Категорије
СНП

Održana izborna konferencija Asocijacije mladih SNP Podgorica

MLADI SNP-a SPREMNI DA DOPRINESU NAPRETKU CRNE GORE

Danas je u Podgorici održana izborna konferencija Asocijacije mladih SNP Glavnog grada Podgorica. Ovom događaju prisustvovali su potpredsjednik SNP CG i predsjednik Odbora SNP Glavnog grada Podgorica Dragan Ivanović, sekretar IO GO SNP CG Dragan Vukić, predsjednica Odbora SNP Golubovci Slađana Kaluđerović, potpredsjednici i portparolka Odbora SNP Glavnog grada Podgorica Radmila Čagorović, Bogdan Božović i Marija Radinović, predsjednik Asocijacije mladih SNP CG Nikola Milićević i članovi Asocijacije mladih Danilovgrad Ivana Rešetar i Darko Popović.

Na konferenciji je izabrano novo rukovodstvo Asocijacije mladih SNP Glavnog grada Podgorica, koje čine: predsjednik Marko Radović, potpredsjednik Milosav Božović i sekretar Ananije Džankić.

Mladi SNP Podgorica su iskazali spremnost da daju svoj doprinos u narednim mjesecima predizborne kampanje i pomognu u konačnoj smjeni vlasti predvođene DPS-om koja je razorila našu zemlju.

Poslednja dešavanja u Budvi, kao i napad na svetinje Mitropolije crnogorsko-primorske, koji je najavljen usvajanjem sramnog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, dokaz su da vlasti ništa nije sveto i da će učiniti sve da zadrži pozicije. SNP CG je više nego ikad spremna za borbu, a naši mladi članovi su odlučni da stvaraju bolju i pravedniju Crnu Goru za sve nas.

Категорије
Актуелно

ПОДГОРИЦА је видовданска звијезда: На десетине хиљада грађана испред храма Христовог Васкресења

Тако је храм Христовог Васкресења у Подгорици био премали да прими све вјернике. Молебан за очување светиња почео је у 19 часова

У складу са новим правним нормама из наредбе Министарства здравља, које је Митрополија црногорско-приморска испоштовала, иако су очигледно селективне и дискриминаторне, а водећи рачуна о општем здрављу, и тјелесном и духовном, у свим црквеним општинама у Црној Гори умјесто литија које су биле раније пријављене, вечерас, 28. јуна служи се молебни за очување светиња.

Након молебана у храму Христовог Васкрсења свештенство МЦП је позвало окупљене да не праве никакве самоиницијативне шетње „чувајући прије свег своје хришћанско и људско достојанство“.

Подгорица

Тако је храм Христовог Васкресења у Подгорици тренутно премали да прими све вјернике. Молебан за очување светиња почео је у 19 часова.

Такође, како сазнаје наш портал вечерас ће се испред храма Христовог Васкрсења након молебна обратити љекари, професори, новинари и студенти, који су протеклих дана потписали апел за одбрану светиња.

Раније је најављено, да ће вечерас и Даница Црногорчевић, млада умјетница која се бави етно, традиционалном и духовном музиком премијерно извести нову пјесму „Весели се српски роде” коју је написао њен супруг, ђакон Иван Црногорчевић.

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
СНП

Vuk Jovanović, glumac i simpatizer SNP CG

ODBROJAVANJE JE POČELO 10,9,8,7…

Sa odlaskom Živka Nikolić, kinematografija Crne Gore odlazi u zaborav i dugo sjećanje. Dok se na svjetskoj sceni traga za novim pravcima mi smo svjedoci, a i saučesnici, ovog modernog feudalističkog talasa promiskuitetne umjetnosti.

Bilo je mnogo pokušaja i isto toliko promašaja da se legendarni Nikolić kopira, ali sa tolikom količinom kompromisa, dodvoravanja, propagiranja i pocrtavanja u dramaturškom smislu da je istina, koja je bila suštinska nit ovog reditelja, pisca i slikara, vješto zaobiđena, dok su u prvi plan isplivali kadrovi zadnjica, partijskih glumaca, betonskih palata i nabubrelih kompleksa. Sramota me je do koje mjere su samoprozvane kolege Živka Nikolića, spremne da ponize umjetnost zarad udobnijih stolica po kafićima Budve i nezaobilaznog Beograda.

Pozorišna kultura je doživjela još tužniju sudbinu, maltene ne postoji, a tamo gdje postoji bolje da je nema. Kada sam upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u čijem nazivu stoji drama, dakle pozorište, osjećao sam se kao siroče po tom pitanju. Na toj glumačkoj klasi generacija 2008/09, geografski smo bili izmješani, Valjevo, Kragujevac, Prokuplje, Novi Sad, Beograd, jedino sam ja bio iz Crne Gore i jedino moj grad nije imao pozorište u januaru mjesecu. Dok su oni diskutovali o predstavama koje su odgledali ili na kojima su učestvovali, ja sam bio primoran, ne svojom voljom, da se crvenim i gledam u plafon. Nisam imao živaca da svojim kolegama objašnjavam da je moj grad postao betonski kavez, cirkus u kome se umjesto čuvenog „Zeta filma“ nalazi kockarnica, umjesto pozorišne scene podižu diskoteke, otvoreni amfiteatar na Svetom Stefanu prodaje stranim investitorima i na njegovo mjesto dolaze restorani i kafići za iće i piće.

Grad Teatar se pali i gasi na dugme kao da je šporet a ne ozbiljna ustanova sa dugogodišnjom tradicijom. Moji Budvani su primorani da čekaju ljeto da bi odgledali neku predstavu i to sve sa zvučnim efektima komercijalne elektronske muzike obližnjih klubova u vlasništvu opštinskih drugarica i drugova.

Ministarstvo kulture Crne Gore funkcioniše po principu „idi mi, dođi mi“. Godišnji budžet ne može da se poredi ni sa jednom zemljom u okruženju uključujući tzv. državu Kosovo. Onaj ko bi se usudio da predstavi ministarstvu svoj novi projekat, prije svega bi morao da zna kako se izgovara slovo Ź, od kad potiče i kako je nastalo.

Uprava fakulteta dramskim umjetnosti na Cetinju je uspjela da otjera sve kvalitetne profesore. Svoje studente ostavi na milost i nemilost, ne obazirujući se kakvi sve talenti propadaju primorani da rade kao konobari ili šankeri. Ne znam iz kojeg razloga Demokratska partija socijalista ima toliku želju da uglavi svoju zadnjicu na fotelju iz koje su dirigovali totalnim uništenjem i progonom umjetnosti i umjetnika u Crnoj Gori.

Ne želim zbog vas pojedinaca da odem odavde kao i sve moje kolege, jer me niđe ljepše ne budi zvuk talas kao ovdje, idite vi, vrijeme je ! Neću koristiti vremenska ograničenja kao naš premijer Marković, citiram : “ sa Budvanima ću riješiti problem za 15 minuta”. Ne priliči meni kao slobodnom umjetniku da ograničavam ni sebe ni drugoga matematičkim izrazima, sem kada slavim. A rado ću slaviti vaš odlazak i početi odbrojavanje sa 10, 9, 8, 7…

Категорије
Актуелно

Студенти Факултета политичких наука не дају светиње: Ћутање се неријетко тумачи као одобравање а ми не желимо да будемо саучесници у ћутању

Проглас ће и након саопштавања јавности остати отворен за даље потписе колегиница и колега са ФПН-а. Подразумијева се: без страха и у складу са сопственим увјерењима

Проглас студената Факултета политичких наука Универзитета Црне Горе, преносимо у цјелости:

„Ми, студенти Факултета политичких наука,

Овим прогласом се обраћамо широј црногорској јавности, настављајући започете кампање наших колегиница и колега на многим универзитетским јединицама.

Дубоко смо узнемирени и забринути због вишегодишње друштвене и политичке кризе која је претходних мјесеци достигла врхунац. Ћутање се неријетко тумачи као одобравање, а ми, потписници овог прогласа, не желимо да будемо саучесници у ћутању.

Потписници прогласа дају пуну подршку настојањима јединствене и канонски признате Српске православне цркве, односно настојањима њених епархија у Црној Гори (са Митрополијом црногорско-приморском на челу) да се мирним и демократским путем измијене спорне одредбе Закона о слободи вјероисповијести, што би представљало корак ка свеопште прихватљивом, компромисном рјешењу које би се тицало темељног уговора између Српске православне цркве и Црне Горе, које не би доводило у питање признати канонски поредак и унутрашње уређење Цркве, нити признати међународно-правни статус и унутрашње уређење Црне Горе као грађанске и мултиетничке државе.

Вишенедјељни прогон монаштва, свештенства, полицијска тортура над грађанима, са све злоупотребом пандемије КОВИД-19 која је захватила читаво човјечанство је нажалост одраз опхођења јавних власти према неистомишљеницима у тренутку када нам је неопходно пуно државно и друштвено јединство како би се ублажиле вишеструке посљедице вируса и како би у здравом амбијенту дочекали изборни процес. Ово је тренутак када импулс демократских вриједности као што су дијалог и компромис (у којем нема побједника и губитника) треба да дође из свих дјелова друштва. Надамо се и очекујемо од професорица и професора са нашег факултета, који су нам неспорно пренијели знање, да ће га искористити ван катедре и у конструктивној јавној расправи допринијети попуштању напетости и смиривању атмосфере која је на ивици својеврсног линча.

Не дамо светиње. Не дамо нашу Црну Гору и нашу Цркву, увјерени да без сагласја и суживота свјетовног и духовног, наше друштво нема перспективу, уз пуно уважавање вјерских и националних осјећања осталих традиционалних заједница у Црној Гори, са којима смо живјели, живимо и живјећемо заједно.

Проглас ће и након саопштавања јавности остати отворен за даље потписе колегиница и колега са ФПН-а. Подразумијева се: без страха и у складу са сопственим увјерењима.

Својим презименом и именом стају иза прогласа:

  1. Балтић Александар
  2. Белојевић Јована
  3. Бечановић Анђела
  4. Бјелановић Игор
  5. Бјелановић Сашка
  6. Божовић Јована
  7. Бугарин Валентина
  8. Бурић Ана
  9. Васиљевић Драгана
  10. Вилотијевић Исидора
  11. Вукмировић Александар
  12. Вуксановић Никола
  13. Вулевић Лазар
  14. Гојковић Милена
  15. Голочевац Драгана
  16. Голубовић Сања
  17. Гошовић Драгана
  18. Дабановић Александар
  19. Делетић Александра
  20. Ђурнић Теодора
  21. Ераковић Светлана
  22. Ераковић Стефани
  23. Зечевић Дајана
  24. Зуковић Ђорђије
  25. Ивановић Иван
  26. Јанковић Лука
  27. Јашовић Милица
  28. Јовановић Персида
  29. Канкараш Јована
  30. Коматина Лана
  31. Конатар Зорица
  32. Конатар Катарина
  33. Кораћ Сара
  34. Кустудић Ана
  35. Лекић Ружица
  36. Лончар Филип
  37. Марковић Иванка
  38. Марковић Тијана
  39. Маџгаљ Кристина
  40. Медојевић Јована
  41. Милатовић Анђела
  42. Милојевић Кристина
  43. Нишавић Кристина
  44. Нововић Јована
  45. Отовић Јована
  46. Павловић Данијела
  47. Пејовић Даница
  48. Поповић Валентина
  49. Радовановић Милица
  50. Радојевић Теодора
  51. Радуловић Звездана
  52. Радуловић Јелена
  53. Рајковић Немања
  54. Ракочевић Луција
  55. Ракочевић Томо
  56. Раонић Милица
  57. Ровчанин Андреа
  58. Росандић Филип
  59. Секуловић Стефан
  60. Сошић Биљана
  61. Стаматовић Жељко
  62. Станић Лидија
  63. Станишић Сретен
  64. Стефановић Јелена
  65. Стешевић Бранко
  66. Стриковић Милица
  67. Томић Маријана
  68. Томовић Јована
  69. Ћировић Ана
  70. Чабаркапа Ивана
  71. Шљиванчанин Александра
  72. Шљукић Милица
  73. Шћекић Бранка
  74. Шћекић Вукоман
  75. Шћекић Светозар

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
Актуелно

Никшићки спортисти подржали СПЦ: Не дамо светиње!

Претходно је својим именом и презоменом у одбрану светиња стало преко пет стотина љекара, универзитетски професори, просветари али и стотине студената

Никшићки спортисти су пружили подршку Српској православној цркви у Црној Гори у борби за очување светиња а устали против дискриминације и прогона вјерујућег народа и свештенства.

Претходно је својим именом и презоменом у одбрану светиња стало преко пет стотина љекара, универзитетски професори, просветари али и стотине студената.

Потписници:
1.Ивана Јовановић – одбојка
2.Марко Бојић – одбојка
3.Владо Бојић – одбојка
4.Бобо Бојић – одбојка
5.Славко Бојић – одбојка
6.Владимир Ђокић – одбојка
7.Бранко Мане Манојловић – одбојка
8.Драго Мусић – атлетика
9.Душан Крцуновић – атлетика
10.Радомир Милетић – атлетика 1
1.Славко Кљајевић – атлетика
12.Никола Кривокапић – атлетика
13.Ратко Драшковић – бокс
14.Бошко Драшковић – бокс
15.Драго Шипчић – бокс
16.Милан Никчевић – бокс
17.Миливоје Мусић – бокс
18.Радоња Штурановић – бокс
19.Бањо Кнежевић – бокс
20.Бћазо Никчевић – бокс
21.Зорица Благојевић Алексић – џудо
22.Снежана Бањевић Биговић – џудо
23.Славка Маројевић Радуловић – џудо
24.Драган Биговић – џудо
25. Драгољуб Радуловић – џудо
26.Милинко Лабудовић – џудо
27.Жељко Радуловић – џудо
28.Драган Биговић – џудо
29.Жељко Јовановић – кошарка
30.Никола Ђоковић – кошарка
31.Радивоје Гломазић – кошарка
32.Здравко Окиљевић – кошарка
33.Дејан Ивановић – карате
34.Дамјан Абрамовић – карате
35.Лазар Косовић – карате
36.Дражен Ђоројевић – карате
37.Борислав Џаковић – карате
38.Жарко Жугић – куглање
39.Андрија Спасојевић – ММА
40.Никола Блечић – ММА
41.Мишо Дубљанић – фудбал
42.Славиша Мирковић – фудбал
43.Љубиша Мирковић – фудбал
44.Ранко Зиројевић – фудбал
45.Боро Матовић – фудбал
46.Марко Матовић – фудбал
47.Дарко Караџић – фудбал
48.Слободан Бабић – фудбал
49.Милорад Бато Џевердановић – фудбал
50.Никола Џевердановић – фудбал
51.Марко Џевердановић – фудбал
52.Здравко Дринчић – фудбал
53.Вук Дринчић – фудбал
54.Крсто Копривица – фудбал
55.Игор Костић – фудбал
56.Срђан Николић – фудбал
57.Радован Гардашевић – фудбал
58.Дејан Миљанић – фудбал
59.Андрија Пејовић – фудбал
60.Немања Остојић – фудбал
61.Борислав Перућица – фудбал
62.Иван Зечевић – фудбал
63.Игор Мемедовић – фудбал
64.Обрад Зиројевић – фудбал
65.Борис Коџуловић – стрељаштво
66.Ковиљка Џевердановић – спортски риболов
67.Ново Вујовић – спортско пењање
68.Дана Ђурђевац – џудо
69.Зоран Боји- – одбојка
70.Павле Зиројевић – фудбал
71.Миливоје Делић – фудбал
72.Велимир Ћоровић – атлетика
73.Андреј Вулевић – кошарка
74.Миладин Томић – кошарка
75.Милић Радуловић – џудо
76.Алекса Ђурковић – фудбал
77. Лука Радуловић – кошарка
78.Иван Поња Јањушевић – фудбал

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
Актуелно

Митрополит Амфилохије у Грбљу: Црква и народ су против безакоња а не против Црне Горе

“Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ, настављајући тиме злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су овдје на правди Бога побијени од братске руке”, оцијенио је данас на Видовдан Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изражавајући наду да ће се и ова власт вратити себи, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за одликовање и паре него су себе жртвовали за своје породице, земљу, отечаство и народ.

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је ово казао у манастиру Подластва у Грбљу гдје је са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос страдалима за крст часни и отечаство

У току Свете службе је крштена и миропомазана слушкиња Божија Ивана, која се поставши хришћанка сараспела Христу у Тајни крштења, да би примила квасац вјечнога непролазнога живота.

Високопреосвећени Митрополит је казао да се кроз сву историју рода људскога остварује ријеч Господња: Ако мене гонише и вас ће гонити; Ко слуша вашу ријеч, слуша ријеч Моју и Онога који је Мене послао; Ко се Мене одриче, одриче се Оца Мога који је на небесима, Не можете два господара служити.

“Не можете служити Богу и мамону. Само двије врсте људи постоје овдје на земљи од настанка рода људскога: они који служе Богу и они који служе мамону и клањају се лажним идолима и вриједностима. Тако је то било од Адама и Еве и тако се наставља до наших времена. Они који су Божији су увијек на распећу, увијек страдају”, казао је владика. Додао је да то свједоче и светитељи које данас славимо, као и сви они који су за Христа пострадали кроз вјекове, прије, за вријеме Христа и послије Њега. Нарочито прва три вјека историје Цркве, календар је препун имена мученика од дјетета до старца.

Свети пророк Амос, живио је у VIII вијеку прије Христа, а његово се пророштво на оном првом изабраном народу остварује до наших времана, а Бог, како је казао, попушта страдања не да би уништио народ него да би га вратио правоме путу, истини својој – Себи као вјечној истини, Себи као истинскоме Богу и своме закону. Свети мученици Вит, Модест и Крискентија су пострадали у вријеме цара Диоклецијана – проклетога цара Дукљанина.

Свети великомученик Косовски Лазар је такође био постављен пред избором коме ће се привољети царству: ако се приволи земаљском онда ће побједити привремено, ако се опредијели Небеском царству онда ће пострадати; и како је записано Цар воледе Царству небескоме – опредијелио се за Царство Божије и жртвовао себе заједно са својим витезовима косовским страдалницима на Газиместану за вјеру и отечаство, крст часни и слободу златну.

“Цара Лазара је Бог изабрао да настави дјело светородне лозе Немањића, и он је истински наставио то дјело, као и они који су се опредијелили за Нови завјет, Христа распетога, али и васкрслога кроз вјекове”, бесједио је владика и додао да се то тако наставило до наших времена. Јадовно, Јасеновац, Пребиловац и многа друга мјеста су свједочанства оних који су се жртвовали за праву вјеру и име Божије до наших времена и дана као на КиМ.

Присјетивши се 1999. године и мученика тада пострадалих које је и сам сахрањивао тих страдалних дана међу којима је мученица дјевојка Марица Мирић сахрањена у Пећкој пшатријаршији, над којом је извршено насиље од четворице терориста пред њеном мајком, а онда су је заклали као јагње. У своје четири књиге Митрополит је записао имена хиљада оних који су побијени од дјеце до стараца 1998-1999. године међу којима је и монах Харитон чије су сасечене мошти послије одређеног времена пронађене, али његова глава још увек није нађена, као и јеромонах Стефан и многи други до наших времена који су страдали за Христа следујући Св. Лазара Косовског.

“Жртвовали су се правду Божију, за истину, и показали и нам пут којим треба да ходимо. Зато је и овај храм Великомученику Косовском Лазару подигнут не случајно баш овдје у Грбљу. Подигнут је по древном предању, које је и посвједочено, цару Лазару јер он је Грбљанин, Хребељановић, и то показује његова крсна слава Св. пророк Амос и мученик Вит, на дан када је била и она вечера цара Лазара прије Косовске битке.”

Поменуо је да је у Грбљу био храм посвећен Св. пророку Амосу и мученику Виту, који ће се ако Бог да обновити. Храм Св. Лазара Косовског и са њиме пострадалих мученика који је никао овдје је живо свједочанство, како је нагласио, живога континуитета и наставка са Михољске превлаке 800 година горења кандила вјере и вјерности Христу Богу.

“Грбаљ је колијевка Великомученика цара Лазара и да Бог награди савремене Грбљане, као и њихове претке, што су се удостојили да подигну храм Великомученику Косовском Лазару и да овдје буде сахрањено њих око 90 страдалника невино побијених у вријеме оне богомржње и братомржње 1944-1945. године. И они су као древни мученици били бачени у јаме, бунар, да би послије толико година били овдје пренијети и сахрањени у заједничкој гробници са благословом светога Патријарха Павла”, бесједио је Архиепископ цетињски.

Додао је да су и они свједоци древнога изворнога Грбља, Паштровића, Подмаина и других који су из ових братстава и племена који су се жртвовали и наставли тај  пут Св. Лазара, пророка Амоса, мученика Вита… оних који су остали вјерни Христу Богу и који су се са Њима сараспели да би вјечно са Њим живјели.

“Дај Боже да и овај народ који је сада овдје подијељен од овоземаљских моћника, без обзира не то, не остане одијељен од имена Божијега, од Христа Бога нашега, од праве вјере ма гдје био и да остане вјеран крсту часноме, Новоме завјету, Христу Богу, правој вјери, Косовском великомученику Лазару, мученику Виту и свима светима изњедрених из рода нашега”, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословећи све сабране у овој светој обитељи.

Испред манастира гдје се налази спомен-костурница подигнута 1992. године, у којој је сахрањено 90 Грбљана, Маина и Будвана, који су без суђења страдали од братске руке, након помена који је одслужио, Митрополит је казао да су користећи антифашизам, изводећи лењинистичку револуцију браћа овдје поклала своју браћу, сестре, очеве, мајке, и да се то наставило до наших дана:

“И ово овдје што се сада догађа по духу није ништа друго него продужетак тог отровнога сјемена братоубилаштва који се сада пројављује овдје у заштиту властољубља, сластољубља и својих пара”, поручио  је Митрополит Амфилохије.

Владика је благословио је Вука Вуковића часног полицајаца који је недавно напустио полицију јер је чувар Цркве и чувар народа, оцијенивши да он наставља да се бори за Устав и образ Црне Горе и светиње:

“Оно од чега се отказао је да се он не бори против своје браће и за интересе моћника овога свијета и оних који су њихове слугерање, који наводно штите Црну Гору од Цркве Божије и оних који су у њу уградили своје биће, борећи се кроз вјекове за крста часни и слободу златну.”

Црква и овај народ је устао против безакоња, не против Црне Горе, њенога Устава, а власт, како је нагласио, тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе том безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона:

“Они су уствари чувари своје власти и својих пара, а они знају како су их зарадили. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ. Они тиме настављају злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су на правди Бога побијени и похрањени овдје. У Бога се надам да ће овај Косовски завјет утицати и на њих, да се и они врате себи, својој памети и гробовима својих предака, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за своја одликовање и паре него су себе жртвовали на христолики начин за спасење свијета и своје породице, земље, отечаства и свога народа”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Заједничарење је настављено за трпезом љубави.

Вечерас у 19 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством ће служити молебан за спас светиња и братску слогу.

Izvor: https://svetigora.com

Категорије
Актуелно

Преко 170 просветара Подгорице: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

„Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори“, навели су у Прогласу

Подгорички просветари су за само један дан прикупили 178 потписа за подршку Српској православној цркви у Црној Гори.

Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори„, навели су у Прогласу и додали да подржавају напоре црквених великодостојника и вјерника да се укину или измијене оне одредбе Закона којима се ускраћују Уставом гарантована права Српске православне цркве и њених припадника у Црној Гори, а третирају положај вјерских заједница и њихову одвојеност од државе, једнакост свих пред законом и неповредивост људских права и слобода.

Према њиховим ријечима, на овај вид подршке одлучили су се дубоко свјесни значаја и улоге коју је Црква имала у обликовању, трајању и подизању угледа Црне Горе.

Међу потписницима се поред наставника налазе и сарадници у настави, као и они у пензији или тренутно незапослени.

Потписивање просветара и даље је отворено, а поред чињенице да су цифру од 178 потписника достигли за само један дан, важно је истаћи да се потписивње спроводило на друштвеној мрежи Фејсбук која није доступна свим просветарима. Зато покретачи ове иницијативе сматрају да је број оних који су са Прогласом сагласни далеко изнад данашњег приказа.

Подршка са истим циљем организована је за сада и у Беранама, Котору и Бару, а ускоро се очекује и у другим градовима Црне Горе. Након обзнане појединачних спискова, просветари имају у плану обједињавање у јединствен списак и заједничко обраћање јавности овим поводом.

Проглас просветара Подгорице

Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори. Подржавамо напоре црквених великодостојника и вјерника да се укину или измијене оне одредбе Закона којима се ускраћују Уставом гарантована права Српске православне цркве и њених припадника у Црној Гори, а третирају положај вјерских заједница и њихову одвојеност од државе, једнакост свих пред законом и неповредивост људских права и слобода. Дубоко свјесни значаја и улоге коју је Црква имала у обликовању, трајању и подизању угледа Црне Горе, одлучили смо се на овај вид подршке.

Потписници

  1. Јасна Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  2. Славица Илинчић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  3. Бранка Марковић, проф. разредне наставе
  4. Горан Радевић, проф. разредне наставе
  5. Бранка Радевић, проф. разредне наставе
  6. Драган Чађеновић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  7. Александра Брновић, проф. биологије
  8. Јасминка Милошевић, проф. философије
  9. Сања Вујошевић, проф. енглеског језика и књижевности
  10. Јадранка Вујичић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  11. Драгиша Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  12. Милијанка Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  13. Милован Ивановић, проф. разредне наставе
  14. Нина Ивановић, проф. енглеског језика и књижевности
  15. Ана Ђоковић, проф. енглеског језика и књижевности
  16. Оливера Мићовић, проф. разредне наставе
  17. Моника Рувинов, проф. њемачког језика и књижевности
  18. Анђа Крунић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  19. Јулија Живковић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  20. Радмила Гвозденовић, проф. математике
  21. Слободан Савовић, проф. историје и географије
  22. Биљана Тапушковић, проф. музике
  23. Вера Вучинић, проф. разредне наставе
  24. Андреа Чађеновић, проф. њемачког језика и књижевности
  25. Мр. Слободан Чуровић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  26. Тијана Булатовић, проф. разредне наставе
  27. Марија Пејовић, проф. енглеског језика и књижевности
  28. Радмила Пејовић, проф. биологије
  29. Станиславка Апрцовић, проф. математике
  30. Тамара Радоњић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  31. Наташа Колчевић, васпитачица
  32. Ирена Раковица Касалица, васпитачица
  33. Александра Мишуровић, проф. енглеског језика и књижевности
  34. Наталија Баошић, проф. разредне наставе
  35. Данка Одаловић, проф. биологије
  36. Биљана Стаматовић, проф. енглеског језика и књижевности
  37. Милка Обрадовић, проф. српског језика и књижевности
  38. Валентина Мијовић, проф. математике
  39. Слободанка Бакић, проф. енглеског језика и књижевности
  40. Тања Вујошевић, проф. географије
  41. Љиљана Милошевић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  42. Валентина Поповић, дипл. класични филолог
  43. Драгана Илић, проф. хемије
  44. Ивана Милић, проф. разредне наставе
  45. Снежана Вулин, проф. разредне наставе
  46. Александрина Вујачић, дипл. инжењер електротехнике
  47. Веселинка Булатовић, наставник у пензији
  48. Тамара Милошевић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  49. Зоран Ђуришић, проф. физичког васпитања
  50. Данило Бојовић, проф. разредне наставе
  51. Драгана Боричић, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  52. Љиљана Ћорац Ражнатовић, проф. руског језика и књижевности
  53. Славена Ивановић, проф. руског језика и књижевности
  54. Дубравка Бабовић Живковић, проф. историје и географије
  55. Миланка Шћепановић, проф. информатике
  56. Татјана Матановић, проф. историје и географије
  57. Ивана Улићевић, проф. разредне наставе
  58. Мира Видић, проф. математике
  59. Драгана Ераковић, проф. разредне наставе
  60. Бајо Ераковић, проф. разредне наставе
  61. Јасна Јовановић, проф. разредне наставе
  62. Мирјана Каваја, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  63. Весна Ђурашевић, проф. енглеског језика и књижевности
  64. Мироје Беговић, проф. математике
  65. Зорка Пешић Ђиновић, проф. разредне наставе
  66. Александра Ћетковић, графички инжењер
  67. Милојка Кљајевић, проф. разредне наставе
  68. Јелена Крџић, дефектолог логопед
  69. Перса Ђаковић, дипл. инжењер електронике
  70. Милена Ћетковић, проф. разредне наставе
  71. Ирена Павићевић, проф. математике
  72. Жељко Миладиновић, дипл. инжењер електротехнике, проф. информатике
  73. Анђа Вујовић Војиновић, проф. математике
  74. Нина Срдановић, проф. биологије
  75. Наташа Девић, проф. математике
  76. Снежана Мугоша, проф. математике
  77. Маријана Абрамовић, проф. информатике са техником
  78. Ђина Јанковић, проф. разредне наставе
  79. Мира Чановић, проф. српског језика и књижевности
  80. Мируна Максимовић, проф. предшколског васпитања и образовања
  81. Вања Поповић, проф. руског језика и књижевности
  82. Биљана Јелић Ковачевић, проф. ликовне цултуре
  83. Јованка Марковић, наставница у пензији
  84. Биљана Мосуровић, проф. разредне наставе
  85. Мирела Шљиванчанин, проф. разредне наставе
  86. Милица Калуђеровић, магистар италијанског језика и књижевности
  87. Драгутин Вучинић, проф. историје и географије
  88. Драшко Вучинић, проф. историје и географије
  89. Даница Поповић, проф. биологије
  90. Ивана Калуђеровић, проф. енглеског језика и књижевности
  91. Никола Љешњак, проф. математике
  92. Радован Божовић, спец. електронике, телекомуникација и рачунара
  93. Иван Бошковић, проф. физичке културе
  94. Мр Милена Калуђеровић Никочевић, пијаниста и проф. клавира у музичкој школи
  95. Јово Никочевић, проф. виолине и виоле у музичкој школи
  96. Радмила Грбовиц, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  97. Ратка Вујачић, дипл. музичар
  98. Милица Радоњић, проф. енглеског језика и књижевности
  99. Исидора Драшковић, проф. њемачког језика и књижевности
  100. Драган Булатовић, проф. филозофије и логике
  101. Максим Драшковић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  102. Боривоје Кастратовић, проф. математике и физике
  103. Људмила Радовић, магистар музике, диригент хора Св. Марко при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици
  104. Гордана Мијановић, дипл. вајар и дипл. сликар
  105. Милица Баровић, наставник предшколског васпитања
  106. Оља Мрдак Вукчевић, проф. разредне наставе
  107. Дијана Вулић, проф. разредне наставе
  108. Сандра Улићевић, проф. разредне наставе
  109. Даница Кујовић, проф. разредне наставе
  110. Ана Баровић Раимонди, проф. енглеског и италијанског језика
  111. Сања Тодоровић, проф. математике
  112. Оља Вуксановић, наставник предшколског васпитања
  113. Загорка Каловић, проф. биологије
  114. Јелена Беговић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  115. Зоран Божовић, проф. географије
  116. Иван Луковац, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  117. Мирко Луковац, проф. историје и латинског језика
  118. Светлана Ђурнић, проф. енглеског језика и књижевности
  119. Мирјана Ђуровић, проф. психологије
  120. Лазар Шћекић, проф. математике
  121. Сузана Мугоша, проф. разредне наставе
  122. Снежана Вукотић, проф. разредне наставе
  123. Снежана Богојевић, проф. разредне наставе
  124. Јелена Шљукић, проф. енглеског језика и књижевности
  125. Оливера Милић, проф. разредне наставе
  126. Снежана Влаховић, проф. енглеског језика и књижевности
  127. Сенка Шљукић, проф. разредне наставе
  128. Веселин Ракчевић, проф. у пензији
  129. Александра Жуњић, проф. разредне наставе
  130. Смиља Радовић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  131. Радојка Драганић, проф. енглеског језика и књижевности
  132. Горана Миладиновић, проф. разредне наставе дипл. грађевински инжењер
  133. Наталија Вукчевић, социјални сарадник у инклузији РЕА дјеце
  134. Нада Симовић, проф. физичког васпитања
  135. Велика Шћепановић Ребић, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  136. Вања Јововић, проф. разредне наставе
  137. Марија Миличковић, проф. српског језика и књижевности
  138. Татјана Перовић Ђуровић, проф. математике
  139. Младен Вучељић, проф. математике
  140. Евица Ивановић, дипломирани дефектолог
  141. Лидија Ковачевић, проф. руског језика
  142. Небојша Бобан Иковић, проф. физичког васпитања, др кинезиолог
  143. Татјана Вукчевић, проф. историје
  144. Југослав Раичковић, проф. физичког
  145. Клаудијо Драгојевић, проф. физике
  146. Валентина Радоњић, дипл. грађевински инжењер
  147. Снежана Кажић, дипл. грађевински инжењер
  148. Душка Зечевић, наставник предшколског образовања
  149. Слободанка Бобан Зековић, проф. разредне наставе
  150. Далиборка Постолов, проф. математике
  151. Надежда Поповић, учитељица у пензији
  152. Горан Павићевић, проф. историје
  153. Милица Раденовић, проф. енгл. језика и књижевности
  154. Биљана Ковачевић, проф. разредне наставе
  155. Милена Браковић, проф. разредне наставе
  156. Маријана Ђокић, проф. математике
  157. Зоран Б. Лековић, професор ликовне културе
  158. Тања Вуковић, професор разредне наставе
  159. Игор Костић, проф. физичког васпитања
  160. Ражнатовић Предраг, проф. историје
  161. Живана Булатовић, дипломирани математичар
  162. Јелена Блечић, професор математике
  163. Тања Савовић, проф. математике
  164. Дедеић Тијана, дипл. сликар, наставница ликовне културе
  165. Александра Јанковић, проф. италијанског језика
  166. Биљана Вучуровић, професорица књижевности
  167. Срђан Јовановић, проф. физике
  168. Мирјана Мијушковић, наставник предшколског образовања
  169. Весна Ђуровић Вуксановић, магистар ликовне умјетности
  170. Видосава Вујошевић, проф. математике
  171. Исидора Даутовић, проф. ликовне умјетности
  172. Весна Радишић, дипл. грађ. инжењер
  173. Јасминка Кривокапић, дипл. грађ. инжењер
  174. Милева Вукашиновић, дипл. грађ. инжењер
  175. Снежана Поповић, проф. физичког васпитања и образовања
  176. Снежана Бољевић, дипл. математичар
  177. Вера Марковић, проф. разредне наставе
  178. Никица Вујиновић, проф. разредне наставе

Напомена: Списак није коначан

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
Друштво

Прослава Видовдана у цркви Лазарица на Видовом врху код Херцег Новог

Црква Лазарица, посвећена Св. Кнезу Лазару, обновљена је и освештана 2013. године захваљујући добровољним прилозима бројних вјерника. Од тада се у њој служи литургија, а до тада је служена вечерња служба

На Видовом врху се и ове године окупио велики број вјерника који су прославили Видовдан и подсјетили се догађаја од прије 63 деценије.

Видовдан вијековима симболише дан када је цијели један народ одлучио да стане у одбрану онога у шта је вјерује, када су се хиљаде неименованих хероја супротставили многоструко већој сили и поднијели безрезервну жртву за будућност покољења која долазе. Црква Лазарица, посвећена Св. Кнезу Лазару, обновљена је и освештана 2013. године захваљујући добровољним прилозима бројних вјерника. Од тада се у њој служи литургија, а до тада је служена вечерња служба.

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
Култура

„Dianova“ magija plesa na Kanli kuli

Poslije dvanaest godina, kada su prvi put na Kanli kuli održali koncert slaveći titulu svjetskog prvaka, “Dianovi” mali umjetnici i večeras su na drevnoj kuli dokazali da su šampioni umjeća, talenta, nevjerovatne ljubavi prema plesu…. Na taj način, obilježili su svoj 15 rođendan i gradu poklonili koncert.

Koncert je organizovan uz podršku Opštine Herceg Novi, Konzulata Republike Srbije u Herceg Novom i JUK Herceg fest.

Mjere koje su na snazi bile su maksimalno ispoštovane te je koncert pratio tačno određeni broj gledalaca koji je propisan.

Istina, kako rekoše, večerašnji koncert su sa nestrpljenjem očekivali, sa potajnom zebnjom i strepnjom da li će uspjeti da budu pred publikom zbog svega što se dešavalo u prethodnom periodu, ali su uspjeli i još jednom pokazali šta znači biti svjetski šampion i kako to izgleda kada imate tim! Medalje i pehare odavno ne broje, kažu da im prijaju ali da je bitnije nešto drugo – ono što se stvara među djecom a to je zajedništvo, sloga, ljubav i razumjevanje, prijateljstvo i za godine koje slijede ma gdje da krenu iz ovog grada.

Poput profesionalaca, na sceni se smjenjivalo 90 učesnika, tokom 19 koreografija: Performans, Faded, Sve bi seke ljubile mornare, Moontrance, Rum dum dum, To this day, Once upon a time, We are, Where to go, Natural, In this shirt, One, Bureleska, Sugar plum fairy, Aqua, Igra malih labudova, Afrika, Revolting, Nine.

Rođendanski koncert počeo je čestitkom mladim baletskim umjetnicama, koje KSC Diano školuje u saradnji sa Umjetničkom školom za muziku i balet “Vasa Pavić” iz Podgorice. Čestitala im je direktorica Diana Antonija Novoselac.

Prvi razred baletske škole završile su Mina Grgurević, Nina Nikolić, Nikolina Radan, Nina Jelić, Ksenija Radović, Ksenija Deretić, Andrea Radojević.

Drugi razred Mina Aničić i Alisa Kuricina

Treći razred: Antonija Urdešić, Asja Radojević, Marija Gardašević, Ksenija Tomašević, Lana Pečurica, Viktorija Jovanović

Četvrti razred: Katarina Jovanović, Ksenija Jovanović i Marija Popova

Peti razred baletske škole završila je Ines Vukalović, a šesti Ines Pestorić, Anđela Radojičić, Mia Podovac i Iva Kulinović.

Premda je za svima nama neki čudan period koji je bio ispunjen drugačijim osjećanjima, neizvjesnošću, vijestima, Diano ni tada nije odustajao, nisu prestajali da rade, roditelji nisu odustali od podrške, odgovorili su nekim novim oblikom treninga, svu snagu i umjeće i volju prebacili on line i radili. Kreativnosti nije nedostajalo ni u jednom trenutku, istakli su mali umjetnici.

Diano, srećan rođendan!

Izvor: https://www.rthn.me

Категорије
Друштво

Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе каква је сила која ме прати, него по томе колику СВЕТИЊУ браним

Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Видовдан и 631 година од Косовске битке. Видовдан се у Србији обиљежава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године

Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Видовдан и 631 година од Косовске битке. Видовдан се обиљежава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

Видовдан је празник који се радно обиљежава у спомен на Косовску битку на основу одредаба Закона о државним и другим празницима у Србији, а представља и присјећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свјести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник у Србији, уведен је 1889. на 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог свјетског рата.

Послије Косовске битке тијело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. вијека пренијето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

Izvor: https://www.in4s.net