Месец: новембар 2018.

U toku su radovi na kružnom toku i po najavama izvođača radova, očekujemo da bi završetak obilaznice u potpunosti trebalo da bude gotov u narednih 10 do 15 dana”, rekao je Vešović

Radovi na spajanju zaobilaznice, od takozvane Žute zgrade u ulici VIII Crnogorske brigade, sa gradskim mostom i izgradnja kružnog toka prema najavama biće završeni za petnaestak dana.

“Dokumentacijom je predviđeno izgradnja gradske saobraćajnice – obilaznice sa pješačkim stazama dvostrano i sa kružnim tokom kod mosta Nike Strugara”, kazao je direktor Agencije za izgradnju i razvoj Berana Miro Vešović.

On je objasnio da je u okviru projekta predviđeno i postavljanje led rasvjete, čitavom dužinom novozgrađene trase zaobilaznice.

“U toku su radovi na kružnom toku i po najavama izvođača radova, očekujemo da bi završetak obilaznice u potpunosti trebalo da bude gotov u narednih 10 do 15 dana”, rekao je Vešović

Radovi na ovom dijelu počeli su junu ove godine, a njihovim završetkom biće produžen prvi  dio zaobilaznice dužine 3,5 km koji je napravljen prije više od 10 godina.

Investitor radova na ovom potezu zaobilaznice je Direkcija javnih radova Crne Gore, dok je izvođač radova d.o.o.Tošković iz Podgorice.

Projektnu dokumentaciju je obezbijedila Agencija za izgradnju i razvoj i Opština Berane.

Izvor: Vijesti.me

Сви који су се борили за нашу Отаџбину и народ, за уједињење браће, заслужују мјеста у школским уџбеницима и на часовима историје

У Првом свјетском рату добровољци из Боке Которске дали су допринос савезничкој побједи и на бојиштима исписали славне странице историје, не жалећи своје животе, истакла је потпредсједница Општине Херцег Нови Данијела Ђуровић на свечаној академији поводом 100 година ослобођења Херцег Новог и Боке одржаној 6. новембра 2018. године.

Она је подсјетила да је преко хиљаду добровољаца стало на фронтовима за одбрану Отаџбине, раме уз раме са другим војницима из Црне Горе, Србије и савезничких држава.

„Никада није утврђен тачан број Бокеља и њихови ратни путеви, али оно што сигурно знамо: донијели су слободу Јужним Словенима“, нагласила је Ђуровић и истакла:

„Зна ли ико од нас колико им дугујемо?“

Како напомиње, данас је отворен другачији али једнако важан фронт, „на којем се боримо за истину, ко су били наши преци, за шта су живјели и гинули, да бисмо знали ко смо ми и у ком правцу треба да идемо“.

„Сви који су се борили за нашу Отаџбину и народ, за уједињење браће, заслужују да буду више од имена уклесаног у хладан камен. Они заслужују мјеста у школским уџбеницима и на часовима историје! Ми данас са поносом свједочимо да смо потомци тих јунака, и да смо достојни наше историје“, поручила је Ђуровић.

Izvor: IN4s

U deset crnogorskih gradova prošle godine zabilježeno je 89 slučajeva nasilja nad starim osobama, a mahom su počinioci članovi najbliže porodice, pokazuju podaci centara za socijalni rad u Podgorici, Herceg Novom, Ulcinju, Baru, Plavu, Gusinju, Kolašinu, Mojkovcu, Beranama i Bijelom Polju.

Kakva je statistika na nivou države nije poznato, jer u resornom Ministarstvu rada i socijalnog staranja nemaju podatke. Iz podgoričkog Centra za socijalni rad za Pobjedu kažu da su u 2017. dobili 50 prijava, a najstarija žrtva bila je baka od 82 godine.

“Zabilježili smo sve vrste nasilja fizičko, psihičko i ekonomsko. Posljednje dvije vrste su teško dokazive, a stari često nijesu ni svjesni da je to što trpe nasilje. Stoga je, jedna od osnovnih uloga naše Službe u radu sa starima koji su žrtve nasilja, informisanje o vrstama nasilja, kao i pravima žrtava i mogućnostima prevencije budućih rizičnih situacija”, kazali su iz ove ustanove.

Oni ističu da je problem u radu sa ovom populacijom taj što se stari često stide da prijave probleme u svojoj porodici, pa i kad se izađe na teren po anonimnoj prijavi, oni negiraju da postoje problemi, jer misle da je to sramota.

“Nekada je potrebno više kontakata da bi stekli povjerenje i prihvatili ponuđenu pomoć. Često nijesu informisani da je to što se u njihovoj porodici dešava u stvari nasilje, te smatraju da su kao supružnici ili roditelji dužni da sve to trpe”, ističu u podgoričkom centru za socijalni rad. Poseban problem, prema njhovim riječima, predstavljaju nasilnici koji su psihički bolesnici i zavisnici od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Prema njuhovim riječima postoje slučajevi nasilja u porodici gdje je povod sukoba podjela imovine. Stara lica nekad budu prevarena od bližih srodnika kad svu svoju imovinu prepišu djeci ili srodnicima, a onda sami budu zanemareni ili potpuno nezbrinuti.

Objašnjavaju da je pocedura da Centar pozove žrtvu na razgovor, nakon čega se procjenjuju dalje potrebe u konkretnom slučaju. Sem savjetodavno-terapijskog rada, upućuju se na ostvarivanje određenih prava iz oblasti socijalne zaštite.

Tako da uz adekvatnu dokumentaciju neki korisnici ostvaruju prava na materijalno obezbjeđenje ili pak dodatak za njegu i pomoć. Ukoliko izraze slobodnu volju da žele da budu smješteni u dom za stare, Služba za odrasla i stara lica realizuje taj smještaj.

I u ostalim gradovima ista je procedura, a prema evidenciji, počinioci nasilja su najčešće sin/kćerka, unuk, snaja…

Iz beranskog Centra za socijalni rad kazali su da je u tom gradu lani zabilježeno osam slučajeva nasilja, a najstarija žrtva imala je 85 godina. U svim registrovanim slučajevima nasilja nad starima nasilnici su bili njihova djeca.

Djeca su svoje stare roditelje zlostavljala i u tri slučaja u Bijelom Polju, a najstarija žrtva imala je 81. godinu. U toku 2017. godine u Centru za socijalni rad Mojkovac registrovano je 11 slučajeva nasilja nad starim licima, a u područnoj jedinici Kolašin dva.

Iz Centra za socijalni rad Plav i Gusinje kažu da su u 2017. evidentirali jedan slučaj nasilja gdje je sin zlostavljao majku koja ima 79 godina.

U hercegnovskom centru za socijalni rad u 2017. evidentirano je 11 slučajeva nasilja nad starima, a najstarija osoba koja je bila žrtva imala je 82 godine. U Ulcinju su zabilježena dva slučaja, a u Baru sedam.

Izvor: Rtcg.me