Категорија: Актуелно

Кривокапић поручио jе француском предсjеднику да посебно циjени исказану спремност Француске да подржи реформске процесе у Црноj Гори

Предсjедник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић разговарао jе путем видео линка са француским предсjедником Емануелом Макроном. Теме разговора биле су билатерални односи, евроинтеграциjе, регионална сарадња и епидемиолошка ситуациjа.

Кривокапић је поручио француском предсjеднику да посебно циjени исказану спремност Француске да подржи реформске процесе у Црноj Гори и испуњавање обавеза из захтjевне европске преговарачке агенде.

Предсjедник Владе истакао jе да, чак ни у отежаним условима услиjед пандемиjе коронавируса, висок степен солидарности и успjешне сарадње Црне Горе и Француске ниjесу изостали и захвалио на помоћи Француске здравственом систему Црне Горе.

Премиjер jе у разговору са предсjедником Макроном нагласио да jе Влади Црне Горе чланство у ЕУ стратешки циљ на ком његова Влада досљедно ради и улаже максимум напора, кроз 100 одсто усклађености вањске и безбjедносне политике са политикама ЕУ. Кривокапић jе захвалио на континуираноj подршци у области европских интеграциjа коjу Француска пружа нашоj земљи, како билатерално, тако и кроз активно учешће у Берлинском процесу.

– За Црну Гору jе од суштинског значаjа да подршка Француске интеграционом процесу у ЕУ не посустане, већ да се континуирано унапређуjе и прошируjе. Ми смо спремни да, нарочито у периоду француског предсjедавања ЕУ, интензивирамо сарадњу и постигнемо резултат коjи jе примjеран држави ­кандидату, коjа jе тренутно наjближа чланству у ЕУ – поручио jе премиjер Кривокапић.

Он jе нагласио да jе црногорско-француска сарадња присутна у многим областима, али и да свакако постоjи огроман потенциjал за њихово даље унапређење. Кривокапић jе нагласио да веома циjени подршку Француске у промоциjи Црне Горе као привлачне инвестиционе и безбjедне туристичке дестинациjе.

Izvor: DAN

„Ни лијево, ни десно. Правац Нови“, освојила је 27,44 одсто гласова или 10 мандата, ДПС – СД 21,4 (8 мандата), За будућност Херцег Новог 19,5 (7 мандата), Новска листа 19,2 (7 мандата), УРА 7,8 (2 мандата) и Права 4,4 (1 мандат)

На данашњим изборима у Херцег Новом учествовало је  пет коалиција и једна листа, а право гласа имало је нешто више од 25.500 бирача који су гласали на 51 бирачком месту.

На 76 одсто обрађаних гласова, према пројекцији коалиције “Ни лијево, ни десно – правац Нови” ова листа је освојила нешто више од 28 посто гласова, док је коалиција “Европски тим за Херцег Нови” освојио 21 одсто, “За будућност Херцег Новог” – 19 одсто, Новска листа 19 , УРА – 7 одсто и Права – 4 одсто.

То значи да на обрађених 76 одсто гласова и пројекције Демократа коалиција “Ни лијево, ни десно, правац Нови” ће имати 10 одборника, коалиција “Европски тим за ХН” – 8, Новска листа и коалиција око Демократског фронта по седам, УРА два и коалиција око Праве један.

„Желим да изразим велико задовољство како у име коалиције за Будућност Херцег Новог и Боке, тако и у своје лично име и да кажем да је данашњи дан у Новом протекао мирно, казао је носилац листе ЗБХН Иван Отовић.Прегледач видео записа00:0000:38

Испред коалиције окупљене око Демократа Тамара Вујовић је казала да имају трендове које показују да су најјача коалиција и да ће резултат показати да је опозиција на историјском минимуму.

„Историјска побједа значи да ДПС и њихови партнери ће коначно имати 1/4, а партија на власти 3/4 тако да ће опозиција бити на историјском минимуму“, казала је Вујовић.

Новљани су на данашњим изборима бирали 35 умјесто досадашња 34 одборника за локални парламент.

Демократска Црна Гора саопштила је да је до 20 часова излазност 66,37 одсто или 16.984 бирача.

Излазност на локалним изборима 2017. године до 20 часова износила је 66,95 одсто или 16.689 бирача.

Локални избори у Херцег Новом, граду на црногорском приморју, су други по реду локални избори од промјене власти у августу 2020. када су парламентарну већину освојили заједно Демократски фронт (ДФ), Демократе и грађански покрет УРА, а Демократска партија социјалиста (ДПС) је након тродеценијске власти прешла у опозицију.

На последњим изборима у Херцег Новом 2017. године највише мандата освојили су заједно Демократе (девет) и ДФ (четири) који су формирали власт, док је ДПС иако је појединачно освојила највише, 12 мандата, остала у опозицији.

Демократска партија социјалиста последњи пут је имала власт у Херцег Новом од 2014. до 2017.

Власт у Херцег Новом дуго већ држе партије које су годинама биле у опозицији и које од последњих парламентарних владају на државном нивоу.

Према попису из 2011. године у Херцег Новом живи нешто преко 30 хиљада становника од којих се готово половина, 49 посто изјашњавају као Срби.

Црногораца је 33 одсто, а Хрвата два одсто док је Бошњака и Албанаца мање од једног процента.

Izvor: https://www.in4s.net

Последњи пресјек, у 15 часова, показује да је на гласање до сада изашло скоро половина уписаних бирача

Аналитички тим Праве Црне Горе у Херцег Новом саопштио је да је излазност до 19 часова 63,86 одсто, што је 16.331 изашлих гласача.

U Herceg Novom danas se održavaju lokalni izbori na kojima učestvuje pet koalicija i jedna lista, koje će se boriti za 35 mjesta u lokalnom parlamentu.

Pravo glasa ima 25.590 birača.

Analitički tim Prave Crne Gore u Herceg Novom saopštio je da je izlaznost u Herceg Novom do 15 časova 47,8 odsto.Prije 23 sata – 15:09h

Demokratska Crna Gora saopštila je da je do 15 časova izlaznost 47,75 odsto ili 12.219 birača.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Drevni domaći preparat za visok krvni pritisak, deluje i rešava problem u 7 dana!Sponosored by MonadPlug

Izlaznost na lokalnim izborima 2017. godine do 15 časova iznosila je 45,2 odsto ili 11. 273 birača.

Prava Crna Gora saopštila je da je izlaznost u Herceg Novom do 13 časova 39,4 odsto.

Iz Demokratske Crne Gore naveli su da je do 13 sati glasalo 39,39 odsto, ili 10.081 birača.

Demokratska Crna Gora saopštila je da je do podne glasalo 33,38 odsto burača.

Prema podacima DPS-a do 12 časova je glasalo 8.542 birača.Prema podacima Prave Crna Gora i Demokrata do 11 sati glasalo je oko 25 odsto birača.

Nosilac koalicije Ni lijevo ni desno, pravac Novi Demokratska Crna Gora Stevan Katić glasao je u Igalu.

U Igalu je glasao i nosilac koalicije Evropski tim za Herceg Novi dr Predrag Dabović.

Prava Crna Gora saopštila je da je do 11 sati glasalo 25,08 odsto birača.

Iz Demokrata su naveli da je izlaznost do 11 sati 25,14 odsto, odnosno da su glasala 6.434 birača.

Podsjećaju da je na lokalnim izborima 2017. do podne glasalo 29,58 odsto, odnosno 7.374 birača.

Na lokalnim izborima u Herceg Novom do deset sati glasalo je 17,36 odsto birača, saopšteno je iz Opštinske izborne komisije (OIK).

U 10:45 glasao je i Ivan Otović nosioca izborne liste “Za budućnost Herceg Novog”.

 Novljani će biračko pravo ostvariti na 51 biračkom mjestu, a iz Opštinske izborne komisije Herceg Novi apeluju na strogo poštovanje epidemioloških mjera.

Prva na glasačkom listiću je Novska lista, čiji je nosilac Savo Marić.

Druga je koalicija Evropski tim za Herceg Novi, koju čine Demokratska partija socijalista i Socijaldemokrate, a nosilac liste je dr Predrag Dabović.

Treći na listi su Prava Crna Gora i Grupa građana Glas za naš Novi sa listom Pravi Novi-Sloboda je u našim rukama koju predvodi Milan Zarić.

Četvrta na listi je izborna lista Za budućnost Herceg Novog i Boke koju čine Demokratski front, Socijalistička narodna partija i Radnička partija, a predvodi je Ivan Otović.

9:30 Na biračkom mjestu u u Osnovnoj školi “Orjenski bataljon” u Bijelo glasao je predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić

Na petom mjestu je koalicija Ni lijevo ni desno, pravac Novi, koju čine Demokratska Crna Gora, Novi pobjeđuje, Demos i Partija penzionera, invalida i restitucije, a nosilac je aktuelni predsjednik Opštine Stevan Katić.

Na šestom mjestu koalicija Crno na bijelo može bokeški, koju čine G rađanski pokret URA, Bokeški forum, Inicijativa Bokobran, CIVIS i nestranački pojedinci, a nosilac liste je Draško Rašković.

Prilikom otvaranja birališta nije bilo neregularnosti, potvrđeno je Mediabirou iz opštinske izborne komisije.

Na najvećem biračkom mjestu Meljine 38 otvaranje birališta proteklo je regularno. Prema riječima predsjednika biračkog mjesta Danila Radovića, prvi glasač je po proceduri potvrdio da je kutija za glasačke listiće prazna a zatim se pristupilo glasanju.

Novljani će na današnjim izborima birati 35 umjesto dosadašnja 34 odbornika za lokalni parlament.

Bira se između pet koalicija i jednog građanskog pokreta. 

Izvor: https://volimpodgoricu.me

Građani će glasati na 51 biračkom mjestu, a pravo glasa ima 25.521 birač

Demokratska Crna Gora saopštila je da je do devet časova u Herceg Novom glasalo 9,34 odsto birača, odnosno njih 2.389.

Podsjećaju da je na lokalnim izborima 2017. do devet časova izlasnost bila sedam odsto (1.744 birača).

Na biračkom mjestu na Toploj biračko pravo iskoristio je i Milan Zarić, nosilac koalicije „Glas za naš novi“ koju čine Prava Crna Gora i Grupa građana Glas za naš Novi, prenosi Radio Jadran.

Nosilac koalicije “Za budućnost Herceg Novog i Boke”, Ivan Otović, glasao je na biračkom mjestu na Srbini, javlja Radio Jadran.

Potpredsjednik Opštine Herceg Novi i predsjednik Izvršnog odbora Novske liste, Miloš Konjević, glasao je u naselju Topla, u Osnovnoj školi „Dašo Pavičić“, javlja Mediabiro.

Predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić glasao je jutros u devet sati u Bijeloj, u Osnovnoj školi „Orjenski bataljon“.

Izvor: Vijesti.me

Ниједна афера везана за високи ниво корупције политичара из бивше власти није процесуирана нити доведена до краја. Судство и тужилаштво су показали слабост, између осталог, у аферама „Снимак“ и „Kоверта“, казао је за „Дан“ лидер СНП-а Владимир Јоковић. Према његовом мишљењу, након измјена закона о тужилаштву, свака афера ће добити судски епилог.

– Неће бити, као до сада, да су криминалци на слободи, они који су корумпирани најбогатији, а да су грађани сваког дана све сиромашнији. У потпуности подржавам промјену и у тужилаштву и у судству, а ефикасно тужилаштво је први предуслов да би Црна Гора озбиљније кренула ка ЕУ – рекао је Јоковић.

Он подсјећа да је наша земља у региону препозната по корупцији и организованом криминалу.

– Да је другачије, не би у сваком извјештају Европске комисије о Црној Гори била апострофирана борба против корупције и организованог криминала – истакао је Јоковић.Потребне суштинске промјене

По ријечима Владимира Јоковића, довољно је замислити да се види на телевизији да човјек узима 100.000 еура и да купује гласове за себе и за своју партију и тиме кривотвори слободну вољу грађана и да се то не процесуира.

– Ако неко купује гласове, поставља се питање да ли је та власт произашла из слободне воље грађана – рекао је Јоковић.

Марић указује да афере „Коверта“ и „Снимак“ нијесу добиле неопходан правосудни епилог.

– Ове афере засигурно остају кључни индикатори стања у тужилаштву. Kада буду на прави и правно неопходан начин процесуиране, знаћемо да су суштинске реформе у тужилаштву почеле – истакао је Марић.

Према његовом мишљењу, држава мора да покаже зубе и исправи све што није ваљало у протеклом периоду.

– Све оно што није давало резултате и сви они који нису добро обављали посао због којег су формирани, па било то судство, тужилаштво, полиција, АНБ, Влада и министри, зрели су за потпуну реконструкцију. Доста је непотизма, крађе и корупције – поручио је Јоковић.

Аналитичар Борис Марић сматра да су промјене у тужилаштву неопходне и да посебну пажњу треба посветити позицији, саставу и надлежностима Тужилачког савјета.

– Пажња се мора усмјерити и на карактер дисциплинских поступака, који до сада суштински нису ни постојали и то деценијама никога међу доносиоцима одлука није бринуло. Упоредо са слабим тужилаштвом јачали су корупција, посебно политичка, и организовани криминал. То је узрочно повезано – казао је Марић.

Izvor: DAN

Ми нисмо никад издали, ми смо све вријеме знали и ко смо и шта смо, да смо Срби, да идемо у Српску православну цркву, да је наш патријарх Порфирије, да говоримо српским језиком и да не постоји та фотеља и привилегија због које бисмо издали гробове наших предака и уништили будућност наше дјеце“, поручио је Кнежевић

Коалиција За будућност Херцег Новог и Боке одржала је завршни скуп у Херцег Новом у сусрет локалним изборима 9. маја, са кога је поручено да Нови може и мора боље, да је наша коалиција кроз сарадњу са партнерима из Србије и региона створила могућност да ова туристичка сезона буде успјешна, као и да се кроз та партнерства регулишу проблеми који се годинама не решавају, а који муче грађане наше општине.

Такође, поручено је да је Херцег Нови српски град и да не постоји привилегија и фотеља због које би наша коалиција издала гробове наших предака и уништила будућност наше дјеце.

Носилац листе коалиције ,,За будућност Херцег Новог и Боке’’ Иван Отовић казао је да ова коалиција ,,не обећава, него ради’’.

,,Претходних дана смо показали да наш рад даје резултате, разговарали смо са челним људима туристичких организација Београда и Западне Србије, добили увјеравања да ће туристи из тога дијела Србије, као и из Републике Српске доћи у Херцег Нови’’, рекао је Отовић.

Он је поручио да је ова коалиција поносна на наше историјско наслеђе и због тога што смо дио јединственог српског народа, да причамо српски језик у српском Херцег Новом.

,,То не значи да не желимо сарадњу са другима, него да не дамо на себе’’, казао је Отовић.

,,Ако је Херцег Нови српски град, а јесте, ако је Херцег Нови град у коме су отпочеле литије, на приморју, у Зеленици, ако је Херцег Нови утемељен у вјери, онда је природно да Херцег Нови одабере такве представнике- да изаберу Ивана Отовића и његов тим из коалиције ,,За будућност Херцег Новог и Боке’’ зато што је она урадила највише на привлачењу туриста, а овај град живи од туризма. Наша делегација је била у Београду, Новом Саду, Милан Кнежевић и људи из коалиције су разговарали са пријатељима из Москве и добили чврста увјеравања да ће урадити оно што је у њиховој моћи да добијемо редовне летове, да се људи врате у Херцег Нови, да имамо пуне плаже и хотеле. Наставићемо и наредних дана да радимо како би овдје нормално профункционисао живот’’, поручио је Андрија Мандић, предсједник НСД и један од лидера ДФ.

Он је казао да ће извршити притисак на полицију Црне Горе да се зауставе ,,оне колоне које имају за крајњи циљ да униште туризам ове године у Црној Гори’’.

,,Влада је дужна да обезбиједи да нема никавих протеста на приморју, јер овдје треба да се зарађује, да се запосле наша дјеца, да се обезбиједе плате и то можемо да урадимо и одговорност је на влади да то омогући’’, рекао је Мандић.

Предсједник ДНП и један од лидера ДФ, Милан Кнежевић, казао је да је Херцег Нови свих година таме и окупације био симбол отпора, чији барјак ДПС и Мило Ђукановић никада нису могли скинути са ваших светих зидина.

,,Уздигнута чела, гледајући вас у очи, заједно са лидерима ДФ и наше коалиције могу да вам поручим да Херцег Нови нераскидиво стоји уз идеологију, изворни програм и наше људске принципе, којих се нисмо одрекли ни у тренуцима када је било најтеже. Ми нисмо никад издали, ми смо све вријеме знали и ко смо и шта смо, да смо Срби, да идемо у Српску православну цркву, да је наш патријарх Порфирије, да говоримо српским језиком и да не постоји та фотеља и привилегија због које бисмо издали гробове наших предака и уништили будућност наше дјеце“, поручио је Кнежевић.

Izvor: https://www.in4s.net

Fond za zdravstveno osiguranje (FZO) preuzeo je dug koji je privatna bolnica “Kodra” imala prema Investiciono-razvojnom fondu (IRF), piše u dokumentu u koji su “Vijesti” imale uvid.IRF je stavio oznaku tajnosti na ugovor, koji su pored njih, potpisali “Kodra”, FZO i Ministarstvo finansija.Dva državna fonda, Ministarstvo finasija i specijalistička bolnica “Kodra” su potpisali 2017. ugovor o cesiji na osnovu kojeg je ova specijalistička bolnica ustupila IRF-u svoja potraživanja koja je imala kod FZO. Istim ugovorom je definisano i da IRF prihvati uplate od FZO za kredite koji je “Kodra” imala kod IRF-a. Na ugovoru su potpisi direktora “Kodre” Zorana Ivanovića, bivšeg ministra finansija Darka Radunovića, bivšeg direktora FZO Seada Čirgića i bivšeg izvršnog direktora IRF-a Zorana Vukčevića.Prema zvaničnim podacima sa sajta IRF-a, “Kodra” je 2014. dobila 500.000 eura kredita za kupovinu opreme za opremanje bolnice (ugovor 05-13011-5441/1), a 2017. godine je dobila direktni kredit od 500.000 eura za širenje postojećih kapaciteta (ugovor broj 05-13011-1295/19).Aktuelni direktor FZO Dragoslav Šćekić, kazao je juče “Vijestima” da ovaj ugovor pokazuje da je javno zdravstvo sistemski uništavano.“Smatram da ovdje ima elemenata i da se uključi tužilaštvo”, poručio je Šćekić.Šćekić je je još kazao da ugovor pokazuje da se FZO neracionalno ponašao kao i IRF, te da su postojale privilegovane zdravstvene ustanove sa kojima su sklapani tajni ugovori.“Pitanje je zašto je ovaj ugovor tajan kad je ranije rukvostvo IRF-a govorilo da nema tajnih ugovora. Nameće se pitanje zašto su neke privatne zdravstvene ustanove privilegovane da im se tajnim ugovorom daje sigurnost plaćanja. ‘Kodru’ je prethodna Vlada uvela u mrežu zdravstvenih ustanova”, kazao je Šćekić.On je postavio i pitanje kako je neko unaprijed mogao da zna koliko je “Kodra” mogla da pruži usluga za osiguranike koji su upućivani na liječenje od strane izabranih doktora i konzilijuma.

Izvor: Vijesti online

Ово је свакако само показатељ шта би се десило и на шта би личила Црна Гора да су се ови фанатици, следбеници политике Секуле Дрљевића, којим случајем докопали власти 30. августа

Очигледно је да се појачавају есктремизам и мржња у редовима бившег режима, па се све чешће на удару њихових бојовника налазе и жене… Да се ова групација налази у фази ескалације антисрпства и антиправославља свједочи и напад на попадију Ивану Kривокапић, скрнављење цркве у Kотору, као и последњи атаци на грађане Херцег Новог од стране лажних комита, припадника ДПС и сателита. Ово је свакако само показатељ шта би се десило и на шта би личила Црна Гора да су се ови фанатици, следбеници политике Секуле Дрљевића, којим случајем докопали власти 30. августа, казали су из коалиције За будућност Херцег Новог и Боке

Kоалиција За будућност Херцег Новог и Боке најоштрије осуђује скрнављење наших светиња у Kотору и напад на госпођу Kривокапић, а пажљиво ћемо пратити понашање надлежних органа у овом случају, јер немамо повјерења у те институције које су и даље препуне слугу бивше власти.

Зато и сматрамо да је један од разлога због чега имамо овакве срамне инциденте, као и дивљање лажних комита по Боки которској и другим мјестима у Црној Гори, тај што влада не ради ништа на демонтажи бившег режима. Охрабрени таквом безличном и јаловом политиком, ДПС и његови есктремисти покушавају да изазову неки сукоб и да продубе кризу. Грађани и даље  показују велико стрпљење, али и очекују да се под хитно из институција одстране они који својим нечињењем дају вјетар у леђа монтенегринским есктремистима, стоји у саопштењу коалиције За будућност Херцег Новог и Боке

Izvor: https://www.in4s.net

„Crkva je ovdje ostala i sa zakonom i bez njega, i opstaće sa ugovorom i bez ugovora. Mi gledamo da radimo na dobro svoje Crkve i svoje države, za državu je dobro da vjerska pitanja budu riješena na jedan civilizovan način“

Episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije-crnogorsko promorske, G. Joanikije rekao je da za sada raspolažu samo nacrtom temeljnog ugovora koji treba da potpiše Srpska pravoslavna crkva (SPC), te da o tom aktu sad treba da se izjasni Vlada Crne Gore.

„Imamo tekst koji je usvojen na nivou Crkve, taj tekst je dostavljen Vladi. Ona treba da se izjasni, ima pravo da da neke primjedbe, da nešto popravi, da nešto prihvati, i tu će se, nadam se, rukovoditi onim načelima koja su fiksirana u Ustavu i zakonima Crne Gore, posebno u Zakonu o slobodi vjeroispovijesti“, rekao je vladika Joanikije za Radio Svetigora.

Dodao je da je to sve još uvijek u radnoj verziji.

„Za mene lično, za Crkvu, svaki dokument, naročito ugovor, dok ne potpišu obije strane i ne ovjere pečatom, on zapravo ne postoji u nekom pravnom smislu. On je u pripremi, on nije završen, i nikada nije običaj, makar u našem crkvenom poretku, da bilo koji dokument koji je još u izradi da se objavljuje i da se čini predmetom javne rasprave“, kazao je Joanikije.

Dodao je da treba da se shvati „pravilno značaj temeljnog ugovora“.

„Da mu ne pridajemo ni manji ni veći značaj nego što on ima. Očigledno je da mnogi ljudi ili ne znaju ili neće da znaju koji je značaj tog ugovora. U Crnoj Gori potpisana su tri temeljna ugovora sa tri ostale vjerske zajednice – Svetom stolicom, Islamskom i Jevrejskom zajednicom. I ti temeljni ugovori su odrađeni u tišini, dvije strane, naša država i najviši predstavnici tih vjerskih zajednica su pregovarali, dopisivali se, razmatrali ta dokumaneta, predloge, paragrafe. To je sa pojedinima trajalo malo duže, sa nekim kraće, i u određenom momentu kada su se oko svega usaglasili, pristupili su potpisivanju tih ugovora pojedničano. Mi smo se obradovali svim tim događajima jer smo vidjeli u tome odličnu priču. Dakle Crna Gora je pokazala djelimično spremnost da riješi sve ono što je vezano za položaj i status vjerskih zajednica u Crnoj Gori“.

Vladika navodi da „te dobre volje sa strane naše vlasti nije bilo prema SPC, odnosno prema eparhijama SPC u Crnoj Gori“.

„Nego je vlast tadašnja cijelo vrijeme opstruisala dijalog. Nikakvog konstruktivnog dijaloga nije bilo, zaista, ne zbog nas, mi smo cijelo vrijeme htjeli da razgovoramo. S druge strane imali smo projavu animoziteta i jedan ucjenjivački stav. Iako je bilo riječi u Vladi Igora Lukšića, koji je pokazivao nekakav afinitet da se i to pitanje riješi, ali očigledno nije mogao od njegovog glavnog šefa tada, i tada 2012., nije se došlo do bilo kakvog rezlutata. Poslije nije bilo ni govora o temeljnom ugovoru. Sada kad smo dobili novi Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji je za nas prihvatljiv, došlo je na red potpisivanje temeljnog ugovora“.

Joanikije je kazao i da u ugovoru ne smije da bude ništa što je u nesaglasnosti sa Ustavom Crne Gore i sa njenim zakonodavnostvom.

„Na osnovu onoga što nam već Ustav daje, i što nam daje Zakon o slobodi vjeroispovjesti, prosto pojedina pitanja se malo opširnije razrađuju i definišu se neki okviri saradnje za budućnost u nekom širem planu, kao i sa ostalim vjerama u Crnoj Gori.

Episkop Joanikije je kazao i da nije bilo rasprave i „da niko nije znao da se priprema ugovor sa Svetom Stolicom“.

„Pominjem to posebno pošto je to ugovor sa hrišćanskom Crkvom. Nije bilo, niti se znalo. Ko je znao da se taj ugovor uopšte priprema, i, hvala Bogu, dobili smo temeljni ugovor između Crne Gore i Svete stolice. I taj ugovor je, po mome osjećanju, odličan i mi nikada nismo imali nijednu primjedbu, čak smo izrazili radost, kao što sam već rekao, zbog potpisivanja tog ugovora. Da li je bilo javne rasprave, da li je objavljen neki nacrt prije nego je potpisan? Ne“.

Episkop i administrator MCP naveo je i da ugovori „skoro da nemaju nikakve posljedice u odnosu na budžet Crne Gore“.

„Nama se ništa više ne daje nego što mi već imamo u Ustavu i zakonu. A da li je neko tražio da se objavi ugovor između Crne Gore i Narodne Republike Kine oko auto-puta zbog kojeg smo sebe doveli u podređeni položaj u odnosu na tu državu. Ko zna za tekst tog ugovor, da li je taj tekst i dan danas poznat javnosti, a već je ugovor davno potpisan. Moramo licimjerstvo koje se projavljuje po ovom pitanju da žigošemo. Očigledno da nije u pitanju interes, nego sitno šićarđijsko zbiranje nekih jeftinih političkih poena, umjesto da se bavimo nekim ozbiljnim pitanjima“.

Dodao je da je potpisivanje ugovora „redovna aktivnost i ništa više od toga“.

„Unaprijed tvrdim, ja ću biti prvi ukoliko bi bilo nešto u tom ugovoru suprotno Ustavu i pravnom poretku Crne Gore. Neće biti apsolutno ništa, mi ćemo gledati da naš ugovor sa državom ne može da obori ni jedan Ustavni sud“.

Vladika Joanikije je kazao da je potpisivanje ugovora u obostranom interesu.

„Crkva je ovdje ostala i sa zakonom i bez njega, i opstaće sa ugovorom i bez ugovora. Mi gledamo da radimo na dobro svoje Crkve i svoje države, za državu je dobro da vjerska pitanja budu riješena na jedan civilizovan način. Mi smo pretrpjeli diskriminaciju što do sada nismo imali u ugovor, a druge vjere su imale. Venecijanska komisija je upozorila da je to diskriminacija, koju vrši državu nad nama, što nemamo potpisan ugovor. Mi hoćemo da ukolnimo tu dikriminaciju, hoćemo da konačno uđemo i ovjerimo to lično svojim potpisima. Da uđemo u pravni poredak Crne Gore i sada je to nekome problem“, kazao je vladika Joanikije.