Category: Култура

Život, sloga i ljepote mjesta nadomak Podgorice kroz „Primjere – Fundina“ Filipa Rašovića

Kraj mjeseca u Kulturno-informativnom centru „Budo Tomović“ u Podgorici rezervisan je za dokumentarni film „Primjeri- Fudina“, autora Filipa Rašovića. Priča o jednom mjestu, njegovim specifičnostima i složnom životu stanovnika ovoga kraja, zaživjeće 30. juna kada će publika imati priliku da premijerno pogleda ostvarenje ovog autora.

Prije par godina poželio je da zabilježi trenutke u selu iz kojeg vodi porijeklo – trenutke sloge, dobrih međususjedskih odnosa kao i sve prirodne ljepote kojima je ovo mjesto bogato. Danas, kada se bliži projekcija, autor očekuje da će „Primjeri – Fundina“ ispuniti očekivanja publike i u potpunosti prenijeti duh jednog kraja.

„Dok sam razmišljao o tome na koji način da predstavim život u njoj, odlučio sam da predstavim dobre međunacionalne odnose koji traju vjekovima, kao i lijepu prirodu koju Fundina, kao i mnoga crnogorska sela, ima. Ovo selo se nalazi u blizini Podgorice, na nadmorskoj visini od 600 metara, odakle se proteže prelijep pogled“, kaže Rašović za FOS.

Film je sniman prošle godine a publika će imati priliku da na pravi način osjeti život u Fundini i upozna se sa svim specifičnostima pomenutog mjesta.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

„Sami naziv Fundina potiče od latinske riječi za izvorište. U selu se nalazi sedamdesetak izvora, a specifična je i po brojnim životinjskim i biljnim vrstama koje naseljavaju to područje zbog povoljne klime i geografskog položaja. Ovi povoljni uslovi su možda uticali i na dobre odnose među ljudima različitih nacionalnosti i vjerskih pripadnosti“, kaže naš sagovornik.

A ko će bolje govoriti o nekom mjestu do njegovi žitelji. Zato su se mnogi od njih potrudili da kroz Rašovićev film što slikovitije opišu život u svom kraju i, onima koji nisu imali prilike da dođu ovdje, na najbolji mogući način približe sve ljepote koje jedno mjesto i ljudi koji žive u njemu mogu imati.

„Moji sagovornici su ljudi koji žive ili vode porijeklo iz Fundine, različitih zanimanja i godina. Svako od njih na svoj način opisuje selo i doprinosi slici koju sam želio da prenesem u filmu Primjeri Fundina“, navodi Rašović za FOS.

Snimanje filma je, naglašava, prije svega bilo veoma zanimljivo, zbog čega su mu i sami izazovi koje ovaj proces nosi bili mnogo lakši. Sagovornici nisu bili unaprijed pripremani za razgovore što, prema njegovim riječima, naročito doprinosi autentičnosti filma.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

„Želim da kroz primjere Fundine skrenem pažnju publici, prije svega mladima, na pozitivne primjere međuljudskih odnosa kroz teška vremena. Mislim da je to univerzalna priča kako za naše prostore, tako i u svijetu, gdje god ima dobrih ljudi“, navodi autor dodajući:

„Moja očekivanja od premijere su da se ljudi nakon filma zamisle o primjerima dobrih i složnih odnosa koje imaju u svojim životima i u svojim krajevima.“

Nakon premijere u KIC-u, uslijediće i premijera u Tuzima. Takođe, film će u narednom periodu biti dostupan i publici putem You Tube kanala.

Dokumentarni film „Primjeri Fundina“ autora Filipa Rašovića podržao je Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Crne Gore, a premijera počinje u Velikoj Sali KIC-a u 20 sati.

Izvor: https://fosmedia.me

Barski bend AKADEMIA održao lajv svirku na radiju D – Rok žurka za pamćenje

Barski rok bend Akademia gostovao je juče na Radiju D u okviru projekta Žurka pod maskama. Frontmen benda Božo Gagović istakao je da se već polako vraćaju radnim obavezama, te da ih naredne sedmice očekuju dvije svirke.
– Uželjeli smo se nastupa svakako, i biće teško vratiti se u formu, em što ulazimo u godine, em što smo po prirodi ljenčuge. Kad se naučimo jednom da smo vrijedni onda smo vrijedni ali nas je ova korona malo poremetila. Međutima, što se nas tiče nije bila baš neradna, snimili smo dva, tri singla, u pripremi je album koji bi trebao da izađe u periodu od septembra do aprila naredne godine, polako se završava. Gostovali smo po nekim radio emisijama, učestvovali smo u ovim akcijama ostani doma, čujali smo se svakdonevno i evo polako ulazimo u radni režim– kazao je Gagović.
Iako se u današnje vrijeme mnogi muzičari okreću solo karijeri, članovi ovog benda prema riječima frontmena, nemaju tih ambicija.
– Sa nama je preko godinu dana i Marija Brajović, šesti član Akademie. Nismo neki karijeristi da razmišljamo o solo karijeri, vrlo nam je drago da djelujemo onako kompantno iz Bara i svi nas prepoznaju kao Akademiu. Dok god budemo svirali to će tako da bude – naglasio je Gagović i objasnio kako je bend dobio ime Akademia.
– To je interesantno, svirali smo u svim barskim bendovima s kraja osamdesetih godina, Karlo V, Don Kihot, Ivan i legende, Katapult, Bel Mondo, prvi album koji je snimljen za PGP RTS još `88. godine i onda smo se razbili. Neko je otišao u vojsku, neko se oženio, neko je radio neku drugu muziku. I 2008. godine smo ponovo napravili bend i mislim da je Mišo Škuletić naš nekadašnji punopravni član predložio, jedini sam ja bio protiv jer sa inače ljubitelj imena sa dvije riječi. Moje predlog je biokao Zvučni zid ili Carstvo čula ali sam bio preglasan i ostalo je Akademia.
Na albumu koji je izdat kao retrospektiva 2002 – 2016 .našlo se 15 pjesama, a prema njegovim riječima, isto toliko će se naći i na ovom albumu koji slijedi.
– Biće 15, tu ima naravno i filmske muzike koju smo radili, zatim programske, ambijentalne muzike ali ima jedno 15 konvencionalnih pjesama koje se puštaju po radiju. Stidljivo radimo više za nas, a u principu smo kaver bend koji živi od svoga posla. Album će biti gotov za par dana, u obavezi smo prema Ministratsvu kulture koji je sufinansijer projekta da izdamo u nekom zakonskom roku. Nisam siguran da li će nam dopustiti da datum izlaska bude 25. april naredne godine kada će biti petogodišnjica izdanja prošlog albuma. Ako nas požure onda ćemo morati negdje od septembra. Ima 12 kompozicija Akademie od kojih su dva instrumentala, plus tri bonus trake koje su dvije navijačke pjesme za KK Mornar i poslednji singl naše koleginice Marije Brajović „Zar imaš hrabrosti”. Znači sve ukupno 15 pjesama od kojih je 12 Akademie – dodao je Gagović.
Od 13. godine je kako kaže, ušao u ovaj muzički svijet i od tada pa do danas živi rokenrol.
–To je moj poziv i ne bih ništa mijenjao za nešto drugo – kazao je Gagović i otkrio da se čvrtso drže svog pravca.
– U principu žestoko odbijamo nastupe u lokalima gdje sviraju kolege druge provencije, prosto se ne osjećamo komotno, nije nam prijatno. Uvijek nađemo lokale koji su nam prijatni i dok god tjeraju taj stil koji nama odgovara mi tu i radimo.
Moram priznati da smo prvih godina bili malo energičniji, u međuvremenu nismo napravili kalkulaciju da pređemo da sviramo nešto što se naslanja na pop muziku ali smo u domenu rokenrola malo smanjili tenziju jer sve je manje slušalaca. Radimo onako kako u momentu mislimo da treba –zaključio je Gagović.
Radio D nastavlja sa lajv nastupima naših poznatih izvođača, a prema riječima urednice Sande Rakočević slušaoce uskoro očekuju brojna iznanađenja.

Izvor: DAN.co.me

Riječ više sa Miomirom Mijom Vojinovićem – Esej donio nagradu

Smatram da je ovo uspjeh i mog grada Bijelog Polja, kao i moje države Crne Gore – kazao je Vojinović

Dvostruki laureat Puškinove nagrade za književnost sa prostora bivše Jugoslavije Miomir Mijo Vojinović, iz Bijelog Polja, smatra da je njegov i uspjeh njegovog grada i države.
– Presrćan sam. Ostvario sam neke svoje književne snove ovim uspjehom. Ono što je još bitnije, ovo nije samo moj uspjeh. Smatram da je ovo uspjeh i mog grada Bijelog Polja, kao i moje države Crne Gore – kazao je Vojinović.
Svečanosti povodom dodjele priznanja i nagrada traju više dana. Centralna ceremonija je na dan Moskve, početkom septembra, u Bijelom salonu Vlade Moskve.
Moskovska vlada u saradnji sa „Rosijskom gazetom” već dvadeset godina organizuje konkurs na određenu književnu temu. Svake godine predavači ruskog jezika iz cijelog svijeta pišu svoje književne radove. Tema ovogodišnjeg eseja je bila „Autogram Pobjede”, imajući u vidu činjenicu da je ove godine jubilej – 75 godina pobjede nad fašizmom.
Od hiljadu radova dosadašnjih dobitnika ove prestižne nagrade, samo njih 25 imaće čast da još jednom primi ovo veliko priznanje.
Mijo Vojinović je Fakultet ruskog jezika i književnosti završio u Moskvi, gdje je i stekao zvanje magistra nauka. Nagradu je zavrijedio književnim esejom. On je prvi put ovo priznanje dobio 2018. godine. Od prošle godine njegovo ime se nalazi u „Enciklopediji najistaknutih inostranih diplomaca sa ruskih univerziteta”.

Izvor: DAN.co.me

Ambasada Rusije u CG uputila čestitke Miomiru Vojinoviću, pobjedniku XX međunarodnog takmičenja o Puškinu

Naš Miomir Vojinović po drugi put laureat Puškinove nagrade

Mr Miomir Mijo Vojinović postao je jedini, sa prostora bivše Jugoslavije, dvostruki laureat Puškinove nagrade za književnost.

Naime, Mokovska vlada u saradnji sa “Rosijskom gazetom” već dvadeset godina organizuje konkurs na određenu književnu temu. Ovogodišnja tema konkursa bila je “Autogram Pobjede”, posvećena 75. godišnjici pobjede nad fašizmom u Drugom svjetskom ratu. Miomirov književni esej ocijenjen je od strane žirija u Moskvi najvećom mogućom ocjenom i kao takav ušao u 25 najboljih radova na svijetu na datu temu.

Vojinović je, inače, završio fakultet na Moskovskom pedagoškom državnom univerzitetu, gdje je i stekao zvanje magistra nauka. 2012. godine bio je jedini predstavnik Crne Gore na Svjetskom forumu inostranih diplomaca sa ruskih univerziteta, 2018. godine je po prvi put postao dobitnik Puškinove nagrade, a od prošle godine njegovo ime se nalazi u “Enciklopediji najistaknutih inostranih diplomaca sa ruskih univerziteta”.

Ceremonija dodjele priznanja i nagrada održaće se u zgradi Vlade Moskve početkom septembra ove godine.

Međunarodno takmičenje gitarista Tivat 2020

Međunarodno takmičenje gitarista Tivat 2020 (Montenegro International Guitar Competition), 14. po redu, koje se ove godine održava prvi put u onlajn izdanju, okupilo 101 gitaristu iz 26 zemalja svijeta. Za vrijedne nagrade bore se se takmičari iz Meksika, Japana, Turske, Izraela, Tajlanda, Jermenije, Rusije, Italije, Portugala, Norveške, Čilea, Španije, Francuske, Njemačke, USA, Ukrajine, Poljske, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Albanije, Kosova, Slovenije i domaćina Crne Gore.
Svi nastupi mogu se pratiti uživo na fejsbuk stranici festivala, a organizovani su i televizijski prenosi. Učesnici iz šest mlađih kategorija se mogu čuti u prenosu danas od 18.30 časova. Kada je riječ o profesionalnoj kategoriji, prva etapa takmičenja održava se danas od 9 sati, dok se finale, čiji se prenos može pratiti i na RTCG 2, održava u sjutra uveče od 21.30.
Međunarodno takmičenje gitarista Tivat proizašlo je iz Festivala gitare koji je nastao u Nikšiću 2006. godine.

Savremena kultura u centru Podgorice

Art”, jedna od najprepoznatljivijih podgoričkih galerija, koja se nalazi u samom centru grada, i koja djeluje u okvirima JU Muzeji i galerije Podgorice, uskoro će biti ponovo otvorena. Prostor se adaptira kako bi bio prilagođen novim sadržajima, navodi se u saopštenju podgoričke Službe za odnose sa javnošću . Pored galerije, u okviru „Arta” radiće i kafić i knjižara, a sve je to u cilju, kako dodaju, „obogaćivanja kulturnog života Podgorice i oživljavanja centra grada.” Nakon adaptacije, na 215 metara kvadratnih Podgorica uskoro dobija neophodan i adekvatan izlagački prostor.

Митрополит Амфилохије: Историја манастира Врањине везана је за историју Митрополије и 800 година њенога постојања

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.

У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.

“Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.

Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.

“Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.

Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:

“Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.

Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:

“Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”

Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.

“Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.

Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:

“Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.

“У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.

“Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије

Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.

Izvor: https://svetigora.com

Izložba Kulturnog centra u Kotoru virtuelno

Izvor kreativnosti

Izložba „Kulturno nasljeđe – izvor kreativnosti” koju je osmislio kreativni tim JU Kulturni centar „Nikola Đurković” Kotor biće otvorena na veb stranici www.kckotor.me u srijedu, 20. maja od 18 sati, a otvoriće je urednica programa za djecu i mlade Aleksandra Tomović i Ksenija Stanković.
Iako je otvaranje izložbe bilo najavljeno za 20. maj u Atrijumu Kulturnog centra, otkazana je zbog najavljenih nepovoljnih vremenskih uslova, a usljed nemogućnosti njenog organizovanja u zatvorenom prostoru i poštovanja fizičke distance propisane od Instituta za javno zdravlje, objašnjavaju iz Kulturnog centra.
Najuspješnijim takmičarima će nagrade biti uručene u ponedjeljak, 25. maja od 12 sati u Staklenoj galeriji Kulturnog centra, a zainteresovani mogu pogledati izložbu do petka 29. maja u terminu od 8 do 14 sati.

Izvor: Dan.co.me

Manastir Ćelije u Kaludri, obnovljen 2001. god – osveštao Patrijarh Pavle

U selu Kaludra (Berane), na udaljenosti od 9 km od centra grada, nalazi se pravoslavni manastir posvećen Svetom Apostolu Luki, podignut u 14. vijeku, u doba Nemanjića. Kroz istoriju je doživio razaranje u XVIII vijeku.

Velika obnova ovog manastira se dogodila 2001. godine, zahvaljujući ktitoru Veljku Raleviću, a iste godine ga je osveštao tadašnji Patrijarh srpski Pavle, sa arhijerejima i sveštenstvom.

Okolina ovog manastira je karakteristična po većem broju pećina, isposnica, u kojima su se kaluđeri podvizavali i pripremali za monaški život. Po keliotskom načinu života manastirskih monaha, ovaj manastir je u narodu postao poznat i pod imenom Ćelije (Kelije).

Značajan je i zbog činjenice da se u njemu čuvaju djelovi moštiju Svetog Apostola Luke, Svetog Velikomučenika Artemija, Svetog Velikomučenika Evstatija Plakide i Svetog Prepodobnomučenika Ignjatija Ivironskog. Važna je i manastirska riznica.