Категорија: Друштво

Радови на јавној предшколској установи „Радмила Недић“ у Беранама су завршени, а реконструкција је извршена уз донацију Амбасаде САД у Црној Гори вриједну 104.000 долара. Вртић су обишли предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, амбасадорка САД у Црној Гори Њ.Е. Џуди Рајзинг Рајнке и министар просвјете др Дамир Шеховић.

Предсједник општине Драгослав Шћекић је изразио захвалност што се још један значајан пројекат реализовао у Беранама.

„Посебно сам захвалан на томе америчкој Влади и уваженој амбасадорки са тимом, што су и на овај начин показали један континуитет улагања у наш град. Ово је прави примјер да се, поред редовне комуникације коју имамо, кроз пружање конкретне помоћи општини Беране показује једно искрено пријатељство”, казао је предсједник.

Ово није једини пројекат који је реализовала америчка амбасада на територији наше општине.

„У претходном периоду је било доста пројеката. Споменућу изградњу зграде за расељена лица, са 94 стамбене јединице, на Рудешу. На тај начин је ријешен проблем крова над главом за 94 пододице, што је од великог значаја за нас„, навео је Шћекић.

Донација за реконструкцију вртића је, према ријечима предсједника општине, за Беране од посебне важности јер су створени нови, бољи услови за квалитетнији боравак дјеце у овој предшколској установи.

„Да у Беранама има простора за развој потврда томе је и пројекат изградње другог вртића у нашем граду за који је Општина Беране обезбиједила локацију. Сви заједно треба да урадимо све како бисмо сачували становништво овдје и створили боље услове за живот”, подвукао је.

Предсједник Шћекић се захвалио и директору беранског вртића Јовану Коматини, који је кандидовао овако значајан пројекат и обезбиједио услове за донацију, како би се створио бољи амбијент за дјецу која бораве овђе и запослене.

“Надам се да ће овај континуитет улагања бити настављен и да ће бити још реализованих пројеката у општини Беране. Још једном желим да упутим захвалност уваженој амбасадорки, која у континуитету показује посебну пазњу према Беранама. Госпођа Рајнке је током трајања пандемије коронавируса позвала и исказала бригу за грађане Берана и желим да јој се захвалим на томе и овом пдиликом у име свих грађана Берана”, истакао је предсједник.

Амбасадорка Рајзинг Рајнке је изразила задовољство због реализације пројекта реконструкције вртића „Радмила Недић“, те сарадње са Министарством просвјете и Општином Беране.

„Амбасада САД је задовољна што дјеца у беранском вртићу сада имају боље услове, модеран вртић у којем ће моћи да уживају. Фондови које смо користили за реновирање Вртића долазе од Команде америчких снага за Европу (Унитед Статес Еуропеан Цомманд – УС-ЕУЦОМ), која подржава пројекте не само у образовању, већ и у здравству и у области подршке особама са инвалидитетом “, рекла је амбасадорка.

Овом приликом министар Шеховић је најавио отварање нове васпитне јединице у Беранама од јесени, и то у склопу Универзитетског центра.

„У оквиру радова на вртићу „Радмила Недић“ урађен је нови кровни покривач, фасада и замијењена столарија, те ће захваљујући пријатељству које имамо са САД, дјеца у Беранама боравити у љепшем и безбједнијем амбијенту“, поручио је министар Шеховић и нагласио: „Ово није једини пројекат који радимо са Амбасадом САД у Беранама. Радиће се и на реконструкцији основне школе „Лубнице“, гдје је висина инвестиције 250 000, а извођач је већ изабран“.

Закључио је податком да Министарство просвјете сарађује са Амбасадом САД на чак 15 пројеката реконструкције образовних објеката широм земље, а укупна вриједност донације америчког народа је око 3 милиона евра, само за образовне објекте.

„Посвећени смо ширењу капацитета предшколских установа, те ћемо од јесени отворити још једну васпитну јединицу која ће бити смјештена у просторијама Универзитетског центра, јер је постојећи вртић једина васпитна јединица у граду“, рекао је министар.

Он се осврнуо и на стратешки важну инвестицију у Беранама – изградњу новог вртића у сарадњи са Банком за развој Савјета Европе (ЦЕБ), за који су већ опредијељена средства у висини од 1,5 милион еура, те захвалио Општини Беране на уступљеној локацији за изградњу вртића.

Izvor: https://berane.me

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, амбасадорка Турске у Црној Гори Сонгул Озан и координатор ТИКЕ за нашу земљу Мухамед Унал, данас су обишли и званично отворили парк код Лима у МЗ Стари град, чије је уређење финансирала поменута Турска агенција за међународну сарадњу и координацију.

Предсједник општине захвалио се ТИКИ на уложеним средствима, односно што су препознали значај овог пројекта. Посебну захвалност је упутио турској амбасадорки на данашњој посјети Беранама.

„Уређење парка у самом центру града значајно је прије свега за нашу дјецу, због садржаја за њих, а онда и за све грађане Берана. Ово је само један у низу појеката који Општина реализује у сарадњи са Тиком, тако да сам сигуран да ће их у будућности бити још више на корист свих грађана Берана”,казао је предсједник Шћекић и похвалио сарадњу пројектног тима Општине и поменуте турске агенције.

Амбасадорка Турске, Сонгул Озан је истакла да је реализација овог пројекта потврда добре континуиране сарадње Општине Беране и ТИКЕ.

„Ово је још један успјешно реализован пројекат у Беранама, тако да је ово само наставак добре сарадње са локалном управом у овом граду„, казала је амбасадорка.

Она је честитала Црној Гори и њеним грађанима што смо постали прва држава у Европи која се изборила са коронавирусом, истичући да после тога зелене површине добијају још већи значај.

Координатор ТИКЕ, Мухамед Унал захвалио се предсједнику општине и његовом тиму, као и грађанима Беранама, на заједнички спроведеном пројекту који је добио још већи значај након завршетка пандемије.

„Задовољни смо што смо на једној значајној локацији у центру града, заједно са партнерима, реализовали овај пројекат, у оквиру којег је урађен нови систем за наводњавање, расвјета, обновљен је комплетан мобилијар (клупе и корпе за отпад), а направљено је и посебно игралиште за дјецу“, нагласио је Унал.

Izvor: https://berane.me

Општина Беране је шесту годину заредом организовала свечану додјелу награда и признања за 181 најуспјешнијег ученика основних и средњих школа за школску 2019/20. годину.

На свечаности у Центру за културу, организованој у сарадњи са школама, награђено је 11 ђака генерације, укључујући и први пут проглашеног ђака генерације из Школе за основно музичко образовање, 160 добитника дипломе „Луча“ (66 лучоноша основних школа и 94 средњих – од чега 48 „Луча 1“ и 46 „Луча 2“), 10 ученика који су остварили запажене резултате на такмичењима знања у земљи.

Овај дан, како је казао предсједник општине Драгослав Шћекић, представља један од оних посебних тренутака у његовом професионалном раду када се са посебном дозом осјећаја поштовања и истинске љубави обраћа будућности нашег града и наше државе.

„Част је говорити омладини, а посебна је привилегија обратити се најбољим. Све ваше силне петице и похвале, зачињене вриједним дипломама доказ су да за будућност нашег града не треба бринути. Оно што желим и данас да нагласим, а сигуран сам да сте и ви свјесни тога, јесте чињеница да је ово само мали, почетни корак на трновитом животном путу. Али и он шаље довољно јасну поруку да сте ви ваш пут већ одабрали, и да вам преостаје да своје знање, љепоту и младост усмјерите ка новим животним и научним побједама„, казао је предсједник.

Он је поручио ученицима да њихов успјех није дошао тек тако, већ је он посљедица, како великих напора и одрицања самих ученика, тако и огромне улоге и удјела њихових родитеља, наставника и професора.

„Зато и овај данашњи тренутак користим да и њима упутим ријечи захвалности. Ваш успјех је дијелом и њихов, што још једном говори у прилог чињеници да се скупа могу остварити највећи резултати и најљепши снови“, навео је Шћекић.

Он је истакао да је успјех ученика ове године вриједан посебне пажње, јер је остварен у, до сада, незабиљеженим условима, када је вирус корона напао савремени свијет.

„Суочени са овим проблемом, ви сте се суочили и са новим начином учења и кориштења ваших знања и умијећа. Ваше дипломе показују да сте савладали и овакве врсте непријатности и изненађења, и да на путу успјеха не постоје препреке које вас могу зауставити“, рекао је предсједник.

Први човјек беранске општине је посебно истакао у свим обраћању да ученици увијек могу рачунати на подршку локалне самоуправе.

„Додјеле бесплатних уџбеника за ученике основних школа, додјела годишњих стипендија студентима- талентима, остали видови подршке и помоћи остаће и даље темељ наших општинских програма и планова. Ваши успјеси не смију да остану непримијећени, и друштво мора да посвети вама дужну пажњу. Европски наш пут нема алтернативу, а на том путу ви представљате бисер без кога се не смије и не може. Само на тај начин зауставићемо тренд одлазака из нашег града, али и наше државе. Приоритет свих приориотета мора бити изналажење начина да ви, са вашим неспорним знањем останете да улажете у своје Беране и нашу Црну Гору. Држава без младости нема европску перспективу„, подвукао је предсједник.

На крају се посебно обратио матурантима.

„Сигуран сам да са вама дијелим осјећај жаљења што нијесте корачали беранским улицама на традиционалној прослави матуре. Овај град је остао ускраћен за један диван поклон љепоте, који бисте послали свима широм планете. На жалост, виша сила је спријечила свечани дефиле, али сам увјерен да ће ваша љепота и неспорно знање сигурно доћи до изражаја на некој новој прослави и дефилеу. Желим од свег срца да нађете прави и исправан пут, јер пут који сад изаберете углавном ће бити и ваш животни позив. Поставили сте неке нове границе. Ми као град можемо само да се поносимо вама“, закључио је.

Директор ОШ „Доња Ржаница“, Светолик Чукић обратио се у име колектива школа, поздрављајући најбоље ученике основних и средњих школа.

„Свечаност коју већ шесту годину заредом Општина Беране организује за ученике, потврђује да локална управа посебан акценат ставља на образовање, и на томе смо им неизмјерно захвални“, казао је Чукић.

Локална управа је за добитнике дипломе Луча 1 из средњих школа, ђаке генерације, обезбиједила новчане награде и књиге, док су остали добили књиге.

Награде ученицима су, поред предсједника Шћекића, уручили предсједник СО Беране Новица Обрадовић, потпредсједници општине Марко Лалевић и Раде Кљајић, главни администратор Миладин Тмушић и секретар за финансије и економски развој Бојан Радошевић.

У музичком дијелу програма наступили су ученици Музичке школе Настасија Зоговић (виолина), Сергеј Арсенијевић (клавир) и Анастасија Ћорац (соло пјевање), као и дуо Лазар Јокић (гитара) и Јелена Ристић (соло).

Уручењу награда присуствовали су, поред ученика, директори основних и средњих школа са подручја општине, професори и наставници, одборници и директори јавних предузећа и институција.

Програм је водила професорица Вања Драгојевић.

Свечаност је одржана у складу са препорукама Националог координационог тијела Владе ЦГ.

Izvor: https://berane.me

Jačanje svijesti o upravljanju otpadom i uključivanje mladih 

Opština Herceg Novi i nevladina organizacija “Naša akcija“ od danas i zvanično sarađuju na projektu “YOUth Drive – Program za jačanje svijesti o pravilnom upravljanju otpadom i osnaživanje donosilaca odluka za preduzimanje akcija”. Sporazum o saradnji potpisali su predsjednik Opštine Stevan Katić i voditeljica projekta Patricija Pobrić, koji su tim povodom razgovarali o aktivnostima na samom projektu i benefitima koje donosi partnerstvo lokalne uprave i nevladinog sektora.

Herceg Novi će zahvaljujući ovom projektu dobiti osam kontejnera i sabirne kante za elektronski otpad, koje će biti uručene preduzeću “Čistoća”. Osim toga, biće organizovane edukativne aktivnosti za mlade.

Sastanku su, pored Katića i Pobrić, prisustvovali potpredsjednica Opštine Danijela Đurović, šefica Kancelarije za međunarodnu saradnju Simonida Kordić i direktor preduzeća ”Čistoća” Vladimir Arsić.
Prisutni su izrazili zadovoljstvo uspostavljenim partnerstvom, koje je zasnovano na zajedničkim ciljevima u oblasti ekologije, jačanja aktivizma i volonterizma mladih.

Projekat “YOUth Drive” čiji nosilac je NVO “Naša akcija” većim dijelom je sufinansiran od strane Evropske komisije, a odobren je po pozivu “EuropeAid” u okviru Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora. Projekat se realizuje u tri grada Boke – Herceg Novom, Kotoru i Tivtu, kao i opštinama Grude, Ljubuški, Posušje i Široki Brijeg u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrijednost projekta je 279.200 eura.

Предсједник општине Драгослав Шћекић обишао је локалитет Тумбарице у селу Доња Ржаница са својим сарадницима, гдје постоје остаци тaкозваног Тумба града насталог 4.500 година прије нове ере.

О историји локалитета и истраживањима предсједника су упознали директорица Полимског музеја Виолета Фолић, археолог Предраг Лутовац и музејски савјетник Слободан Обрадовић.

Предсједник је приликом обиласка истакао да је задовољан радовима који су у протеклом периоду изведени на овом простору.

“Оно што планирамо да урадимо у наредном периоду јесте обиљежавање овог локалитета и поправљање путне инфраструктуре која води до овог значајног архелолошког налазишта”, казао је Шћекић и нагласио да је то потребно урадити и када је ријеч о другим локалитетима на подручју Берана како би се на тај начин унаприједила туристичка и културна понуда града.

Како су објаснили из Полимског музеја, Тумбарице важе за локалитет са непроцјењивим археолошким благом. Налазиште свједочи о остацима тзв. Тумба града, те су материјални налази овог локалитета јединствени не само у Црној Гори, већ и на простору Балкана када је археологија у питању.

„Ради се о остацима римског утврђења, бедемских зидина дебљине 1,4 метра и кула стражара, које доминирају над читавим утврђењем. На највишој коти овог локалитета, окружена бедемима, налази се ранохришћанска црква димензија 11,7 са 7 метара. Налазиште свједочи о животу у том природном рефугијуму (уточишту), насељеном још у неолиту, око 4.500 година прије нове ере. Пронађени су украси са византијске појасне гарнитуре, затим сребрни и бронзани новац из римског и византијског периода…“, објаснили су представници беранског музеја, чији је тим пронашао арехолошке остатке.

Након тога, предсједник је у пратњи потпредсједника општине Рада Кљајића и Марка Лалевића, као и савјетника у Служби предсједника Зорана Јојијћа, посјетио Полимски музеј и обишао музејски депо, збирку предмета, галеријски простор…

Шћекић је оцијенио током посјете да је потребно повећати улагања у музеј, како би се унаприједио рад ове установе, као и да у наредном периоду треба приступити рестаурацији слика.

Izvor: https://berane.me

Изазова је било више, почев од чињенице да грађани Србије нису на списку Института за јавно здравље Црне Горе и самим тим не можемо да путујемо у Црну Гору. Надали смо се да ће ова мјера бити промијењена, али то се још није десило. То је непремостива препрека јер је број чланова нашег тима велики, а без њих нисмо у могућности да све техничке детаље беспрекорно спроведемо

Црна Гора и званично неће бити домаћин Адриа Тура, потврдио је Ђорђе Ђоковић, директор турнира.

Црна Гора је Новака Ђоковића, Григора Димитрова и остале звијезде требало да угости 27. и 28. јуна.

“Недејљама уназад смо покушавали да пронађемо начин да све организујемо и приредимо спектакл за све љубитеље спорта. Изазова је било више, почев од чињенице да грађани Србије нису на списку Института за јавно здравље Црне Горе и самим тим не можемо да путујемо у Црну Гору. Надали смо се да ће ова мјера бити промијењена, али то се још није десило. То је непремостива препрека јер је број чланова нашег тима велики, а без њих нисмо у могућности да све техничке детаље беспрекорно спроведемо. Наша идеја је била да играмо на шљаци која би само за ту прилику била увежена и постављена на атрактивној локацији у једном од приморских градова, као и да све пратеће детаље – трибине, конструкције и друге елементе донесемо и поставимо, а све због строгих стандарда који пратимо”, истакао је брат првог тенисера свијета.

Одлука да се турнир откаже донијета јер није било времена да се до 27. јуна све организује на прави начин.

“Уз све то било је потребно да организујемо долазак судија, линијских судија, пратећег особља, бројних стручних лица. Такође, треба знати да су и други бројни детаљи везани за организацију једног оваквог догађаја, а које немамо на располагању у Црној Гори и то отежава приређивање ’Адриа Тоур’ на очекиваном нивоу. Али, то једноставно сада није могуће и зато смо одлучили да донесемо одлуку о отказивању турнира у овој држави, јер времена за чекање више немамо. Увјерени смо да ће се прилике промијенити и да ће у неком наредном периоду Црна Гора бити наш домаћин. Молимо све актере да се уздрже од политизације ове одлуке јер тиме само наносимо штету не само спорту, већ и нашој идеји да промовишемо добре вриједности, фер плеј, хуманитарни рад и заједништво у читавом региону” изјавио је Ђорђе Ђоковић, директор Адриа Тоура, а преноси Спорт Клуб.

Адриа Тур почео је данас у Београду, наставиће се сљедећег викенда у Задру, а у јулу ће се играти у Бањалуци и Сарајеву.

Izvor; https://www.in4s.net

OPŠTINA HERCEG NOVI U SARADNJI SA MJEŠTANIMA NASTAVLJA SA SANACIJOM LOKALNE PUTNE INFRASTRUKTURE

HERCEG NOVI – Završetkom epidemije virusa korona, kako saopštavaju iz lokalne uprave, u Herceg Novom se nastavlja sa projektima sanacije lokalne putne infrastrukture, U Mojdežu i Bijeloj u toku su radovi na uređenju i proširenju puteva, koji su planirani i ugovoreni u proteklom periodu, a sada su se stekli uslovi da počne realizacija planiranog. Lokacije su juče obišle potpredsjednica Danijela Đurović i sekretarka za lokalnu samoupravu Vesna Samardžić koje su sa mještanima razgovarale o toku izvođenja radova.

U Mojdežu se radi druga faza izgradnje saobraćajnice, a u Bijelskoj vali proširenje dionice lokalnog puta.

– Mještani su zadovoljni izvedenim radovima. Postignut je dogovor i da se na kritičnim tačkama uz put naspe jalovina, kako bismo omogućili još dodatnih proširenja i prostora za mimoilaženje – kazala je Đurović prilikom obilaska terena i podsjetila da je u Mojdežu prethodnih mjeseci završena prva faza radova, od Doma kulture do kuće Vujovića. Druga faza radova biće završena u narednih nekoliko dana, čime će ukupna dužina dosad sanirane dionice puta biti preko pola kilometra. Kako je objasnila, radi se o veoma zahtijevnoj trasi, s obzirom da je postojala velika kosina i propust za jedan od potoka, pa je bilo potrebno dodatno ojačavanje konstrukcije puta.

Projekat će imati i treću fazu u okviru koje će biti izvedeni radovi na još 250 metara puta prema zaseoku Vlaovići, pa će dužina uređene trase u konačnom iznositi oko 800 metara.

Đurović je napomenula i da je preduzeće „Vodovod i kanalizacija” uradilo projekat za sanaciju i proširenje puta na šest metara od spomenika kod kuće Andrića do filter stanice. Projekat je vrijednosti 180 hiljada eura. Uz složnost mještana i saradnju sa lokalnom samoupravom, realizacija tog projekta mogla bi započeti već krajem godine.

Đurović i Samardžić juče su obišle i Bijelu, tačnije Bijelsku valu, gdje mještani u saradnji sa lokalnom samoupravom rade na proširenju 80 metara lokalnog puta. Kako je istakao mještanin i član Savjeta Mjesne zajednice Bijela, Božo Šerović, za potrebe proširenja puta na 5 i po metara bilo je potrebno ukloniti već postojeći kamen i lagerovati ga pored puta do završetka radova. Isti kamen biće iskorišten za uređenje i izgradnju međe.

-Riješeni su svi imovinsko-pravni odnosi, i zaista veliku zahvalnost dugujemo Tomu i Todoru Kneževiću i Miloradu Šeroviću, koji su ustupili dio svoje zemlje kako bi realizovali ovaj projekat. Imamo crkvu Svete Bogorodice sa kapelom, a ova dionica predstavljala je usko grlo pa se po sat ili dva nije moglo doći do kuća, kazao je Šerović i dodao da je projekat pokrenut na inicijativu mještana, a da ga realizuje Opština.

Podsjetio je i da je prethodno uspješno završeno i proširenje pedesetak metara puta, pa će cijelokupni projekat biti vrijednosti oko 22.000 eura.Prisutni su se složili da su lokalno stanovništvo, gradska uprava i mjesna zajednica slogom i saradnjom pokazali kako se radi srcem i dušom za boljitak svih. U izvođenju ovih radova oslonili su se na lokalne snage, odnosno kompaniju mještanina Vesa Pavlovića sa čijim su kvalitetom izuzetno zadovoljni. U realizaciji projekta je učestvovalo i preduzeće „Komunalno stambeno”.

---

Put otvara mogućnost za razvoj turizma
Mještani Mojdeža Mitar Vlaović i Vaso Porobić zahvalili su se svima koji su učestvovali u sanaciji puta. Kako su kazali, prilaz crkvi Svetog Spasa pripada trasi izgrađene dionice koja je dosad bila neuslovna, pa se vozilima i nije moglo prići, a posebnu teškoću predstavljali su kišni periodi. Istakli su značaj ovih projekata za selo i otvara prostor za vrijednovanje turističkih potencijala ovog dijela. Vrijednost radova iznosi do 29.000 eura po fazi, finansirala ih je Opština Herceg Novi, a izvela firma „Gramon Tomašević”. Projekti su uspješno realizovani zahvaljujući dobroj saradnji Sekretarijata za lokalnu samoupravu i Mjesne zajednice Mojdež. Realizaciju projekta podržao je mještanin, preduzetnik Nenad Brajović, koji je pomogao sa nivelisanjem brijega, što će omogućiti lakši uspon.

Izvor: DAN

BAJAGIĆ: ELEKTROPRIVREDA NE POSVEĆUJE PAŽNJU ZAGAĐENJU JEZERA

Zbog kašnjenja realizacije projekata ugovorenih prije 10 godina koje je Elektroprivreda trebalo da završi do kraja 2014. a podrazumijevali su izgradnju kolektora, kao i zbog toga što obilaznica u Plužinama nije završena 2018, otpadne vode se već tri godine izlivaju direktno u Pivsko jezero i to neposredno pored gradske plaže.

Da je ispuštanje fekalija pored gradske plaže veliki problem, kao i to što EPCG ni posle 45 godina od potapanja Pive nije izgradila kolektor, saglasan je i predsjednik Opštine.

„Ovo je stvarno da kažem bruka, da se direktno fekalije slivaju u Pivsko jezero, a računamo da je najveći bazen pitke vode u Evropi. Isključivo jedini krivac je Elektroprivreda što neće da posveti pažnju prema ovome problemu“, kazao je predsjednik Opštine Plužine Mijuško Bajagić.

U mnogo navrata, napominje Bajagić, kontaktirao je Elektroprivredu, ali tvrdi da u zadnje vrijeme čak neće ni da pričaju sa njim o ugovorenim obavezama.

„Njihovo je neko pravno mišljenje koje je smiješno, da je ugovor trebalo da se realizuje do 31.12. 2014. oni što su realizovali, realizovali su, a za ostalo nemaju obaveza“, dodao je Bajagić.

Bajagić kaže da bi Plužine danas imale kolektor, da je taj posao bio u nadležnosti lokalne uprave. Šta je usporilo radove iz EPCG nisu odgovorili na pitanja naše TV.

Bajagić je izričit da kolektor mora da se gradi što prije, ali lokacija zbog koje je komisija za procjenu uticaja na životnu sredinu dva puta davala negativno mišljenje, nije rješenje.

Kako sada stvari stoje kolektor je planiran ovdje u gradskom jezgru između turističkih sadržaja, sabornog hrama i mjesta gdje je planirana izgradnja sportskog terena. To, kao i kašnjenje radova na obilaznici, ali i sve ono što je donijela korona, svakako će uticati na ovogodišnju turističku sezonu.

Predsjednik opštine Plužine poručuje da će uskoro javnosti saopštiti na koji način će se suprotstaviti nacionalnoj energetskoj kompaniji koja, kako napominje, sa ovog terena godišnje ubira desetne miliona eura.

Izvor: Vijesti

Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање

Европска комисија забринута је због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, а изазови остају у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија , наводи се у нацрту неформалног документа о напретку у поглављима 23 и 24, познатом као „Non paper“ у који „Вијести“ имају увид.

Non paper о стању у поглављима 23 и 24 за Црну Гору треба ускоро да буде објављен, а даје преглед напретка Црне Горе у овом подручју од посљедњег Non paper представљеног у новембру 2019. године, те релевантних статистичких података за 2019. годину.

„Током извјештајног периода, Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за поглавља 23 и 24 и друге стратешке документе на подручју владавине права, а усвојила је и нове. Радила је на суочавању с ванредним изазовима који су истакнути у Извјештају ЕК за 2019. годину, закључцима Савјета од 18. јуна 2019. и Non paper из новембра 2019, посебно у критичним подручјима слободе медија, борбе против корупције и трговине људима“, наводи се у Non paper- у.

Додаје се да је пандемија КОВИД-19 створила додатне изазове на подручју реформе правосуђа и допринијела одређеним објективним кашњењима у раду Црне Горе на њеној агенди владавине права.

Подсјећа се да парламент није могао обезбиједити потребну двотрећинску већину за важна именовања у правосуђу и, према томе, кључне функције попуњавају вршиоци дужности (ВДТ, АСК…).

„Уз то, забринутости расту у вези са спорним именовањима високих функционера у правосуђу, која нису у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа. Остаје важно да Црна Гора не оде назад у реформи правосуђа и да настави да биљежи резултате, посебно у борби против корупције, истовремено осигуравајући истинску независност свих институција“, поручују из ЕК

Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање

Подсјећа се да је између 2019. и почетка 2020. Судски савјет поново именовао (укупно) седам предсједника судова, укључујући и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, на трећи мандат, што изазива забринутост због начина на који Судски савјет тумачи Устав и законе

Указују и на избор „предсједавајућег судије“ умјесто предсједника Уставног суда иако правни оквир не предвиђа такву категорију

„У поглављу 23, Црна Гора наставља да ради на новом законском оквиру за медије. Било је неких помака у истрагама старих случајева напада на имовину медија. Али изазови у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија остају. Отворене су нове криминалистичке истраге у случајевима корупције, а имовина је привремено и трајно одузета“, наводе из ЕК.

Izvor:

Европска комисија забринута је због спорних именовања високих функционера у правосуђу Црне Горе, а изазови остају у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија , наводи се у нацрту неформалног документа о напретку у поглављима 23 и 24, познатом као „Non paper“ у који „Вијести“ имају увид.

Non paper о стању у поглављима 23 и 24 за Црну Гору треба ускоро да буде објављен, а даје преглед напретка Црне Горе у овом подручју од посљедњег Non paper представљеног у новембру 2019. године, те релевантних статистичких података за 2019. годину.

„Током извјештајног периода, Црна Гора је наставила да спроводи акционе планове за поглавља 23 и 24 и друге стратешке документе на подручју владавине права, а усвојила је и нове. Радила је на суочавању с ванредним изазовима који су истакнути у Извјештају ЕК за 2019. годину, закључцима Савјета од 18. јуна 2019. и Non paper из новембра 2019, посебно у критичним подручјима слободе медија, борбе против корупције и трговине људима“, наводи се у Non paper- у.

Додаје се да је пандемија КОВИД-19 створила додатне изазове на подручју реформе правосуђа и допринијела одређеним објективним кашњењима у раду Црне Горе на њеној агенди владавине права.

Подсјећа се да парламент није могао обезбиједити потребну двотрећинску већину за важна именовања у правосуђу и, према томе, кључне функције попуњавају вршиоци дужности (ВДТ, АСК…).

„Уз то, забринутости расту у вези са спорним именовањима високих функционера у правосуђу, која нису у складу с препорукама ГРЕЦО о независности правосуђа. Остаје важно да Црна Гора не оде назад у реформи правосуђа и да настави да биљежи резултате, посебно у борби против корупције, истовремено осигуравајући истинску независност свих институција“, поручују из ЕК

Констатују да правни оквир којим се јамчи независност правосуђа постоји, међутим, правосуђе и тужилаштво још се перципирају као рањиви на политичко уплитање

Подсјећа се да је између 2019. и почетка 2020. Судски савјет поново именовао (укупно) седам предсједника судова, укључујући и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, на трећи мандат, што изазива забринутост због начина на који Судски савјет тумачи Устав и законе

Указују и на избор „предсједавајућег судије“ умјесто предсједника Уставног суда иако правни оквир не предвиђа такву категорију

„У поглављу 23, Црна Гора наставља да ради на новом законском оквиру за медије. Било је неких помака у истрагама старих случајева напада на имовину медија. Али изазови у погледу цјелокупне ситуације на подручју слободе изражавања и медија остају. Отворене су нове криминалистичке истраге у случајевима корупције, а имовина је привремено и трајно одузета“, наводе из ЕК.

Izvor: https://www.in4s.net

Da su brojni poslovi koje je, uz izazivanje velikih troškova, inicirala Opština Berane u vrijeme dok je lokalnu vlast vršio DPS, ostali samo mrtvo slovo papiru, potvrđuje i projekat toplifikacije grada zasnovanog na iskorišćavanju obnovljivih izvora energije. Po izvršnoj presudi Apelacionog suda Opština Berane je nedavno obavezana da na ime izrade studije i propratnih troškova postupka isplati oko 150.000 eura, iako od naznačenog projekta nije bilo ništa. To se desilo bez obzira što su iz lokalne uprave tvrdili da u posjedu Opštine Berane nema nikakve studije, kao ni ostalih pratećih dokumenata. Oni ističu da je izvršen uvid u arhive lokalne uprave, Službu menadžera i Sekretarijata za finansije i da je utvrđeno da u posjedu Opštine Berane nema navedenih studija, kao ni ostalih pratećih dokumenata.

“Smatrali smo da je utuženje potpuno neosnovano, jer je nemoguće platiti nešto po nekom računu koji nije zaveden kod Opštine Berane i njenih službi. Tim prije, jer ta studija kao predmet ugovora nije dostavljena naručiocu posla Opštini Berane u ugovorenim rokovima. Međutim, sud na kraju nije presudio u našu korist, što negativno utiče na dalje funkcionisanje Opštine. To je plod nesavjesnog rada onih koji su vodili Opštinu Berane za vrijeme vladavine DPS-a ” istakli su iz lokalne uprave, dodajući da će, ipak, kod Vrhovnog suda zatražiti reviziju pravosnažne presude.

Još 2010. godine tadašnje lokalno rukovodstvo je obećalo građanima da će gradska zona ubrzo dobiti centralno grijanje. U tom pravcu inicirana je i izrada fizibiliti studije koja se odnosi na toplifikaciju grada i mehaničko, biološki i termički tretman otpada. Ugovor o dodjeli donatorskih sredstava za izradu pomenute studije 2010. godine potpisali su tadašnji predsjednik opštine Vuka Golubović i direktor Centra za međunarodnu razvojnu saradnju republike Slovenije Gašpar Jež. U tom ugovoru je precizirano da se izvođač obavezuje da u roku od devet mjeseci završi izradu pomenute studije i da je Opština Berane, kao naručilac posla, dužna da u roku od 30 dana nakon izrade studije i ispostavljenog računa izvođačima plati 100.000 eura.

Međutim, od naznačenog projekta ni do današnjih dana nije bilo ništa. U međuvremenu preduzeće „Bioinvest”, utuželo je Opštinu Berane tražeći naplatu duga od 100.000 eura na ime izrade pomenute fizibiliti studija. Ta naplata je, na ime kamata i sudskih troškova, narasli na oko 150.000 eura.

Treba da se plati nešto čega nema

Naplata potraživanja na ime izrade studije koja se odnosi na toplifikaciju grada i mehaničko, biološki i termički tretman otpada bila je predmet diskusija i na zadnjoj sjednici lokalnog parlamenta. Odbornica SNP-a Mira Paunović je kazala da ovaj slučaj jasno ukazuje da je DPS za vrijeme vršenja vlasti u Beranama, ostavljajući ogromne dugove, krajnje neozbiljno ulazio u realizaciju pojedinih projekata.

“Opština treba da plati preko 150.000 eura za nešto čega nema. To je potvrda koliko je prethodna vlast bila neodgovorna. Sličnih presuda i potraživanja je bilo dosta i to sve na štetu Opštine i samih građana. To građani prepoznaju i zato su u Beranama kazali “ne” DPS-u “navela je Paunović.

Izvor: http://radioberane.me