PLUŽINE – Obrazovni centar u Plužinama, pod čijim je okriljem osim srednje i osnovne škole i vrtić, juče je u tom gradu, posredstvom Ministarstva prosvjete, organizovao promociju predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U okviru kampanje pod nazivom „Zablistaću u vrtiću” u otvorenom amfitetaru najmlađe opštine na Balkanu kulturno-umjetnički program budućim predškolcima pripremili su đaci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, a potom su nastupili i sadašnji polaznici vrtića u Plužinama.
-U ovoj školskoj godini imamo 50 polaznika koji u Plužinama pohađaju predškolsku nastavu u dvije grupe. Upis za narednu je u toku i trenutno nemamo podatak koliko će djece biti prijavljeno, ali u našoj jedinici svakako ima mjesta za sve njih- istakao je direktor Obrazovnog centra u Plužinama Nikola Agramović.
Kampanja je podrazumijevala i edukativnu radionicu koja je, kako je on pojasnio, bila namijenjena roditeljima. Cilj je, istakao je Agramović, da se roditeljima mališana približi važnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja u daljem razvoju djeteta.
O nastavi u predoškolskoj ustanovi i njenoj važnosti za razvoj svakog djeteta roditelji su se mogli upoznati i preko info-pulta koji je tokom dana bio postavljen u Plužinama i gdje su mogli dobiti sve neophodne informacije i brošure. Kampanja „Zablistaću u vrtiću” realizuje se trenutno u gradovima na sjeveru. Izvor: dan.co.me
Iz GI najavljuju da će na protestu biti organizovano potpisivanje peticije kojom se traži proglašavanje Sinjajevine zaštićenim područjem i odustajanje od namjera da se na teritoriji te planine uspostavi vojni poligon
Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“ će 12. jula na Savinim
vodama organizovati protestno okupljanje u znak protivljenja namjerama
Ministarstva odbrane da na prostoru te planine uspostavi vojni poligon.
„Novi protest 12. jula će biti na prostoru koji bi direktno bio ugrožen i devastiran u slučaju uspostavljanja vojnog poligona. Obavještavamo građane da će osim oficijalnog dijela protesta 12. jula na Savinom jezeru moći da uživaju u prelijepoj prirodi. Organizovaćemo i šetnju do Jablanovog vrha, dok će zainteresovani biciklisti biti u prilici da uživaju u vožnji predlijepim i netaknutim predjelima planine za koju je Agencija za zaštitu prirode i životne sredine procijenila da zaslužuje status parka prirode. Biciklom se do Savinog jezera može doći sa više strana, a mi ćemo preporučiti stazu od sela Lipovo, preko katuna Potrk do Savinog jezera. Staza je zahtjevna za biciklizam, ali nije previše teška za eventualno pješačenje“, navodi se u saopštenju Građanske inicijative.
Iz GI najavljuju da će na protestu biti organizovano potpisivanje
peticije kojom se traži proglašavanje Sinjajevine zaštićenim područjem i
odustajanje od namjera da se na teritoriji te planine uspostavi vojni
poligon.
„Peticijom zahtijevamo: proglašavanje Sinjajevine zaštićenim područjem; da se Sinjajevina i dalje ostaviti na korišćenje stočarima; afirmaciju Sinjajevine kao turističke destinacije; podršku razvoju Sinjajevine kao poljoprivrednog dobra; brendiranje poljoprivrednih proizvoda sa Sinjajevine; zaštitu kulturnog nasleđa, tradicije i arheoloških nalazišta na Sinjajevini i informisanje građana o pravu na zdravu životnu sredinu“, navode iz Građanske inicijative „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Као декларисани атеиста немате право да водите рат против Христа
У доба трајања коалиције “ Да живимо боље“ ложили сте Бадњак са митрополитом црногорско приморским. Нијесу Вам биле стране посјете Његовој Светости Патријарху Павлу. Једна или више, остављам Вама на савјест. Први пут се види раслојавање и нераспознавање промјена курсева свих „прагматичних “ политика које су обиљежиле Вашу тродеценијску власт
Батрић Бабовић, специјалиста интерне медицине и нефрологије и магистар медицинских наука, љекар Клиничког центра Црне Горе, обратио се предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу отвореним писмом, поводом његове антиправославне политике.
др Батрић Бабовић
Писмо преносимо у цјелости:
У вријеме док савремена научна Европа у мађарској престоници
Будимпешти провјерава домете и дилеме научне мисли о бубрежним
болестима, у Црној Гори траје вјерски рат који сте Ви са партијске
трибине у Никшићу објавили Христовој Цркви и Митрополији црногорско –
приморској као стубу и стожеру црногорске државе и државности.
Модерна научна, државотворна и правна Европа усавршава начине да
излијечи болест и продужи вијек трајања болесног човјека, док Ви у исто
вријеме као световни поглавар покушавате да скратите вијек миленијумском
националном и државотворном идентитету земље на чијем сте челу,
ударањем у њен темељ- вјеру и Цркву.
Као декларисани атеиста немате право да водите рат против
Христа, јер сте у тој борби осуђени на губитак и пропаст јалове
богоборне политике.
На непаметан начин покушали сте да дефинишете прекогранични
епархијски „неегалитет“ и да границе Цркве сведете на форму државне
контуре данашње Црне Горе.
Подсјетићу Вас да Митрополија загребачко-љубљанска
канонски дјелује у Републици Хрватској и Словенији и да вјерујем да Вам
је познато да предсједници Влада и Република у њој не виде чувара
великосрпске инфраструктуре.
Слично је са Митрополијом дабробосанском и Епархијом захумско
херцеговачком и приморском које дјелују у оба ентитета Федерације Босне и
Херцеговине и Републикама Србији и Хрватској. Слична је природа прилика
у свим епархијама на територијама Федерације Босне и Херцеговине и
Републике Хрватске, а такви гласови не долазе са мјеста која су равна
предсједничком, што обавезује службу сваком грађанину.
Ви сте идеолог и креатор два Устава заједничке државе
Србије и Црне Горе и главно оруђе у остваривању независности обје
државе. Подсјећања ради наглашавам да сте до 1997. године били следбеник
политике Слободана Милошевића. У то вријеме народ чије сте духовно и
егзистенцијално битисање у ратом захваћеним подручјима бранили, имао је
право на Цркву, а тадашњи ( и садашњи) представници званичних политика
држава гдје је српски народ био угрожен нијесу Цркву проглашавали
чуваром инфраструктуре великосрпске политике.
Вјерујем да сте чули да је Василије Поповић, познат као Свети
Василије Острошки и Тврдошки, рођен у Поповом Пољу у Херцеговини, одавно
постао безгранични давалац Милости Божје свакоме ко му је срцем тражи,
независно од вјере и нације.
Треба ли рад светитеља ставити у калуп дневне политике? Да ли је то по Вашем теолошком суду могуће?
У доба трајања коалиције “ Да живимо боље“ ложили сте
Бадњак са митрополитом црногорско приморским. Нијесу Вам биле стране
посјете Његовој Светости Патријарху Павлу. Једна или више, остављам Вама
на савјест. Први пут се види раслојавање и нераспознавање промјена
курсева свих „прагматичних “ политика које су обиљежиле Вашу
тродеценијску власт.
У Вашем „походу на Острог “ можете срести славне личности из
црногорске историје међу којима има велики број Ваших братственика и
племеника. Они у себи носе другачије гледиште од Вашег на косовско-
метохијску метафизику и историјску читанку Црне Горе.
Свети Сава је круцијална икона на Цркви Преображења Господњег у
Загребу. Мислим да у истом граду постоји и школска установа са именом
истог светитеља. Покушајте да унесете поглед званичног Загреба на СПЦ
према Митрополији коју сте дужни да браните и унапређујете, а не да
прогоните и стављате у оквир који је вид насиља и терора.
С вјером у Васкрслог Христа да нећете имати снагу да
наудите Цркви Христовој као што нико није у историји ни учинио желим Вам
отрежњење од греховног запоја и прелести!
С поштовањем Батрић Бабовић, специјалиста интерне медицине и нефрологије и магистар медицинских наука.
Министарка без портфеља у Влади Црне Горе, Марија Вучиновић осврнула се у другом дијелу састанка са предсједником општине Беране, Драгославом Шћекићем, на ситуацију у којој се прије извјесног времена нашла породица Томкић из нашег града.
„Као
представница Хрватске грађанске иницијативе и Владе ЦГ, желим још
једном да поручим да морамо сви заједно предузети мјере како би породица
Игора Томкића остала безбједно да живи и ствара у Беранама“, казала је
Вучиновић окупљеним новинарима и подсјетила:
„Влада је из
средстава текуће буџетске резерве, у тренутку када је то фамилији Томкић
требало, хитно опредијелила износ од 12.000 евра како би они у невољи
која их је задесила, имали почетни капитал за обезбјеђење даље
егзистенције“.
Предсједник Шћекић је и овом приликом поновио да је Беране мултиетнички град.
„Желимо
да се сви грађани Берана осјећају потпуно сигурно и безбједно. Као што
смо осудили оно што се дешавало породици Томкић, тако сада инсистирамо
да се уложе додатни напори како би они остали да живе и раде у нашем
граду. Наравно, уколико из других разлога, који нису везани за овај
случај, не желе да промијене средину“, казао је он.
Први
човјек наше општине је поручио да ако је ипак њихов могући одлазак везан
за проблем безбједности и угрожености то се никако не смије дозволити.
„У сарадњи са надлежним институцијама и органима учинићемо све да би они могли безбједно и нормално да функционишу у Беранама“, истакао је на крају предсједник.
Конференцији у Подгорици, коју је организовала Црногорска паневропска унија у оквиру Жан Моне пројекта “Комуницирање Европе у паневропским друштвима” 2017-2019, а суфинансирало Министарство јавне управе Црне Горе, присуствовао је Дарко Стојановић, савјетник у Служби предсједника општине.
Европска
унија (ЕУ) се мора консолидовати да би била већа и снажнија, а
интеграција држава Западног Балкана учврстиће стабилност европског
континента, оцијењено је на отварању конференције под називом За Европу:
научене лекције комуницирања процеса европских интеграција у регион,
која се одржала од 7. до 9. јуна у Подгорици. Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом (ЕУ) Александар Дрљевић
казао је да је кроз историју ЕУ, политика јединства препозната као
један од кључних механизама за успостављавање мира, просперитета и
отпора од конфликта, а да је, тек нешто касније, добила обрисе
политичког пројекта који се, поред бројних изазова, и данас успјешно
спроводи.
На конференцији су још говорили, између осталих, предсједник Међународне паневропске уније Ален Тереноар, шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав, амбасадор Румуније у Подгорици Фердинанд Нађи и предсједница ЦПЕУ Гордана Ђуровић. Izvor: berane.me
„Riješili smo da posjetimo predsjednika, pošto se predsjednik nije udostojio da posjeti nas da vidi što mu rade građani“, kazao je Veljko Bulatović
Čuvari Bukovice i predstavnici nekoliko ekoloških nevladinih
organizacija (NVO) sirenom za uzbunu „razbudili“ su jutros Šavničane,
ali ne i predsjednika Opštine Mijomira Vujačića, koji u devet sati nije
bio na poslu.
Veljko Bulatović kazao je da je jutros dio čuvara ostao ispred mašina
kompanije „Hydra MNE“, a dio je došao da posjeti Vujačića jer on njih
neće skoro mjesec od kad čuvaju rijeku.
„Riješili
smo da posjetimo predsjednika, pošto se predsjednik nije udostojio da
posjeti nas da vidi što mu rade građani“, kazao je on.
Aleksandar Perović iz NVO „Ozon“ rekao je da je jadno kada nekom ko
zastupa interese građana mora da se objašnjava koji je interes od
rijeke.
Čuvari Bukovice danima stražare na rijeci, ne dozvoljavajući da firma “Hydra MNE” počne izgradnju malih hidroelektrana.
ИЗ ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ УВЈЕРАВАЈУ ДА СЕ УСПОСТАВЉАЊЕМ БИЗНИС ЗОНЕ ОТВАРА НОВА РАЗВОЈНА СТРАНИЦА
Доношењем одлуке о оснивању Бизнис зоне Рудеш долазе бољи дани за Беране,тврде из локалне управе. Они увјеравају да ова одлука, која је усвојена на прошлој сједници локалног парламента, представља почетак и повратак индустријске производње у граду који је некада био трећи по развијености у Црној Гори. У циљу отварања нових радних мјеста Општина Беране нуди потенцијалним инвеститорима дугу и коректну сарадњу.
Бизнис зона нуди низ олакшица за улагања у Беране, а има за циљ отварање нових радних мјеста у нашој општини, која је, иначе, у самом врху по броју незапослених у Црној Гори. У бизнис зони потенцијалним инвеститорима нудимо преко 30 парцела и неколико објеката које се могу добити на коришћење готово бесплатно на период од пет до тридесет година у зависности од броја новозапослених и висине средстава која се инвестирају – појаснио је менаџер Општине Беране Владимир Ђаковић, подсјећајући да у оквиру бизнис зоне функционише и Регионални бизнис центар који пружа сву логистичку и стручну подршку потенцијалним инвеститорима. Истакао је да бизнис зона даје могућност за отварање прерађивачких капацитета, од који локална заједница може да има значајну корист.
Сматрам да је највећи финансијски губитак у општини Беране изазива велика и готово неконтролисана експлоатација примарних производа и природних сировина без прераде. Тако се наша богатства продају по веома ниској цијени, а становништво од тога нема готово никакве користи. Зато се овом одлуком желе подстаћи, како домаћи, тако и инострани улагачи који би им прерадом дали већу вриједност – истиче Ђаковић. Општина Беране је буџетом за текућу годину предвидјела издвајања од 30.000 еура за улагања у Бизнис зону, како би уредила локације и амбијент у којем ће корисници пословати и како би санирали приступне путеве, расвјету и енергетску и водоводну инфраструктуру. Ђаковић истиче да се ради о неопходним улагањима, с обзиром да је овај простор деценијама девастиран.
Битно је навести да је Бизнис зона Рудеш смјештена на простору некадашње индустријске зоне у којој су некада радиле на хиљаде радника. Она се годинама налазила на мети бројних пљачкаша, јер смо свједоци да су на овом простору спроведене неуспјеле приватизације некад успјешних привредних колелтива. Зато смо издвојили одређена средства како би се, ради елементарног функционисања оштећена инфраструктура довела у ред – наглашава Ђаковић.
Trinaesti međunarodni dječji karneval, koji je na bazenu PVK Jadran otvoren svečanom primopredajom ključeva malom kapu karnevala Pavlu Radunoviću, u subotu veče doživio je kulminaciju defileom karnevalskih grupa kroz centar grada. Povorku od 40 grupa iz svih republika bivše Jugoslavije sa oko 1.000 učesnika predvodili su mali kapo Radunović, Hristina Zejak, mala princeza karnevala, uz pomoć starog kapa karnevala, glumca Hercegnovskog pozorišta Mića Lalovića. Na čelu povorke vijorile su zastave karnevala, zemalja učesnica i organizatora, NVO Omladinski centar. Program su vodile Dragana Vlaović, Željka Čepić i Danijela Đonović. U povorci su bile bijele ptice sa princezama, male mažoretke, bubnjari, zatim djeca iz hercegnovskih vrtića maškarani u maslačke i agave i rajske ptice. Za publiku je priređen bogat i raznovrstan program, u kom su učestvovali mališani Dječjeg doma Mladost iz Bijele, djeca iz hercegnovskih vrtića Naša radost, Animatori Montenegro, male mažoretke, Dječji hor Cvrkutići, stalna učesnica karnevala Sara Tešić sa plesnom sekcijom Muzičkog društva „Isidor Bajić” iz Doboja, grupa Gazeli iz makedonskog Radoviša, Sportsko plesni klub Belisima iz Tivta i članovi KSC Diano. Veseloj povorci pridružio se Darko Klasić, sekretar Sekretarijata za društvene djelatnosti i sport, koji je ključeve grada predao Pavlu Radunoviću.
„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će se nastaviti“, poručio je vladika „Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko
U Dolima, pokraj sela Miljkovac u Pivi, obilježeno je 76 godina od stradanja pivskog naroda za vrijeme Drugog svjetskog rata.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki
vladika Joanikije sa brojnim sveštenstvom i monaštvom, a na mjesto
stradanja okupio se veći broj Pivljana.
Joanikije je kazao da je hram u Dolima podignut na mjestu pivske golgote, gdje još uvijek nije utvrđen tačan broj stradalih, a prije svega djece.
„Neko govori 109, neko 111. Žrtva djece je zapečatila pivsku žrtvu u
toku Drugog svjetskog rata. Ponajviše stradala su djeca, žene, trudnice,
starci, nejač, sve nevine žrtve koje su pobili fašisti i nacisti, i to
ne samo oni koji su došli iz Njemačke i ’Princ Eugen’ divizija, nego i
mnogi drugi od naših komšija koji su se priključili tim zločinačkm SS
divizijama“, kazao je Joanikije.
Podsjetio je da su prije skoro tri godine pivski stradalnici
pribrojani liku svetih, i kazao da se nada da će nas pivski novomučenici
objediniti i duhovno oplemeniti.
Dola su, kako je istakao, mjesto mučeništva, ali i sveto mjesto koje daje duhovnu snagu, koje nas vraća nama samima.
„Ovo je mjesto koje nas vraća upamet, koje nas vraća jedni drugima,
našim precima, koje nas osposobljava da mislimo o svojoj djeci i o
svojoj budućnosti. Ovo je mjesto sabora i hodoćašća“, kazao je
Joanikije.
Dola nas, kazao je vladika budimljansko-nikšićki, oplemenjuju zbog
svoje svetosti, i to je mjesto na kome je svaka riječ suvišna, a opet
mjesto o kome će se i dalje govoriti jer koliko god da se priča o
pivskoj golgoti toliko toga još ima da se kaže.
„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer
je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će
se nastaviti“, poručio je vladika i zahvalio se predsjedniku Opštine
Plužine Mijušku Bajagiću, koji je, kako je kazao, uradio mnogo da Dola
dobiju na još većem značaju.
U Dolima je 7. juna 1943.godine folksdojčerska jedinica „Princ Eugen“
uz podršku „Handžar“ divizije za sat ubila 522 ljudi, među kojima i 109
djece, od kojih je jedno rođeno na gubilištu, mada tačan broj stradalih
još uvijek nije utvrđen.
U svakom selu pivske župe tih desetak dana 1943.godine, kada je
„Princ Eugen“ jedinica ubila oko 1.260 Pivljana, bilo je po jedno
stratište, a Dola su bila najveće mjesto stradanja.
Nažalost, o stradanju pivskog naroda u istorijskim knjigama za
osnovce i srednjoškolce nalaze se samo dvije-tri rečenice, tako da
veliki broj ljudi u Crnoj Gori nije čuo za „pivsku krvavu bajku“ koju je
preživio samo Miloš Glomazić i bio svjedok najtežeg zločina u Pivi koji
se dogodio za vrijeme Drugog svjetskog rata.
Glomazić je preminuo prije tridesetak godina.
Nevine žrtve bile su podijeljene u tri grupe – jednu su činili
muškarci stariji od 15 godina, drugu žene i djevojke, a treću djeca.
Redosljed ubijanja u vrtačama bio je obrnut. U tim dolinama je 1977.
godine napravljen memorijalni kompleks, rad vajara Luke Tomanovića, a
prije desetak godina izgrađena je i crkva, tipa lovćenske kapele.
Sa Pivljanima su i ovog 7. juna bili pobratimi iz Velike pod Čakorom koje je zbližilo stradanje.
Tamo je ista SS jedinica, potpomognuta brdskom „Skenderbeg“
divizijom, 28. jula 1944. godine za samo dva sata na najsvirepiji način
ubila preko 500 ljudi, žena i djece.
U ime Veličana skup je pozdravio Momčilo Paunović koji je kazao da želi da se zločini počinjeni u Pivi i Velici nikada nikome ne dese.
Predstavnici opštine Plužine na čelu sa predsjednikom Mijuškom
Bajagićem, kao i borci, antifašisti i komunisti, položili su vijence na
jedno od tri spomen obilježja u Dolima.
Dola su posjetili i učenici iz Pive koje je vladika darivao ikonama, knjigama…
Nakon pričešća okupljenih osveštan je i prerezan slavski kolač koji
je donio ovogodišnji domaćin Zoran Krunić, dok će naredne godine domaćin
biti Kostadin Pejović.
Na kraju je održan prigodan kulturno-umjetnički program u kome su
učestvovali crkveni hor „Krasnica“ iz Čajniča, narodni guslar Zdravko
Knežević i recitatorka Dragana Mićanović.
Organizatori pomena su Opština i Centar za kulturu Plužine, Eparhija budimljansko-nikšićka i manastir Piva.
Prethodne večeri u plužinskom Centru za kulturu prikazan je dokumentarni film Veselina Matovića „Kad se Piva selila na nebo“, u slavu pivskih novomučenika.
Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина
У званичној посјети предсједнику Општине Будва Марку Царевићу
састанку су присуствовали предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић,
шефица кабинета Дубравка Јованчевић и директор Агенције за изградњу и
развој Миро Вешовић.
Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и
комуникације између градова и општина која, по његовом мишљењу, морају
бити интензивнија.
Пресједник Шћекић исказао је пуну подршку предсједнику наше општине у рјешавању затечених проблема и реализацији његове визије развоја града.
