Пројекат “Једнаке могућности за све ” спроводи доо “Водовод и канализација” Беране , партнер на пројекту је Општина Беране која има позитивну праксу у имплементацији пројеката за особе са инвалидитетом, а финансира га у склопу програма професионалне рехабилитације и активне политике запошљавања и запошљавања особа са инвалидитетом Завод за запошљавање Црне Горе.
Додјелом сертификата полазницима, завршена је обука у оквиру пројекта “Једнаке могућности за све”, чији је циљ унапређење положаја ОСИ
у Црној Гори , њихово укључивање у свим областима друштва на
равноправној основи, као и повећање знања и компетенција и запошљавање
након стицања истих.
Пројекат траје годину дана, а обука полазника трајала је три мјесеца, казала је пројект менаџер Маријана Марјановић.
“Обуку за административне раднике спроводила је ОШ “Вук Караџић”, док
је Водовод као носилац пројекта спровео обуку за водоинсталатере. По
два полазника, која су се обучила за водоинсталатера и административног
радника, остаће да раде у Општини и Водоводу наредних шест мјесеци“,
истакла је Марјановић.
Помоћница секретара за инвестиције и пројекат Маја Пешић подсјетила је да је вриједност овог пројекта 45 хиљада еура.
“Пројектом
је предвиђено да, након радног ангажмана два полазника у трајању од
шест мјесеци, једна особа која је прошла обуку буде примљена на
одређено вријеме у радни однос у Општини Беране. Исти поступак биће
спроведен и у Д.О.О. “Водовод и канализација”, појаснила је Пешић.
Сертификате полазницима који су се обучавали за рад у Водоводу уручио је директор овог предузећа Вуко Тодоровић, а полазницима који су се обучавали за административног радника, потпредсједник Општине Беране Марко Лалевић.
U bašti Gradskoj muzeja Mirko Komnenović sinoć je održana izložba karikatura Gorana Šćekića, crnogorskog autora koji je do sada objavio preko 10 hiljada karikatura, uz održanih 16 samostalnih i 10 kolektivnih izložbi širom Evrope.
Šćekić je potvrdio da je velika čast po prvi put izlagati u Herceg
Novom, ali i da nije bilo lako napraviti selekciju radova čiji akcenat
neće biti na dnevno političkoj stvarnosti.
-Hirurški derem i režem svakoga ko napravi pogrešan potez, a pogotovo
iz vladajućih partija. Ne ostajem dužan ni opozicionim liderima, kazao
je Šćekić i naglasio ono što i njegova publika zna – kroz njegove radove
uvijek je bio zaštićen integritet ličnosti i porodice, a opet, kroz
satirični iskaz, autor jasno ukazuje na probleme i njihove uzroke.
Izložbu je otvorila potpredsjednica Opštine Herceg Novi Danijela
Đurović, koja je istakla da, iako je politika sastavni dio naših života,
u odabiru izloženih djela zaobiđena su ona koja se tiču dnevno
političke stvarnosti, a akcenat stavljen na tradiconalni duh našeg
naroda.
-Karikature koje gospodin Šćekić potpisuje će nas nasmijati, a
vjerujem da bi se autor složio ako kažemo da misija tih crteža i tih
poruka nije završena sa našim osmijesima. Pred nama su svjedočanstva
vremena u kojem živimo, izražena bez negativnih emocija i kroz prizmu
humora, a opet, jasno ukazujući na suštinu problema, i kao što sam autor
kaže – sa ciljem da „zagriju, upozore i nasmiju“, kazala je Đurović i
istakla da će Opština Herceg Novi zajedno sa Sekretarijatom za kulturu i
obrazovanje, kao i Gradskim muzejom Mirko Komnenović, uvijek biti dobar
domaćin izložbama karikatura Gorana Šćekića i u godinama pred nama.
Publici se obratila i Slavica Božović, direktorica Gradskog muzeja
Mirko Komnenović, a izložbi je prisustvovala i Sekretarka za kulturu i
obrazovanje Opštine Herceg Novi Ana Zambelić Pištalo.
Goran Šćekić je rođen 1. januara 1963. godine u Beranama. Živi i radi u Podgorici. Karikaturom je počeo da se bavi 1992. godine, kada prvu karikaturu objavljuje u tada jedinom dnevnom listu “Pobjeda”. Od tada ga zapažaju urednici mnogih medija u Cnoj Gori i Srbiji, pa se njegovi radovi pojavljuju u brojnim listovima i časopisima. Zahvaljujući internetu, postaje poznat i u dijaspori. U 2001. i 2007. godine dobija nagrade Udruženja novinara Crne Gore. 2016. godine dobija prestižnu nagradu Dana oslobođenja Berana.
U velikoj sali hotela „Lajthaus” u Igalu,
juče je počela sa radom prva Ljetnja škola srpskog jezika koju
organizuje Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori. Škola, koja će
trajati do 31. avgusta, namijenjena je studentima srpskog i
srpskohrvatskog jezika (evropskih i svjetskih univerziteta), kao i
srpskoj dijaspori (osobama starijim od 15 godina). Kako je prilikom
svečanog otvaranja saopštila prof. dr Jelica Stojanović,
predsjednica MS, ove se godine škola organizuje prvi put u Crnoj Gori i
uspjela je okupiti 14 polaznika i to iz Tajvana, Rusije, Francuske,
Njemačke, Austrije i SAD. Nastava, na prvom mjestu, podrazumijeva učenje
srpskog jezika (ekavski i ijekavski izgovor, govorne vještine, pisanje,
gramatički i leksički sistem). U sklopu nastavnih aktivnosti predviđena
su i predavanja iz oblasti srpske književnosti. Iako je ovo prva škola
srpskog jezika, organizatori su se potrudili da ponude kvalitetan i
raznolik sadržaj, tako da će biti upriličena i predavanja eminentnih
stručnjaka iz različitih oblasti srpskog jezika, istorije, nauke,
kulture, umjetnosti i religije, kao i mnoge vannastavne aktivnosti. Stojanović
je izrazila uvjerenje u izvrsnost i uspješnost škole, jer se u njoj
okupio tim koji je predan srpskom jeziku. Polaznicima je osim ugodnog
boravka poželjela da upoznaju ljepotu srpskog jezika, nauče ga, upoznaju
kulturnu istoriju Srba sa ovih prostora, da se u svoje zemlje vrate
obogaćeni znanjem, te da ponovo dođu u Crnu Goru. Ona je predstavila
istorijat Matice srpske, kao jedne od najstarijih srpskih institucija,
osnovane još 1826. godine u Pešti u doba oslobađanja Srbije od
viševjekovnog turskog ropstva, koja je potom premještena u Novi Sad
1864. godine. Naglasila je, da je Matica srpska – Duštvo članova u Crnoj
Gori osnovano 2010. godine u Podgorici, sa ciljem da se što je moguće
više, poveže srpski narod na svim prostorima, a da okupljaju blizu 80
doktora nauka i magistara, i mnoge kulturne poslenike. – Naše društvo
prvenstveno proučava i njeguje jezik i kulturu srpskog naroda, bez
obzira na to u kojim državama živi. U Podgorici imamo knjižaru i
čitaonicu Matice srpske, potom imamo bogatu izdavačku djelatnost iz
oblasti lingvistike, poezije i proze, istorije, filozofije, društvenih
nauka itd. Osim toga, objavljujemo i dva časopisa, jedan za jezik i
književnost „Oktoih” i drugi za društvene nauke „Smisao”, kazala je
Stojanović, dodavši da su tokom svog postojanja organizovali više
naučnih skupova i tribina. Matica srpska – Društvo članova u Crnoj
Gori, tokom trajanja Ljetne škole srpskog jezika, angažovala je četvoro
stalnih predavača i 11 povremenih od kojih su većina univerzitetski
profesori i doktori nauka, kao što su Drago Perović, Radinko Krulanović, Dušan Krcunović, Vesna Vukićevć, Jelena Gazdić, Radoje Femić, Milorad Durutović i studentkinja Jelena Šaković. Prof.
dr Stojanović izrazila je uvjerenje da je organizovanje Ljetnje škole
srpskog jezika za strance veoma značajan projekat u današnjoj Crnoj Gori
u kojoj je ime srpskog jezika u potpunosti marginalizovano i izbačeno
iz javne upotrebe, a srpski narod diskriminisan do te mjere da mu se
osporavaju gotovo sva prava. – Nadamo se da će ovaj naš projekat
postati tradicionalan i da će doprinijeti očuvanju srpskog jezika,
književnosti, kulture u sveukupnog srpskog identiteta u Crnoj Gori,
poručila je Stojanović. Prisutnima se obratio i Zoran Savković, predsjednik MZ Igalo. Polaznici Ljetne škole srpskog jezika, koji su juče dobili prigodne poklone su: Džeri Cai (Tajvan), Ekatarina Titova (Rusija), Svjetlana Sergejevna (Rusija), Lui Kloda (Francuska) Danijela Majer (Njemačka), Martina Mecl (Austrija), Slobodanka Vlajković (SAD), Mara Dragin (SAD), Sava Vlajković (SAD), Aleksandar Izotov (Rusija), Aleks Bajkov (Rusija), Tatjana Grdinić (Njemačka) i njena sestra Danai Grdinić.
HERCEG NOVI – U Opštini Herceg Novi juče je
upriličen prijem za predstavnike Matice srpske – Društva članova u
Crnoj Gori i polaznike Ljetne škole srpskog jezika, koje su pozdravili
predsjednik opštine Stevan Katić i konzul Republike Srbije u Herceg Novom Zoran Dojčinović.
Katić je polaznicima škole srpskog jezika, koja se održava u Igalu od
10. do 31. avgusta, poželio dobrodošlicu, a organizatorima poručio da se
nada da će škola postati tradicionalno okupljanje mladih ljudi iz
cijelog svijeta.
– Drago mi je što ćete nova iskustva da steknete u našem gradu. Herceg Novi je grad duge istorije, ali i grad nobelovca Iva Andrića, vladike Petra II Petrovića Njegoša, grad najznačajnijih umjetnika, slikara i književnika – kazao je Katić.
Konzul Dojčinović zahvalio je Matici srpskoj – Društvu članova u Crnoj
Gori na odabiru Herceg Novog za održavanje ljetne škole, jer se radi o
važnom projektu za srpski narod, kulturu i književnost.
– Zahvalio bih i Opštini Herceg Novi koja je iskazala proaktivan pristup
još dok je ovaj projekat bio u začetku, uz maksimalno pruženu
logističku pomoć. Generalni konzulat s pažnjom prati rad Matice srpske i
podržava njen rad, i u svom domenu, a u dogovoru sa Maticom srpskom –
Društvom članova u Crnoj Gori, podržaćemo ovaj projekat da lakše i
ljepše ostvarite zadate ciljeva – poručio je Dojčinović.
CETINjE – Povodom obilježavanja
Međunarodnog dana mladih, juče su na Dvorskom trgu organizovane
različite radionice koje su pripremile navladine organizacije sa
Cetinja, iz Budve i Podgorice, kao i Omladinski klub iz Budve, a uz
podršku Prestonice Cetinje, lokalne turističke organizacije i Fonda za
aktivno građanstvo.
Aktivistkinja NVO „Građanski kreativni centar” sa Cetinja Bojana Ivanović kazala je da mladi imaju potrebu da budu više primijećeni i da se čuje njihov glas.
– Manjak je aktivnosti kao što je ova gdje mladi mogu slobodno da iskažu
svoje mišljenje, posebno kada su u pitanju teme seksualnosti,
reproduktivnog seksualnog zdravlja i zdravih veza – rekla je
Ivanovićeva.
– Mladima treba pružiti priliku da rade. Druga potreba je bolja
informisanost. Odgovornost nas koji organizujemo ovakve stvari je da
nađemo adekvatan model informisanja mladih. „Prima” se u tom smislu
odlučila za društvene mreže, jer su tamo mladi i mi treba da idemo za
njima – kazala je Aida Ivanović Perović iz NVO „Prima”.
Aktivistkinja Katarina Vukadinović, koja vodi
Omladinski klub u Budvi, smatra da veliki broj mladih odlazi iz naše
zemlje zbog nesklada obrazovnog sistema i vrijednosti kojima oni teže.
Jugoslav Radović iz Centra za omladinsku edukaciju
kazao je da su zainteresovani juče na Dvorskom trgu mogli da dobiju i
Evropsku omladinsku karticu koju već sada koristi 3.500 mladih iz Crne
Gore, uz pokroviteljstvo Ministarstva sporta i mladih.
Sekretarijat za kulturu, sport i mlade prestonice priredio je u parku „13. jul” umjetnički program u sklopu kog su nastupili mladi i talentovani stvaraoci iz svih obrazovnih ustanova sa Cetinja.
Поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и
630 година Косовске битке, хуманитарна фондација „Делије“ синоћ је на
Канли кули у Херцег Новом организовала 29. хуманитарни концерт „За наше
Косово и Метохију“.
All-focus
Народ Црне Горе није заборавио своју браћу на Космету, а у прилог томе говори и овај видео гдје је публика на ногама и уз Влада Георгијева пјева пјесму „Тамо далеко“
Концерт „За наше Косово и Метохију“ у склопу је овогодишње манифестације „Трга од ћирилице“ у организацији црквене општине Херцег Нови — Митрополије црногорско-приморске.
Međunarodni
Dan siromašnih, koji se obilježava 9. avgusta i ustanovljen je od
strane Ujedinjenih nacija, zauzima posebno mjesto u novijoj istoriji
Crne Gore. To je dan većinskog stanovništva Crne Gore, materijalno
osiromašenih građana pogođenih trideset godina dugom elementarnom
nepogodom u vidu ove vlasti.
Pored imetkom siromasnih ljudi, ovo je zemlja i drugih siromaha. Manjka im morala, ljudskih vrlina, težnje ka pravdi i borbe
za ravnopravnost. Da ovih drugih siromaha ima i više nego što se moglo
pretpostaviti, proizilazi iz objavljivanja tajnih podataka Vlade Crne
Gore o imenima određenih, dominantno kadrova vladajućih partija koji su
mimo prava i pravde postali imućniji za skoro pa besplatne stanove i
kredite koje bi svako poželio da vraća.
Ova imena su još jednom potvrdila da Crna Gora nije zemlja jednakih
šansi za sve, već privilegovanih pojedinaca i njihovih porodica među
kojima nijesu rijetki primjeri onih koji već dva puta rešavaju stambeno
pitanje ili su imaoci prava na većem broju nepokretnosti.
Naravno, dobar dio njih ni ovo nije prijavio nadležnim institucijama, a
bili su dužni da to urade, što iskreno nije iznenađenje, imajući u vidu
da postoje osnovi sumnje da su nosioci najvažnijih državnih funkcija i
sa njima povezana lica, sakrili na hiljade nepokretnosti i milijarde
eura koje su opljačkane od naroda.
Najpoznatiji crnogorski
pravnik Valtazar Bogišić je rekao da je najveća nepravda da “ko od zla
djela svog, još i korist kakvu ima”. A posebno nas brine korist koju su
dobili oni koji treba da dokazuju krivicu i optužuju i oni koji moraju
da sude, a pritom, neki imaju zaradu od par hiljada eura na mjesečnom
nivou.
Siromaštvo se suzbija samo pravednim dijeljenjem dobara, a
koliko se pravedno dijeli imali smo priliku da vidimo od centra ka
lokalu i da se iskreno postidimo zbog nepavde koja nas okružuje.
Ključni cilj nove demokratske vlasti biće otvaranje svih tajnih podataka
o licima koja su pomognuta, a u suštini kupljena od strane Vlade Crne
Gore, da zahvaljujući ovim privilegijama služe partijama na vlasti.
Moraće se preispitati ove odluke, a posebno se založiti da svi oni koji
ostvaruju mjesečne prihode u iznosu od preko 1.000 eura, vrate novac i
stanove koje je najbolje podijeliti zaposlenima u prosvjeti, zdrastvenim
radnicima, policajcima koji profesionalno rade svoj posao i svima
drugima kojima je pomoć istinski potrebna.
Legendarni srpski stručnjak Svetislav Pešić smatra da košarkaši Sjedinjenih Američkih Država više nijesu glavni favoriti na predstojećem Mundobasketu.
Amerikanci su se susreli sa velikom problemima pred Svejstko prvenstvo u Kini jer je veliki broj zvijezda te selekcije otkazao nastup na Mundobasketu.
„Očigledno je da Amerika nije više glavni favorit za zlatnu medalju, ali je jedan od favorita. Da li je otkazivanje važnih igrača za američku reprezentaciju prednost za ostale selekcije koje su kandidati za medalju, to je vrlo teško reći. Sigurno je da će Amerika izaći sa dobrom ekipom jer imaju trenera Grega Popovića koji ne samo da je jedan od najboljih trenera NBA“, izjavio je Pešić za „Sportski žurnal“.
Trener Barselone smatra da je Srbija među najvećim favoritima na šampionatu.
„Favoriti za medalju su pored naše selekcije, Španija i Grčka. Oni će sigurno iskoristiti potencijale i prednosti. Mi poodavno nijesmo imali ovako kvalitetnu selekciju, već dugo su igrači i stručni štab zajedno, sa uspjehom rade u kontinuitetu“, dodao je Pešić.
Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника
Широм свијета данас се обиљежава Дан младих, који има за сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине. У Црној Гори, нажалост, овај дан све мање и маље младих људи обиљежава, јер већина одлази из својих градова у друге државе у потрази за бољим животом.
Црвени аларм одавно се огласио у Црној Гори када је у питању тренд исељавања из државе, али надлежне институције, чини се, да су нијеме и глуве за овај проблем.
Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника.
О томе зашто млади људи „бјеже“ из Црне Горе, колико је лоше економско уређење утицало на масовна исељавања, разговарали смо Вуком Вујисићем, једним од иницијатора покретања кампање „Нећу да идем“ која има за циљ да афирмише младе, да ипак, остану у Црној Гори.
Вук Вујисић
„Кампања „Нећу да идем“ је првобитно покренута у БИХ , јер и они такође имају проблем са негативним трендом одласка младих у иностранство. Ми смо кампању започели у Црној Гори јер смо видјели да све више наших пријатеља, другова и познаника одлази из земље у потрази за бољим животом. Тек касније смо схватили да се ради о веома опасном проблему по цјелокупно друштво јер Црна Гора је мала држава у којој живи нешто више од пола милиона становника, а ако се овај тренд одласка настави за пар година скоро да ће се број младих људи у Црној Гори преполовити. Забрињавајуће је то да држава до сада није водила евиденцију о одласку људи из Црне Горе , а знамо да многи оду а остану пријављени овдје . Политичари и доносиоци одлука до скоро уопште нису говорили о овом проблему“, каже Вујисић.
Он додаје, да циљ није само да актуелизује проблем и да мотивише младе људе да остану, већ да кроз разговоре са младима и истраживањима пронађу проблеме који тјерају младе одавде и да покушају да натјерају доносиоце одлука и друштво да их заједно решавају.
„Сваки други млади човјек планира да напусти Црну Гору а тај тренд само расте , млади већином одлазе због егзистенције тј. економских разлога чак њих 72% показују ФЕС-ова истраживања и сматрамо да је ово проблем који се мора што прије решавати да сви заједно као друштво ујединимо снаге и почнемо да радимо на томе“, објашњава он.
„Нећу да идем“
Казао је, да је кампања наишла на сјајне криктике, али и да су кроз кампању примијетили да млада популација Црне Горе одлази свакодневно из државе у друге Европске земље, а један дио њих се одлучи да посао и бољи живот потражи у Америци.
„Доста људи подржава кампању, али на прву лопту наилазимо на отпор јер многи кажу да је супер то што радимо, али не могу да нас подрже јер желе да оду. Наравно и многи људи у екипи „нећу да идем“ размишља да оде , али прије него што оду желе да покушају да промјене положај младих и да се кроз иницијативу изборимо за бољу социјалну и економску политику према младима. Позивамо све људе да прије него што оду подрже кампању и покушају да заједно са нама мијењају, јер ако не покушамо и побјегнемо без боре никад нећемо знати јесмо ли могли да успијемо“, нагласио је Вујусић.
Он даље објашњава које су то идеје, којима би, уколико се реализију, у многоме утицале да се смањи тренд исељавања становника из Црне Горе.
„Држава би морала да младим паровима обезбиједи повољне станове као у Скандинавији гдје би плаћали минималну ренту и режује. Тражићемо да се врати дјечји додатак и да се побољша политика подстицаја младих предузетника као и увођење бесповратних кредита за младе пољопривреднике. Садашњи систем не омогућава младима да раде и да од тога стварају, већ се све своди на преживљавање. Држава мора да омогући младима услове да раде, зарађују и да формирају породицу, јер то је држава социјалне правде, а то пише у Уставу ЦГ“, рекао је Вујисић.
На крају је позвао све младе, али и остале да подрже кампању и да заједно дођу до решења, док не буде касно.
„Млади желе да раде, чист доказ за то је, да је њих преко 6000 хиљада од почетка године отишло да ради у иностранству, гдје су много бољи услови чак и за странце . Омогућимо младима да живе и стварају у Црној Гори! Нећу да идем“, закључио је Вијисић.
Магистар филозофије Феђа Павловић сматра да разлога за емиграцију има колико и емиграната.
„Озбиљна је то животна одлука – спаковати куфер и закорачити у непознато – тешка, комплексна, лична и у принципу несводива на микроекономску, друштвено-политичку или било какву другу рачуницу“, каже Павловић у разговору за портал ИН4С.
Истиче, да ваља примијетити двије ствари.
„Прво, проблем емиграције није исто што и проблем тзв. „одлива мозгова“ – не напуштају нас најбољи ђаци, већ одлази ко год има икакву прилику да пође. Одлазе људи у печалбу да перу судове у Франкфурту и Бечу, да беру конопљу по Калифорнији и оправљају аута у радњи код рођака у Шведској. Није то, дакле, никаква „елитна“ емиграција ултраамбициозних каријериста за чије је планове Црна Гора превише мала, него општенародна бјежанија „трбухом за крухом“ – то јест, за могућношћу да се заради толико да се од те плате може живјети пристојно“, објашњава.
Наш саговорник додаје, да је црногорска владајућа елита потпуно свјесна проблема високе стопе емиграције – како чињеничног стања, тако и његових узрока – те да по том питању не ради ништа.
„А зашто би? Не вјерујем да црногорска владајућа елита ово питање доживљава као сопствени политички проблем, нити као материјал за потенцијалну кризу легитимитета. Знате како кажу, емиграција је гласање ногама. Да, да… међутим, на изборима се гласа рукама, а ваљда сви знамо за кога гласа она црногорска дијаспора која у Црну Гору сврати на изборни дан“, закључује Павловић.
ЦГО: 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору
Центар за Грађанско образовање истиче да је положај младих у Црној Гори неповољан и они остају једна од најмаргинализованијих група, додајући да изостаје системски одговор државе на проблеме са којима се суочава та популација.
Они су подсjетили да подаци из Студије о младима у Црној Гори 2018/19 опомињу да 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору у потрази за бољом будућношћу.
„Под хитно се мора рјешавати и хронични проблем неусклађености између понуде образовања и потреба тржишта рада, кроз бољу комуникацију образовних институција, предузећа и других сектора друштва и израду заједничких планова у циљу формулисања стратешког одговора на овај проблем“, оцијенио је Сарадник на програмима у ЦГО, Милош Кнежевић.
