Archive for: мај 2019

Beranka se okitila bronzanom medaljom

USPJEH MAJE RADOVANIĆ NA EVROPSKOM KUPU U PRECIZNOM SLIJETANJU PARAGLAJDEROM ODRŽANOM U MAVROVU

Na Evropsku kupu u preciznom slijetanju paraglajderom, održanom u sjevernomakedenskom gradu Mavrovu, Crnu Goru predstavljala je takmičarka Maja Radovanić iz Paraglajding kluba „Naša krila” iz Berana. Ona je u konkurenciji od 40 takmičara iz 13 evropskih zemalja osvojila treće mjesto i bronzanu medalju. Drugo mjesto pripalo je Rumunki Gabrieli Takacs, dok je pobjednica u ženskoj kategoriji bila Markita Tomaskova iz Češke.
Nakon takmičenja, Radovanićeva je izjavila da je ponosna na ostvareni rezultat.
U generalnom plasmanu pobjednik kupa u Mavrovu bio je Slovenac Matijaž Sluga, drugo mjesto je pripalo njegovom zemljaku Jaki Gorencu, dok je treće mjesto zauzeo Makedonac Mile Jovanovski.


Ivanović MVP, Vučeljić najbolji strijelac završnog turnira kadetske Super lige

Plejmejker Budućnost VOLI-ja Danilo Ivanović proglašen je za MVP-ja finalnog turnira kadetske košarkaške Super lige Crne Gore.

Ivanović je u večerašnjem meču za titulu protiv Juniora, koji su “plavi“ riješili u svoju korist 93:59, postigao 24 poena, 8 asistencija i 6 skokova, za indeks korisnosti 36.

Reprezentativni oranizator igre je dan ranije u uspjehu protiv Danilovgrada u polufinalu (86:67) upisao 9 poena, 6 skokova i 5 uspješnih progravanja (indeks 14).

Nagrada za najboljeg strijelca pripala je pleju Juniora, Zoranu Vučeljiću, koji je na mečevima sa Panterom i Budućnošću zabilježio ukupno 75 pogodaka (42 protiv Nikšićana i 33 u finalu).

Potrošačka korpa u aprilu 648 eura

Vrijednost minimalne potrošačke korpe u aprilu je, prema podacima Monstata, iznosila 648,1 EUR, što je 0,5 odsto više u odnosu na mart.

“Od ukupne vrijednosti minimalne potrošačke korpe, izdaci za hranu i bezalkoholna pića su iznosili 274 EUR, što je 1,4 odsto više u odnosu na mart”, navodi se u saopštenju.

Statističari su kazali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge iznosili 374,1 EUR, što je 0,1 odsto manje u odnosu na mart.

Minimalna potrošačka korpa se odnosi na potrošnju domaćinstva koja uključuje hranu i neprehrambene proizvode i usluge, kojom se omogućava održavanje života i radne sposobnosti članova domaćinstva.

Minimalna potrošačka korpa je u skladu sa minimalnim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i Priručnika za ishranu Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država 2010. godine (USDA Food Guide 2010) o minimalnoj vrijednosti kalorijskog unosa hrane u iznosu od 2,21 hiljadu kalorija dnevno po osobi.

“Vrijednost minimalne potrošačke korpe je zasnovana na podacima ankete o potrošnji domaćinstava i preporukama Svjetske banke (SB). Vrijednost minimalne potrošačke korpe za četvoročlano domaćinstvo čine minimalni mjesečni izdaci koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića i neprehrambene proizvode i usluge”, kazali su iz Monstata.

Za izračunavanje minimalnih izdataka koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića koriste se prosječne cijene u tekućem mjesecu i mjesečne količine u kilogramima za četvoročlano domaćinstvo.

Za izračunavanje vrijednosti korpe neprehrambenih proizvoda i usluga koriste se indeksi potrošačkih cijena (CPI).

Izvor: antenam.net

Fond za zdravstveno osiguranje

Građanima potrebna potvrda o pravu na hitnu zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka van Crne Gore

Crnogorski građani, odnosno osiguranici, za vrijeme privremenog boravka – turističkog boravka, boravka po privatnom poslu i slično, u državama iz bivše Jugoslavije, kao i drugim zemljama sa kojima su zaključeni sporazumi na principu osiguranja za vrijeme privremenog boravka, imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu, rekao je za MNE magazin portparol Fonda za zdravstveno osiguranje Amer Ramusović.

Da bi, kako je pojasnio, osigurana lica Crne Gore ostvarila pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu u ovim državama potrebno je da od nadležne organizacione jedinice Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore u mjestu svog prebivališta obezbijede potvrdu o pravu na zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka utvrđenu sporazumima.

Zabrana

-Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite za vrijeme privremenog boravka ne mogu ostvariti osiguranici koji boluju od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi za koje je potrebno duže ili stalno liječenje, odnosno osiguranici koji se nalaze u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtijevalo duže liječenje, odnosno smještaj u stacionarnim zdravstvenim ustanovama – naveo je on.

Odgovarajući na pitanje koliko je Fond za zdravstveno osiguranje u posljednje tri godine izdvojio novca za liječenje građana dok borave privremeno u inostranstvu, Ramusović je, prije svega, kazao da osiguranici koji koriste zdravstvenu zaštitu po međunarodnim sporazumima ne plaćaju neposredno troškove zdravstvene zaštite, već se naknadno obračunavaju između država, u stvarnim iznosima i paušalno.

-Postupak obračuna koji uključuje i reklamacije traje duži vremenski period posebno sa određenim državama, tako da ne možemo dati tačan podatak o utrošenim sredstvima – rekao je on.

Sporazumi

Detaljno je pojasnio na koji način je uređeno zdravstveno osiguranje za naše građane onda kada se, između ostalog, privremeno nalaze u inostranstvu. Zdravstvena zaštita uređena je, kaže Ramusović, u okviru sporazuma o socijalnom osiguranju koje primjenjuje Crne Gora, koji pored zdravstvene zaštite uređuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dječiju zaštitu i prava po osnovu nezaposlenosti. Kako dodaje, Crna Gora primjenjuje 24 sporazuma o socijalnom osiguranju od kojih je 12 sporazuma zaključila nakon proglašenja nezavisnosti od 2006.godine I 12 sporazuma koje je zaključila bivša Jugoslavija i državna zajednica Srbija i Crna Gora, a koje je Crna Gora preuzela. Naš sagovornik je napomenuo da, s obzirom na način kako je bilateralnim sporazumima regulisana zdravstvena zaštita, strane države se mogu grupisati u tri grupe, te da prvu čine: Austrija, Belgija, Njemačka, Holandija, Luksemburg, Francuska, Italija, Slovačka, Bugarska, Češka, Mađarska, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Slovenija i Turska.

-Zdravstvena zaštita sa ovim zemljama je regulisana po principu osiguranja, što podrazumijeva da svaka država snosi troškove zdravstvene zaštite za svoje osiguranike – rekao je on.

Ispričao je da su najsveobuhvatniji sporazumi iz ove prve grupe koji se zasnivaju na principu osiguranja, te da, između ostalog, oni uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika za vrijeme privremenog boravka u drugoj državi.

-Uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika i članova njihovih porodica za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih radnika u drugu državu, diplomatsko-konzularnih predstavnika, penzionera i članova porodice za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih lica na liječenje u drugu državu –ciljano liječenje (Hrvatsku, Austriju, Italiju, Luksemburg, Mađarska, Njemačka, Slovenija, Slovačka, Turska) – istakao je on.

 Drugu grupu, prema njegovim riječima, čine Velika Britanija i Poljska, te kaže da je zdravstvena zaštita sa ovim zemljama regulisana po principu reciprociteta, što podrazumijeva da troškovi zdravstvene zaštite padaju na teret zemlje koja pruža zdravstvene usluge.

-Treću grupu čine Švajcarska, Švedska, Danska i Norveška. Zdravstvena zaštita  sa ovim zemljama je regulisana po principu refundacije, što podrazumijeva da osiguranici ovih zemalja plaćaju troškove zdravstvenim ustanovama u kojima koriste zdravstvenu uslugu i sprovode postupak refundacije u svojoj zemlji – istakao je Ramusović.

Izvor: mnemagazin.me

Функционер Социјалистичке народне партије Василије Лалошевић

Функционер Социјалистичке народне партије Василије Лалошевић казао је да се тринаест година независности дочекује у никад подијељенијој држави по многи питањима

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА ЗА ПОМИРЕЊЕМ

„Осиромашени уз не баш високо мишљење грађана Црне Горе о њеним институцијама. Власт је, нажалост, за ових тринаест година пропустила шансу за историјско помирење народа у Црној Гори. Дочекујемо тринаест година са младима који одлазе у иностранство, са бројним аферама. Снимак последње афере „Коверта“ је скандалозан“, каже Лалошевић у изјави за портал ИН4С.

Све то дочекујемо, додаје он, уз самовољу власти, однодно уз такозвани пријем у НАТО, мимо воље грађана Црне Горе.

„Признавање државе Косово* мимо воље своји грађана, и тобоже окретање ка свијетлој будућности. Све то не може потријети чињеницу да су државне инстуције нејаке и да су под директним утицајем власти. Довољно је само подсјетити на недавну пресуду поводом афере тзв. Државни удар. У борби једног малог процента новокомпонованих богаташа за борбу за профит изгубила се солидарност и далеко смо нажалост од државе социјалне правде“, објашњава Лалошевић.

Према његов ријечима, сувишно је причати о распрострањеној корупцији, непотизму и организованом криминалу.

„Држава као да неће или нема снаге да се ухвати у коштац у обрачун са овим пошастима. А шта тек рећи о слободи медија? Сточетвро мјесто на листи Репортера без граница за Црну Гору говори о томе да се као друштво морамо апсолутно замислити о свему“, каже Лалошевић.

Оно што могу поручити, каже он, јесте да само богата, солидарна и просперитетна Црна Гора у којој можемо остварити своје стваралачке способности, може донијети зајееничку будућност.

„И морамо радити на оснаживању парламентарне демократије, на стабилности економског развоја, поготово на владавини права, европских стандарда и вратити достојанство живота за све грађане Црне Горе“, наглашава Лалошевић.

Према његовој оцјени, не можемо наставити са стварима које актуелна власт ради у стилу – „завади па владај“.

„Морамо поручити да се стане са нападима на нашу цркву и митрополију. Учините нешто да се овај народ најзад помири међу собом и да крене ка некој, заиста, бољој и срећнијој будућности“, истакао је Лалошевић.

Slađana Kaluđerović, predsjednica Odbora SNP Golubovci

NAŠ ZDRAVSTVENI SISTEM SE NALAZI U STANJU KLINIČKE SMRTI

Činjenica da se zdravstveni sistem na nivou Crne Gore nalazi u stanju kliničke smrti za posledicu ima još gore stanje kada su u pitanju zdravstvene usluge u našoj opštini.

O tome najbolje govori podatak da se krajem prošle godine desila situacija da na par dana bude ukinuta podstanica Hitne pomoći u Zeti, opštini koja broji preko 15 hiljada stanovnika.

Time je poslata poruka da se na žitelje Zete gleda kao na građane drugog reda, što je nedopustivo, jer se nikome ne može uskratiti pravo na zdravstvenu zaštitu.

Takođe, do prije par mjeseci Zeta je imala pedijatra dostupnog cijelog dana, a danas imamo prazan termin od 13 do 17 časova, kada u Domu zdravlja u Golubovcima nije obezbijeđen doktor za djecu. Nakon 17h nemamo stalnog pedijatra, već se više njih smjenjuje u skladu sa dežurstvom. To, osim odsustva ljekarske pomoći djeci u tom vremenskom intervalu, uzrokuje situacije gdje roditelji sa djecom dolaze kod različitih pedijatara. Na osnovu komunikacije sa roditeljima mogu da kažem da su dežurni pedijatri u Zeti stručni i posvećeni, ali da bi itekako bilo poželjno da u toku prehlade, bolesti i samog liječenja, dijete bude upućeno na istog pedijatra, kako bi stanje moglo bolje da se prati i uporedi. Osim toga, veliko je olakšanje i za roditelje i za djecu kada idu kod doktora koji predstavlja za njih „poznato lice“, i koji je, naravno, upoznat sa cjelokupnim stanjem djeteta.

Nedostatak pedijatara, ne samo u našoj opštini, već u cijeloj Crnoj Gori, nije greška medicinara, već dvodecenijske pogrešne politike Vlade Crne Gore, koja ukupni zdravstveni sistem tretira kao prćiju. To ne čudi ako se zna da se članovi Vlade i njihove porodice redovno liječe van Crne Gore. Toliko o tome koliko oni sami imaju povjerenja u zdravstveni sistem Crne Gore.

Zadnji je čas da se vrati dostojanstvo ljekarske profesije, odnosno da konačno postanemo društvo u kojem doktori liječe ne strahujući od besparice, umjesto da gledaju kako da što prije odu u inostranstvo, zbog čega smo u deficitu pedijatara i drugih specijalista.

Takođe, Opština mora naći način da zadrži i motiviše ljekare da ostanu da liječe u Zeti, jer su, nažalost, plate u zdravstvu mizerne, uprkos tome što bi to trebalo da bude najplaćeniji posao.

Kada partijsko zapošljavanje i selektivno dodjeljivanje specijalizacija, shodno stranačkoj pripadnosti postanu prošlost, tada možemo govoriti o stvaranju dobre kadrovske strukture koja garantuje kvalitetan zdravstveni sistem dostupan svima.

Zdravlje predstavlja najveće bogatstvo pojedinca, a zdravlje nacije je zalog njene izvjesne budućnosti. Zbog toga zaštita zdravlja mora da bude dio konstantne i adekvatne brige države i opštine i ne može biti prepuštena slučaju, kako je to do sada često bilo.

Stanje u zdravstvu se ne može riješiti za dan ili mjesec, ali je moguće da bude značajno unaprijeđeno ukoliko rukovodioci Opštine Golubovci konačno pokažu veće interesovanje da se na sistemski način riješe prisutni problemi.

Izvor: dan.co.me

Сјутра протест у Подгорици: За независност од коверти

Један од организатора Џемал Перовић је казао да је протест назван „За независност од коверти“ и да очекује подршку свих слободних грађана који желе независну државу без коверти, организованог криминала и корупције

Грађански покрет „Одупри се – 97 000“ одржаће сјутра нови протест у Подгорици.

Један од организатора Џемал Перовић је казао да је протест назван „За независност од коверти“ и да очекује подршку свих слободних грађана који желе независну државу без коверти, организованог криминала и корупције.

Очекујемо да раме уз раме са грађанима буду сви они потписници који су својим политичким и моралним кредибилитетом гарантовали да ће се залагати за реализацију принципа и циљева из споразума о будућности„, рекао је Перовић.

„Политичке разлике међу њима су нормалне и разумљиве али ово је тренутак да се зна ко је јасно за рушење овог корумпираног режима“. поручио је он.

Из покрета су саопштили да не одустају од борбе за слободну Црну Гору са свима онима „који препознају важност активног учешћа у промјенама“.

Izvor: in4s.net

СTОЈАНОВИЋ: Без подршке наших европских партнера, важни пројекти не би били завршени

Савјетник у Служби предсједника, Дарко Стојановић казао је на конференцији Црногорске паневропске уније, која је одржана у Беранама, да велики број пројеката у Општини Беране не би било могуће остварити без помоћи европских партнера и захвалио се на могућности да као локална самоуправа искористимо европске бенефите.

У процесу европских интеграција могуће је остварити двије трећине УН циљева одрживог развоја, оцијењено је на конференцији (ЦПЕУ) и указано на неопходност подстицања сарадње институција и добру координацију политика, посебно на локалном нивоу.

Конференција под називом Изградња одрживе будућности за Црну Гору кроз приступање ЕУ и УН циљеве одрживог развоја, која је одржана у Беранама у петак и суботу, дио је Жан Моне пројекта “Кроз интеграције према одрживости у Црној Гори – ЕРАСМУС +, Жан Моне пројекати” који подржава ЕУ, а кофинансира Министарство јавне управе.

Дарко Стојановић, савјетник; Фото: Мина

Савјетник у Служби предсједника општине, Дарко Стојановић, навео је да је Општина партнер ЦПЕУ, са којом има потписан Меморандум о сарадњи, као и свим невладиним организацијама које се баве питањима европских интеграција и одрживог развоја у Беранама.

Он је сагласан да европски пут нема алтернативу и да црногорско друштво перспективу може видјети једино у оквиру усвајања европских стандрада и демократских начела.

“Европу нам у Црну Гору нико неће донијети и од нас зависи брзина пређеног пута. Чланство у ЕУ изузетно је снажан подстицај за економски и политички развој државе и грађанима ће донијети много користи, као што је равноправно учешће на тржишту, јачање привредног сектора и унапрјеђење пословног амбијента”, рекао је Стојановић.

Он је казао да велики број младих напушта сјевер због недостака инвестиција, мањка радних мјеста и да ће са уласком у ЕУ млади имати много боље могућности за школовање и запослење у државама чланицама.

Као најзначајнији пројекат истакао је изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и нове канализационе мреже, чији се завршетак очекује до краја године, док је, говорећи о пројекту прекограничне сарадње са Албанијом, навео пројекат заштите животне средине, захваљујући којем ће наша општина добити осам нових зелених острва, механизацију за комунално предузеће, аутомобиле за комуналну полицију.

“Очекујемо да ће у наредном периоду имати још више пројеката који би ишли на задовољство локалне управе, али и грађана који су крајњи корисници тих средстава. Чланство јесте циљ Црне Горе, али крајни циљ мора бити бољи квалитет живота грађана”, поручио је Стојановић.

Гордана Ђуровић, предсједница ЦПЕУ; Фото: Мина

Предсједница ЦПЕУ, Гордана Ђуровић истакла је значај пројеката који повезују питања европских интеграција и одрживог развоја, посебно на локалном нивоу, којим се истиче веза та два процеса.

Она је казала да се кроз интеграције истовремено остварују и циљеви одрживог развоја УН и подсјетила да је Црна Гора била једна од првих земаља која се обавезала да те циљеве стави у сопствене стратегије, да тежи да их оствари и мјери.

Ђуровић је рекла да је за ЕУ специфично што се води велика дебата о хуманијем аспекту развоја, наводећи да су Европљани данас забринути за своје социјално стање, егзистенцију, економски баланс и промјене на тржишту рада.

“Свједочимо да и у нашем региону постоје велике мобилности и да нека занимања постају дефицитарна док је неких много више него што тржиште тражи, те да постоји неизвјесност када се говори о одрживом развоју будућих генерација”, навела је Ђуровић.

Ђуровић сматра да се о ЕУ не дебатује довољно дубоко и обухватно, иако ће ускоро седам година од када Црна Гора преговара са ЕУ, те да држава пред собом има доста европских задатака које мора да оствари.

“Док ЕУ са нестрпљењем буде чекала резултате ЕУ избора за пар дана, Црна Гора ће са нестрпљењем чекати извјештај Европске комисије и нове оцјене прогреса и кључних задатака које тек треба остварити. Процес траје дуже и радна енергија се мора одржавати, као и ентузијазам и вјера да је то не пут који нема алтернатива, јер она увијек постоји, али која, када се гледа из перспективе Западног Балкана, сигурно није она која је обухватна за квалитетан укупни развој државе”, истакла је Ђуровић.

Конфренција у Беранама; Фото: Мина

Првог дана Конференције излагања су имали: Бојан Вујовић из Канцеларије за европске интеграције; Миодраг Драгишић, представник УНДП-а у Црној Гори; Ана Гојковић из Министарства јавне управе; и Сретен Лутовац, директор беранске гиманзије “Панто Малишић”.

У име локалне управе конференцији су присуствовали: Владимир Ђаковић, менаџер Општине; Божидар Премовић, секретар за пољопривреду, туризам и водопривреду; Радомир Михајловић, директор Бенерга; Бранислав Пајковић, секретар за планирање и уређење простора, Горан Фолић, секретар за спорт, културу, омладину и сарадњу са НВО; и Миомир Масловарић, директор Паркинг сервиса.

Други дан конференције био је посвећен тематици “Мјерење одрживости: Национална стратегија одрживог развоја Црне Горе до 2030 и ЕУ агенда за приступање ЦГ Унији до 2025. године”, на којој су излагали представници Канцеларије за европске интеграције, Управе за статистику, Министарства одрживог развоја и туризма, те Генералног секретаријата Владе.

Након презентација, организована је радионица са ученицима Гимназије , посвећена израчунавању еколошког отиска, што је праћено дискусијом о важности очувања ограничених развојних ресурса.

На крају Конференције усвојен је сет закључака и прпорука кроз које се подржава боља комуникација и оснажење заједничких напора у процесу остваривања црногорских јединствених развојних и интеграционих циљева како би промовисали зеленији и хуманији развој Црне Горе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Закључено је да су УН агенда 2030 и ЕУ агенда 2025 међусобно тијесно повезане и доприносе остварењу појединачних, односно заједничких циљева.

Конференција у Беранама; Фото: Мина

Учесници конференције су оцијенили да је неопходно даље подстицати сарадњу институција и добру координацију политика, како на државном и локалном нивоу, у сарадњи са међународним развојним партнерима, али и у сарадњи са цивилним сектором – како би се обје агенде Црне Горе, развојна и интеграциона, оствариле што прије и у потпуности.

Неопходно је даље се фокусирати на обје агенде, посебно уложити напоре на њиховом спровођењу на локалном нивоу, уз обезбјеђење неопходног буџета за планиране акције.

Конференција је била повод за обиљежавање 30 година спровођења Жан Моне пројеката ЕУ, који у више од 80 земаља широм свијета промовишу образовање и комуницирање о Унији.

Конференцијом је обиљежено и три године од оснивања ЦПЕУ а која је, како је оцијенио њен потпредсједник Адријан Вуксановић, за то вријеме постала значајан друштвени субјекат у процесу европских интеграција, стекла добар имиџ и ауторитет и ЕУ приближила црногорским грађанима.

Izvor: berane.me

KONSTITUISANI NOVI MJESNI ODBORI SNP U BARU


U skladu sa odlukama Glavnog odbora SNP CG, a u vezi sa revitalizacijom mjesnih oblika organizovanja, u opštinskom odboru SNP Bar minulih dana održani su brojni sastanci.

Tako je ranije u Sutomoru održan sastanak mjesnog odbora SNP, na kome je izabrano novo rukovodstvo. Za predsjednika je izabran Slaviša Jović, a za sekretara Ranko Marković.

Konstituisani su i izabrani novi mjesni odbori i rukovodstvo u najvećoj mjesnoj organizaciji na Topolici, u Šušanju, Makedonskom naselju i u Starom Baru, a na čelu ovih odbora u narednom periodu biće: Radisav Dedić, Milan Vukoslavčević, Jovan Pješčić i Nedjeljko Vujičić.

Osim pomenutih odbora, konstituisani su i Asocijacija žena i Asocijacija mladih, koje će predvoditi Slavica Vučević i Novica Vukoslavčević.

SNP CG i njen opštinski odbor u Baru su veoma zainteresovani za razvoj Bara koji ima sve potencijale da bude jedan od najljepših i najperspektivnijih gradova u Crnoj Gori. Stoga, dalji zadatak Opštinskog odbora biće osnaživanje partijske infrastrukture u ovoj opštini.

Na ovim sastancima bilo je riječi o aktuelnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori, kao i u Baru, a data je puna podrška rukovodstvu SNP-a u vezi sa potpisivanjem političkog sporazuma sa Ujedinjenom Crnom Gorom, Radničkom partijom i nezavisnim poslanicima.

Dužna pažnja je posvećena i aktuelnim protestima, u kojima opozicione partije aktivno učestvuju sa pokretom „Odupri se“.

Pomenutim sastancima prisustvovali su Željko Stojović, predsjednik OO SNP Bar, i Vasilije Lalošević, član predsjedništva SNP CG.

Proces formiranja i konsolidacije novih mjesnih odbora SNP-a na teritoriji barske opštine biće nastavljen u preostalim mjesnim organizacijama.

ШЋЕКИЋ УГОСТИО НАЈЉЕПШЕГ ДЈЕЧАКА: Виктор на пријему код предсједника

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић приредио је пријем за трогодишњег суграђанина Виктора Ђукић – Уковић, који је проглашен за најљепшег дјечака на свијету на дјечјем такмичењу љепоте „Miss and Mister World“ које је одржано у Турској.

Маленог Беранца, Виктора Ђукић – Уковић, који је средином маја у Бодруму (Турска) званично изабран за мистера свијета као једини представник Црне Горе, и његову мајку Елмазу Уковић, овим поводом угостио је предсједник Шћекић.

„Виктор је на најљепши начин представљао свој град и државу. Наша је обавеза, као локалне управе, да се овакве и сличне ствари поштују и уважавају. Његов велики успјех је истовремено и наш успјех„, казао је предсједник.

„Ово је велики успјех за нас који нам много значи и постаје још дражи када знамо да од самог почетка имамо подршку Општине Беране, суграђана, као и људи широм наше земље и иностранства“, навела је Викторова мајка, Елмаза.

Предсједник Шћекић је Виктору овом приликом уручио и пригодне поклоне.

Напомене ради, трогодишњи Виктор је модел је агенције „Топ 3 Моделс Монтенегро“. Пријему су присуствовали Дубравка Јованчевић, шефица кабинета предсједника, Зоран Јојић, савјетник предсједника и Никола Урошевић, савјетник за информисање.

Izvor: berane.me