Category: Култура

Najavljen oktobarski repertoar Kic „Budo Tomović”

Svi programi besplatni

Ustaljena praksa da se na konferenciji za novinare saopšti repertoar za naredni mjesec i ukratko sumiraju rezultati posjete prethodnog mjeseca, nije izostala ni ovaj put kada je u pitanju podgorički Kulturno – informativni centar „Budo Tomović”. Program ove ustanove u oktobru predstavili su Snežana Burzan, direktorka KIC-a i urednici filmskog i muzičkog programa, Maja Popović i Miodrag Popović, kao i Damir Murseljević, grafički dizajner i radijski voditelj koji je predstavio svoj projekat.
Kako je saopštila Burzan, tokom septembra KIC je priredio ili bio domaćin za čak 50 programa koje je vidjelo 10 hiljada posjetilaca. Burzan je dodala da će tu praksu nastaviti i tokom oktobra, u skladu sa budžetom koji im je opredijeljen. „I u oktobru ćemo nastaviti da afirmišemo različite umjetničke trendove i stvaralaštvo domaćih i međunarodnih umjetnika čime ćemo obogaćivati kulturnu ponudu Glavnog grada”, dodala je Burzan. Ona je najavila i program „Tradicija spaja”, koje folklorni ansambl KIC-a realizuje u saradnji sa partnerima iz NVO Kirjana i gostima iz ansambla Makedonija. Program će biti organizovan 11. oktobra, a ovom prilikom prvi put će u Podgorici biti održana revija crnogorskih i makedonskih nošnji. Burzan se osvrnula na još neke programe – predavanja, izložbe i koncerte koji će biti održani tokom oktobra. Najavila je i da će KIC POP Hor održati koncert u Danilovgradu 12. oktobra.
Urednica muzičkog programa KIC-a, Maja Popović svoje izlaganje je fokusirala na koncert pijanistkinje Vladane Perović, koji će biti održan 19. oktobra. Ova ne samo talentovana, već i nagrađivana pijanistkinja koncert će održati u okviru ciklusa „Mladi talenti”.
Urednik filmskog programa KIC-a Miodrag Popović najavio je sada već ustaljene programe – „Filmske dame” u sklopu kojeg će biti prikazana četiri filma Džejn Fonde, te programe posvećene češkoj i italijanskoj kinematografiji, a koji se realizuju u saradnji sa ambasadama tih zemalja.
Tokom vikenda, 6. i 7. oktobra, KIC će biti domaćin drugog Sajma audio uređaja, opreme i nosača zvuka – Podgorica 2018, najavio je Damir Murseljević, Zainteresovani će, navodi on imati priliku da vide izložbu omota nekadašnjih gramofosnkih ploča, gramofona, kasetofona, magnetofona, traka, kaseta… svega onog bez čega je nekad muzička industrija bila nezamisliva. Festival organizuju Boris Burić iz Gramofonskih ploča Podgorica i on zahvaljujući predusretljivosti

Izvor; Dan.co.me

Otvoreno 43. izdanje festivala „Mojkovačka filmska jesen”

U Mojkovcu je svečano otvoreno 43. izdanje festivala „Mojkovačka filmska jesen”, u organizaciji JU Centar za kulturu „Nenad Rakočević”. Na otvaranju su govorili ministar kulture Aleksandar Bogdanović, predsjednik Opštine Mojkovac Ranko Mišnić i glumac Vojin Ćetković. Festival je otvorio domaći film „Lijenština” reditelja Alekse Saše Radunovića.
Ministar Bogdanović je istakao da „Mojkovačka filmska jesen” pripada grupi najprepoznatljivijih umjetničkih manifestacija, čiji su programi strukturirani kao svojevrsni rezime kretanja u domaćoj i regionalnoj kinematografiji, čime se u njihovim najnovijim ostvarenjima detektuju aktuelni tematski krugovi.
– Bitno je da i ovogodišnja selekcija prati takav festivalski koncept, a on je ovoga puta fokusiran na ono što teorija određuje kao nisku mimezu, to jest – na teme i motive koji pripadaju zoni intimnog okruženja malog čovjeka, prije svega na neuralgije koje se pojavljuju u porodičnim okruženjima jedne prilično devastirane stvarnosti. Ovaj tematski pomak jeste ono što korespondira i sa aktuelnim dešavanjima u svjetskom filmu, pomalo zamorenom od velikih naracija, blokbastera, epske fantastike i kompjuterski integrisanih spektakala. Zato bismo mogli reći da nas ovogodišnji filmovi vraćaju čovjeku, čime se, i to bismo mogli reći, filmu vraća duša – kazao je ministar.
Predsjednik Opštine Mojkovac, Rajko Mišnić govoreći o značaju festivala saopštio je da danas filmovi predstavljaju veoma važnu umjetničku formu, moćan medij, izvor popularne zabave i edukacije. Oni su, takođe, značajan odraz kulture i vremenskog razdoblja u kojem su nastali. Tako, ne rijetko, svoje znanje u dobrom dijelu nekad crpimo upravo iz filmova, kroz saznanja i percepciju – jer kad stojimo ispred veličanstvenog bijelog platna, ustvari prisustvujemo rješavanju najvećih životnih zagonetki, rekao je Mišnić.
– Ovaj vid stvaralaštva zahtijeva strast, čiji proizvod predstavlja svojevrstan hir ili vapaj svog tvorca. Film kao univerzalan medij predstavlja odraz slobode mišljenja pretočen u životnu akciju – sa važnom porukom i poukom o životu – zaključio je Mišnić.
Festival je zvanično proglasio otvorenim glumac Vojin Ćetković, koji je istakao posebno zadovoljstvo što je u prilici da pozdravi publiku u Mojkovcu, na Festivalu čija dugogodišnja tradicija svjedoči o njegovom značaju, ne samo za Crnu Goru već i region.
Danas će na programu biti animirani film za djecu, a u večernjem terminu film „Žaba”, reditelja Elmira Jukića.
Tokom festivala biće prikazana sljedeća ostvarenja: „Zlogonje” reditelja Raška Miljkovića, „Mojkovački odisej“ reditelja dr Mirka Jakovljević, „Meso” reditelja Saše Hajdukovića, „Comic Sans” reditelja Nevia Marasovića.
U sklopu ovogodišnjeg programa biće održana promocija knjige akademskog slikara Naoda Zorića. Zavjesu na 43. Mojkovačku filmsku jesen spustiće „Granice kiše”, reditelja Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara.
Festival se završava u subotu kada će biti uručene ovogodišnje nagrade.

Izvor; Dan.co.me

Nikšićko „Zahumlje” obilježava 120 godina postojanja

Najveće priznanje republičkog odbora SUBNOR-a i antifašista, spomen medalja pripala je nikšićkoj Javnoj ustanovi(JU) „Zahumlje”. Odlikovanje direktoru „Zahumlja” Voju Krivokapiću na koncertu hora te ustanove uručio je predsjednik SUBNOR-a Zuvdija Hodžić. Nikšićko „Zahumlje” ove godine nizom programa obilježava 120 godina postojanja i rada, što tu ustanovu čini najstarijom kulturno-umjetničkom institucijom na prostoru Balkana.
– Opštinska organizacija UBNOR-a i antifašista u Nikšiću, po opštem mišljenju naša najaktivnija, predložila je „Zahumlje“ za dodjelu spomen medalje, našeg najvećeg priznanja. „Zahumlje“ slavi rijedak jubilej, po kojem se oni prepoznaju, a nadam s da će tako biti i ubuduće – rekao je Hodžić u Nikšiću.
Spomen medalja SUBNOR-a dodjeljuje se za posebne zasluge u razvoju i unapređenju antifašizma u Crnoj Gori, a hor „Zahumlja” je prvi koji je na ovim prostorima na scenu vratio reportoar narodnooslobodilačkih i revolucionarnih pjesama. Sa tim reportoarom poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori održali su brojne koncerte, a jedan u nizu od tih održali su i prije dvije večeri u svom gradu čestitajući mu tako septembarske svečanosti u okviru kojih Nikšić obilježava Dan oslobođenja od okupatora. U hor, kojim rukovodi profesor Predrag Martinović, na velikoj sceni Nikšićkog pozorišta nastupio je i Narodni okrestar „Zahumlja” kao i njihov vokalni solista Mihailo Perošević.
– Ovim koncertom prosjećamo se onih koji su kroz krvavu istoriju Crne Gore svoje žovote dali na oltar slobode da bi mi danas pjevali u slobodi,o slobodi i o ljubavi. Tako se na najljepši način odužujemo i njima i svetoj zemlji koju gazimo, suncu slobode što nas grije – rekao je na večeri dramski umjetnik Miro Nikolić.
Kao pjevačko društvo „Zahumlje” je 1898. godine osnovala grupa entizijasta, a u godinama koje su prolazile u tu instituciju ugrađivalo se više od pet hiljada stvaralaca. Rad ustanove odvija se u više sekcija, a uz Mješoviti hor tu je dječiji i omladinski dramski studio, Folklorni ansambl, veliki i mali Narodni orkestar, zatim Zabavni orkestar, škole baleta, recitovanja i lijepog govora, te i Književni klub „Poenta poetika”.

Izvor: Dan.co.me

Zijah Sokolović u Nikšićkom pozorištu

„Zijah A. Sokolović u komediji „CABAres CABArei“, govori i igra sve moguće, majstorskom mimikom i potpunim vladanjem glasom vodi gledaoce od neukrotivog smijeha do ledene užasnosti, poigrava se osjećajima i mišljenjem publike do ivice izdržljivosti, dok igrajući prepliće dvije velike, za svakog značajne teme, ljubav i smrt“

Predstava “CABAres CABArei”, autorski projekat Zijaha A. Sokolovića, biće igrana večeras u Nikšićkom pozorištu, u 20 časova.

Ta „životna komedija“ kako ju je Sokolović nazvao, za 25 godina postprodukcijskog života imala je više od 1.350 izvođenja.

„Zijah A. Sokolović u komediji „CABAres CABArei“, govori i igra sve moguće, majstorskom mimikom i potpunim vladanjem glasom vodi gledaoce od neukrotivog smijeha do ledene užasnosti, poigrava se osjećajima i mišljenjem publike do ivice izdržljivosti, dok igrajući prepliće dvije velike, za svakog značajne teme, ljubav i smrt. Njegove mimične, tjelesne i govorne varijacije i mimikrijske vragolije na temu institucije, kao što su država i brak, smiješno karikiranje morala, međusobnih bračnih odnosa, političke banalnosti, svakodnevnih nebuloza i opominjanje na njih, da ljudi žive danas a ne sjutra – izazivajući „salve smijeha, višekratne spontane aplauze, pronicanje u suštinu ideja i na kraju iskrene i sasvim zaslužene ovacije očarane publike”, navode iz pozorišta.

Sokolović je, kako ističu, još jednom dokazao da “Glumac je…glumac…je glumac”, a život ništa više nego CABAres CABArei.

Predstava je segment Septembarskih dana 2018 i Nikšićke kulturne scene 2018.

Izvor: Vijesti.me

„Prodavnica igračaka“ nagrađena na festivalu u Subotici

Predstava „Prodavnica igračaka“, u produkciji Lutkarske scene Gradskog pozorišta, osvojila je nagradu za najbolju scenografiju, koja je pripala Evi Farkašovoj, na sinoć završenom 25. izdanju Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici.

Prema tekstu rumunskog autora Aleksandrua Popeskua, predstavu je režirao i adaptirao poljski reditelj Jaroslav Antonjuk.

Elementi scenografije u predstavi „Prodavnica igračaka“ grade prostor koji pomaže glumcima da pređu iz svijeta realnog u svijet nestvarnog. Ritam otvora na scenografiji pokazuje ili sakriva svijet igračaka ali i mijenja oblik tijela glumaca, uvećavajući ga i na taj način čini uvjerljivim radnju drame“, navodi se obrazloženju žirija, koji su činili danski glumac Henrik Kohler, mađarski reditelj, profesor i dramski pisac Đula Urban i srpska glumica, profesorka i teatrološkinja Marijana Prpa Fink.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici do 16. do 21. septembra u takmičarskom programu obuhvatio je predstave za djecu iz 11 država: Brazila, Poljske, Turske, Velike Britanije, Bugarske, Mađarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i zemlje domaćina Srbije.

Gran pri festivala osvojila je predstava „Mačak u čizmama“, reditelja Todora Valova u izvođenju ansambla Dečijeg pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.

Na VII Međunarodnom festivalu lutkarstva u Podgorici, koji je završen 16. septembra, „Prodavnica igaračaka“ osvojila dvije nagrade: priznanje za najbolju scenografiju koje pripalo je Evi Farkašovoj, dok je jednu od tri ravnopravne nagrade za glumačko majstorstvo dobio Pavle Ilić.

Izvor; FOSMedia

Будва ће од сјутра до 28. октобра бити домаћин фестивала уличне умjетности

Будва ће од сјутра до 28. октобра бити домаћин фестивала уличне умjетности – „Be paArt Будва”, коjи организуjу Фондациjа Будва и д.о.о. „Creative Lab” из Будве, а уз финансиjску подршку Туристичке организациjе општине Будва.
Риjеч jе о фестивалу коjи подразумиjева више умjетничких интервенциjа на jавним површинама у граду (public art), па ће Будва по завршетку фестивала бити богатиjа за три мурала на атрактивним локациjама, 3Д илузиjу на шеталишту, осликан полигон ОШ „Стефан М. Љубиша” педагошко-дидактичким играма, те посебном манифестациjом – израдом скулптура у пиjеску на Словенскоj плажи. Све то биће пропраћено музичким наступима локалних умjетника и журкама на отвореном.
Сваког викенда смjењиваће се познати умjетници из Црне Горе и региона, чиjа дjела красе jавне површине, не само на Балкану, већ и шире.
Фестивал почиње 21. септембра у Рафаиловићима, радом подгоричког графичког дизаjнера – Миша Jоскића, чиjи мурали даjу посебан печат многим насељима у главном граду Црне Горе. Након тога, од 28. до 30 септембра, Младен Пиљагић осликаће полигон ОШ „Стефан М. љубиша”, па ће ђаци ове установе кроз игру на отвореном развиjати своjе моторичке вjештине, споjем умjетности и забаве. Викенд од 5. до 7. октобра резервисан jе за израду мурала у Улици Вељка Влаховића у Будви, као и музички наступ будванских умjетника. Ово насеље ће засигурно постати препознатљиво по дjелу импозантних димензиjа (7×10 метара), коjе ће потписати Петар Поповић – Пирос, познати београдски графички дизаjнер и улични умјетник. Викенд након тога, од 12. до 14. октобра, босански умjетник Романо Кудузовић ствараће нову туристичку атракциjу – 3Д илузиjу на шеталишту у близини Старог града. Последњи мурал првог „Be pa Art фестивала” потписаће Андреj Жикић – Артез, наjеминентниjи учични умјетник у региону, чиjа дjела красе зграде у Европи, Jужноj Америци и Азиjи. Артез ће од 19. до 21. октобра осликавати спољну страну зида коjи диjели градски базен од плаже Пизана, укупне површине 117м2. Завршетак његовог рада биће обиљежен журком на отвореном – 21. октобра на Пизани.
Фестивал затвараjу студенти Факултета ликовних умjетности и Архитектонског факултета коjи ће 27. и 28. октобра под вођством Владимира Николића, архитекте са Универзитета у Ахену, израђивати скулптуре у пиjеску на Словенскоj плажи испод ресторана „Обала”.
Улична умjетност у свиjету већ децениjама заузима посебно мjесто као посебан дио савремене умjетности и урбане субкултуре. Свака метропола има дjела на jавним површинама по коjима jе препозната, и коjа су туристичка атракциjа сама за себе. Улична умjетност инкорпорира jаку посвећеност друштвеном активизму, jер по правилу позива на акциjу или преиспитивање постоjећег стања и система, она представља средство урбане регенерациjе кроз уљепшавање jавног простора и креирање његовог новог урбаног идентитета.

Počela prva međunarodna konferencija o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta i edukaciji profesionalnih ronilaca

Međunarodna konferencija o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta i edukaciji profesionalnoih ronilaca pod nazivom „Međunarodno stručno savjetovanje o zaštiti podvodnih arheoloških lokaliteta i edukaciji profesionalnih ronilaca 2018” počela je juče u hotelu „Splendid” u prisustvu brojnih inostranih i domaćih stručnjaka i zvanica. Prvu konferenciju posvećenu ovoj temi kod nas otvorio je ministar kulture Aleksandar Bogdanović, koji je poručio da ovaj skup ima višestruki značaj za zaštitu podvodnih arheoloških lokaliteta, nove rezultate podvodnih istraživanja u crnogorskom podmorju, pomorsku trgovinu kroz istoriju, te osposobljavanje profesionalnih ronilaca.
Direktor Regionalnog ronilačkog centra za podvodno razminiranje i obuku ronilaca iz Herceg Novog (RCUD) mr Veselin Mijajilović je istakao da se u Crnoj Gori moraju na savremen način primjenjivati najnovije mjere zaštite brodskih tovara i drugih arheoloških ostataka na dnu mora, koji su pronađeni i za koje su ustanovili da su potonuli u periodu od IV vijeka prije nove ere pa do XV vijeka nove ere.
– Cilj ove konferencije je da na putu Crne Gore u Evropsku uniju damo doprinos u pronalaženju najboljih rješenja za efikasnu borbu protiv kriminala umjetninama i za efikasnu zaštitu i valorizaciju podvodnih kulturnih dobara, koja predstavljaju, između ostalog, istoriju Crne Gore sa kojom se ponosimo u društvu evropskih naroda – zaključio je Mijajilović.
Predsjednik Internacionalne akademije podvodne tehnike i nauke iz Rima profesor Sebastiano Tusa, koji je ujedno ministar kulture regije Sicilija delegiran za more, naglasio je da je Crna Gora uvela u svoje akte ronjenje kao aktivnost u zaštiti podmorja i da će Akademija dati svu svoju podršku. On je naglasio da će Italija, koja posvećuje veliku pažnju podmorju i njegovoj zaštiti, pružiti Crnoj Gori podršku u zaštiti svog podvodnog arheološkog blaga.
Na otvaranju su govorili i generalni sekretar Vlade Crne Gore Nataša Pešić, kao i član Borda direktora RCUD-a Vladan Radonjić.
Konferenciju organizuju Regionalni ronilački centar za podvodno razminiranje i obuku ronilaca iz Herceg Novog u saradnji sa Internacionalnom akademijom podvodne tehnike i nauke iz Rima, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Crne Gore.

Otvorena izložba „Praistorija na teritoriji opštine Nikšić“

Kako bi pomenute lokalitete približio sugrađanima, ali ih i „uveo“ u praistoriju, počev od paleoilta, preko mezolita, neolita do bronzanog doba, u galeriji „Nikola I“ predstavljan je pomenuti multidisciplinarni projekat, a izložba, koju su u okviru septembarskih dana organizovali Ministarstvo kulture i JU Muzeji i galerije, biće otvorena do 8. oktobra

„Crvena stijena i Vrbička pećina su pećinska staništa čiji značaj prevazilazi granice Nikšića kako zbog njihove izuzetne starosti, tako i zbog važnosti za istraživanje praistorije u ovom dijelu Evrope“, istakao je arheolog Vasilije Marojević, autor projekta „Praistorija na teritoriji opštine Nikšić“.

Kako bi pomenute lokalitete približio sugrađanima, ali ih i „uveo“ u praistoriju, počev od paleoilta, preko mezolita, neolita do bronzanog doba, u galeriji „Nikola I“ predstavljan je pomenuti multidisciplinarni projekat, a izložba, koju su u okviru septembarskih dana organizovali Ministarstvo kulture i JU Muzeji i galerije, biće otvorena do 8. oktobra.

Pored alata, keramičkog posuđa, nakita, postavljeno je i 12 panoa, deset slika i četiri plakata, koji “otkrivaju tajne kulturne i društvene evolucije tokom poslednjih 150 hiljada godina” na prostoru nikšićke opštine.

“Koncept ‘Praistorija na teritoriji opštine Nikšić’ je primjer prezentovanja istorije i tradicije na moderan način. Ministarstvo kulture prepoznalo je izuzetan potencijal ovih lokaliteta i u saradnji sa nacionalnim i lokalnim institucijama i partnerima iz inostranstva, kroz projekat ‘Putevi kontituiteta’ do sada obezbednilo 300.000 eura”, kazala je otvarajući izložbu, Dobrila Vlahović, savjetnica za nepokretnu kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture.

Prvi put javno su predstavljeni predmeti sa lokaliteta Vrbnička pećina koja se nalazi iznad sela Presjeka, dvadesetak kilometara sjeverozapadno od Nikšića.

„Ona uz Crvenu stijenu predstavlja jedini sistematski istraživani lokalitet na području ove opštine. Riječ je o pećinskom kompleksu dužine 50 metara koji se sastoji iz tri veće prostorije povezane uskim kanalima“, kazao je Marojević.
Probna istraživanja započeta su 2012.godine i ukazala su na dugotrajno naseljavanje lokaliteta poslednjih 25 hiljada godina.

„Što se Crvene stijene tiče trenutan fokus je na srednjepaleolitskim slojevima koji se sa sigurnošću mogu povezati sa aktivnostima neandretalaca, ljudske vrste koja je nastanjivala Evropu tokom 300 000 godina, i koja je nestala sa pojavom modernog čovjeka – Homo Sapiensa”, objašnjava Marojević.

U sklopu pomenutog projekta četvoro nikšićkih gimnazijalaca boravilo je u selu Petrovići, pedesetak kilometara od Nikšića, gdje su od stranih i domaćih naučnika učili o arheologiji, ali i o najznačajnijem arheološkom lokalitetu u Crnoj Gori, Crvenoj stijeni.

Tumuli plijene pažnju arheologa

Posjetioci izložbe imali su priliku da odgledaju i dvadesetominutni dokumentarni film koji je rezultat saradnje Marojevića i direktorice Muzeja i galerije, Jelene Đukanovic, i da pored Crvene stijene i Vrbičke pećine saznaju nešto i o tumulima. Tumul u arheološkom smislu predstavlja gomilu zemlje i kamena podignutu iznad praistorijskih grobnica. To je predstavljalo, kako objašnjava Marojević, uobičajen način sahranjivanja ljudi tokom nekoliko hiljada godina, a u zavisnosti od pozicije pokojnika u društvenoj hijerarhiji zajednice, nastajali su tumuli dužine i po nekoliko desetina metara. Kako je kazao, nijesu bile rijetke situacije da su u kasnijim periodima na tumulima podizana i svetilišta, a sa pojavom hrišćanstva i crkve. „Područje zapadne Crne Gore, a prvenstveno teritorija opština Nikšić, bilo je izuzetno gusto naseljeno tokom praistorije o čemu svjedoče na hiljade tumula koji tek treba da budu istraženi. Iz tog razloga ova oblast biće pod velikom pažnjom arheologa u budućnosti“, uvjeren je Marojević.

Izvor: Vijesti.me

„Galaktička Crvenkapica“ najbolja na FIAT-u

Ove godine dodijeljena je i Specijalna nagrada za autentični muzičko scenski izraz, a pripala je predstavi “Dobar zvuk u naletima” u režiji Zoltana Balazsa i produkciji Maladype teatra iz Budimpešte (Mađarska)

Nagradu za najbolju predstavu Festivala internacionalnog alternativnog teatra – FIAT 2018, dodijeljena je predstavi “Galaktička Crvenkapica” u produkciji i režiji “Insectotropics” iz Barselone (Španija), koja je i otvorila FIAT i postavila visoka očekivanja publici. Žiri je sve odluke donio jednoglasno, njime je predsjedavala glumica, koreografkinja i balerina Sonja Vukićević ,a članovi su bili i reditelj iz Makedonije Andrej Cvetanovski i crnogorska glumica Žana Gardašević Bulatović. FIAT je uručenjem nagrada sinoć u Kusleovoj kući zatvorio ovogodišnje svoje izdanje.

“Performans višedimenzionalnog umjetničkog izraza najviše pripada fiatovskom korpusu. Inspirisani bajkom “Crvenkapa” na orginalan, katarzično intenzivan način potvrđuju osnovnu funkciju efemernosti pozorišta, da se dešava sada i ovdje. Raznorodni umjetnici: slikari, muzičari, vizuelni umjetnici i glumica, svako preko svog medija izražavanja uživo stvaraju i uvode nas u priču dešifrovanja sopstvenih strahova, praćenja intuicije kao i kompleksnosti životnih odluka”, obrazloženje je žirija.

Odluka da nagradu za najbolju režiju pripadne reditelju Dinu Mustafiću za predstavu “Majka i dijete” u produkciji M.A.M. Fondation of Contemporary Art iz Tirane (Albanija), takođe je donijeta jednoglasno, “zbog cjelovitosti autonomnog koncepta koji ostvaruje uz minimalna sredstva, a bogatom rediteljskom imaginacijom”.

Nagrada za najbolju žensku ulogu dodjeljujena je glumici Emi Andrei za ulogu majke u Mustafićevoj predstavi.

“Samouvjerenim i snažnim scenskim, duhovnim i tjelesnim angažmanom, brutalno i briljantno, prenoseći na publiku kompleksni i uznemirujući odnos majke, sina i demona između njih, pokazuje svu raskoš njenog glumačkog bića”, ističe žiri.

Glumački dvojac makedonske predstave “Ćao, prijatno” Atanas Atanasovski i Valentin Kostadinovski dijele nagradu za najbolju mušku ulogu u komadu Siniše Evtimova.

“Perfektno uigrani tandem stvara jedan organizam koji se transformiše u više likova radeći to nevjerovatno jednostavno i naizgled tako lako. Stotinu minuta nepretenciozne komičke igre kroz tematsku višeslojnost, Atanasovski i Kostadinovski pokazaluju izuzetnu glumačku spretnost i posvećenost partnerskoj igri”, navodi žiri.

Ove godine dodijeljena je i Specijalna nagrada za autentični muzičko scenski izraz, a pripala je predstavi “Dobar zvuk u naletima” u režiji Zoltana Balazsa i produkciji Maladype teatra iz Budimpešte (Mađarska).

“Moć kolektivne igre, besprekornost discipline i povjerenja, zadivljujuće suptilno a majstorski sugestivno uvode nas u izuzetnost magije stilskog manira Maladype ansambla. Umjetnici, teatru srodnih disciplina, vješto preko muzike i plesa dostižu uzbudljiv eksperimentalni koncept igre”, obrazloženje je žirija.

Organizatori FIAT-a istakli su njegov doprinos u kulturi Crne Gore, inovativnost na tehnološkom polju i još jednom nastavili svoje zalaganje za nezavisnu umjetničku scenu u Crnoj Gori, sa uslovima koje umjetnici zaslužuju.

Izvor: Vijesti.me

Počeo drugi „TIVAT wORLD MUSIC“ festival

Drugi „Tivat world music“ festival koji će, u Tivtu naredna dva dana, okupiti 10 grupa iz regiona i svijeta, ulične performere uz tri izložbe nematerijalne kulturne baštine, počeo je koncertom Ramba Amadeusa na obali Pine. Na Pinama su prvog festivalskog dana nastupili i turska etno grupa “Light in Babylon” i Damir Imamović. Sat ranije JU Muzej i galerija priredio je izložbu „Limena glazba”, nakon čega je nastupio bend „One more time”.
Program je juče počeo izložbom u galeriji Buća, Štorija o klapama”. Uslijedili su nastupi na obali Pine domaće grupe „“Džanum””, „Tibble transsibirska” iz Švedske i „Drum N zez” benda iz Srbije. U Porto Montenegru se publici predstavila grupa „Kal” iz Srbije, a na ulicama “Haos animatori”. Za nedjelju je najavljen „Gastro momenat” u 19 časova na Trgu od kulture i nastupi grupa na Pinama “Balkan mediterranean Orient”, „Los Molonguitos” iz Argentine, Sanje Raičković i grupe „Baklava” iz Makedonije.
Tivćani i gosti su na ulicama grada pratili nastup klovnova, žonglera, šetača na štulama, akrobate, plesače sa svilom, let robota, ples sa vatrom i ostale multidisciplanarne umjetnike.
Pokrovitelj festivala koji se odvija pod parolom „Feel it, taste it” je Turistička organizacija Tivta i opština Tivat, a sponzori Porto Montenegro i Luštica Bej.