gudalo to je srpsku vjeru sačuvalo”, kako divno i istinito napisa bard srpskog epskog pjesništva Radovan Bećirović – Trebješki.

Da bismo naveli sve nagrade i priznanja ovog Udruženja trebalo bi nam mnogo prostora – to je posao pisanja monografije o njemu, pa ćemo ovdje navesti jednu od velikih nagrada sa početka djelovanja ovog Udruženja, kao i ovu poslednju prije par mjeseci. Član Guslarskog društva “Njegoš” Pavle Jovanović je prije više od pola vijeka osvojio prvu nagradu na takmičenju etno instumentalista iz čitavog svijeta. I njegov brat Pavle, takođe član Udruženja, je bio jedan od najboljih guslara ne samo Crne Gore, već i dalje. Za 68 godina postojanja ovo Udruženje je osvajalo i prva mjesta na festivalu gusala kako na republičkim, tako i na saveznim takmičenjima i u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji. Na poslednjem Saveznom (Crne Gore, Srbije i Republike srpske) festivalu gusala, oktobra 2019. godine, Udruženje guslara “Njegoš” je osvojilo drugo mjesto u ekipnoj konkurenciji (u sastavu Milenko Kalezić, Stevan Perović Cuca i Rajo Jovanović).

Udruženje guslara “Njegoš” je kao istinski sljedbenik gusala i epske poezije, slijedeći time i srpski karakter Crne Gore, poslednje dvije decenije na meti odnarođenih montenegrinskih struktura na vlasti, koje su pokušale da falsifikatima preotmu ovo Udruženje i pretoče ga u dukljansku, antisrpsku žabokrečinu. Ali, najviše zahvaljujući predsjedniku Udruženja guslara “Njegoš” Milenku Kaleziću, kao i njegovim članovima i brojnim poštovaocima, ono je uspjelo da odoli tim neljudskostima i da opstane i opstaće sve dok u nama “neugašeno srpsko srce kuca i srpska krvca vrije”, kako reče Sveti Petar Cetinjski u crkvi Sv Vračevi u Slatini, uoči boja sa Turcima na Martinićima 1796. godine. Na nama je da tu misiju i amanet slijedimo.

Miljan Stanišić, predsjednik Izvršnog odbora Udruženja guslara”Njegoš”

Izvor: https://volimdanilovgrad.me

Помен и централно полагање вијенаца Амбасаде Републике Србије у Црној Гори и Српског националног савјета обављено је, у присуству великог броја грађана, код споменика оцу модерне српске државе вожду Карађорђу, у Карађорђевом парку у Подгорици.

Помен је служио Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије са свештенством.

У обраћању након свештеног чина, митрополит Амфилохије је казао да се на данашњи дан посебно сјећамо вожда Карађорђа, пред чијим спомеником стојимо, онога, коме је, како је рекао, највећи мудрац нашега рода, Ловћенски Тајновидац посветио свој „Горски вијенац“.

„Није му, међутим, посветио само `Горски вијенац`, него му је посветио и читаву Црну Гору и сав српски род. Пут вожда Карађорђа једини је пут којим је ходио овај народ, и до цара Лазара, и послије цара Лазара, до Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога“, поручио је митрополит црногорско-приморски.

Вијенац у име Амбасаде Србије у Подгорици положио је амбасадор Владимир Божовић који је, између осталог рекао, да је ово дан сретања са прецима, и са Петром Првим Петровићем Његошем – Светим Петром Цетињским, који је на Крусима и Мартинићима правио претходницу вождовим устаницима, и дан сјећања на све оне који су живот положили за крст часни и слободу златну.

„Данашњи дан је и дан поновног сретања Србије и Црне Горе, које су вјечно живјеле у братству. Живјели смо у једној држави, а сада смо у двије државе која једна другу треба да поштује, воли, разумије, подржи… Нема разлога да не будемо најближи једни другима. Можда се с братом некад не разумијемо, можда имамо различите погледе, али то не умањује чињеницу да нам је то брат“, казао је амбасадор Божовић

Вијенац у име Српског националног савјета положили су потпредсједник Љубомир Пековић и члан Савјета Ивана Крушчић.

У пригодном обраћању Пековић је захвалио и поздравио све присутне који су се и ове године, на Дан државности Републике Србије и дан Сретења Господњем, у великом броју окупили код споменика Ђорђу Петровићу Карађорђу.

Пековић је подсјетио да Српски национални савјет, а прије њега и Вијеће народних скупштина, обиљежавају све битне датуме и догађаје значајне за српски народ у Црној Гори.

„Посебно се надам да ће новоименови амбасадор Србије у Црној Гори, Његова екселенција Владимир Божовић успјети да помогне да се права српског народа поштују макар онолико колико и других националних заједница. Зато, амбасадор има велику обавезу, а ми од њега велика очекивања“, казао је Пековић.

Вијенце на споменик вожду Карађорђу положили су и грађани, предстаници политичких партија и грађанских удружења.

Прије централне свечаности у Карађорђевом парку у Подгорици, делегација Српског националног савјета положила је вијенац на споменик Љубу Јевтићу, Србину из Сребрнице, стрељаном од стране аустроугарског окупатора 1915. године.

Опело је служио протојереј-ставрофор Драган Станишић који је истакао да је Љубо Јевтић принио жртву да би сачувао свој образ и образ свога народа.

„Он није хтио да пуца у свој народ, него се сврстао у ред и пострадао заједно са својом браћом. Кроз Љуба Јевтића и ми данас се сами надахњујемо његовим подвигом. Прича о Љубу Јевтићу сигурно може да се утка и у ове наше данашње литије, као што је у њих уткано све што је часно и честито“, казао је отац Станишић.

Потом је делегација Савјета, положила вијенац на заједничку гробницу двадесет и шест српских војника, који су страдали од Биоча до Дољана, приликом повлачења у Великом рату преко Црне Горе и Албаније за Грчку.

Помен српским војницима служио је пртојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, а пригодни говор одржао је Симо Ивановић, из племана Кучи, чији су преци сакупили и похранили земне остатке ових српских страдалника.

„У српском народу много је споменика незнаним јунацима, а један од њих је и овај у Кучима. Хвала им, јер су дали живот за отаџбину и српство. Овај споменик нас опомиње да их не смијемо заборавити, јер док ми долазимо на ово мјесто и они ће бити живи, иако им имена не знамо“, казао је Ивановић

Након спомен-обиљежја у Дољаника делегација је посјетила и споменик генералу Ђоку Мирашевићу, носиоцу свих српских одликовања за учешће у Великом рату и Другом свјетском рату.

Испред спомен-бисте окупљеника се обратио Милисав Поповић казавши да је „овај вијенац само симбол оног вијенца којега је он себи за живота сплео, и као генерал, и као родољуб, и као страдалник“.

„Три његове Обилића медаље свједоче да су сва бојишта и у Првом и у Другом свјетском рату, од Солуна и Кајмакчалана, биле обилића пољане, а његова Легија части свједочи о његовом часном понашању и онда када су га вријеђали и понижавали, као да нијесу знали ко је“, нагласио је Поповић.

Вијенци су положени и на споменик црногорској похари Куча, који је у знак сјећања на све невино пострадале приликом похода црногорске војске на ово славно племе, подигао Српски национални савјет.

У име делегације која је на овом својврсном крсном путу обишла сва она мјеста која не смију бити заборављена обратио се Радоица Вуксановић, који је истао да“послије стотину и шездесет година од стравичног злочина, геноцида, који је урадила црногорска војска данас имамо гдје да дођено и да се поклонимо сјенима страдалим у похари Куча.

„Према свједочанствима која је записао Марко Миљанов у Кучима је тада погинуло више од двије стотине и седамдесет људи, од чега су готово све били старци жене и дјеца. Преко фалсифоковања и ових података, јасно је да актуелна власт прави нову историју, нову цркву. Морамо да им кажемо да то неће моћи. Не дамо нашу историју, не дамо наше светиње и у томе ћемо остати упорни“, као је Вуксановић.

Он је упутио поруку и министру одбране Црне Горе, упозоривши да, како је казао, никоме не треба да пада на памет да на подручју Куча и кучких планина гради базу злочиначке НАТО алијансе.

„То им је порука, јер Кучи ништа не заборављају и никоме не праштају“, рекао је он.

Вијеници су положени и испред споменика прослављеном кучком војводи и пјеснику Марку Миљанову који се упокоји на данашњи дан 1901. године.

Члан Српског националног савјета Предраг Баћко Милачић је казао да се данас поново налазимо пред спомеником највећем међу нама.

„Имала је Црна Гора краљева, господара и великих војвода, али већег од Марка није имала. Марко Миљанов је и данас жив, живљи него икад. Његови примјери чојства и јунаштва данас шетају Црном Гором у великим литијама“, казао је Милачић.

Izvor: http://www.srpskenovinecg.com

Za 30 dana manifestacije pripremljeno 70 programa

HERCEG NOVI -Uz prisustvo više hiljada Novljana i njihovih gostiju sinoć je u Herceg Novom, tačnije u Igalu, svečano otvoren 51. Praznik mimoze. Biranim riječima na platou ispred bivšeg hotela „Igalo“ praznik posvećen žutom cvijetu otvorio je gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić. On je naglasio da će Novi u narednih mjesec dana biti centar dobre zabave. Istakao je da je za 30 dana, koliko će trajati manifestacija, pripremljeno preko 70 raznovrsnih programa izrazivši uvjerenje da će svi koji od 14. februara do 14. marta posjete grad pod Orjenom naći uživanje za sebe.

– Praznik mimoze jedna je od najstarijih turističko-propagandnih manifestacija u našem dijelu Evrope. To je najznačajniji zimski festival u Crnoj Gori, događaj koji u februaru na Jadranu okuplja desetine hiljada ljudi. Ponosni smo što smo tokom protekle tri godine programski i organizaciono unaprijedili ovaj festival i tako oborili ranije postavljene rekorde u broju događaja i posjećenosti. Jubilarno, 50. izdanje festivala bilo je spektakl za pamćenje. Uspjeli smo da Prazniku mimoze vratimo slavu, učinimo ga događajem o kojem region govori tokom cijele godine, prema čijem kalendaru brojni gosti planiraju svoje odmore. Dokaz nam je sjajno interesovanje za ovogodišnji festival i činjenica da se u novskim hotelima traži mjesto više- istaka je Katić naglasivši da mimoza nastavlja da otvara prostore za nova prijateljstva i nove saradnje i da se širi van granica regiona.

– To nam potvrđuju predstavnici brojnih ambasada i prijateljskih gradova Evrope koji su večeras naši gosti. Snaga Praznika mimoze je u kreativnosti, gostoljubivosti i otvorenosti. U to ćete se, siguran sam, svi uvjeriti- poručio je gradonačelnik Katić, proglasivši Praznik otvorenim.

On je pozvao sve da u narednih mjesec dana dođu u Novi da skupa sa Novljanima slave bogatstvo, ljepotu i tradiciju Mediterana.

Prethodno je u 19 časova sa Trga Nikole Đurkovića, krenuo defile Gradske muzike Herceg Novi, Mjesne muzike Đenovići i mažoretki, koje se nakratko zaustavio i nastupio kod objekta Novljanka na Toploj, i kod objekta Galeb u Igalu. Oni su, takođe, imali nastup na platou ispred bivšeg hotela Igalo, a njima se na bini vrlo privlačnom tačkom pridružio KSC Diano. Nakon svečanog otvranja Praznika mimoze uslijedio je vatromet i koncert folk pjevačice Lepe Brene.

Praznik se danas nastavlja Feštom mimoze, ribe i vin a u Baošiću, a potom od 21 čas počinje Prvi veliki maskenbal koji će biti održan u drugoj fazi Instituta „ dr Simo Milošević“. Direkcija festivala, u saradnji sa sponzorima, pripremila novčane i brojne druge robne nagrade. Tri najbolje pojedinačne maske biće nagrađene sa 700, 400 i 300 eura, a tri najbolje grupne sa 1000, 700 i 500 eura. Osim novčanih, nagrade su i putovanja i robne nagrade.

Prema propozicijama Direkcije, pojedinačne maske broje od jednog do tri člana, a grupne četiti maske i više.

– Ovo je prilika za sve kreativne i za sve koji žele biti nešto drugo bar na jednu noć, poručili su iz Direkcije.

Goste će, osim Gradske muzike i mažoretki, zabavljati OK bend.

Prodaja ulaznica za one koji se neće maskirati, po cijeni od 10 eura, je na biletarnici Dvorane Park.

„Dan“ je medijski sponzor i ovog Praznika mimoze.

---

Izložba cvijeća okupila 50 izlagača
U okviru 51. Praznika mimoze, u hotelu Vojvodina u Herceg Novom, juče je otvorena Izložba cvijeća.Izložba je okupila oko 50 izlagača, BiH, Crne Gore, Srbije i Albanije i Turske, a otvorila ju je, Snežana Vukićević Čvoro, slikarka i književnica.

– Uporedila bih svoje sugrađane kao ljude koji vole svoj grad,na onaj način kako Mali princ voli svoju Ružu. Znači, ovaj grad je za Novljane najljepši grad i oni u njega ulažu svu svoju ljubav, pažnju i taj se osjećaj prenosi na sve ljude koji u njega dođu. Čivjek ne može da stvara život, život stvara samo Bog, ali kada govorim o izložbi i biljakama, čovjek ima jedan dar, a to je da umnoži prirodu i bude kreativan u svemu temu. Iz svega toga, rađa se ljubav, koja opet rađa ljubav….poručila je Vukićević Čvoro.
Organizatorka izložbe Jovanka Matković rekla je da nema izlagača koliko ih je bilo najavljeno jer su četiri velika izlagača otkazala učešće zbog zdravstvenih problema. Inače, najviše izlagača je iz Srbije, pa iz Crne Gore, BIH i Albanije i jedan izlagač iz Turske. Matković je naglasila da jkoj je drago što se Izložba cvijeća poklopila sa danom zaljubljenih.
Izložba će biti otvorena do16.februara.

Izvor; Dan.co.me

Презентација Програма за незапослена лица ЗЗЗЦГ одржана је данас у Беранама. Износ бесповратне помоћи је од три до 7,5 хиљада евра.

У Великој Сали СО Беране је у организацији Завода за запошљавање, а уз подршку Општине Беране, одржана промоција 3,5 милиона евра вриједног Програма грантова за самозапошљавање.

На самом почетку присутнима који су дошли у великом броју обратили су се предсједник општине Беране, Драгослав Шћекић и директор ЗЗЗЦГ, Суљо Мустафић.

Предсједник Шћекић је казао да је Општина Беране увијек отворена и спремна на сарадњу, како на локалном, тако и државном нивоу, а све у циљу унапређења животних услова наших грађана.

„Незапосленост је горући проблем, и карактеристичан је за цијелу нашу државу. Због различитих специфичности посебно је актуелан на сјеверу Црне Горе. Зато и поздрављамо сваки корак у правцу стварања предуслова за отварање нових радних мјеста. Свјесни смо важности свих доступних фондова, и у том дијелу пружамо своје максимуме како бисмо привукли што више средстава за пројекте, који ће омогућити, прије свега, бољи живот наших грађана, а затим и отварање нових радних мјеста“, нагласио је предсједник наше општине.

Локална управа је, како је рекао, на услузи својим грађанима, који желе да покрену или развију свој бизнис.

„Регионални бизнис центар, Служба менаџера, Секретаријат за финансије и економски развој, Секретаријат за инвестиције и пројекте, запослени у Грађанском бироу су у сваком тренутку спремни да пруже све врсте помоћи, како би се премостиле баријере, које стоје на том путу. Ово је прилика да још једном потврдимо да је сарадња неопходна и од свих актера пријеко потребна. Свакако, изражавамо своју захвалност нашим партнерима, који су дио ове приче, а посебно нашим пријатељима из Европске Уније. И данашњи скуп је прилика да пошаљемо заједничку поруку да рука сарадње мора бити испружена од свих актера, у правцу стварања предуслова за поправљање стандарда и квалитета живота“, истакао је Шћекић.

Према његовим ријечима локална управа све вријеме улаже и у едукацију својих кадрова како би и на тај начин била ближа грађанима и помогла у правцу стварања повољног амбијента за развој бизниса и предузетништва.

„Драго нам је да смо са Заводом за запошљавањем, односно Бироом рада у Беранама већ реализовали низ пројеката, који су били изузетно значајни за едукацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Вјерујем да ће се ова почетна сарадња наставити, додатно интензивирати, а све у циљу што боље доступности грађана од стране Општине, са једне и Бироа рада, са друге стране. Реализацијом заједничких пројеката створићемо боље услове за запошљавање макар и кроз пројекте, а ја вјерујем и надам се и дугорочним успјесима на овом пољу“, закључио је предсједник Шћекић у свом обраћању.

Директор Завода, Суљо Мустафић је казао да Влада Црне Горе, Министарство рада и социјалног старања и Завод за запошљавање посвећено реализују мјере и програме активне политике запошљавања, усмјерене ка повећању запослености.

“С обзиром на заостајање у регионалном развоју, сиромаштво и одлив становништва и државне политике су окренуте сјеверним општинама. Развој предузетништва, самозапошљавање и отпочињање сопственог бизниса прилике су за повећање запослености у свим општинама, не само на сјеверу државе. У подручној јединици Беране је на евиденцији готово 5.000 незапослених из општина Беране и Андријевица што даје стопу незапослености од преко 56 одсто. Управо због веома високе стопе дугорочно незапослених лица од готово 80 одсто али и податка да је сваки седми незапослени из категорије младих Беране је у фокусу свих наших активности”, навео је Мустафић.

Грађанима Берана и Андријевице, младима, женама и дуготрајно незапосленима настојимо да, како је казао, представимо могућности за покретање сопственог бизниса.

“Циљ нам је да створимо нови пословни амбијент. Сви заједно морамо учинити нешто конкретно како би се отворила нова радна мјеста. Подсјетићу, Завод је крајем прошле године, почео реализацију 3,5 милиона еура вриједног „Програма грантова за самозапошљавање“, првог директног гранта из фондова ЕУ. У Првом позиву 135 лица је предало захтјев за додјелу бесповратних средстава од три до 7,5 хиљада еура. Евалуатори су позитивно оцијенили 108 односно 80 одсто поднешених захтјева”, објаснио је директор Завода, најављујући уједно да ће крајем марта текуће године бити објављен други Јавни позив за дођелу бесповратних средстава за самозапошљавање.

“Управо на овим, промотивним инфо сесијама, свим незапосленим лицима са евиденције омогућавамо да на вријеме добију све детаљне информације: о условима учешћа, неопходној документацији која се прилаже уз захтјев за учешће у програму, роковима, правима и обавезама корисника. У другом позиву – прилику да се пријаве имаће незапослени који су на евиденцији Завода најмање 4 мјесеца на дан објављивања Позива, са нагласком на младе, жене и дуготрајно незапослене. Сви који буду имали добар бизнис план са добром идејом могу се надати бесповратној помоћи од 3 до 7,5 хиљада евра”, истакао је Мустафић И додао да сви који су заинтересовани да покрену сопствени бизнис, могу да се информишу у бироу рада у Беранама, као и на сајту Завода.

“Све активности које реализујемо у циљу унапређења предузетништва могу дати пун ефекат само уз тијесну сарадњу са локалним самоуправама. Од њих, између осталог очекујемо да ће својим суграђанима обезбиједити помоћ у изради бизнис планова”, подвукао је на крају.

На питања присутних у наставку су одговрали помоћница директора ЗЗЗЦГ и координаторка програма, Светлана Крговић, помоћник директора која је уједно и цоординатор за извјештавање, Давид Перчобић, као и координаторка самог пројекта, Алма Махмутовић.

Izvor: https://berane.me