Очекује се да ће се позиву одазвати „партије блиске Српској православној цркви“, које сматрају да је Кривокапићева посјета београдској Патријаршији представљала увлачење цркве у политику и да је нанијела штету Црној Гори, а посебно митрополији црногорско – приморској и епископу Јоаникију
Партије које чине већину у Скупштини Црне Горе позваће црногорског
премијера Здравка Кривокапића на разговор чија ће тема бити однос према
Српској православној цркви, потврђено је порталу Дана.
Предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић саопштио је нашем
порталу да ће, у духу добре праксе, покренути такву иницијативу.
– Искористићу раније успостављено правило покретања иницијатива у оквиру парламентарне већине да у име УЦГ
Очекује се да ће се позиву одазвати „партије блиске Српској
православној цркви“, које сматрају да је Кривокапићева посјета
београдској Патријаршији представљала увлачење цркве у политику и да је
нанијела штету Црној Гори, а посебно митрополији црногорско – приморској
и епископу Јоаникију.
Шеф посланичког клуба Демократског фронта Славен Радуновић, у изјави за портал Дана, поздравља Даниловићеву иницијартиву.
– Наравно, одмах прихватамо предлог колеге Горана Даниловића. Нијесмо, међутим, сигурни да ће се премијер одазвати нашем позиву. Прије неколико дана смо га позвали да разговарамо о предлогу Будџета и он није дошао. Тражили смо консултације и појашњења око Будџета. Он, међутим, није заинтересован за нормалну сарадњу са парламентарном већину, захваљујући чијој подршци је на мјесту премијера. До сада смо могли и толерисагти његово шпонашање, али је сада крајње вријеме да размотримо зашто је његов однос према СПЦ овако непристојан – казао је Радуновић.
Za zakon je glasao 41 poslanik parlamentarne većine, dok opozicija nije prisustvovala glasanju
Poslanici vladajuće većine ponovo su usvojili danas izmjene Zakona o državnom tužilaštvu.
Za zakon je glasao 41 poslanik parlamentarne većine, dok opozicija nije prisustvovala glasanju.
Poslanici su, na molbu poslanika Prave Marka Milačića, minutom
ćutanja odali počast Dušku Jovanoviću, koji je na današnji dan prije 17
godina ubijen ispred redakcije „Dana“, čiji je bio vlasnik i glavni
urednik.
“Molim vas da to uradimo, da pokažemo da smo drugačiji od bivše
vlasti, da na ovaj način kao cijela parlamentarna većina, pošaljemo
poruku velikog pijeteta prema čovjeku koji je bio poslanik ovog visokog
doma”, kazao je Milačić.
Zakon je 12. maja usvojila vladajuća većina, u odsustvu opozicije.
Međutim, poslanici su se danas o njemu ponovo izjašnjavali, jer ga je
predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio parlamentu, koristeći
ustavnu mogućnost, na ponovno odlučivanje.
Đukanović je, među razlozima za tu odluku, ukazao da je Državno
tužilaštvo, shodno članu 134 Ustava, jedinstven i samostalan državni
organ koji vrši poslove gonjenja učinilaca krivičnih djela i drugih
kažnjivih djela koja se gone po službenoj dužnosti, a da samostalnost
Državnog tužilaštva obezbjedjuje Tužilački savjet, kako to nalaže član
136 stav 1 Ustava Crne Gore.
Izmjenama Zakona je, između ostalog, predloženo da članovima
sadašnjeg Tužilačkog savjeta prestaje mandat proglašenjem novog
Tužilačkog savjeta (TS).
Novi TS bi odmah odredio i novog vršioca dužnosti vrhovnog državnog tužioca (VDT).
Mandat članovima TS iz redova uglednih pravnika traje do 22. januara naredne godine. Izmjenama je predviđeno da se za vršioca dužnosti (v.d.)VDT-a mogu birati i iskusni pravnici van tužilaštva.
„Unapređenjem tehničkih kapaciteta Opšte bolnice u Beranama, kao regionalnog centra za sjever Crne Gore, riješiće se dugogodišnji problem građana iz sjevernih krajeva“, saopšteno je iz Vlade Crne Gore
Vlada Crne Gore je na 25. sjednici održanoj 20. maja 2021. godine, kojom je predsjedavao premijer prof. dr Zdravko Krivokapić
usvojila, između ostalog, Informaciju o zaključivanju Sporazuma o
upravljanju projektom donacije između NATO-a i Crne Gore i prihvaćen je
tekst Sporazuma.
Sa sjednice Vlade, foto: Vlada CG
„U
Informaciji se navodi da je Sjevernoatlantski savjet, na zahtjev Crne
Gore, 7. novembra 2020. godine, preko Povjerilačkog fonda za pandemiju,
odobrio projekat PRTF A/02 za isporuku pomoći za kupovinu 20 respiratora
i drugih medicinskih uređaja za borbu protiv virusa Covid19 ukupne
vrijednosti oko 800,000.00 eura. Prvi paket podrške od 20 respiratora je
stigao u Crnu Goru 4. novembra 2020. godine, dok je prateća oprema
dostavljena 1. februara (zahvaljujući finansijskom doprinosu Češke,
Litvanije, Holandije, S. Makedonije, UK, USA). Ukupna vrijednost prvog
paketa podrške je oko 370,000.00 eura.
Zbog nedostupnosti uređaja
na tržištu medicinskih aparata, Vlada je 22. februara 2021. godine
revidirala svoj zahtjev prema NATO-u koji je odobren i podrazumijeva da
se ostatak sredstava od 432,970.00 eura utroši za nabavku magnetne
rezonance i rentgen aparata za Opštu bolnicu Berane.
Konstatovano je da će se unapređenjem tehničkih kapaciteta Opšte bolnice u Beranama, kao regionalnog centra za sjever Crne Gore, riješiti i dugogodišnji problem građana iz sjevernih krajeva i smanjiti pritisak na Klinički centar Crne Gore“, saopšteno je iz Vlade.
У сваком случају од суда Божијег побјећи не могу, а овај злочин памтиће се као вјечни печат њихове срамоте, поручују из Црквене oпштине Бар
Црквена oпштина Бар огласила се поводом обијања Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, истичући да су за сада непознати починиоци извршили разбојништво.
– Непознати починиоци су обили спољашња врата крипте храма, а затим и троје унутрашњих врата, кроз која су дошли у централни дио храма, гдје су извршили пљачку и преметачину. Обијене су четири кутије за добровољне прилоге, мања сувенирница у сјеверном пиргу храма, а оно што нас је посебно све потресло и узнемирило јесте преметачина и скрнављење олтара, као највеће светиње једног храма – наводе из Црквене општине Бар.
ЦО Бар најоштрије осуђује овај гнусни чин, уз наду да ће полицијска истрага дати резултате, а починиоци овог недјела бити приведени пред лице правде.
– У сваком случају од суда Божијег побјећи не могу, а овај злочин памтиће се као вјечни печат њихове срамоте. Саборни храм у Бару, и поред овог искушења, остаје отворен за све људе добре воље који у њега долазе са љубављу и поштовањем, иштући мира и утјехе од Бога и његовог угодника Светог Јована Владимира – закључују из Црквене општине Бар.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Dragoslav Šćekić kazao je za Dan da su utvrdili zloupotrebe u propisivanju privremenih spriječenosti za rad i da propusti u kontrolama bolovanja traju godinama unazad.Šćekić ističe da su državu bolovanja lani koštala 5.400.000 eura, što je za 400.000 eura više u odnosu na 2019. godinu.Najavljuje da će biti inicirane izmjena Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi formirali komisiju koja će nadgledati odluke prvostepenih organa koji donose odluke o bolovanjima.“Prošle godine su troškovi za bolovanja iznosili 5.400.000 eura, odnosno 400.000 više u odnosu na prethodnu. Troškovi po osnovu bolovanja rastu i nerealni su što zahtijeva opsežnu kontrolu. Potrebno je i izmijeniti aktuelno zakonsko rješenje kako bi se formirala komisija koje ća kontrolisati rad prvostepenih ljekarskih komisija”, navodi Šćekić.Treba, kaže, uvesti rigorozne kazne kako bi se spriječila zloupotreba bolovanja i od strane samih zaposlenih koji iniciraju privremenu spriječenost za rad.“Ima mnogo zloupotreba ovog prava na privremeno odsustvo sa posla, posebno prilikom procjene od strane nadležnih ljekarskih komisija. Bolovanja se najčešće ne odnose na psihičke smetnje i teža zdravstvena stanja. Utvrdili smo i da su najčešća bolovanja po osnovu prekida trudnoće”, kaže Šćekić.On kaže da očekuje da će Ministarstvo zdravlja pokrenuti izmjene propisa kako bi se spriječile dalje zloupotrebe bolovanja.“Očekujem i da će Ministarstvo zdravlja formirati svoju komisiju koja će biti zadužena za ovu oblast”, navodi Šćekić.Fond je za naknade za bolovanja u 2020. godini planirao 4.100.000 eura, dok je za 2019. godinu bilo predviđeno 4.800.000 eura, što je manje za 700.000 eura.
Doskorašnji predsjednik Opštine Berane Dragoslav Šćekić, aktuelni predsjednik Tihomir Bogavac, predsjednici opština Andrijevica i Plužine, koje pripadaju isto Eparhiji budimljansko-nikšićkoj, Željko Ćulafić i Mijuško Bajagić, te brojni građani širom Crne Gore koji su se javili našoj redakciji, pružili su punu podršku episkopu Budimljansko-nikšićkom, G. Joanikiju da bude izabran za novog Mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, da bude na tronu Svetog Petra Cetinjskog i egzarha Pećkog trona.
Poslednjih dana svjedoci smo alarmantnog pokušaja omalovažavanja vladike Joanikija nakon još jedne u nizu skandaloznih odluka Specijalnog državnog tužilaštva, koje je, kako prenosi Portal RTCG, formiralo predmet zbog navodnog prikrivanja slučajeva pedofilije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i navodnih slučajeva podvođenja maloljetnika u Cetinjskom manastiru i Manastiru Dajbabe.
Tim povodom potrebno je hitno reagovanje međunarodne hrišćanske zajednice kako bi se spriječili pokušaji podizanja medijske prašine protiv vladike, monaha i vjerujućeg naroda koji su sa velikom mukom uspjeli da odbrane prošle godine svoje svetinje.
Ovim se potvrđuje da Tužilaštvo prihvata sve zlonamjernosti kada su ovakvi podli pokušaji u pitanju i tada se formiraju predmeti. Postavlja se pitanje, podsjećanja radi, zašto nije formiran predmet kada je u pitanju portal Udar, koji je u jeku predizborne kampanje tokom prošlogodišnjih parlamentarnih izbora brutalno vrijeđao političare, tadašnje opozicije, njhove porodice…
Podrška episkopu Joanikiju stiže ovih dana sa svih strana. Javljaju se našoj redakciji građani, političari…
Doskorašnji predsjednik Opštine Berane, a aktuelni direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore, Dragoslav Šćekić je i ovaj put jasno i javno pružio podršku i stao u odbranu vladike, ukazujući na još jedan, kako je istakao, sraman i jadan čin.
Šćekić je i ranije nedvosmisleno podržavao Vladiku i istupao u javnosti, osuđujući sve komentare koji su bili upereni protiv njega. Među prvima je osudio hapšenje vladike Joanikija tokom Svetovasilijevske litije u Nikšiću prošle godine.
Bivši predsjednik Opštine Berane imao je značajnu ulogu u litijama i dešavanjima organizovanim protiv usvajanja, tada diskriminatorskog, Zakona o slobodi vjeroispovijesti i uopšte sa smjenom Dps vlasti na državnom nivou. Koalicija „Zdravo Berane“ (SNP i DF), čiji je on bio nosilac liste na lokalnim izborima 2014. godine, pobijedila je Demokratsku partiju socijalista čime je talas promjena, koji se potom proširio na cijelu Crnu Goru, krenuo upravo iz Berana.
Podršku episkopu Joanikiju i Patrijaršiji da se on izabere za novog Mitropolita Crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve, pružio je i predsjednik opštine Berane, Tihomir Bogavac.
Podrška je stigla i od predsjednika opština Andrijevica i Plužine, Željka Ćulafića i Mijuška Bajagića.
Sve ove opštine su u sklopu Eparhije budimljansko-nikšićke, a čije je sjedište u manastiru Đurđevi Stupovi u Beranama.
Građani su na društvenim mrežama formirali grupe u kojima poručuju: „Vladiko sokole, branićemo te“, pokazujući time da su ponosni što imaju vladiku Joanikija.
Podsjetimo, na predstojećem Svetom arhijerejskom saboru SPC, koji će 23. maja početi u Pećkoj patrijaršiji, episkopi će, između ostalog, birati arhijereje valjevske eparhije i mitropolija zagrebačko-ljubljanske i crnogorsko-primorske.
Nakon smrti mitropolita Amfilohija, za administratora Mitropolije crnogorsko-primorske je postavljen vladika Joanikije.
Влада у пуном капацитету ради на испуњавању обавеза из европске агенде, поручио премијер
Црна Гора је у доброј позицији да буде прва земља у региону која ће постати чланица Европске уније, казао је специјални представник Европске уније за дијалог Београд – Приштина и друга регионална питања Западног Балкана Мирослав Лајчак.
Лајчак се састао са премијером Владе Црне Горе Здравком Kривокапићем који је казао да вјерује у процес европских интеграција и европску перспективу.
– Влада у пуном капацитету ради на испуњавању обавеза из европске агенде како би се што прије стекли услови да Црна Гора постане пуноправна чланица – казао је Kривокапић.
Лајчак је казао да је један од приоритета ЕУ европска интеграција Западног Балкана, те да је ЕУ потребан Западни Балкан.
Он је истакао да са задовољством очекује да види даљи напредак Црне Горе на њеном европском путу кроз одлучне реформе.
– Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, чиме шаљемо јаку политичку поруку, са чиме треба наставити- додао је Лајчак.
Kривокапић је информисао саговорника о активностима на плану борбе против корупције и организованог криминала и истакао да ће Влада Црне Горе бити гарант владавине права у цјелини.
– У том смислу не видимо алтернативу. Влада је одлучна да се суочи са свим изазовима како би Црна Гора у најкраћем року била спремна за чланство – додао је он.
Саговорници су се сагласили да је Црна Гора важан фактор стабилности на Западном Балкану, те изразили увјерење да ће се унутрашње политичке прилике стабилизовати, у циљу јачања међупартијске подршке за процес интеграције.
У том контексту, Лајчак је нагласио да ће Европска унија наставити да пружа подршку Црној Гори.
„Današnjim susretom s predsjednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović ozvaničeno je ukidanje putarine na putu Hercegn-Trebinje. Jedan namet manje za građane i sve naše turiste koji dolaze u Herceg Novi, a naročito građane prijateljske“, naveo je Krivokapić .
Predsjednik Vlade Crne Gore, Zdravko Krivokapić i predsjednica
Republike Srpske Željka Cvijanović susreli su se kod naplatne rampe na
putu Meljine – Petijevići, čime su ozvaničili ukidanje putarine na tom
dijelu puta.
Pored premijera Krivokapića i predsjednice Cvijanović, ozvaničenju
ukidanja putarine prisustvovali su i ministar spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa u Savjetu ministara BIH, Staša Košarac, kao i
predsjednik opštine Herceg Novi Stevan Katić i gradonačelnik Trebinja
Mirko Ćurić.
Podsjetimo, Vlada je na sjednici prošlog četvrtka usvojila
Informaciju o sporazumnom raskidu Sporazuma o izgradnji, funkcionisanju i
transferu (BOT) puta Meljine-Petijevići, a Sporazum o raskidu prošlog
petka potpisali su ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko
Spajić, Opština Herceg Novi i investitor Univerzal Monte d.o.o.
„Današnjim susretom s predsjednicom Republike Srpske Željkom
Cvijanović ozvaničeno je ukidanje putarine na putu Hercegn-Trebinje.
Jedan namet manje za građane i sve naše turiste koji dolaze u Herceg
Novi, a naročito građane prijateljske“, naveo je Krivokapić .
On je napomenuo da Vlada razvija dobrosusjedske odnose i „ispunjava data obećanja“.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Dragoslav Šćekić kazao je da još ne može konačno utvrditi da li je dug te institucije 33 miliona ili još ima neobrađenih obaveza. Od te cifre, dugovanje Montefarmu je preko 20 miliona, dodao je on gostujući u Jutarnjem programu TVCG. Šćekić je dodao i da nema mjesta za brigu jer zdravstveni sistem mora da se finansira i da će se sve obaveze u narednom periodu sanirati.
Šćekić je naglasio da veliki problem predstavlja dug koji je blizu 40 miliona eura.
“To je ono što je ustanovljeno trenutno.
Još se ne može utvrditi da li je dug 33 miliona sa prispjelim obavezama
ili još ima neobrađenih obaveza. Uglavnom, javnost će biti blagovremeno
obaviještena”, kazao je Šćekić.
On je kazao da bi volio da dug mnogo manji.
“Jer nama je cilj da kvalitetno i
normalno funkcionišemo, a ne da predstavljamo stanje gorim nego što
jeste. Nama je žao što je takvo stanje zatečeno, ali ima i onih stvari
na kojima treba raditi i prema kojima se treba kontinuirano ponašati.
Govorim o Ministarstvu zdravlja, finansija, Kliničkom centru kao
najvećem potrošaču. Mnogo je iskušenja na koja treba odgovoriti”, kazao
je Šćekić.
Istakao je da je rok kratak, ali značajan.
“Dovoljno da se vidi dug koji je prema
Montefarmu za ljekove preko 20 miliona eura. To pokazuje jedan
kontinuitet lošeg praćenja obaveza. Moram da napomenem da se samo za
ljekove izdvaja blizu 40 odsto budžeta, to je nekih, već iz godine u
godinu, 93 miliona. Dovoljno je reći da je za tri godine sa 60 miliona
to izdvajanje poraslo za 30 miliona. To nijesu mala sredstva,a pitanje
je za nas je da li smo kao građani dobili ono što toliko plaćamo”, kazao
je Šćekić.
On je poručio da nema potrebe za brigom jer zdravstveni sistem mora da se finansira.
“Zdravstveni sistem će uvijek naći
prostor i nova sredstva. Moramo shvatiti da je Ministarstvo finansija u
lošem stanju, koje je zatečeno i ne možemo u ovom momentu planirati
budžete onako kako i sami očekujemo, ali to ne znači da se u određenom
periodu sve te obaveze sanirati”, kazao je on.
Istakao je da je u razgovoru sa
ministrom finansija došao do dogovora da će sva sredstva koja su
potrebna u narednom periodu obezbijediti kroz rebalans budžeta i
određene dotacije.
“Sigurno za zdravstveni sistem neće
faliti novca. Samo se sada moramo ponašati u skladu s mogućnostima i
sredstvima u budžetu”, kazao je Šćekić.
Kada je riječ o iznosu duga, on smatra da će biti i veći, ali dodaje da je dovoljno da se obaveze servisiraju u hodu.
Crna Gora ima najkvalitetniju listu ljekova
Šćekić je istakao da je snabdjevenost ljekovima i medicinskim sredstvima na zadovoljavajućem nivou.
“Javne zdravstvene ustanove i građani
imaju na raspolaganju ozbilju listu ljekova i moram reći da se sprovodi u
kontinuitetu. Crna Gora u ovom momentu sigurno ima najkvalitetniju
listu ljekova i građani imaju mogućnost da dobiju i besplazne ljekove i
ljekove po niskoj cijeni”, kazao je Šćekić.
Naglasio je da je odgovornost i na ljekarima.
“Ljekari se moraju mnogo domaćinskije
ponašati. Ne možemo dozvoliti da se prepisuju ljekovi koji nijesu na
listi iako imaju iste vrijednosti, što nažalost jeste česta pojava”,
kazao je Šćekić i dodao da će se uvesti kontrola i pozvao sve da se
uozbilje kako bi se smanjilo bespotrebno trošenje.
Bolovanja koštala državu 400 hiljada eura više nego lani
Istakao je da će se kontrolisati i bolovanja, jer je u tom dijelu primijećena velika zloupotreba.
“Ljekari moraju biti odgovorni jer ako
želimo da unaprijedimo njihove uslove rada moramo iskoristiti ta
sredstva koja se odlivaju na nepravilan način”, kazao je direktor FZO.
U prehodnoj godini za bolovanja je potrošeno preko šest miliona eura.
“To znači da su bolovanja u odnosu na prethodnu godinu državu koštala 400.000 eura više“, zaključio je Šćekić.
