Category: Култура

Na četvrtoj večeri Gitar arta samer festivala publika uživala u svingroversima

U okviru Gitar art samer festivala, publika je na tvrđavi Kanli kula, uživala u sjajnom koncertu Svingrovers, vrlo popularnog kvarteta iz Italije, kojem je ovo bio prvi nastup u Crnoj Gori.
Bend je iz Palerma i čine ga Loredana Grimaudo (vokal), Roberto Kosta (produkcija), Alesio Kostaljola (gitara) i Ćiro Puzateri (saksofon).
Poznati su po privlačnim singlovima, albumima i nastupima uživo, a radili su i zvanične remiksove za umjetnike kao što su Karo Emerald i Mili Smal. Nastupali su u Sjevernoj Americi, Evropi, Japanu, Indiji, na mnogobrojnim svjetskim festivalima, uključujući i dva rasprodata nastupa u Blue Note Tokiju.
Roberto Kosta koji je prezadovoljan koncertoma, a za Herceg Novi je imao samo rječi hvale.
– Dolazimo iz Palerma na Siciliji, gdje je isto vrijeme kao i ovdje, divno je i osjećamo se kao kod kuće. Prvi put smo u Crnoj Gori i veoma se radujemo što smo ovdje. Kanli kula je dala posebnu atmosferu koncertu.
Objavili smo novi album, „ Outsidein“krajem marta, početkom aprila 2018. godine i počeli da radimo na svom novom šou programu.. Otada smo na turneji širom Evrope, uglavnom u Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj, kao i po Italiji. Kada je riječ o ljetnoj turneji, poslednji koncert van Italije je upravo ovaj u Herceg Novom. Iako smo umorni jer smo čitavog ljeta na trurneji, veoma smo srećni i puni energije pošto stalno idemo na nova mjesta. Veoma nam je važno da na prvom gostovanju u nekom gradu pružimo energiju ljudima i da im se svidi naša muzika. Ona je veoma interesantna zato što predstavlja mješavinu različitih stilova, kazao je Kosta.
Prije GASF-a, Svingroversi su imali turneje u Sjevernoj Americi, Evropi, Japanu, Indiji, i mnogim festivalima u svijetu.
– Imali smo dvije velike turneje u Americi i Kanadi koje su trajale po mjesec dana. Svuda je bilo divno, naročito na obali u Kaliforniji i Njujorku, kao i u Kanadi, zato što su ljudi divni. Festivali su veoma popularni jer ljudi vole da otkrivaju novu vrstu muzike, i mislim da su upravo zbog toga festivali značajni. Najbolje se osjećamo na festivalima u Engleskoj, odakle je naša izdavačka kuća, iskustvo je je nekako moćnije, osjećamo veoma dobre vibracije, tamo imamo najbolju publiku i osjećamo se kao kod kuće. Preporučio bih svima da posjete festivale na kojima smo mi do sada nastupali i poslušaju koju vrstu muzike oni prezentuju, jer je energija tih festivala sjajna poručio je Kosta.
Loredana Grimaudo, je objasnila da ime benda predstavlja pravi omaž njihovim sicilijanskim korijenima i tradiciji.
– Razvijamo i širimo sving, ritam, muziku, zato je ime Svingrovers dobro za nas. Sviramo sving muziku, ali je dopunjujemo i kombinujemo sa elektronskom, a nađe se tu dosta džeza i popa. Smatram da ne postoji pravac kojem bismo mogli da se priklonimo, naš zvuk je autentičan i donosi na muzičku scenu nešto sasvim novo na šta publika širom svijeta odlično reaguje.
Stil je veoma važan zato što se naš bend povezuje sa riječima vintaž i retro. Od samog početka pokušavali smo da prisvojimo rafinirani šik izgled u stilu dvadesetih godina prošlog vijeka. Sada smo polako kreirali naš prepoznatljiv stil, uz pomoć dizajniranih kostima sa kojima možemo na našim koncertima da šetamo kroz prošlost i budućnost. Naš koncert je jedna velika predstava, kazala je Grimaudo.

Izvor: Dan.co.me

Završen Sarajevo film festival, proglašeni pobjednici

Hrvatski film reditelja Nebojše Slijepčevića „Srbenka” proglašen je za najbolji dokumentarni film 24. Sarajevo Film Festivala (SFF), dok je Leon Lučev ponio titulu najboljeg glumca za ulogu koju je ostvario u filmu iz Srbije „Teret” u režiji Ognjena Glavonića.
Žiri kojem je predsjedavala Leena Pasanen, direktorka festivala dokumentranog filma iz Lajpciga, ocijenio je da je Slijepčevićev film zaslužio nagradu zbog svog intrigantnog suočavanja s teškim pitanjima iz prošlosti, prenosi regionalna televizija N1.
Film „Teret” u kojemu je glumio Leon Lučev koji je nagrađen „Srcem Sarajeva” za najboljeg glumca otvara pitanje sučavanja s ratnim zločinima i njihovim posledicama.
-Ovo je bio najteži film i najteža tema kojom sam se bavio. Radilo se o odgovornosti prema ljudima, kazao je Lučev iskazujući pri tom posebnu zahvalnost reditelju Ognjenu Glavoniću.
Predsjednik žirija koji je odlučivao o najboljem igranom filmu, iranski reditelj i dvostruki dobitnik Oskara Ašhar Farhadi, objavio je kako je za najbolji film proglašeno bugarsko ostvarenje „Aga” reditelj Milka Lazarova, koji govori o ljubavi dvoje ljudi koji žive u dalekim i nepreglednim ledenim pustinjama, a pri tom gaje istinsku toplinu i ljudskost u međusobnim odnosima.
Za najbolju glumicu sarajevskog festivala proglašena je Mađarica Sofija Žamozi za ulogu u filmu „Jedan dan” i u kojem glumi 40-godišnjakinju izgubljenu među brojnim porodičnim obvezama.
Za najboljeg reditelja proglašena je Jona Uričaru za rumunski film „Limunada”.
U kategoriji kratkog filma žiri je za najbolje ostvarenje proglasio film „Dah”, debitantsko rediteljsko ostvarenje sarajevskog glumca Ermina Brave.
Na ovogodišnjem festivalu, publika je vidjela rekordnih 266 filmova iz 54 države, a procjena organizatora je kako je sve te filmove vidjelo oko 100.000 gledalaca.

Izvor: Dan.co.me

Obilježavanje 180 godina rada biblioteke matice srpske

Povodom sto osamdeset godina svog javnog rada Biblioteka Matice srpske je priredila dvije izložbe, od kojih jednu čini postavka eksponata u vitrinama (snimci arhivske građe i odabranih stranica rukopisnih i starih štampanih knjiga i periodičnih publikacija, kao i odabrana fototipska izdanja), a druga izložba je digitalna. Digitalna izložba je dostupna je i na sajtu BMS. Autorke izložbi su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin. Skeniranje, snimanje i obradu fotografija načinile su Silvija Val, Sonja Sulocki i Olivera Mihajlović. Urednik je Selimir Radulović. Postavku eksponata u vitrinama realizovali su Goran Vlahović i Pavle Živković, a pomoć je pružio i Milorad Rodić.
Izložbe pružaju najvažnije podatke o istorijatu BMS, o njenoj razgranatoj djelatnosti i raznovrsnosti i bogatstvu zbirki.
Biblioteka Matice srpske (BMS), najstarija srpska nacionala biblioteka i prva javna naučna biblioteka u Srba, utemeljena je u Pešti 1826. godine. Nastala je u okrilju književnog društva Matice srpske, osnovanog s ciljem da omogući izlaženje časopisa „Letopis Matice srpske”, pokrenutog 1824. za 1825. godinu, i knjiga na srpskom jeziku. Najstariji pomeni o bibliotečkoj djelatnosti javljaju se u zapisnicima Matice srpske iz 1830. godine.
Početni fond BMS činile su sveske „Letopisa Matice srpske”, prve knjige, koje je Matica srpska objavila i pokloni iz Rusije, dobijeni 1832. od Imperatorske ruske akademije nauka (24 naslova u 59 tomova) i od Atanasija Stojkovića, profesora Harkovskog univerziteta i stalnog člana te Akademije (pet njegovih knjiga na ruskom jeziku). Dar Imperatorske ruske akademije predstavlja prve knjige dospjele razmjenom u Biblioteku Matice srpske, a knjige Atanasija Stojkovića jesu prvi lični poklon koji je Biblioteka dobila.
Naziv Biblioteka Matice srpske prvi put se pominje u obraćanju Save Tekelije na sjednici Srpskog opštestva u Pešti, u hramu Svetog Đorđa, 31. avgusta 1836, u vrijeme dvogodišnje zabrane rada Matice srpske. Sjednica je održana povodom namjere Save Tekelije da osnuje zavod Tekelijanum za školovanje Srba u Pešti. On je tada izrazio želju da u zgradi koju bude kupio bude mjesta i za Maticu, ako joj se odobri rad, ali svakako za Biblioteku.
Matica srpska se uselila u Tekelijanum 1837, a 14/26. avgusta 1838. donijeta je odluka da se Biblioteka otvori za javnost. Tom odlukom „Opredljeno jest Biblioteku i to javnu MS imenujemu zavesti u koju će svaki najpače Slavjanin budi koga narečija i kolena sin bio svobodan pristup imati i knjige čitati moći”.

Izvor: Dan.co.me

Od sjutra do 20. avgusta 13. Gutar Art Summer Fest

Tokom performansa Izabele Matoš nastaje izložba, kroz autentičan proces vezenja koji je praćen muzikom gitare. Muzika je neizbježna tokom performansa “Vrijeme drveća”. Drvo oživljava uz muziku, jer melodija podsjeća na rađanje, razvoj i rast. Ritam muzike i ritam tekstilnih niti, dok prolaze kroz čipku, su nerazdvojivi i stavarju lančanu reakciju emocija, melanholiju i preplitanja duša.

Izabela Matoš je likovna umjetnica iz Herceg Novog, sa poetski vrlo izraženom ličnom vizijom. Diplomirala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlaže na mnogim grupnim i samostalnim izložbama, te koordinira razne likovne radionice za djecu i odrasle.

Svečano otvaranje 13. Gutar Art Summer Festa biće upriličeno istog dana u 21h na Trgu od muzike u Starom gradu kocertom kamernog orkestra Peter Girana & Anima Musicae.

Péter Girán je rođen u Mađarskoj 1994. godine. Počeo je da svira gitaru u osmoj godini. Od tada je dobio brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.

Imao je master časove sa svjetskim poznatim gitaristima kao što su Marcin Dylla, Vladimir Gorbach, Martha Masters, Florian Larousse, Manuel Barrueco. Diplomirao je na Univerzitetu u Segedinu 2017. godine, sa profesorima Davidom Pavlovitsom i Andrasom Csakijem. Pored klasične muzike, svira i flamenko.

Sa imenom koje znači duše muzike, Kamerni orkestar Anima Musicae je od prvog trenutka nagovijestio duboku posvećenost nastupima i postao je jedan od najdinamičnijih nagrađivanih mladih ansambala aktivnih ne samo u  Mađarskoj, već i na međunarodnim scenama. Dobili su prestižnu titulu “Nacionalni omladinski orkestar” za godine 2018-2020.

Orkestar je od debitovanja 2010. godine izveo preko 180 uspješnih koncerata u renomiranim dvoranama Mađarske, Njemačke, Austrije, Francuske, Italije i Španije. Godine 2011. u Zlatnoj sali bečkog Musikferajna osvojili su prvu nagradu na V Međunarodnom Festivalu „Summa Cum Laude“ uz ovacije žirija i publike.

Njihov ideal čini zvuk evropskog kvaliteta, njegovanje plemenite mađarske muzičke tradicije i poštovanje velikih međunarodnih preteča uz neumorno traganje za novim.

Izvor; Radiojadran.com

Kolektivna izložba likovnih radova u Murini

Na Murini u holu Doma kulture „Milija Milačić”, otvorena je izložba slika i skulptura zavičajnih umjetnika Gornjeg Polimlja i Podčakorja. Nakon dobrodošlice „u svijet koji čovjek stvara, svijet umjetnosti, kao najljepši svijet”, koju je pri otvaranju izložbe poželjela Verica Tomović, profesor istorije i umjetnosti iz Beograda, ljubitelji slike su se prepustili uživanju u zaista lijepim radovima.
Tomovićeva je istakla da je ovo treća izložba likovnih radova, nadajući se da će ona biti tradicionalna. Kazala je da su svi počeci opterećeni nekim propustima i nedostacima, ali se nadaju da će vremenom biti sve bolje i bolje.
– Ova sredina ima mnogo talentovanih ljudi iz oblasti i medicine, tehnike i umjetnosti. Intelekt i vrijednost ljudi sa ovih prostora premašila je granice sredine iz koje ljudi potiču, prevazišla je čak i granice države svoje i dostigla neke vrijednosti svjetskih razmjera. Murina zaslužuje da bude ohrabrena da živi i zato ova manifestacija kreće iz Murine i neposredne okoline. Kroz istoriju ova varošica je preživjela mnoga iskušenja, najsvježija je 1999. godina, kada je neki sumanuti mozak pronašao Murinu kao „interesantnu” metu na geografskoj karti i odlučio da je sravni sa zemljom. Ali, snaga i duh naroda ovog kraja je neuništiva i ona se prezentuje kroz dugogodišnju manifestaciju „Nikada vas nećemo zaboraviti”, a evo razvija se i ova umjetnička. Umjetnost je okrenuta životu i ona je najjači dokaz da poraza nema –kazala je Tomovićeva
Svoje radove izložili su Vuk Marsenić, Verica Tomović, Žarko Plavšić, Jugoslav Marsenić, Dragiša Jokić, Mirko Milović, Ljubiša Grozdanić, Milun Tomović, Rajko Rajković, Blažo Novićević.

Izvor: Dan.co.me

Општина Херцег Нови: Округли сто „Стратегија за младе“

Поводом међународног Дана младих, 12. августа Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови и локалне партнерске невладине организације Омладински културни центар и Урбан Нова организују низ активности у дворишту Дома омладине у Старом граду: округли сто на тему „(Прва)Стратегија за младе и Локални план акције за младе 2019- 2022. у Општини Херцег Нови, могућности и изазови“, истраживање „Као млада особа у Херцег Новом желим да…“ и пројекција серијала „Перспектива“, саопштено је из кабинета предсједника Општине Херцег Нови.

Организатори позивају све заинтересоване да учествују у програмима, те истовремено дају свој допринос прве Стратегије за младе у општини Херцег Нови.

Међународни дан младих је годишњи међународни догађај који је први пут обиљежен 12. августа 2000. године. Циљ обиљежавања овог датума је да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика, студената.

Програм:

18:30-20:00 сати

Округли сто на тему „(Прва)Стратегија за младе и Локални план акције за младе 2019 – 2022. у Општини Херцег Нови, могућности и изазови“

Округли сто ће бити одржан уз присуство особа и организација које су учествовале у процесима израде Стратегије за младе у Херцег Новом, али и особа које учествују у изради и имплементацији Стратегија за младе у општинама Котор, Будва и Тиват, истиче се у саопштењу.

Циљ организовања округлог стола је промовисање могућности које млади у локалној заједници имају и могу имати усвајањем Стратегије (оснивање Канцеларије за младе као референтног тијела за питања младих, обезбеђивање простора за младе кроз Омладински клуб или Омладински центар, финансирање програма за младе у локалним заједницама).

„Такође, ово ће бити прилика да се заинтересована јавност информише о реализованим и планираним активностима које се тичу креирања Стратегије и Локалног плана акције за младе у општини Херцег Нови, али и изазовима са којима су се суочавали сви укључени актери (представници омладинских клубова, омладинске организације и организације које спроводе програме за младе) у реализацијама стратегија за младе у сусједним општинама“, истичу из Општине Херцег Нови.

20:00- 21:00

Истраживање „Као млада особа у Херцег Новом желим да…“

Истраживање представља наставак активности прикупљања повратних информација од младих које се тичу њихових потреба и изазова током одрастања у Херцег Новом, али и очекивања која имају од доношења прве Стратегије за младе у општини Херцег Нови.

21:00-22:00

Пројекција серијала „Перспектива“

У Дому омладине ће бити приказане епизоде серијала „Перспектива“ Радија Слободна Европа које су рађене са младима из Средње мјешовите школе „Иван Горан Ковачић“ у Херцег Новом.

„Перспектива“ је емисија која је снимана са младима у регону и бави се темама као што су насиље, толеранција, људска права, личне и друштвене вриједности које су важне за одрастање и будућност младих. Циљ снимања и емитовања серијала је срушити зид који су створили ратна прошлост, образовни системи, медији…

Продукција у којој су учествовали млади из Херцег Новог настала је почетком 2018. године.

Izvor: IN4S

Andrićeva Nobelova nagrada prvi put u Crnoj Gori

Posjetioci Kuće nobelovca u Herceg Novom moći će sredinom avgusta prvi put u Crnoj Gori da vide autentičnu Nobelovu nagradu za književnost koju je Ivo Andrić dobio 1961. godine.

Manifestacija Dani nobelovca u Herceg Novom biće održani od 17. do 19. avgusta u Kući Andrića, čime se nastavljaju umjetnički programi u zdanju kulture na Toploj koje je ovoga ljeta otvoreno u rekonstrukciji.

„Prvi put u Crnoj Gori posjetioci Kuće nobelovca imaće jedinstvenu priliku da u Andrićevom domu vide autentičnu Nobelovu nagradu za književnost koju je „za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“ dobio 1961. u Stokholmu“, kaže se u saopštenju.

Nobelova nagrada, koja se sastoji od zlatne medalje i povelje, biće izložena tri dana, i dio je izložbe „Pisac, diplomata i nobelovac“ u okviru koje će do kraja avgusta biti predstavljene i Andrićeva diplomatska uniforma, diplomatski kofer i pasoš.

Pored ovih muzealija, u prizemlju kuće, na mjestu gdje se i nalazila do 1968, biće postavljena slika hercegnovskog slikara Voja Stanića „Barka“ koja krasi Andrićevu radnu sobu u njegovom Spomen-muzeju u Beogradu. U programu će učestvovati dramski umjetnik Vojin Ćetković.

Drugog dana, 18. avgusta, u okviru programa Andrićevi predjeli, Ćetković će izvesti dio iz predstave Prokleta avlija.

Programi počinju u 21 sat, a ulaz je slobodan, saopšteno je iz hercegnovske opštine.

Programi se održavaju u organizaciji Opštine Herceg Novi, Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Konzulata Srbije u Herceg Novom, Muzeja grada Beograda, Sekretarijata za kulturu i obrazovanje, Turističke organizacije Herceg Novi i Javne ustanove kulture Herceg fest.

U Kući Andrića i dalje je u toku izložba „Andrić pisac i/ili diplomata“ koju je od 17. jula vidjelo više hiljada posjetilaca, kao i knjiga Vladimira Roganovića „Andrić u Herceg Novom“ u izdanju Opštine Herceg Novi i Balkankult fondacije.

Otvaranjem Kuće nobelovca Iva Andrića u rekonstrukciji Herceg Novi je počeo proces piščevog „povratka“ kroz sjećanje na njegovo djelo i ličnost i na njegove „hercegnovske godine“.

Taj će povratak u punom vidu biti dovršen 2020. godine, kada će Grad, uz podršku EU i IPA projekta „CO-Co Tour“, dobiti potpuno restauriranu kuću literature i kulture kao reprezentativno mjesto za kulturnu, umjetničku i turističku ponudu grada.

Izvor: FOSMedia

Osmi „Lejk fest” počinje večeras

Bend „Rudolf” otvoriće večeras nikšićki muzički festival „Lejk fest” koji počinje u 19 časova kod jezera Krupac u Nikšiću. Osmo izdanje popularnog festivala sve tri večeri obilježiće nastupi brojnih izvođača iz Crne Gore i država okruženja, a prve večeri publika će slušati i uživati u muzici Barbare Munjas, „Ortodoks Kelts“, „Perpera“, „Zostera“, „Ritam nereda“ i „Iskaza“. Festival je zvanično u gradu pod Trebjesom počeo sinoć i to u lokalu „NK pab“ gdje je otvorena autorska izložba rok fotografija Marka Ristića. Druge festivalske večeri na otvorenoj bini nastupiće „Atomsko sklonište”, „Van Gog“, „Goblini“, „Mind Zoo“, KBO, „Pankreas“, i „Rage agains the machine tribute bend chiapas“. U završenici, odnosno u subotu kad je poslednja festivalska noć najavljeni su Vlatko Stefanovski Trio, DST, „Bubnjevi“ Helem Nejse, Mačelo, „The prodiy tribute“ i M.O.R.T.B.B.

Izvor: Dan.co.me

Međunarodni festival alternativnog teatra u Kolašinu

U toku su raznovrsne radionice na Međunarodnom festivalu alternativnog teatra Korifej

Pored bogatog pozorišnog i fimskog programa, i ove godine, u okviru Međunarodnog festivala alternativnog teatra organizuju se radionice, kako likovne, tako i one temetaski vezane za tetatar.

Prva radionica ovogodišnjeg Korifeja: „Siluete varoši” obuhvatala je dizajn i izradu instalacija za fotografisanje koje su, nakon oslikavanja, postavljene na nekoliko lokacija u centru grada već izazivale pažnju prolaznika.

“Radionica je bila namijenjena prvenstveno srednjoškolcima, koje smo direktno uključili u proces. Postavljanje takozvanih „silueta” povezuje crtež, ilustraciju, kao i street art. Ove intervencije u javnom prostoru kreiraju određenu scenografiju, čime duh “Korifeja” biva dodatno prisutan tokom festivala”, kazao je dizajner Srđa Dragović koji je vodio tu radionicu, a dodao je da je i umjetnik Mladen Karišik dao veliki doprinos u realizaciji.

Uskoro počinje radionica “Murali varoši” koju vodi likovna umjetnica Milena Vukoslavović. Završena je i glumačka radionica „Pozorište ličnog stava” koju je vodila glumica Jelena Đukić, a u toku je „Usputno pozorište” sa glumicom Anđelijom Rondović.

Izvor: Vijesti.me

U Bijelom Polju počeo 16. internacionalni festival tamburaških orkestara

Prvu noć 16. Internacionalnog festivala tamburaških orkestara na bjelopoljskom gradskom trgu „Bjelopoljski tamburaši” su oduševili publiku, koja je zajedno sa njima pjevala dobro poznate pjesme, posvećene rodnom gradu. Sa njima je nastupila i prof. Aleksandra Saška Vojinović-Rakonjac, solista gradskog hora i kćerka utemeljivača ovog tamburaškog orkestra, Slavka Vojinovića, koji je sa dr Sabrom Šabanovićem, Krunom Basekićem i Dragom Markovićem dao doprinos pokretanju Festivala tamburaških orkestara.
Tokom dvije večeri pod otvorenim nebom, uz veliki broj posjetilaca,
ove godine nastupiće jedanaest orkestara iz pet država.
– Iz tamburaške sam porodice, odrasla sam uz ovu muziku. Zaista mi je bila čast što sam nastupala sa ovim divnim ljudima i to na ovakvom festivalu. Ovo je moj grad i mnogo ga volim, pa mi je zadovoljstvo što nastupam pred svojim sugrađanima – kazala je Saška Vojinović-Rakonjac.
Tamburaškom orkestru KUD-a „Koškani” iz Hrvatske ove godine pripala je nagrada „dr Sabro Šabanović” za afirmaciju i popularizaciju tambure, a kako je kazala Maja Šišić velika je čast dobiti takvo priznanje i biti dio festivala tamburaških orkestara.
– Već drugi put nastupamo na ovom festivalu, ali u ovom sastavu smo prvi put večeras. Njegujemo hrvatske narodne pjesme i plesove, a uvijek nastojimo biti svojevrsna autentična veza između muzičke tradicije i muzičkih izraza današnjice. Čini mi se i da je publika zadovoljna onim što smo im večeas priredili i da su podjednako uživali kao i mi –naglasila je Šišić.
Savjet Festivala je uručio nagrade, zahvalnice i priznanja pojedincima koji su dali značajan doprinos da Festival dobije i zadrži izuzetan umjetnički i profesionalni nivo, a među njima se našao i sjajni Nino Veličkovski, koji je nastupio sa Kumanovskim tamburašima.
– Već 14 godina nastupamo na ovom festivalu, putovao sam svijetom ali zahvalniju publiku nijesam sreo. Festival tamburaških orkestara u Bijelom Polju bio jer moja inspiracija da uđem u tamburašku avanturu i zahvaljujući njemu uspio sam da i moj narod obradujem ovakvom manifetsacijom – kazao je Veličkovski.
Gosti iz Hrvatske, Tamburaški sastav „Rubato”, osnovan početkom 2012. godine, predstavio je prve večeri a pored popularnog tamburaškog repertoara svirali su i obrade raznih pop, rock i zabavnih melodija.
– Velika je čast nastupiti na ovakvom festivalu koji ima bogatu i dugu tradiciju, bilo je zaisto lijepo, i vjerujem da je publika uživala. Prema njihovim reakcijama mogli smo zaključiti da dobro razumiju čar muzike i znaju uživati u njoj – kazao je član sastava „Rubato”, Danijel Bjelobrk.

Izvor. Dan.co.me