Један дио опозиционих странака наредних дана требало би да одлучи да ли ће потписати иницијативу Српског националног савјета о организовању референдума за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању лажне државе на територији Косова и Метохије.
Предсједник Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић казао је да је на адресу те партије стигла иницијатива Српског националног савјета, те да ће одлуку о томе донијети надлежни органи партије.
– Добили смо иницијативу и оно што у овом моменту могу рећи, јесте да ће органи партије донијети одлуку о томе какав ће став наше странке бити поводом тога, казао је Јоковић за „Слободу“.
Он је додао да ће инсистирати да се до краја недјеље одржи састанак, како би што прије донијели одлуку о том питању.
Из Уједињене Црне Горе су казали да још увијек нијесу добили иницијативу предсједника Српског националног савјета Момчила Вуксановића, те да ће, након што је добију, донијети одлуку шта ће урадити.
Из те странке „Слободи” је саопштено да по питању Косова и Метохије остају при свом првобитном ставу, односно да не подржавају одлуку Владе Црне Горе о признању лажне државе Косово*.
Иницијативу је до сада потписало 18 посланика Демократског фронта, који су казали да су спремни да је у потпуности подрже у Скупштини Црне Горе, уколико то буду жељели њени покретачи.
Да ће ова иницијатива имати одјека код грађана, мишљења је и митрополит Амфилохије, који је, такође, један од потписника иницијативе.
Према наводима Српског националног савјета, иницијативу су покренули, прије свега, вођени већинском вољом грађана Црне Горе, која је потврђена и недвосмисленом изјавом црногорског премијера Душка Марковића да је Влада изнудила признање такозване независне државе Косово* противно вољи 85 одсто становништва Црне Горе.
Glasovima vladajuće Socijalističke narodne partije (SNP) za novog/starog predsjednika Opštine Plužine izabran je Mijuško Bajagić, čovjek koji se na vlasti nalazi od 1998. godine, dok je novi predsjednik Skupštine opštine (SO) Petar Mitrić, koji je do sada obavljao ulogu sekretara Sekretarijata za opštu upravu i društvene djelatnosti.
Protiv Mitrićevog izbora bili su odbornici Demokrata, dok su odbornici Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata (SD) i koalicije koju čine Demokratski front (DF) i komunisti bili uzdržani.
Na sjednici su verifikovani mandati odbornicima – SNP-u je od 30 odborničkih mjesta pripalo 16, DPS-u pet, DF-u koji je nastupio zajedno sa komunistima četiri, koliko i Demokratama, dok Socijademokrate imaju jedan odbornički mandat.
Izgovor direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Sulja Mustafića, da je mentalitet Crnogoraca presudan za nedovoljnu motivisanost naših državljana za obavljanje sezonskih poslova, je uvreda za sve nas.
Skoro 50.000 nezaposlenih lica koja se nalaze na Birou rada, kao i 3.000 mladih koji su angažovani kroz Program stručnog osposobljavanja, a koji im se ne upisuje u radni staž, pokazatelj su neodgovorne državne politike u ovoj sferi. Naspram toga skoro 10.000 osoba iz drugih država je dobilo odobrenje za rad u Crnoj Gori, a turistička sezona još uvijek nije u punom jeku.
Nebrojeni su slučajevi gdje poslodavci stavljaju u neravnopravan položaj domaću i inostranu radnu snagu, obezbjeđujući smještaj i dodatnu ishranu nerezidentima, dok domicilna radna snaga nema prava na isto. Problem sive ekonomije je evidentan i tu najveću odgovornost snose upravo državni organi.
Sa jedne strane neselektivna primjena zakonodavstva i sprovođenje jačeg inspekcijskog nadzora, ali sa druge i jasno definisanje strateških državnih prioriteta i njihovo sprovođenje ozbiljnom dugoročnom politikom su neophodnost. Već više od deceniju se pokušava ad hoc rješenjima intervenisati u povezivanju obrazovnog sistema sa potrebama privrede i kao takvo se pokazalo neuspješno.
Obrazovne institucije se umnožavaju kvantitativno, ali produkcija stručne radne snage je nezadovoljavajuća u kvalitativnom smislu. Nikada nije bilo lakše doći do diplome visokoškolskih ustanova, a nikada nismo imali manje ljudi sa znanjem i vještinama koji zaista mogu doprinijeti unapređenju društva.
Odgovorna državna politika u oblasti zapošljavanja bi odredila mjere stimulacije i u prekvalifikaciji radne snage, ali i u stimulaciji i nezaposlenih lica, ali i poslodavaca u cilju zapošljavanja domaće radne snage.
Već duže vrijeme se vodi javna debata oko povećanja minimalne cijene rada, ali i određivanja minimalnog neoporezivog iznosa, što se u regionu pokazalo kao jedna od najboljih podsticajnih mjera. Današnja opterećenja neto plata radnika, a na teret poslodavca idu i do 66% što je najveća stopa u regionu.
Ovako postavljeni odnosi i tvrd stav Vlade koja se brani kriznim mjerama, nisu ništa drugo do promocija sivog tržišta rada i destimulacija privrednika, kao i radne snage. Ne zaboravimo da još uvijek imamo „krizni porez“ a po cijenama gorivo nam je zaista postalo „luksuz“. Pored već poznate loše politike u oblasti zapošljavanja, odnos prema domaćoj radnoj snazi je još gori.
Kada ćemo kao država početi da se odgovono ponašamo prema svim našim građanima jednako i kada ćemo zaista prioritet staviti na naše građane?
Nije mentalitet Crnogoraca problem, već nedovoljna briga institucija za svoje državljane. Nema sramote u poštenom radu, ali ima sramote u odnosu države prema sopstvenoj radnoj snazi.
Драгослав Шћекић добио повељу од Европског универзитета из Београда
Драгослав Шћекић добио повељу од Европског универзитета из Београда
Predsjedniku Opštine Berane Dragoslavu Šćekiću uručena je povelja Evropskog univerziteta iz Beograda za doprinos razvoju opštine Berane i cijele Crne Gore. Šćekiću je povelju uručio prof. dr Milija Zečević, rektor Evropskog univerziteta u Beogradu i počasni predsjednik Udruženja Vasojevića. Tom prilikom bilo riječi o zajedničkim aktivnostima Opštine Berane i Beranaca koji žive i rade u Beogradu, odnosno Srbiji. Postignut je dogovor da se tokom septembra organizuje svečanost pod nazivom „Veče Berana u Beogradu“ kao što je to slučaj bio prije nekoliko godina u Kolarčevoj zadužbini. Na taj način će, kako je poručeno, dodatno učvrstiti i unaprijediti veze Vasojevića sa rodnim krajem.
Из Општине Беране саопштавају да је у припремној фази склапање Уговора Општине с Министарством просвјете о преузимању дијела Универзитетског центра, у којем ће бити смјештена Висока медицинска школа.
„Ваља напоменути да постоје сви услови за несметано одвијање наставе, као што постоје и обезбијеђени смјештајни капацитети за студенте уз пратеће потребне просторије и сале, што подразумијева да ће се наредна наставна година одвијати у просторијама Универзитетског центра„, наводе из Општине и истичу:
„Имајући у виду чињеницу да још увијек у појединим круговима Медицинског факултета постоји одређена, нама потпуно несхватљива жеља, за евентуалним преиспитивањем Владине Одлуке, постоји потреба да у име локалне управе изнесемо свој коначан и непромијењен став да је та прича, која је имала дугу историју, за нас и дефинитивно завршена.
Било која идеја у смислу преиспитивања постојећег закључка Владе у овом тренутку не би наишла на наше одобравање, као што би иста могла произвести озбиљне негативне посљедице, уз кориштење свих демократских средстава са наше стране, евентуални наш позив грађанима на блокаду саобраћаја па чак и довођење у питање даље сарадње са појединим државним институцијама.
Једном ријечју, спремни смо овај евентуални проблем подићи на највиши могући ниво, а све у правцу заштите интереса нашег града“.
Из Општине Беране су нагласили да ће и даље даље давати свој максимални допринос „како би град и у просвјетно-образовном смислу остао центар овог региона, што подразумијева и скорије отварање нових студијских програма“.
Poslanici SNP-a Srđan Milić i Danijela Pavićević nisu juče odgovarali na pozive i poruke da li će se vratiti u salu i pod kojim uslovima
Predsjednik Socijalističke narodne partije (SNP) Vladimir Joković smatra da bi njihovi poslanici trebalo da slijede primjer većeg dijela opozicije i vrate se u Skupštinu.
“Pošto se većina opozicionih partija vratila u parlament ili su najavili vraćanje, ne vidim svrsishodnost da SNP jedini ostane u bojkotu. Uslovi koji su postavljeni pri početku bojkota nijesu ispunjeni, a lokalni izbori su pokazali da to nije nanijelo nikakvu štetu vladajućim partijama”, kazao je Joković za “Vijesti”.
Međutim, poslanici SNP-a Srđan Milić i Danijela Pavićević nisu juče odgovarali na pozive i poruke da li će se vratiti u salu i pod kojim uslovima.
Pavićević je krajem prošle godine najavila da će se njih dvoje privremeno vratiti u Skupštinu kada se na dnevnom redu nađe Zakon o amnestiji, o čemu tada nije bio obaviješten vrh SNP-a.
“Mi u opoziciji moramo svi sjesti za sto i dogovoriti dalji način djelovanja opozicije, raditi na jedinstvu i dobiti za to podršku Evropske unije i napraviti pritisak na Demokratsku partiju socijalista da konačno dođemo do dobrih izbornih zakona i fer uslova za izbore. Ovo bi trebalo da bude minimum ispod koga opozicija ne bi smjela da ide”, smatra Joković.
Do sada su u skupštinske klupe odlucili da se vrate svi osim poslanika SNP-a, Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA.
Skupštinska sala bila je poluprazna više od godinu, jer je 39 poslanika opozicije poslije spornih parlamentarnih izbora u oktobru 2016. odlučilo da ne učestvuje u njenom radu.
Срамно је да у ери штедње највише трпе грађани, који између осталог плаћају гориво по 1,4 евра, а са друге стране бордови директора имајају петоструко веће плате него раније, када су примали просјечну зараду, казао је Раде Милошевић (УРА) коментаришући то што су, мимо закона, предсједник Одбора директора Аеродорма, Божидар Вуксановић и извршни директор тог предузећа Данило Орландић себи повећали плате.
„Слобода” је јуче објавила да су активисти организација цивилног друштва и истраживачки новинари почетком маја упутили Агенцији за борбу против корупције захтјев за смјену руководства Аеродрома из разлога што су прекршили Закон о спречавању корупције на начин што су измјенама Статута тог предузећа себи увећали плате. Измјенама статута, које је усвојила Влада, донијета је одлука о професионализацији мјеста предсједника одбора директора, па је тако Вуксановић закључио уговор на неодређено вријеме, а себи одредио зараду од 2.600 евра мјесечно, што је пет плата љекара специјалисте. На тај начин он годишње приходује 31,2 хиљаде евра. Паралелно са том зарадом, према поузданим информацијама „Слободе”, Вуксановић још увијек прима зараду као бивши директор Управе за инспекцијске послове, па је тако за годину незаконито зарадио 13.024 евра. Према поузданим информацијама Вуксановић је прије два дана саслушан у Агенцији за спречавање корупције.
– Ради се, вјероватно о награђивању лојалних партијских војника, јер је познато да је Вуксановић невољно напустио функцију директора Управе за инспекцијске послове. Сада је награђен јер се склонио када је то, због политичких трговина требало партији – казао је Милошевић за „Слободу”.
Он је истакао да су такви поступци за сваку осуду, посебно у, како је казао, времену када 100 хиљада пензионера једва преживљава са нешто више од 100 евра примања. Сматра и да је незапамћен скандал да се, у периоду када је дошло до повећања акциза, због чега цвјета илегално тржиште цигарета, за функцију предсједника борда директора, који има више примања и запослења, издвајају енормна средства.
– Случај Вуксановића је невјероватан и за тужилаштво, јер се ради о некоме коме је кроз закон омогућено да прима плату годину од престанка функције, додатно, као предсједнику борда директора омогућава да зарађује још 2,6 хиљада мјесечно – рекао је Милошевић.
Нагласио је и да није оптимиста да ће се нешто по том питању у скорије вријеме промијенти.
Да су примања од више хиљада евра за чланове борда директора у државним предузећима у најмању руку скандалозна, сматра и економски аналитичар Дејан Мијовић.
– Ти директори се, ионако ништа не питају, већ раде по директиви партије. Запошљавају своје људе, не постижу никакве резултате и вјечито послују са губицима. Да је ово нормална држава, такви кадрови би били изузетно плаћени, али би доносили профите и кроз порезе доприносили држави. Међутим, у нашој партијској држави, оволика примања немају оправдање – казао је Мијовић.
Бивши посланик Срђан Перић истакао је да је, и поред тога што Устав прописује да је Црна Гора држава социјалне правде, социјална неправда је све израженија, а посебно “боде очи” у најновијим случајевима везано за накнаде у управним одборима. Тај проблем, према његовим ријечима, има и још једну димензију, а то је критеријум по ком се неко именује на те позиције.
– Подсјетимо се да је иницијатива за пораст минималне зараде са 193 на 250 евра наилазила и наилази на врло снажан отпор у владајућим структурама. Са друге стране нема никакве „кочнице” да се повећавају бенефиције функционерима, којих је, по више критеријумима, преко 4,4 хиљаде, док према недавним подацима око 77 хиљада запослених има нето плате мање од 250 евра. Дакле, не чини се ништа да се социјални јаз премости већ сасвим супротно – он се продубљује – казао је Перић за „Слободу”.
Додао је да ту причу додатно оптерећује питање постављања кадрова у управним одборима, што је уско повезано са прерасподјелом партијског колача. Уз све ређе изузетке, навео је он, у управне одборе у државним предузећима не именују се стручњаци, већ људи којима је то партијска апанажа.
– Тиме се пропушта и прилика да се мотивишу за рад људи од струке, а не од партијашења. Треба тражити и одговор на питање неријетко непримјерног великог броја чланова одбора директора, јер што је већи број тих функција то је више намирених партијских функционера. У најкраћем: функционерима нове бенефиције, грађанима нови намети, држави ново нефункционално оптерећење – то је цијела прича. Та пракса мора да се мијења ако хоћемо и желимо напријед – поручио је Перић.
Павићевић: Власт бахато мијења законе у корист одабраних
Данијела Павићевић (СНП) сматра да актуелна власт, очекивано, охрабрена резултатима недавних предсједничких и локалних избора, толерише измјене закона које омогућавају одабраним појединцима материјални статус далеко изнад црногорског просјека.
– Тиме јасно показују да су мјере штедње намијењене грађанима, али не и за представнике и миљенике власти. У том правцу су и измјене Закона о зарадама у јавном сектору, којима ће бити омогућено да предсједници и чланови бордова директора имају значајно веће зараде у односу на ранији период. Било би добро да, у вези са тим, министар финансија одговори на питање колики ће бити трошкови из буџета на те зараде, односно, да саопшти разлику у односу на период прије измјена као и да упореди са износом који је одузет мајкама са троје и више дјеце у циљу спасавања одрживости буџета – казала је Павићевић за „Слободу”.
OFK Titograd je dobro prošao na žrijebu – sastaće se sa boljim iz duela Toršavn (Farska Ostrva) i Sent Džozef (Gibraltar), a u dugom kolu bi ga čekao Bešiktaš
U Nionu je obavljen žrijeb 1. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, a tri crnogorska predstavnika saznala su svoje protivnike.
OFK Titograd je dobro prošao na žrijebu – sastaće se sa boljim iz duela Toršavn (Farska Ostrva) i Sent Džozef (Gibraltar).
Prva utakmica je 12. jula u gostima, revanš je u Podgorici sedam dana kasnije.
Ako opravda ulogu favorita, podgorički tim u drugom kolu će se sastati sa turskim velikanom Bešiktašom.
Rudar će se sastati sa Partizanom – prvi meč je u Crnoj Gori, najvjerovatnije na stadionu kraj Bistrice u Nikšiću, a revanš u Beogradu.
Ukoliko iznenadi „crno-bijele“, Rudar u narednom kolu igrao bi najvjerovatnije sa kazahstanskim Irtišom, koji prvo treba da prođe pobjednika preliminarne runde Druids (Vels) – Trakai (Litvanija).
Budućnost je izvukla slovačkog Trenčina – domaćin je u prvoj utakmici, dok će se revanš igrati 19. jula u Slovačkoj.
Pobjednika ovog meča u drugoj rundi čeka pobjednik dvomeča Zarija (Moldavija) – Gornjik (Poljska).
Mladi koalicije „Zdravo Berane” pokrenuli su akciju prikupljanja novca za kupovinu perike djevojčici Suzani Milošević, kojoj je prije četiri godine dijagnostikovana „alopecia universalis”, potpuni gubitak kose.
– Cilj nam je bio da uključimo u ovu priču što više građana kako bismo pokazali solidarnost i bili kao sugrađani prava podrška jedni drugima onda kad je pomoć stvarno potrebna. Uspjeli smo u tome. Veliki broj Beranaca nam je pomogao da prikupimo novac za kupovinu perike. Svako je učestvovao onoliko koliko je mogao jer nam nije bio cilj da opteretimo ničiji budžet već da pokažemo pravu solidarnost i osjetimo zadovoljstvo zbog jednog humanog djela. Zaposleni u Opštini Berane, građani, neke nevladine organizacije, privrednici, bez obzira na nacionalnu, političku, vjersku pripadnost pomogli su da akciju uspješno sprovedemo i nedavno je iz Njemačke za Suzanu stigla adekvatna, originalna perika sa kvalitetnim vlasima – saopštili su mladi koalicije „Zdravo Berane”.
Kazali su da će, ukoliko zdravstvene institucije budu uputile Suzanu na liječenje van Crne Gore, nastaviti akciju prikupljanja neophodnih sredstava.
U srednjim stručnim školama, mjesta ima za preko 1.600 učenika na četvorogodišnjim obrazovnim programima, i oko 580 na zanatima
U podgoričkim srednjim školama, gdje upis počinje danas, ima mjesta za oko 2.700 polumaturanata. Najviše mjesta ima Gimnazija “Slobodan Škerović” – preko 440. U srednjim stručnim školama, mjesta ima za preko 1.600 učenika na četvorogodišnjim obrazovnim programima, i oko 580 na zanatima.
Gimnazija “Slobodan Škerović” planirala je upis 11 odjeljenja na opštem, a po jedno na filološkom, matematičkom i sportskom smjeru. Ekonomska škola “Mirko Vešović” upisaće sedam odjeljenja (196 učenika) na profilu ekonomski i tri na smjeru pravno-administrativni tehničar.
Građevinska škola ima mjesta za 140 đaka na četvorogodišnjim obrazovnim profilima (građevinski tehničar za visokogradnju, geodetski tehničar, arhitektonski tehničar, dizajner enterijera) i 56 na zanatima (keramičar/monter suve gradnje i zidar/vodoinstalater).
Elektrotehnička škola ima mjesta za 280 novih đaka (elektrotehničari za razvoj veb i mobilnih aplikacija, računarskih sistema, elektronskih komunikacija, energetike, mehatronike, elektronike) i 28 na zanatskim smjerovima elektroinstalater/monter elektronske komunikacijske infrastrukture.
Mašinska škola će na smjerovima četvrtog stepena primiti 280 polumaturanata (tehničar mehatronike, automehatroničar, mašinski tehničar za energetiku, tehničar za kompjutersko konstruisanje i upravljanje, drumskog saobraćaja, špedicije…), a ima i preko 100 mjesta na zanatima (automehaničar, instalater sanitarnih uređaja, zavarivač, vozač, bravar).
Medicinska škola primiće 280 novih đaka na smjerovima zdravstveni, farmaceutski, laboratorijski, fizioterapeutski, stomatološki tehničar i medicinski kozmetičar.
U Trgovinskoj školi je 168 mjesta na četvorogodišnjim profilima (turistički tehničar, restorater, gastronom, tehničar prodaje) i isto toliko na trogodišnjim (konobar, kuvar, poslastičar, prodavač).
U Muzičkoj školi “Vasa Pavić” na 17 usmjerenja ima mjesta za oko 70 đaka, a u privatnoj Umjetničkoj školi “Andre Navara” za oko 20 na osam smjerova.
Један дио опозиционих странака наредних дана требало би да одлучи да ли ће потписати иницијативу Српског националног савјета о организовању референдума за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању лажне државе на територији Косова и Метохије.
OFK Titograd je dobro prošao na žrijebu – sastaće se sa boljim iz duela Toršavn (Farska Ostrva) i Sent Džozef (Gibraltar), a u dugom kolu bi ga čekao Bešiktaš
M