Категорија: Друштво

MAGISTRANTI PROTESTVOVALI ZBOG ODLUKE DA PLATE JOŠ 1.000 EURA AKO NE ODBRANE RAD

Studenti magistarskih studija su najavili tužbu protiv Univerziteta Crne Gore (UCG) zbog kršenja ugovora o studiranju od strane Rektorata, koji je donio odluku da im se naplaćuje dodatnih 1.000 eura ukoliko nakon dva semestra ne odbrane magistarski rad. Studenti magistarskih studija juče su se u znak protesta okupili ispred Rektorata u Podgorici, tražeći dogovor sa rukovodstvom UCG i upravama fakulteta. Student Ekonomskog fakulteta Bojan Popović istakao je da magistarski rad nije klasičan ispit i da su plaćanjem dodatnih hiljadu eura diskriminisani u odnosu na prethodne generacije koje nijesu imale tu obavezu. Kazao je da je im je uprava Ekonomskog fakulteta u obavještenju zaprijetila da će, ukoliko ne plate prvu ratu od 500 eura do danas, biti ispisani sa fakulteta.

– Studenti prihvataju da plaćaju dogovorenu cijenu, koja se nalazi u ugovoru o studiranju.

Iz Rektorata su nedavno saopštili da su obavijestili fakultetske jedinice da su dužne da preispitaju status svih studenata i poštuju rokove za završetak studija, poštujući Zakon o visokom obrazovanju i Statut UCG.

PLUŽINE –Drevni Manastir Svetoga Jovana Krstitelja i Preteče u mjestu Zagrađe nadomak Plužina napokon je obnovljen, a čin osvećenja danas je obavio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa episkopima budimljansko-nikšićkim Joanikijem, zahumsko-hercegovačkim Dimitrijem, pakračko-bihaćkim Sergijem, pološko-kumanovskim Joakimom, mileševskim Atanasijem i raško-prizrenskim Teodosijem. Hram Sv. Jovana na Zagrađu sagrađen je u 15. vijeku i zadužbina je Stefana Vukčića Kosače, Hercega od Sv. Save. Vjekovima je bio gotovo u ruševinama, pa se njegova obnova i osvećenje smatraju među najvećim događajima u istoriji Pive.

– Ova svetinja, kao i mnoge druge, svjedok je da naš narod ima duboke korijene, duboko pamćenje, da uvijek stvara. I obnova ove svetinje je svjedok da ćemo obnoviti i mnoge druge, naročito sada mislim da ćemo i zaštititi i obnoviti porušene svetinje na Kosovu i Metohiji, da ćemo se sabrati oko naših svetinja i u Crnoj Gori i da će narod u Crnoj Gori sa svojim sveštenstvom, arhijerejima zaštititi svetinje koje mnogi žele da prisvoje i da će tu bezumnu priču jednom staviti „ad akta“ u prošlost. Ma bilo ko od zemaljskih vlasti, naročito od današnjih sekularnih vlasti koje zapravo vrlo često nemaju nikakve vjere, ne može biti gospodar niti naše vjere, niti naših svetinja, besjedio je juče episkop Joanikije.

U Zagrađe je prvi daleke 1996. godine došao mitropolit Amfilohije kada je sa tada malobrojnim narodom i započeo priču o obnovi zadužbine Vukčića Kosače. Crkva je tada imala samo zidove, sa očuvanom kupolom iz koje je nicalo drveće. Veliki trud i požrtvovanje u tom cilju uložio je iguman arhimandrit Lazar (Stojković) čije blagougodno djelo su prepoznali brojni Pivljani, ali i mnogi drugi. Nakon nešto više od dvadeset godina, manastirska crkva, sa koje je u nekom prošlom vremenu skinut limeni krov da bi se pokrila džamija u Foči, danas je vaskrsla u svom prvobitnom sjaju. Uz donatore i priložnike arhimandrit Lazar je, rekao je mitropolit, sve što bi zaradio kao freskopisac uložio u obnovu manastira, ugrađujući pritom u tu svetinju i sopstveni život. Ni nakon toliko vremena, iguman Lazar nema crnogorsko državljanstvo pa mu, kao i mnogim drugim sveštenoslužiteljima Mitropolije, od strane vlasti prijeti progonstvo.
Stefan Vukčić Kosača crkvu u Zagrađu gradio je s namjerom da u njoj bude sahranjen, ali su istorijske okolnosti odlučile drugačije. Odmah nakon gradnje svetinja je vrlo brzo zapustjela, a inače na brdu iznad nje uzdiže se i Kosačin Soko grad koji je svjevremeno bio prestonica Hercegovine.
Na jučerašnjoj svečanosti istaknuto je da će se u nekom doglednom vremenu i taj lokalitet, gdje takođe postoje ostaci jedne crkve, obnoviti, kao i Crkva Šćepanica, zadužbina Sandalja Hranića u kojoj su i njegovi zemni ostaci, a koja se nalazi na Šćepan Polju.
– Iako nas u opštini Plužine nema mnogo, na ovom mjestu pokazali smo da ima dosta darodavaca i ljudi koji žele da se sve svetinje koje su u Pivi pomažu i obnavljaju. Nadam se da će tako biii i ubuduće – rekao je predsjednik Opštine Plužine Mijuško Bajagić.
Bogat kulturno-umjetnički program u porti manastira, uz učešće folklornih ansambla, guslara, pjesnika i pjevačkih grupa pripremio je plužinski Centar za kulturu.

Medalje i gramate zaslužnima za obnovu hrama
Vladika Joanikije je juče odlikovao medaljama i arhipastirskim gramata najveće dobrotvore i priložnike Manastira Zagrađe. Zlatnu medalju Sv. velikomučenika i pobjedonosca Georgija prvog stepena uručio je arhimandritu Lazaru za obnovu i ukrašavanje manastira. Isto priznanje dobili su predsjednik Opštine Plužine Mijuško Bajagić, Todor i Koviljka Grubač, Radan Živković, Staniša Bakrač i Vasilije Blečić. Srebrna medalja Sv. Georgija pripala je porodici počivšeg Radenka Vučića, zatim Miroju Vukoviću, Joku Blagojeviću, Đorđiju Živkoviću, Branku Radojičiću, Radivoju Čaviću i Veljku Rikalu.

Arhipastirske gramate pripale su Opštini Plužine i njenom Komunalnom preduzeću, HE „Piva“, zatim komandiru policijske stanice Plužine Vladimiru Vojinoviću, Zlatku Roćenoviću (Granični prelaz Šćepan Polje), Miju Šimunu(Granična ispostava Šćepan Polje), Carinskoj ispostavi Hum, Željku Šljivančaninu, Vojislavu Pantoviću, Tadiji Bajoviću, BiljaniGašović, Aleksandru Živkoviću, Danilu Grubaču, Nebojši i Rajki Šipčić, Predragu Karabasilu, Mlađenu Vukoviću, Milenku Cicmilu, Savi i Vanji Kujundžić, Dejanu Popadiću, Ristu Grediću, Milinku Ivanoviću i Periši Đakoviću.

Koalicija za održivi razvoj (KOR) uputila je prošle sedmice zahtjeve, od kojih, kako su rekli, neće odustati, dok se ne ispune

Aktivisti organizacije KOR danas su na raskrsnici u centru Podgorice izašli sa natpisima „Zatrubi za spas crnogorskih šuma“ kojima su pozvali vozače da u znak protesta zatrube.

Akcija KOR-a traje od 10 do 11 časova.

Oni su pozvali sve koji su u automobilima u tom periodu da „zatrube za spas naših šuma“.

Koalicija za održivi razvoj (KOR) održala je prošle sedmice svegrađanski protest za spas ekološke Crne Gore.  Oni su uputili zahtjeve, od kojih, kako su rekli, neće odustati, dok se ne ispune.

Zahtjevi: 

1. Donošenje zakona o javnom interesu kojim se definiše da je ekološka država prioritetni pravac razvoja Crne Gore; 

2. Rješavanje ekocida u Pljevljima; 

3. Proglašavanje Sinjajevine regionalnim parkom prirode i odustajanje od namjere da se ta planina pretvori u vojni poligon; 

4. Obustavljanje izgradnje svih mini hidro-elektrana u Crnoj Gori i ukidanje subvencija za projekte te vrste; 

5. Rješavanje istorijskih ekoloških crnih tačaka – KAP, Termoelektrana Pljevlja, Toščelik..  

6. Donošenje akta o zaštiti rijeka Zeta, Cijevne i Morače; 

7. Sanacija devastiranog dijela korita rijeke Tare; 

8.  Zaštita Jadranskog mora od svih vidova devastacije 

9.   Utvrđivanje odgovornosti za štete učinjene životnoj sredini i

10. Smjena direktora Nacionalnih parkova Crne Gore Elvira Klice, zbog katastrofalnog stanja u nacionalnim parkovima.  Za svaki ispostavljeni zahtjev Koalicija za održivi razvoj spremna je Vladi Crne Gore da ponudi rješenje.

Izvor: Vijesti.me

HERCEG NOVI – Podizanjem zastave Federacije evropskih karnevalskih gradova na Sahat kulu, u Herceg Novom je počeo Dies Natalis, 39. rođendan najveće karnevalske porodice na svijetu. Na glavnom gradskom trgu okupili su se predstavnici iz 15 država u svečanim uniformama, među kojima članovi Internacionalnog borda Federacije. Prisutne su u ime grada pozdravili potpredsjednik Opštine Herceg Novi Miloš Konjević i odbornica Tamara Vujović, kao i hercegnovska Gradska muzika i mažoretke.
Miloš Konjević je rekao da je organizacija 39. rođendana Federacije u Herceg Novom, i to u godini jubileja Praznika mimoze, važan događaj za grad.
Predsjednik Federacije Lars Algel iz Švedske, i potpredsjednik Josip Silov iz Hrvatske, nisu krili sjajne utiske o gradu i domaćinima. Algel je kazao da je Dies Natalis sjajna promocija za Herceg Novi i cijelu Boku „koja je prava karnevalska regija fantastične ljepote”.
Biti član Federacije znači biti u umrežen, imati kontakte i učestvovati u razmjeni sa drugim karnevalskim gradovima – istakao je Algel i poručio da FECC otvara svijet i nudi nevjerovatne mogućnosti koje sada i Herceg Novi može da koristi. Kako je zaključio, grad treba da nastavi da radi dobar posao, a cijela Federacija će pomoći da novski karneval bude što bolji.
Od danas će i zemlje čiji predstavnici nisu bili na Prazniku mimoze znati za vas jer će učesnici pričati o Herceg Novom, slika će obići svijet, a i mi kao Federacija objavićemo na svojim stranicama slike sa Dies Natalisa – kazao je Josip Silov.
Slijede sastanci Internacionalnog borda i potpisivanje sporazuma o saradnji Opštine Herceg Novi sa Federacijom.

Предсједник општине Драгослав Шћекић са савјетником Дарком Стојановићем, учествује на 30. Генералној скупштини Међународне асоцијације градова вјесника мира.

Ријеч је о једном од најзначајнијих сусрета предсједника и других представника локалне власти европских и свјетских градова, носитеља поруке мира, чланова ове УН-ове асоцијације.

Овогодишња Генерална скупштина ИАПМЦ бавиће се мигрантском кризом- миграцијама становништв, улогама градова и њихово дјеловање на посљедице овог феномена, циљевима одрживог развоја и промоцијом културе мира у ХХI вијеку насупрот културе рата која је обиљежила ХХ вијек.

Општина Беране чланица је Међународне асоцијације градова вјесника мира од 2012.године.

Бранио темеље цркве у Заљеву

Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки

Божјом милошћу Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је у Бару, гдје је служио Литургију, поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, одликовао архипастирском похвалницом господина Тахира Алибашића из Бара за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спрјечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву, преноси сајт Митрополије црногорско приморске.

„Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве ( 5-6. вијек) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спријечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нијесу прегазили. Онда је дошао код о. Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсјетио је Митрополит на љубав и пожртвованост г. Алибашића.

Након што је Митрополит благословио господина Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су ријетки овакви људи као Тахир који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље, присутнима се обратио г. Тахир.

Он је изразио захвалност Митрополиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литуругију. Господин Тахир је подијелио и своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву.

Обраћање господина Тахира Алибашића преносимо у цјелости:

„Поштовани вјерници и грађани Бара,

Пуно сам захвалан господину Амфилохију Радовићу, као и Слободану Зековићу, што су ме позвали да будем данас овдје међу вама. Некако ми се и душа одморила док сам слушао Литургију.

За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји: Води рачуна да нађемо ту цркву. Дошло је вријеме и открио сам, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се..Покушавао сам са властима то да спријечим, али нијесам могао никако. Дошао сам до г. Зековића и он је звао, кога је звао.

Говорио сам им немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са свијетом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм, који је изграђен овдје, једна је ружа, барска светиња.

У помоћ су ми прискочили, први Зековић и г. Амфилохије, звао кога је звао, знам и ја кога је звао… Захваљујем се г. Амфилохију што ме позвао да ово слушам данас. Право да вам кажем и душа ми се одморила док сам био овдје и слушао Литургију. Хвала вам пуно!

Част ми је што сам данас био на Литургији, која ми је, као што сам већ рекао, душу одморила.

Ово је Бар у којем три вјере неће да се дијеле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв не питамо доктора, да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само има ли је, сви смо жива бића.

Још једном се захваљујем свима, а посебно господину Амфилохију.“

Izvor: In4s.net

Предсједник општине Драгослав Шћекић са сарадницима, министром саобраћаја и поморства Османом Нурковићем и директором Управе за саобраћај Савом Парачом, обишао је градилиште путног правца Беране-Лубнице-Колашин и градилиште магистралног пута Беране-Петњица.

У радној посјети општини Беране данас су боравили министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић са сарадницима и директор Управе за саобраћај Саво Парача са сарадницима.

Повод посјете је реализација пројеката које Министарство саобраћаја и поморства и Управа за саобраћај спроводе на територији општине Беране. Такође, како се ради на изградњи путева Беране-Лубнице- Колашин и Беране-Петњица, у склопу радног обиласка терена, обиђена су градилишта на поменутим дионицама.

Предсједник општине Драгослав Шћекић изразио је задовољство што се капитални пројекти реализују на територији општине Беране, истичући њихов значај за валоризацију ресурса које наша општина посједује на добробит свих грађана.

Izvor: berane.me

Поводом обиљежавања градске славе Мала Госпојина и Дана општине Топола, делегација Општине Беране у саставу савјетница Вида Ивановић, савјетник Дарко Стојановић и менаџер Владимир Ђаковић присуствовала је светој литији и Свечаној сједници Скупштине општине Топола .

Наша делегација током боравка у овом граду, разговарала је са предсједником општине Топола Драганом Живановићем и предсједником Скупштине Драганом Јовановићем.

У пријатељском разговору са челницима овог града, представници наше Општине размијенили су искуства и најавили појачану привредну и туристичку сарадњу двије општине у наредном периоду.

Izvor: berane.me

Ambasador Finske u Beogradu Kim Lahdervit posjetiće početkom novembra Opštinu Hercg Novi, kada će sa rukovodstvom grada razgovarati o mogućnostima produbljivanja saradnje koja je započela ove godine učešćem te države u obilježavanju 50. Praznika mimoze.

Povodom najave posjete ambasadora, danas je sa potpredsjednicom Opštine Herceg Novi Danijelom Đurović i saradnicama razgovarao ekonomski savjetnik Ambasade Finske Igor Madžarević.

Učesnici u razgovoru istakli su da je martu u foajeu Dvorane Park održana izložba „Inovativni finski dizajn“, koja je privukla veliku pažnju stručne i laičke javnosti. Madžarević je istakao da će Ambasada Finske biti otvorena za saradnju i za naredna obilježavanja Praznike mimoze, a u periodu pred nama moguće je ostvariti saradnju i Opštine Herceg Novi, preduzeća „Čistoća“ i „Vodovod i kanalizacija“ sa finskim kompanijama koje su specijalizovane za reciklažu, odvod otpadnih voda i upravljanje čvrstim komunalnim otpadom.

Tokom sastanka, izraženo je i zadovljstvo održavanjem Operosa Festivala u Herceg Novom. Osnivač festivala je finski mecosopran Katherina Haataja, a u saradnji Operose, Opštine Herceg Novi, Turističke organizacije Herceg Novog i JUK „Hercegfest“, stvara se jedinstveni nacionalni operski događaj koji promoviše kulturu, Herceg Novi i Crnu Goru.

Делегација Општине Беране, на челу са предсједником Драгославом Шћекићем била је гост Грачанице у суботу, 21.септембра, поводом Дана општине.

Представници Општине Беране, предсједник Драгослав Шћекић, секретар Секретаријата за инвестиције и пројекте Свето Митровић, директор Агенције за изградњу и развој Миро Вешовић и директор Водовода и канализације Вуко Тодоровић присуствовали су Свечаном пријему делегација градова и Свечаној академији, која је оржана у Дому културе у Грачаници.

Тим поводом, предсједник Шћекић је заједно са предсједником општине Грачаница Срђаном Поповићем и директором здравства Александром Поповићем обишао породилиште у Грачаници, гдје се према ријечима предсједника Поповића рађа будућност Грачанице. Они су заједно уручили пригодне поклоне породиљама.
Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић честитао је грађанима Грачанице празник, истакавши да му је посебна част што је обишао породилиште.

„Има ли веће похвале за једно мјесто него када се рађају бебе, то је од Бога дар и најљепши поклон. У том правцу ја могу да вам пожелим што више оваквих поклона, да љекари и медицинско особље имају што више посла и да им се у будућности стварају што бољи услови за њихово функцонисање. Ја сам сигуран да ће Грачаница имати свијетлу будућност“, казао је Шћекић.

Извор:сајт Општине Беране