Категорија: Друштво

Свечану академију организовали су Епархија Милешевска,Српска православна црква,Српски национални савјет Црквена општина Пљевља и Српски културни центар „Патријарх Варнава“

Свечана академија поводом 800.година самосталности СПЦ одржана је у Дому културе у Пљевљима.

Свечану академију организовали су Епархија Милешевска,Српска православна црква,Српски национални савјет Црквена општина Пљевља и Српски културни центар „Патријарх Варнава“.

Епископ Милешевски Атанасије говорио је како Епархија Милешевска обиљежава 800.година самосталности СПЦ.

„Ова свечана академија се одвија у славу Божју, у част свих оних који су божанским путем ходили, и нас упућује на тај пут“, казао је Атанасије.

„Господ наш Христос, који је доказао је да је он заиста пут истине и свјетлост, учио нас је да као добри домаћини увијек из себе износимо оно што је добро. Наравно, много је импулса у људској природи. Има и оних импулса који нису креативни, али има и много оних који су племенити и доприносе бољитку, напретку живота. Е Господ нас учи управо те позитивне импулсе да користимо када желимо сусрести друге људе. Добри домаћини износе из своје ризнице оно што је најбоље. Управо то чинимо приликом оваквих јубилеја. Толико тога имамо показати. Ту је свјетлост наших предака, нашег Саве и оца његовога светог Симеона, његових синоваца краља Владислава, ту је света Милешева и друге задужбине. Простор пљеваљски има много таквих трагова“, рекао је он, додавши да треба да износимо из себе оно што је најбоље у нама, а сузбијати оно што не доприноси.

„Ако то достигнемо већ смо много постигли обиљежавањем оваквих јубилеја. Вечерас ми који смо се овдје сабрали показали смо да имамо добре намјере и то је извор оптимизма“, казао је епископ Атанасије, поздрављајући присутне.

Бесједу је одржао проф. др.Радомир Поповић редовни професор Богословског факултета, који је направио осврт на ширење хришћанства, духовне и културне почетке, подсјетивши на околности приликом добијања самосталности и колика је у томе била улога Светог Саве.

„Дефинитивна хришћанизација је дошла у оно доба када смо добили писменост, словенско писмо, када смо могли све те књиге да читамо на нашем језику. У томе је незаменљива улога браће Кирила и Методија који су направили словенско писмо“, подсјетио је Поповић.

„Свети Сабва је учитељ пута и са разлогом има епитет да је раван апостолима, и ми треба да идемо тим апостолским путем“, рекао је он.

У умјетничком програму учествовали су Љуба Манасијевић етно појац, пјесници Миленко Јовић и Рајко Палибрк, хор Свети Новомученик Станко, гуслар Васо Ђондовић, као и Дјечији ансамбл КУД“Пљевља“.

Izvor: In4s.net

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић борави на 37. редовној сједници Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе, која се одржава у Стразбуру.

Теме сједнице фокусиране су на паметне градове и заштиту од напада на информационе системе, радне услове локалних изабраних представника, праведну расподјелу пореза у прекограничним подручјима, употребу језика од стране локалних и регионалних власти и заштиту интерно расељених лица, регионалну димензију у будућности Европе и Венецијанске принципе о заштити и промоцији институције омбудсмана.

Чланови Kонгреса ће, такође размотрити ревизију „Кодекса добре праксе за учешће грађана у процесу одлучивања“.

Као дио својих активности праћења, Конгрес ће размотрити усвајање два извјештаја о локалној и регионалној демократији у Руској Федерацији и Босни и Херцеговини, као и извјештај о посматрању избора у Турској (31.марта 2019), укључујући поновљене локалне изборе у Истанбулу 23.јуна 2019.године.

Члановима Конгреса су се обратили Иван Маленица, министар државне управе Републике Хрватске и Каролина Дариас Сан Себастиан, из Владе Канарских острва (Шпанија), који су говорили о улози региона у спровођењу циљева одрживог развоја из Агенде 2030. Поред тога, у оквиру институционалног дијалога, члановима су се обратили и генерална секретарка Савјета Европе, Марија Пејчиновић Бурић, предсједница Парламентарне скупштине, Лилиане Маури- Паускуиер и, у име Комитета министара, Јакуелине Гоураулт, француска министарка за територијалну кохезију.

Нa сjeдници Кoнгрeсa aктивнo учeствуje Дeлeгaциja Црнe Гoрe у сaстaву: Пeтaр Смoлoвић, шeф Дeлeгaциje и прeдсjeдник Oпштинe Биjeлo Пoљe, Дaркo Mрвaљeвић, oдбoрник у Oпштини Дaнилoвгрaд и Вaњa Стaрoвлaх, сeкрeтaр Дeлeгaциje.

Opština Berane će do kraja godine završiti i pustiti u rad svoju malu hidroelektranu „Miolje polje“, koja će u dobroj mjeri podmiriti potrebe za električnom energijom lokalne uprave, a pri tome neće praviti nikakve ekološke štete

Opština Berane će do kraja godine završiti i pustiti u rad svoju malu hidroelektranu „Miolje polje“, koja će u dobroj mjeri podmiriti potrebe za električnom energijom lokalne uprave, a pri tome neće praviti nikakve ekološke štete.

Na posljednjoj sjednici Skupštine opštine Berane data je saglasnost opštinskom preduzeću „Benergo“ za kreditno zaduženje, dok su odbornici DPS-a, koji su u tom gradu opozicija, bili uzdržani. Oni su postavljali pitanje da li će „Benergo“ moći da vraća taj kredit i da li će, kako su kazali, neopravdano zadužiti Opštinu Berane.

„Ovo je podrška za prvu ekološku hidrolektranu u Crnoj Gori i podrška za finansijsko punjenje budžeta Opštine“, kaže odbornica vladajuće koalicije „Zdravo Berane“ Vida Ivanović.

Ona podsjeća da su tajkuni u Crnoj Gori do sada izgradili veliki broj malih elektrana od kojih država nema nikakve koristi, osim ekološke štete.

„Za protekli period ti tajkuni su prihodovali dvadeset sedam miliona eura od malih elektrana, a država je prihodovala svega pola miliona. Sada vidite kakvu je korist država imala i ima od tih elektrana koje se grade uglavnom u našim krajevima, na sjeveru Crne Gore, a kojima je uništena priroda“, dodaje Ivanović.

Direktor „Benerga“ Radomir Mihajlović objašnjava da se mala elektrana „Miolje polje“ gradi na takozvanoj prekidnoj komori gradskog vodovoda sa Merića vrela, i potvrđuje da su radovi već uveliko počeli.

„Mi smo sada u fazi završetka mašinske kuće, i ja se nadam da će, ako nas vrijeme bude služilo, struja iz ove opštinske male hidrocentrale početi da teče krajam decembra, početkom januara“, kaže Mihajlović.

On objašnjava da će snaga ove male hidroelektrane biti oko 300 kilovata na sat, što kada se pretvori u novac, po trenutnim tržišnim cijenama, znači da će na godišnjem nivou proizvoditi struje u vrijednosti od oko 250.000 eura.

„Regulativa je takva da mi tu struju ne možemo direktno koristiti, već je predavati u sistem i prodavati. Ali, za novac koji ovo opštinsko preduzeće bude dobijalo prodajom struje samo iz ove mini elektrane, mogu se pokriti svi troškovi za potrebe gradske rasvjete. Koliko je meni poznato, to je nekih pedeset kilometara rasvjete i to su veliki troškovi za Opštinu Berane“, kaže Mihajlović.
Prema njegovim riječima u planu za izgradnju je još jedna takva mini elektrana na kaludarsko-ržaničkom vodovodu, za koju je već dobijena saglasnost, dok su u fazi idejne razrade izgradnja mini elektrana na još nekim vodovodima.

„To je tehnički sve jednostavno, dok nema ni riječi o narušavanju ekološkog ambijenta i prirode“, dodaje Mihajlović.
On vjeruje da će nekoliko takvih mHE u skorijoj budućnosti donositi Opštini prihod za pokrivanje utroška struje svih opštinskih institucija, posebno sportskog kompleksa, sa fubalskim stadionom i sportskom halom, kao najvećim potrošačima. Predsjednik Opštine Dragoslav Šćekić izjavio je ranije da ih ništa neće spriječiti u namjerama da grade bolji život na području opštine Berane. On je istakao da ima i dobre saradnje sa pojedinim ministrima iz Vlade, a novi test će biti i odlučivanje o zahtjevima ove Opštine za gradnju novih mHE.

Ideju za izgradnju male hidrocentrale na gradskom vodovodu u Beranama opoziciona vlast je u periodu od 2002. do 2006. godine kandidovala kod međunarodnih donatora, i taj projekat je prošao svu procedure i bio odobren. Te godine, međutim, DPS je preuzela lokalnu vlast u Beranama, i iz nepoznatih razloga je tada odustala od gradnje.

Poslije smjene vlasti 2014. godine, nove vlasti, koju trenutno čine koalicija Zdravo Berane (SNP-DF) i Demokrate, pokrenuli su inicijativu za formiranje novog preduzeća za proizvodnju i distribuciju struje koje bi bilo u potpunosti opštinsko, a ne tajkunsko.

Zaradili milione, uzeli rijeke, opštine ostale kratkih rukava

Javnosti je već poznata priča kada je u Beranama, pod vlašću DPS-a, osnovano preduzeće „Hidroenergija Montenegro“.
Tada je biznismen Oleg Obradović došao u svoj rodni grad i preko kompanije „Hemera Capital“ napravio dogovor sa tri opštine na sjeveroistoku Crne Gore o davanju koncesija za izgradnju mHE na njihovim teritorijama, ponudivši im zauzvrat dio akcija u zajedničkoj firmi.

Odluka o upisu udjela Opštine u doo „Hidroenergija Montenegro“ donijeta je u lokalnom parlamentu krajem oktobra 2007. godine. U njoj je precizno definisano da će ova Opština kao svoj osnivački ulog unijeti „nenovčana sredstva u iznosu od 5.023 eura shodno procjeni ovlašćenog procjenjivača“ i na osnovu ovog uloga postati vlasnik 3,33 procenta kapitala novoosnovane firme.
Sve bi to bilo u redu, da zatim nije objelodanjeno da, prema pregledu u Centralnom registru privrednih subjekata, opštine Berane, Andrijevica i Plav nikada nijesu upisane kao vlasnici „Hidroenergije Montenegro“.

Šta se kasnije dešavalo, velika je nepoznanica. Promjenama u Centralnom registru se više ni broja ne zna, ali se zato zna da su na kraju ostali kao vlasnici “Hidroenergije Montenegro” Oleg Obradović sa četrdeset odsto i preduzetnici Ranko Ubović i Aleksandar Mijajlović, čija se imena vežu za kompaniju “Bemaks”.

“Hidroenergija Montenegro” je do sada izgradila značajan broj malih elektrana na području beranske opštine, iz kojih su, prema nekim računicama već zaradili oko pet miliona eura, dok je lokalna uprava u Beranama, u čijem je parlamentu osnovano ovo preduzeće, ostala bez ikakve dobiti i koristi od tih hidrocentrala.

Izvor: Vijesti.me

Proslava povodom Dana opštine Herceg Novi počela je polagnjem vijenaca na spomen obilježja palim borcima kod Sat kule, spomenika Bezmetković i manastira Savine. Potpredsjednica Skupštine Dragana Stanišić kazala je da Herceg Novi obilježava dan kada je sa narodnooslobodilačkom vojskom u naš grad stigla sloboda:

-Prije tačno 75. godina , 28. oktobra 1944. Herceg Novi su od fašističkog okupatora oslobodili borci I Bokšeke, Desete hercegovačke i Druge dalmatinske brigade. Uvažavajući slobodarsku tradiciju i sve koji su položili život za svijetlu budućnost našeg grada , Dan oslobođenja slavi se kao praznik Herceg Novog, kazala je Stanišić.

Kako je dalje navela, ovaj Dan obilježavamo vjerujući da svi imamo obavezu prema slavnoj istoriji i da su ljudi slobodarskog duha i danas, kao i uvjek kroz istoriju najveća snaga Herceg Novog.

-Polaganjem vijenaca, Herceg Novi odaje počast osobodiocima našeg grada, pamte njihova svijetla dijela, slavi hrabrost i rodoljublje, poštuje antifašističke tekovine, daje obećanje da će braniti slobodu i mir koje su stekli naši preci, poručila je potpredsjednica opštine Dragana Stanišić.

Na spomenik Bezmetković vijenac je položila i delegacija SUBNOR-a 1941-1945, a o danu oslobođenja Herceg Novog govorio je i predsjednik Mihailo Kilibarda, zahvalivši Opštini Herceg Novi što njeguje revolucionarnu tradiciju i pozvao mlade generacije da nikada ne zaborave herojska i junačka djela svojih predaka.

Izvor: http://radiohercegnovi.net

PLjEVLjA – Proslava krsne slave Pljevalja, dana Svete Petke, protekla je u znaku obilježavanja osam vjekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve. Episkop mileševski Atanasije u prazničnoj besjedi podsjetio je da osam vjekova trajanja Srpske crkve znači dug vremenski period, ali i period u kome je crkva bila oslonac i čuvar srpskog naroda. Vladika Atanasije je istakao da svjetlost Svetog Save i danas obasjava sve srpske prostore.

– To je svjetlost koja traje osam vjekova i koju čine mnogi božiji ugodnici. U toj svjetlosti su zasijali i mnogi Hristovi ugodnici sa ovih prostora – kazao je vladika Atanasije i podsjetio da je 1219. godine Sveti Sava izmolio samostalnost Srpske pravoslavne crkve na korist cjelokupnog naroda.

Vladika Atanasije je poručio da je obaveza svih pravoslavnih Srba da se sjećaju i da proslavljaju veliki podvig Svetog Save, kao i što je obaveza da se slijedi njegov put.

– Kroz Hristovu svjetlost je zasijala i Sveta Petka, koju danas slavimo i koja je zaštitnica ovog grada – kazao je vladika Atanasije.

Gost u Pljevljima bio je i vladika srednjoamerički Kirilo, koji je kazao da je u Crnu Goru došao na poziv mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

– Počastvovan sam što sam danas ovdje sa vama i raduje me to što imam priliku da vidim ovoliko okupljenih vjernika – kazao je vladika Kirilo i Pljevljacima čestitao krsnu slavu grada.

Nakon liturgije iz Crkve Svete Petke ulicama grada krenula je svečana litija, koju su predvodili episkopi Atanasije i Kirilo. Litija je prošla ulicama Prvog decembra, Vuka Kneževića, Kralja Petra i Tršovom. Po povratku u portu crkve episkop Kirilo prerezao je slavski kolač zajedno sa ovogodišnjim kumom slave Peđom Cvijovićem. U ime sveštenstva prisutne je pozdravio starješina crkve protojerej-stavrofor Borivoje Pantić.

U okviru proslave praznika Svete Petke u subotu veče, u okviru obilježavanja osam vjekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve u Mileševskoj eparhiji, u nekadašnjem Domu vojske održana je Svečana akademija. Prazničnu besjedu održao je Radomir Raša Popović, a uprograma nastupio je hor Svetog velikomučenika Stanka iz Nikšića, narodni guslar Vaso Đondović, etno pojac Ljuba Manasijević, pjesnici Rajko Palibrk i Milenko Joco Jović, kao i KUD „Pljevlja“. Publika je aplauzom pozdravila pjesme o Svetom Savi i Kosovu.

Akademija je održana u organizaciji Mileševske eparhije i Crkvene opštine Pljevljima, Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore i Srpskog kulturnog centra „Patrijarh Varnava“.

Sveta Petka proslavljena i na Murinu
Na Murinu je proslavljena slava Hrama Svete Petke. Svetu liturgiju služio je jerej Bojan Radunović koji je pozvao na mir, slogu, ljubav, zajedničko trpljenje, opraštanje jedno drugima, te da se svi zajedno uključe u izgradnju hrama Svete Petke. U ime domaćina slave i člana Odbora za izgradnju hrama Miloš Grozdanić pozvao je organizacije i pojedince, kao i vjerujući narod Gornjeg Polimlja da ulože dodatni napor da se ovaj kompleks privede namjeni.

– Rekonstrukcija je urađena u određenom dijelu, a sledeća faza je na freskopisu i pomoćnim sadržajima, što bi sve ukupno iziskivalo oko 50.000 eura – kazao je Grozdanić.

Komemorativna sjednica povodom smrti poslanika Skupštine Crne Gore Janka Vučinića, biće održana u ponedjeljak, 28. oktobra 2019. godine u Velikoj sali Skupštine Crne Gore, najavljeno je iz skupštinske Službe za odnose sa javnošću.

NA TRGU NIKOLE ĐURKOVIĆA U SURET DANU OPŠTINE PODIGNUTA NOVA ZASTAVA HERCEG NOVOG

HERCEG NOVI – Grad pod Orjenom 28. oktobar slavi Dan opštine,a svečano je danas bilo na Trgu Nikola Đurković gdje su brojni građani i turisti koje topli oktobar zadržava u gradu mimoza prisustvovali podizanju nove zastave novog simbola grada. Predsjednik opštine Stevan Katić rekao je da su sada oktobarske svečanosti u znaku novih simbola. Svečanosi je prisustvovao i konzul Republike Srbije u Herceg Novom Zoran Dojčinović, potpresjednici opštine Danijela Đurović i Miloš Konjević. Na trgu je bio otvoren i bazar zdrave hercegnovske trpeze.

Nosioci čelnih funkcija Opštine Herceg Novi obišli su juče Zeleniku, sa rukovodstvom te Mjesne zajednice, kako bi zajedno na terenu konstatovali prioritetne probleme i koordinisali njihova rješenja.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić podsjetio je da je od prošlogodišnjeg obilaska terena sa rukovodstvom MZ Zelenika-Kuti urađeno dosta, a tokom jučerašnjeg utvrđeni su prioritetni zadaci koje bi trebalo rješavati u narednom periodu.

Prema njegovim riječima, potrebno je proširiti ulice i puteve na određenim tačkama u tom naselju, kompletno završiti izgradnju kanalizacione infrastrukture, kao i sanirati ili izgraditi trotoare, a kod Osnovne škole „Ilija Kišić“ postaviti vertikalnu i horizontalnu signalizaciju koja će vozače upozoravati da sporije voze i tako unaprijediti bezbjednosti đaka.

Katić je istakao i da će jedan od zadataka koje će lokalna uprava realizovati biti i izgradnja pasarele kod lokala „Marinero“. Volja i želja za rješavanjem tog problema postoji još od ranije, međutim, kako je predsjednik istakao, zbog problema sa prostorno planskom dokumentacijom i Direkcijom javnih radova, nije bilo moguće ranije riješiti ovaj problem.

-Na narednoj sjednici Skupštine opštine Herceg Novi predložićemo Odluku o utvrđivanju lokalnog javnog interesa i kroz taj postupak definisati gradnju pasarele. Radi se o projektu o kojem se priča već 15 godina, a sada ulazimo u njegovu realizaciju, istakao je Katić.

Kako je kazao predsjednik MZ Zelenika-Kuti Predrag Vujnović, na nekoliko lokacija je potrebno sprovesti radove manjeg obima na postavljanju rešetki uz puteve, a sve kako bi se spriječilo plavljenje tokom kišne sezone, što je ranije bio uzrok nemogućnosti odlaska djece u školu.

On je podjsetio i da Mjesna zajednica već neko vrijeme ima spreman projekat rekonstrukcije ulice Velika voda i Župa Dračevica, kao i izgradnje trotoara i rekonstrukcije raskrsnice duž Jadranske magistrale od marine Zelenika do Zmijica. Projekat nikada nije dočekao sprovođenje, a kako se čulo tokom jučerašnjeg obilaska, tokom naredne godine uslijediće prvi koraci na njegovoj realizaciji.

Sa predsjednikom Opštine Stevanom Katićem, potpredsjednicima Danijelom Đurović i Milošem Konjevićem, teren su obišli i menadžer Opštine Dragan Šimrak, direktori preduzeća „Komunalno stambeno“ i „Čistoća“ Jasmina Konjević i Vladimir Arsić, kao i načelnica Službe komunalne policije i inspekcijskog nadzora Marija Andrić.

U bašti Gradskog muzeja Mirko Komnenović  otvorena je izložba skulptura pod nazivom “Mirku Komnenoviću u čast”, na kojoj su predstavljena skulptorska rješenja za spomen obilježje ovom znamenitom Novljaninu, prvom gradonačelniku Herceg Novog (1930-1935.).

Lokalna uprava riješena je da se oduži svom dobrotvoru, jer Herceg Novi će konačno dobiti spomenik kojim se ostvaruje dostojno sjećanje i vjerodostojan prikaz lika Mirka Komnenovića, naveo je predsjednik Opštine, Stevan Katić, dodajući da tim činom grad odaj epočast humanisti, zadužbinaru, antifašisti i rodoljubu:

“Kroz unikatnu skulpturu biće dočaran njegov dignitet, energija svojstvena čovjeku koji je naš grad uveo u period rada i napretka, poklonio mu svoj radni vijek i imovinu. Nije slučajno izložba u čast Mirka Komenovića organizovana u prazničnom mjesecu za Herceg Novi, kada oktobarskim danima slavimo grad. Ona je korak u pravcu nastavka uspješne realizacije projekta, ali i momenat koji potvrđuje ispravnost ideje i opredijeljenost Herceg Novog da oda počast našem znamenitom sugrađaninu i prenese poruku o velikom značaju djela Mirka Komnenovića”, poručio je on.

Katić je podsjetio da je  ovaj projekat i prvi u okviru kojeg je Opština sprovela međunarodni, opšti, pozivni jednostepeni, anonimni konkurs za izradu studije idejnog rješenja spomenika.

U kući koju je Komnenović zavještao gradu, a koja je danas Gradski muzej, izloženo je 7 radova koji su pristigli na konkurs Sekretarijata za kulturu i obrazovanje Opštine Herceg Novi. Među njima, žiri je izabrao rješenje akademskog vajara Zorana Ivanovića iz Beograda, po kojem će se raditi spomenik.

Ivanovićeva ideja na najosmišljeniji način oslikala je lik i djelo Komnenovića jer korespondira sa urbanim, što asocira i na građansku svijest i otmenost ličnosti Komneonovića i dočarava njegov dignitet i društveni položaj obrazložio je žiri, na čelu sa arhitektom i heraldičarem, Srđanom Marlovićem. Članovi su još bili Viktor Popović, Vukašin Milović, Snežana Šunić Kolarić, i Ana Zambelić Pištalo.

Prema riječima Marlovića, kruna konkursa je izložba skulptura  ispred kuće Mirka Komnenovića, ali odabirom vajarskih djela tek je započela čitava stvar, jer to vajarsko djelo treba da krasi jedan od urbanih ambijenata Herceg Novog.

-Na nama je velika odgovornost da na ispravan način vrijednujemo te prostore, da sagledamo apsolutni kontekst ličnosti  Mirka Komnenovića, šta su njegove zasluge, koje prostore je oblikovao, a na koje uticao i da se u jednom od takvih ambijenata koji imaju kapacitet da prime ovu skulpturu sa svim njenim karakteristikama, dimenzijom i materijalizacijom, ona postavi. Na taj način treba da završimo ovaj složeni proces – kazao je Marlović.

Autor, Zoran Ivanović, kazao je da ga je biografija Mirka Komnenovića veoma inspirisala, kao i magični Herceg Novi:

“Posebno jer sam prije dvadesetak godina ovdje često dolazio. Najmagičnije mjesto za mene bilo je upravo ovo ovdje. Jer otkriću vam i malu tajnu – tek pri kraju konkursa sam shvatio/saznao da je ovo mjesto u stvari bila Mirkova kuća. Moje zadovoljstvo je zaista veliko i nadam se da ću malo češće ubuduće ovdje boraviti”, poručio je Ivanović.

Visina skulpture ko konkursnom zadatku biće biće 2,5 m, a mjesto na kom će biti postavljena odrediće se naknadno.

Program u bašti  kuće Mirka Komnenovića organizovan je u susret 28. Oktobru, Danu osobođenja opštine Herceg Novi.

Izvor: Radiojadran.com

Izgradnja kanalizacionog kolektora i postrojenja za preradu otpadnih voda, sanitarne deponije Duboki do, remedijacija tla u krugu Jadranskog brodogradilišta Bijela, bile su teme sastanka delegacije skupštinskog Odbora za evropske integracije i predstavnika hercegnovske lokalne samouprave, koji je održan u Herceg Novom.

Danijela Đurović, potpredsjednica Opštine, poručila je da u lokalnoj upravi pozdravljaju novouspostavljenu praksu skupštinskih odbora da imaju direktnu komunikaciju sa lokalnim samoupravama i fokusiraju se na određene probleme sa kojima su upoznati iz medija.

-Ovaj skupštinski odbor fokusirao se na poglavlje 27 pretpristupnih pregovora i onom dijelu koji se tiče zaštite životne sredine. Posebna pažnja je posvećena projektu izgradnje kanalizacionog kolektora i postrojenja  za prečišćavanje otpadnih voda. Za kolektor očekujemo da će biti  u siistemu do kraja godine, premda je on već u automatskomm režimu rada  u kome su se svi eventualni nedostaci već pokazali. Pitanje postrojenja je ipak bolnije za našu opštinu i državu i nadamo se da će  ovaj skupštinski odbor dati svoj doprinos u povezivanju institucija i da se Vlada Crne Gore kroz svoja resorna ministartva angažuje u rješavanju ovog projekta jer ovo jeste državni projekat-rekla je Đurović.

Ističe da su predstavnici lokalne samouprave  izrazili zabrinustost što već godinu čekaju na nastavak izdavanja građevinske dozvole za sanitarnu deponiju Duboki do te da ne razumiju   taj dio inertnosti državne administracije, koji je za nju  neprihvatljiv.

-Ono na šta smo skrenuli  pažnju a čega javnost izgleda nije dovoljno svjesna je pitanje završetka i praćenja realizacije projekta sanacije hidrotehničkog tunela Potkop, s obzirom da imamo nemile događaje i sjećanja iz 2004. a  sdruge strane primjećenja su pomjeranja tla i drugačiji sastav i kvalitet vode što je izazavalo veliku zabrinutost loklanog stanovništva. Moramo biti odgovorniji prema svim tim investicijama a na žalsot OHN nema nikakve informacije kako se sprovodi taj projekat.

Predsejdnik Odbora, poslanik Slaven Radunović  je obećao da će se u narednom periodu održati više okruglih stolova u cilju rješavanja tih problema , posebno imajući  u vidu da su određeni zakoni iz  oblasti komunalnih djelatnosti  i vodnih usluga  pred poslanicima na usvajanje i nešto što je komplemetarno sa njihovim radom –rekla je Đurović.

Nada se, kako je istakla, da će Odbor i Skupština Crne  Gore aktivno uzeti učešće u zaštiti njihove kontrolne uloge u sprovođenju zakonskih  rješenja i nad radom izvršnih organa i da će raditi da se uspostave mehanizmi kako bi naredni projekti mogli biti kvalitetno realizovani.

Izvor: Radiohercegnovi.net