Категорија: Друштво

U BANJSKOM SELU POČIVALA ODRŽANA LITURGIJA I SABOR ZA SLAVU CRKVE

NIKŠIĆ– U četvrtu nedjelju po Vaskrsenju Hristovom, kada se proslavlja praznik Prenosa mošti Sv. Save, u banjskom selu Počivala tradicionalno su saborovala bratstva Matović i Krušić. Bratstvenički skup počeo je Svetom liturgijom koju su u njihovoj crkvi Sv. Save služili sabrat Manastira Ostrog jeromonah Jerotej, protojerej-stavrofor Dragan Krušić, banjsko-rudinski paroh Radenko Koprivica i jerođakog Roman, takođe sabrat ostroške svetinje.

– Ovogodišnje sabranje bilo je sa posebnim blagoslovom jer je vjerni narod imao priliku da cjeliva česticu mošti od ruke Sv. Save koja počiva u Manastiru Mileševa. Na cjelivanje i poklonjenje česticu je iz Manastira Ostrog donio naš otac Roman – rekao je sveštenik Koprivica.

Tokom liturgije obavljeno je pričešće, litija oko crkve, a osveštan je i prerezan slavski kolač koji je priložio Petar Matović sa porodicom, domaćin ovogodišnjeg sabranja Matovića i Krušića u Počivalima. Slavu crkve Sv. Save, koja je prema predanju sagrađena prije Kosovskog boja, za narednu godinu pripremiće Blagota Matović.Sveštenik Koprivica je istakao da novi Odbor na čelu sa Milanom Đ. Matovićem u neposrednoj blizini crkve gradi Crkveno-narodni dom. Ostalo je da se na objektu završe spoljni radovi, a osvećenje će biti naredne godine.

---

Polaganjem vijenaca na spomenik bivšem predjsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, delegacije SOBNOR-a Crne Gore i OBNOR-a 1941-1945 obilježili su 25. maj, Dan mladosti. Predsjednik SOBNOR-a Crne Gore Radojica Radojević saopštio je da će se suprostaviti svima koji negiraju djelo Josipa Broza.

– Danas živimo u vremenu kada pojedinci i grupe pokušavaju negirati lik i djelo Tita i našu slavnu antifašističku prošlost, kada je fašizam uzeo maha, kada se pokušavaju veličati ideje onih koji su bili na strani zla i nepravde poraženi u Drugom svjetskom ratu. SOBNOR Crne Gore kao nastavljač njegovanja revolucionarnih tradicija i izvorne ideje naše slavne oslobodilačke borbe kao i u ranijem periodu će se energično suprotstaviti svim onim snagama i pojedincima koji negiraju našu oslobodilačku borbu a veličaju fašizam. Oštro će se suprotstaviti svima koji negiraju lik i djelo druga Tita, trobojku sa petokrakom, a time i naš narodnooslobodilački pokret, naravno poštujući državnu zastavu. Titovo ime ćemo pamtiti kao simbol jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, nezavisnosti Jugoslavije, ljubavi i jedinstva svih nacionalnosti u zemlji, a takođe kao politike nesvrstavanja – naveo je Radojević.

Josipu Brozu Titu poštu su odali delegacija vojnih penzionera Crne Gore i delegacija Saveza komunista Crne Gore.

Izvor: dan.co.me

ROMSKA ORGANIZACIJA MLADIH „KORAČAJTE SA NAMA“ SPROVELA AKCIJU U IZBJEGLIČKOM NASELJU

BERANE– Romska organizacija mladih „Koračajte sa nama”, u saradnji sa Opštinom Berane i Komunalnim preduzećem, organizovala je akciju čišćenja naselja Riversajd. U akciji su učestvovali i pripadnici RE populacije koji žive u ovom naselju, kao i učenici koji pohađaju Osnovnu školu „Radomir Mitrović”.

• Mještani naselja Riversajd su iznijeli probleme sa kojima se susreću u odlaganju otpada. Mi smo im saopštili da će radnici Komunalnog preduzeća svakog dana odvoziti otpad, dok stanovnici ovog naselja smeće moraju odlagati u kontejnerima, koji su za to predviđeni. Jedan od zahtjeva je bio da se kontejneri za smeće premjeste na neko drugu lokaciju. Komunalno im je izašlo u susret i uredilo drugu lokaciju za tu namjenu – kazao je direktor Komunalnog preduzeća Savo Vučetić.
  
  Akciji je prethodilo predavanje na temu „Značaj očuvanja životne sredine”, koje je u saradnji sa OŠ „Radomir Mitrović” održano u toj ustanovi. Direktor Romske organizacije mladih „Koračajte sa nama” iz Podgorice, Elvis Beriša, je kazao da je u romskim zajednicama, koje su izolovane od društva, jedan od najvećih problema odlaganje otpada na neadekvatan način.
  
  – Zajedno sa Opštinom Berane i Komunalnim preduzećem učinili smo da ovo mjesto bude bolje za život. Ovakve akcije su se i ranije sprovodile, ali u manjem obimu. Akciji se u velikom broju odazvala RE zajednica. Tu su bili mladi, djeca i žene iz naselja, a pridružili su im se i učenici i medijatori koji rade sa njima. Medijatori su bili ključni u ovoj akciji, jer su oni animirali i mobilisali zajednicu, a i povezali su nas sa OŠ „Radomir Mitrović”, čiji su učenici pomogli akciju – naglasio je Beriša.
  
  Ova akcija je realizovana u okviru projekta „Mladi za mlade”, koji je podržan kroz program „Omladinski fondovi za Zapadni Balkan i Tursku” finansiranog od strane Evropske komisije kroz program IPA CSF.
  

Dan Osnovne škole ,,Savo Pejanović” obilježen je danas u Podgorici sa puno emocija i ljubavi.
Direktorica škole Vesna Stojanović citirala je na početku svečanosti riječi književnika Iva Andrića o značaju građevina za ljudskih rod.
– Jedna velika građevina, koja je dugovječna i korisna i lijepa, uvijek je po svom postanku, ustvari, jedna složena i trajna drama, nepredvidiva igra događaja i čovjekov san o ljepoti. Takva građevina ne mijenja samo izgled i značaj kraja u kome se nalazi nego ima duboke biološke veze sa narodom koji se njome služi. Ona utiče na razvitak naraštaja, slično kao vazduh, zemlja, piće i hrana. Ni u kom slučaju postojanje takve građevine ne može da ostane bez uticaja na čovjeka i društvo, isto kao što ni njen postanak na tom mjestu nije samo igra slučaja ni isključiv sticaj materijalnih potreba i okolnosti. Između građevine i ljudskog naselja u kome se ona nalazi, postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna ali stalna razmjena međusobnih uticaja – citirala je Stojanović Andrića.
Ona je dodala da je tako i njihova škola ,,Savo Pejanović” postala dio istorije o Podgorici i dio priče o njenom vaskrsnuću poslije 82 stravična bombardovanja u toku Drugog svjetskog rata koji je porušio cio grad do temelja.
– Škola je, za duge 73 godine postojanja oblikovala generacije i dala svom gradu i državi ono najbolje što je imala, a, što je najvažnije za razvitak i preporod porušene zemlje, mladost, znanje. Njeni učenici najveći patriotizam dokazali su uspjesima kao mladi inženjeri, ljekari, zanatlije, vajari, slikari, profesori, sportisti i stvarali ovaj grad i ovu našu državu Crnu Goru. Naravno, ne smijemo zaboraviti ulogu onih koji su godinama radili u ovoj školi i gradili i slavili njeno ime, one koji su generacije opismenjavali, vaspitavali i obrazovali – učitelje, nastavnike i direktore OŠ ,,Savo Pejanović”, vrsne pedagoge i nadasve  dobre ljude – istakla je Stojanović.
Škola se, podsjetila je ona, već decenijama nalazi na mjestu ukrštanja društvenih i duhovnih potreba grada Podgorice.
– Oni koji to znaju, osjećaju da postoji prisna i nevidljiva veza, jedna stalna razmjena međusobnih uticaja grada Podgorice i OŠ ,,Savo Pejanović”. Veza koja će sačuvati ovu školu od propadanja i zaborava. Zato ja kao rođena Podgoričanka osjećam prvo čast što sam na čelu ove ustanove, ali i tu lijepu energiju i želju svih onih, koji ovaj grad osjećaju kao svoj i ovu zemlju kao svoju, da pomognu da se u školi ,,Savo Pejanović” poboljšaju prostorno-materijalni uslovi za rad i da ona bude tretirana onako kako zaslužuje jedna prestižna institucija koja je dala i daje i davaće velika imena značajna za dalji napredak naše države – rekla je Stojanović, zahvaljujući porodicama Pejanović, Radović, Lučić, Koprivica i Ćorsović na donacijama, te bivšim učenicima, autorima filma o školi i  Ministarstvu prosvjete ,,koje je prepoznalo značaj škole ,,Savo Pejanović” i pomoći će da ovu našu misiju zajednički uspješno realizujemo.”
Ljubav je bila tema svečanosti ove godine, a program je nosio naziv ,,Samo nam je ljubav potrebna”.
Vodili su ga Jovana Jovanović i Petar Vlahović, a otvoren je prikazivanjem filma o ovoj školi koji su pripremili Nebojša Skenderi i Savo Pejanović. U njemu ređala su se lica koja su pohađala OŠ ,,Savo Pejanović”, poput televizijske voditeljke RTS-a i urednice emisije ,,Balkanskom ulicom” Vesne Dedić, zatim gitarista Srđana Bulatovića i Miloša Karadaglića, pjevača Sergeja Ćetkovića, nekadašnjeg košarkaša Žarka Paspalja, te rukometašice Itane Grbić.
Nekadašnji fudbaler, sada predsjednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević izjavio je, pri posjeti ovoj školi, a snimljeno je to u filmu, da su sjećanja na sportske dane uvijek lijepa. Gitarista Srđan Bulatović u filmu je istakao da je ova škola decenijama davala vrhunske rezultate, dok je pjevačica Andrijana Božović rekla da je ova ustanova uvijek imala dobar kadar. Modna dizajnerka Marina Banović-Džuver, dvojac Kumare i Sergej Ćetković pozvali su u filmu djecu da upišu ovu školu, jer, kako je Ćetković istakao, ,,ova škola nas je izgradila u ono što smo danas.”
Nakon toga, Luna Armenko izrecitovala je  pjesmu Mire Alečković ,,Balada o bajci”, a onda mali hor, uz dirigentsko vođenje profesorice Aleksandre Filipović, i prelijepo pjevanje solistkinje izazvao buru emocija u pjesmi ,,Zemljo moja”. Učenici trećeg razreda Jana, Vuk, Nađa, Olivera, Klara, Dunja, Nora i Anja pokazali što je to ljubav kroz ples u pjesmi na engleskom jeziku, dok je puno emocija izazvao i Petar Vlahović koji je nadahnuto govorio stihove Miroslava Mike Antića u ,,Drugarskoj pesmi”, dok ga je na gitari pratio Jovan Šaranović.
Učenici četvrtog razreda Tara, Elena, Nikolina, Mia, Lara, Đina, Ksenija i Janja predstavile su se koreografijom za nagrađenu plesnu tačku sa festivala u Šapcu i u kožnim jaknama zaplesale ,,Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Nagrađenu plesnu tačku sa festivala u Pančevu otplesali su u crveno-bijelim haljinama i majicama Danica, Milica, Hana, Sofija, Lana, Maša, Anja, Staša, Teodora i Stela, uz pjesmu ,,U svetu postoji jedno carstvo”.
Klara, Pavle i Andrej divno su odglumili ,,Zaljubitis”, a Balša Pejanović odrecitovao ,,Ko sam, šta sam”. U mornarskim majicama zaplesali su, uz pjesmu ,,Sve bi seke ljubile mornare”, Anđelika, Matija, Vito, Lara, Vuk, Majlis, Marta, Ivan, Sofija, Andrija, Marija, Sofija, Dunja, Nađa, Lara, Jovan, Luka i Lea.
Za kraj su ostavili modnu reviju sa oslikanim odjevnim predmetima koje su uradili sa nekadašnjom učenicom ove škole, sada uspješnom modnom dizajnerkom Marinom Banović-Džuver. U ovom projektu učestvovala je i profesorica likovnog Gordana Mijanović. Đaci su školskom pistom hodali uz pjesmu Zdravka Čolića ,,Pusti, pusti modu”, a svu svoju kreativnost prikazali su na odjeći, pa je tu bilo sunca, raketa, drveća, prirode, cvijeća, kaktusa, pandi, srca, mačaka, natpis ,,I love music” sa notama i drugih lijepih stvari. Za kraj, dug i gromoglasan aplauz, uz ,,bravo”, baš kao što je to bio slučaj nakon svake tačke u ovom lijepom programu.
Program je pratio i gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, te brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života.Uručene su i Luče Cani Bulatović, Stefanu Pupoviću, Pavlu Radomanu,  Nađi Rajković iz IX-1, zatim Teodori Kljajić, Mariji Kovačević, Nađi Maretić, Kseniji Popović, Anji Vešović, Petru Vlahoviću, Matiji  Vukoviću iz IX-2 i Valentini Danaj, Minji Stojanović, Jovani Tošković  i Irini Vujović iz IX-3. Svi oni na poklon su dobili i vrijedno izdanje ,,Romane” Ive Andrića.

Petar Vlahović dobio je nagradu za pobjedu za najboljeg recitatora na opštinskom takmičenju i zahvalnicu što je sveukupnim angažovanjem doprinio ugledu OŠ ,,Savo Pejanović”. On će učestvovati kao recitator na državnom takmičenju.
Marija Kovačević dobila je nagradu za prvo mjesto na literarnom konkursu na temu profesionalne orijentacije, Dimitrije Vujošević za prvo mjesto na ultramaratonu (800 km), a Tijana Lutovac za prvo mjesto u atletici.

Izvor: montenegromagazin.me

Предсједник општине Драгослав Шћекић организовао је пријем за ученике из Њемачке, који у Беранама бораве у оквиру размјене ученика. Ове године je јубилеј десет година успјешне сарадње између Гимназије „Панто Малишић“ и Европске школе из Ведела.

ПредсједникШћекић примио је данас ученике из Њемачке, њихове професоре, као и домаћине из беранске гимназије, на челу са директором Сретеном Лутовцем.

Предсједник је гостима из школе у Веделу упутио ријечи добродошлице и изразио задовољство због успостављене сарадње са беранском гимназијом – установом која има богату традицију.

„Посебно се захваљујем директору Лутовцу на залагању које је резултирало вишегодишњој размјени ђака из Њемачке и Берана“, казао је предсједник.

Он се уједно захвалио нашим ученицима и њиховим породицама у којима су смјештени њемачки средњошколци због, како је казао, указаног гостопримства.

„Надам се да ћете овдје створити пријатељства која ће трајати дуже од ове размјене и да ћете се и касније враћати у Беране и Црну Гору“, поручио је предсједник ђацима.

Директор Гимназије, Сретен Лутовац је подсјетио да се у њиховој школи већ десет година њемачки језик изучава по посебном програму, а предавачи су професори из Њемачке.

„Захваљујемо се предсједнику општине на данашњем пријему. Овогодишња размјена је у тој мјери значајнија јер обиљежавамо десет година успјешне и континуиране сарадње са школом из Ведела“, казао је директор и додао да ће гости из Њемачке, у овом случају професори, у суботу вече присуствовати прослави матурске вечери, заједно за 27 колега из Подгорице које ће такођи бити гости Гимназије „Панто Малишић“.

Професор Ралф Милер и једна од ученица на размјени, захвалили су се предсједнику Шћекићу на пријему и полонили књигу.

Ученици из Њемачке, њих 25 укупно – узраста 15 година, допутовали су у Беране са троје професора, у уторак, и остаће у нашем граду до понедељка.

Дјеца из Њемачке смјештена су у породицама наших ученика, чији ће они бити домаћини приликом њихове посјете Њемачкој. Током боравка у Беранама организовано ће обићи и упознати град.

Размјена ученика одржава се од 2009. године између наше Гимназије и Европске школе из Ведела, а ове године je јубилеј десет година сарадње.

Пријему су присуствовали предсједник СО Беране Новица Обрадовић, савјетник предсједника општине Зоран Јојић и савјетници у Служби предсједника, односно Бироу за односе са јавношћу, Ана Секулић и Никола Урошевић.

Izvor: berane.me

Vrijednost minimalne potrošačke korpe u aprilu je, prema podacima Monstata, iznosila 648,1 EUR, što je 0,5 odsto više u odnosu na mart.

“Od ukupne vrijednosti minimalne potrošačke korpe, izdaci za hranu i bezalkoholna pića su iznosili 274 EUR, što je 1,4 odsto više u odnosu na mart”, navodi se u saopštenju.

Statističari su kazali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge iznosili 374,1 EUR, što je 0,1 odsto manje u odnosu na mart.

Minimalna potrošačka korpa se odnosi na potrošnju domaćinstva koja uključuje hranu i neprehrambene proizvode i usluge, kojom se omogućava održavanje života i radne sposobnosti članova domaćinstva.

Minimalna potrošačka korpa je u skladu sa minimalnim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i Priručnika za ishranu Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država 2010. godine (USDA Food Guide 2010) o minimalnoj vrijednosti kalorijskog unosa hrane u iznosu od 2,21 hiljadu kalorija dnevno po osobi.

“Vrijednost minimalne potrošačke korpe je zasnovana na podacima ankete o potrošnji domaćinstava i preporukama Svjetske banke (SB). Vrijednost minimalne potrošačke korpe za četvoročlano domaćinstvo čine minimalni mjesečni izdaci koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića i neprehrambene proizvode i usluge”, kazali su iz Monstata.

Za izračunavanje minimalnih izdataka koji se odnose na hranu i bezalkoholna pića koriste se prosječne cijene u tekućem mjesecu i mjesečne količine u kilogramima za četvoročlano domaćinstvo.

Za izračunavanje vrijednosti korpe neprehrambenih proizvoda i usluga koriste se indeksi potrošačkih cijena (CPI).

Izvor: antenam.net

Građanima potrebna potvrda o pravu na hitnu zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka van Crne Gore

Crnogorski građani, odnosno osiguranici, za vrijeme privremenog boravka – turističkog boravka, boravka po privatnom poslu i slično, u državama iz bivše Jugoslavije, kao i drugim zemljama sa kojima su zaključeni sporazumi na principu osiguranja za vrijeme privremenog boravka, imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu, rekao je za MNE magazin portparol Fonda za zdravstveno osiguranje Amer Ramusović.

Da bi, kako je pojasnio, osigurana lica Crne Gore ostvarila pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu u ovim državama potrebno je da od nadležne organizacione jedinice Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore u mjestu svog prebivališta obezbijede potvrdu o pravu na zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka utvrđenu sporazumima.

Zabrana

-Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite za vrijeme privremenog boravka ne mogu ostvariti osiguranici koji boluju od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi za koje je potrebno duže ili stalno liječenje, odnosno osiguranici koji se nalaze u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtijevalo duže liječenje, odnosno smještaj u stacionarnim zdravstvenim ustanovama – naveo je on.

Odgovarajući na pitanje koliko je Fond za zdravstveno osiguranje u posljednje tri godine izdvojio novca za liječenje građana dok borave privremeno u inostranstvu, Ramusović je, prije svega, kazao da osiguranici koji koriste zdravstvenu zaštitu po međunarodnim sporazumima ne plaćaju neposredno troškove zdravstvene zaštite, već se naknadno obračunavaju između država, u stvarnim iznosima i paušalno.

-Postupak obračuna koji uključuje i reklamacije traje duži vremenski period posebno sa određenim državama, tako da ne možemo dati tačan podatak o utrošenim sredstvima – rekao je on.

Sporazumi

Detaljno je pojasnio na koji način je uređeno zdravstveno osiguranje za naše građane onda kada se, između ostalog, privremeno nalaze u inostranstvu. Zdravstvena zaštita uređena je, kaže Ramusović, u okviru sporazuma o socijalnom osiguranju koje primjenjuje Crne Gora, koji pored zdravstvene zaštite uređuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dječiju zaštitu i prava po osnovu nezaposlenosti. Kako dodaje, Crna Gora primjenjuje 24 sporazuma o socijalnom osiguranju od kojih je 12 sporazuma zaključila nakon proglašenja nezavisnosti od 2006.godine I 12 sporazuma koje je zaključila bivša Jugoslavija i državna zajednica Srbija i Crna Gora, a koje je Crna Gora preuzela. Naš sagovornik je napomenuo da, s obzirom na način kako je bilateralnim sporazumima regulisana zdravstvena zaštita, strane države se mogu grupisati u tri grupe, te da prvu čine: Austrija, Belgija, Njemačka, Holandija, Luksemburg, Francuska, Italija, Slovačka, Bugarska, Češka, Mađarska, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Slovenija i Turska.

-Zdravstvena zaštita sa ovim zemljama je regulisana po principu osiguranja, što podrazumijeva da svaka država snosi troškove zdravstvene zaštite za svoje osiguranike – rekao je on.

Ispričao je da su najsveobuhvatniji sporazumi iz ove prve grupe koji se zasnivaju na principu osiguranja, te da, između ostalog, oni uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika za vrijeme privremenog boravka u drugoj državi.

-Uređuju pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranika i članova njihovih porodica za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih radnika u drugu državu, diplomatsko-konzularnih predstavnika, penzionera i članova porodice za vrijeme prebivališta u drugoj državi, upućenih lica na liječenje u drugu državu –ciljano liječenje (Hrvatsku, Austriju, Italiju, Luksemburg, Mađarska, Njemačka, Slovenija, Slovačka, Turska) – istakao je on.

 Drugu grupu, prema njegovim riječima, čine Velika Britanija i Poljska, te kaže da je zdravstvena zaštita sa ovim zemljama regulisana po principu reciprociteta, što podrazumijeva da troškovi zdravstvene zaštite padaju na teret zemlje koja pruža zdravstvene usluge.

-Treću grupu čine Švajcarska, Švedska, Danska i Norveška. Zdravstvena zaštita  sa ovim zemljama je regulisana po principu refundacije, što podrazumijeva da osiguranici ovih zemalja plaćaju troškove zdravstvenim ustanovama u kojima koriste zdravstvenu uslugu i sprovode postupak refundacije u svojoj zemlji – istakao je Ramusović.

Izvor: mnemagazin.me

Савјетник у Служби предсједника, Дарко Стојановић казао је на конференцији Црногорске паневропске уније, која је одржана у Беранама, да велики број пројеката у Општини Беране не би било могуће остварити без помоћи европских партнера и захвалио се на могућности да као локална самоуправа искористимо европске бенефите.

У процесу европских интеграција могуће је остварити двије трећине УН циљева одрживог развоја, оцијењено је на конференцији (ЦПЕУ) и указано на неопходност подстицања сарадње институција и добру координацију политика, посебно на локалном нивоу.

Конференција под називом Изградња одрживе будућности за Црну Гору кроз приступање ЕУ и УН циљеве одрживог развоја, која је одржана у Беранама у петак и суботу, дио је Жан Моне пројекта “Кроз интеграције према одрживости у Црној Гори – ЕРАСМУС +, Жан Моне пројекати” који подржава ЕУ, а кофинансира Министарство јавне управе.

Савјетник у Служби предсједника општине, Дарко Стојановић, навео је да је Општина партнер ЦПЕУ, са којом има потписан Меморандум о сарадњи, као и свим невладиним организацијама које се баве питањима европских интеграција и одрживог развоја у Беранама.

Он је сагласан да европски пут нема алтернативу и да црногорско друштво перспективу може видјети једино у оквиру усвајања европских стандрада и демократских начела.

“Европу нам у Црну Гору нико неће донијети и од нас зависи брзина пређеног пута. Чланство у ЕУ изузетно је снажан подстицај за економски и политички развој државе и грађанима ће донијети много користи, као што је равноправно учешће на тржишту, јачање привредног сектора и унапрјеђење пословног амбијента”, рекао је Стојановић.

Он је казао да велики број младих напушта сјевер због недостака инвестиција, мањка радних мјеста и да ће са уласком у ЕУ млади имати много боље могућности за школовање и запослење у државама чланицама.

Као најзначајнији пројекат истакао је изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и нове канализационе мреже, чији се завршетак очекује до краја године, док је, говорећи о пројекту прекограничне сарадње са Албанијом, навео пројекат заштите животне средине, захваљујући којем ће наша општина добити осам нових зелених острва, механизацију за комунално предузеће, аутомобиле за комуналну полицију.

“Очекујемо да ће у наредном периоду имати још више пројеката који би ишли на задовољство локалне управе, али и грађана који су крајњи корисници тих средстава. Чланство јесте циљ Црне Горе, али крајни циљ мора бити бољи квалитет живота грађана”, поручио је Стојановић.

Предсједница ЦПЕУ, Гордана Ђуровић истакла је значај пројеката који повезују питања европских интеграција и одрживог развоја, посебно на локалном нивоу, којим се истиче веза та два процеса.

Она је казала да се кроз интеграције истовремено остварују и циљеви одрживог развоја УН и подсјетила да је Црна Гора била једна од првих земаља која се обавезала да те циљеве стави у сопствене стратегије, да тежи да их оствари и мјери.

Ђуровић је рекла да је за ЕУ специфично што се води велика дебата о хуманијем аспекту развоја, наводећи да су Европљани данас забринути за своје социјално стање, егзистенцију, економски баланс и промјене на тржишту рада.

“Свједочимо да и у нашем региону постоје велике мобилности и да нека занимања постају дефицитарна док је неких много више него што тржиште тражи, те да постоји неизвјесност када се говори о одрживом развоју будућих генерација”, навела је Ђуровић.

Ђуровић сматра да се о ЕУ не дебатује довољно дубоко и обухватно, иако ће ускоро седам година од када Црна Гора преговара са ЕУ, те да држава пред собом има доста европских задатака које мора да оствари.

“Док ЕУ са нестрпљењем буде чекала резултате ЕУ избора за пар дана, Црна Гора ће са нестрпљењем чекати извјештај Европске комисије и нове оцјене прогреса и кључних задатака које тек треба остварити. Процес траје дуже и радна енергија се мора одржавати, као и ентузијазам и вјера да је то не пут који нема алтернатива, јер она увијек постоји, али која, када се гледа из перспективе Западног Балкана, сигурно није она која је обухватна за квалитетан укупни развој државе”, истакла је Ђуровић.

Првог дана Конференције излагања су имали: Бојан Вујовић из Канцеларије за европске интеграције; Миодраг Драгишић, представник УНДП-а у Црној Гори; Ана Гојковић из Министарства јавне управе; и Сретен Лутовац, директор беранске гиманзије “Панто Малишић”.

У име локалне управе конференцији су присуствовали: Владимир Ђаковић, менаџер Општине; Божидар Премовић, секретар за пољопривреду, туризам и водопривреду; Радомир Михајловић, директор Бенерга; Бранислав Пајковић, секретар за планирање и уређење простора, Горан Фолић, секретар за спорт, културу, омладину и сарадњу са НВО; и Миомир Масловарић, директор Паркинг сервиса.

Други дан конференције био је посвећен тематици “Мјерење одрживости: Национална стратегија одрживог развоја Црне Горе до 2030 и ЕУ агенда за приступање ЦГ Унији до 2025. године”, на којој су излагали представници Канцеларије за европске интеграције, Управе за статистику, Министарства одрживог развоја и туризма, те Генералног секретаријата Владе.

Након презентација, организована је радионица са ученицима Гимназије , посвећена израчунавању еколошког отиска, што је праћено дискусијом о важности очувања ограничених развојних ресурса.

На крају Конференције усвојен је сет закључака и прпорука кроз које се подржава боља комуникација и оснажење заједничких напора у процесу остваривања црногорских јединствених развојних и интеграционих циљева како би промовисали зеленији и хуманији развој Црне Горе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Закључено је да су УН агенда 2030 и ЕУ агенда 2025 међусобно тијесно повезане и доприносе остварењу појединачних, односно заједничких циљева.

Учесници конференције су оцијенили да је неопходно даље подстицати сарадњу институција и добру координацију политика, како на државном и локалном нивоу, у сарадњи са међународним развојним партнерима, али и у сарадњи са цивилним сектором – како би се обје агенде Црне Горе, развојна и интеграциона, оствариле што прије и у потпуности.

Неопходно је даље се фокусирати на обје агенде, посебно уложити напоре на њиховом спровођењу на локалном нивоу, уз обезбјеђење неопходног буџета за планиране акције.

Конференција је била повод за обиљежавање 30 година спровођења Жан Моне пројеката ЕУ, који у више од 80 земаља широм свијета промовишу образовање и комуницирање о Унији.

Конференцијом је обиљежено и три године од оснивања ЦПЕУ а која је, како је оцијенио њен потпредсједник Адријан Вуксановић, за то вријеме постала значајан друштвени субјекат у процесу европских интеграција, стекла добар имиџ и ауторитет и ЕУ приближила црногорским грађанима.

Izvor: berane.me

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић приредио је пријем за трогодишњег суграђанина Виктора Ђукић – Уковић, који је проглашен за најљепшег дјечака на свијету на дјечјем такмичењу љепоте „Miss and Mister World“ које је одржано у Турској.

Маленог Беранца, Виктора Ђукић – Уковић, који је средином маја у Бодруму (Турска) званично изабран за мистера свијета као једини представник Црне Горе, и његову мајку Елмазу Уковић, овим поводом угостио је предсједник Шћекић.

„Виктор је на најљепши начин представљао свој град и државу. Наша је обавеза, као локалне управе, да се овакве и сличне ствари поштују и уважавају. Његов велики успјех је истовремено и наш успјех„, казао је предсједник.

„Ово је велики успјех за нас који нам много значи и постаје још дражи када знамо да од самог почетка имамо подршку Општине Беране, суграђана, као и људи широм наше земље и иностранства“, навела је Викторова мајка, Елмаза.

Предсједник Шћекић је Виктору овом приликом уручио и пригодне поклоне.

Напомене ради, трогодишњи Виктор је модел је агенције „Топ 3 Моделс Монтенегро“. Пријему су присуствовали Дубравка Јованчевић, шефица кабинета предсједника, Зоран Јојић, савјетник предсједника и Никола Урошевић, савјетник за информисање.

Izvor: berane.me

Ispred crkve Ružice razloge zbog kojih tu planinu treba sačuvati saopštiće predstavnici Udruženja Bjelopavlića, Udruženja stočara, NVO Ozon, GI Sačuvajmo Sinjajevinu, ali i oni koji žive od Sinjajevine i na toj planini napasaju svoja stada

Građani koji se protive militarizaciji Sinjajevine okupljaju se na poligonu u Štitarici, odakle kreću ka katunu Okrugljak, gdje je i planiran protest u 12 časova.

Ispred crkve Ružice razloge zbog kojih tu planinu treba sačuvati saopštiće predstavnici Udruženja Bjelopavlića, Udruženja stočara, NVO Ozon, GI Sačuvajmo Sinjajevinu, ali i oni koji žive od Sinjajevine i na toj planini napasaju svoja stada.

Ministarstvo odbrane već godinu najavljuje da će Vojska Crne Gore vježbati gađanje na dijelu Sinjajevine, uprkos tome što je u aprilu 2018. godine završen projekat kojim je ta planina trebala biti proglašena regionalnim parkom prirode.

Uz saglasnost Vlade, predstavnici pet crnogorskih opština planski su potrošili novac i zaokružili projekat regionalnog parka prirode…

Međutim, gotovo istovremeno iz Ministrarstva odbrane saopšteno je da im ta planina odgovara za vježbe.

Dvije opštine kojima Sinjajevina teritorijalno i običajno pripada – Mojkovac i Kolašin, dale su saglasnost Ministarstvu odbrane da na Sinjajevini gradi vojni poligon, uprkos protestu brojnih građana.

Danilovgrad i Žabljak se nisu saglasili sa planovima Ministarstva, dok Šavnik niko ništa nije pitao o tome.

Izvor: vijesti.me