Категорија: Култура

U TOKU ADAPTACIJA I REKONSTRUKCIJA DVA GALERIJSKA PROSTORA PODGORIČKIH MUZEJA I GALERIJA

Dva podgorička galerijska prostora – Kuslevova kuća i „Art” galerija u centru grada, do kraja godine bi trebalo da budu rekonstruisane čime će dobiti multifunkcionalnu namjenu. Pored likovnih projekata, u narednoj godini Muzeji i galerije Podgorice će u ovim prostorima organizovati i raznovrsne edukativne sadržaje, radionice i diskusije.
– Ovakav programski koncept cijenimo kao doprinos razvoju i afirmaciji umjetničke scene Podgorice – kaže Vučić Ćetković, direktor podgoričkih Muzeja i galerija.
On je ocijenio da su u prethodnom periodu u ovim galerijskim prostorima bili evidentni brojni nedostaci.
– Agencija za stanovanje je sa svojim podizvođačima obavila adaptaciju i rekonstrukciju, a to podrazumijeva hidroizolacione radove na krovu, te izradu lanterne na krovu galerije i poda od ferobetona. Urađeni su gips-kartonski radovi u objektu, montira se potrebna čelična konstrukcija i obavljaju bravarski, hidroizolaterski i keramički radove. Popravljaju i instalacije vodovoda i kanalizacije, a bilo je neophodno odraditi i neke stolarske i molerske radove, te instalacije jake i slabe struje, nabaviti i instalirati osvjetljenje i ostalo, a sve u cilju prilagođavanja prostora savremenim zahtijevima u galerijskoj djelatnosti. Završetak radova na galeriji „Art”, koje finansira Glavni grad sa više od 100.000 eura, očekuje se najkasnije do kraja ove godine – kaže Ćetković.
Kada svi radovi budu okončani galerija „Art” ponovo će otvoriti vrata publici. Ćetković kaže da je u završnoj fazi priprema umjetničkog programa za 2021. godinu.
– Programski fokus galerije „Art” usmjeren je na savremenu vizuelnu umjetnost. Izlagački koncept obuhvata novu vizuelnu produkciju crnogorskih umjetnika, kao i izložbe nekoliko međunarodnih autora, uglavnom iz zemalja regiona. Pored likovnih projekata, u narednoj godini organizovaćemo i raznovrsne edukativne sadržaje, radionice i diskusije – kaže Ćetković.
I sanacija i rekonstrukcija Kuslevove kuće, kao jednog od simbola kulture i tradicije Podgorice, bila je neophodna, zbog brojnih oštećenja na samom objektu i u njegovom enterijeru.
– Za prvu fazu radova Glavni grad je izdvojio 80.000 eura. Izvođač radova je Agencija za stanovanje, a oni podrazumijevaju krovopokrivačke, te radove na spoljnoj fasadi. Predviđena je i sanacija-reparacija fasadne stolarije, te izrada drvenih fasadnih škura autentičnog izgleda, kao i izrada pergole na južnoj i istočnoj terasi i poslove uređenja enterijera na prvom nivou. Dosad su u sklopu projekta sanacije i rekonstrukcije ovog objekta realizovani brojni građevinsko-arhitektonski radovi, kako na eksterijeru tako i u enterijeru – kaže Ćetković.
On je potvrdio da radovi u cijelosti korespondiraju sa svim arhitektonskim i estetskim vrijednostima ovog jedinstvenog objekta.
– Kuslevova kuća će imati multifunkcionalnu namjenu. Koristiće se za razne kulturne sadržaje, prvenstveno u oblasti promocije kulturne baštine Podgorice, a povremeno i za selektovane muzičke i likovne programe. Ovaj objekat izuzetnih kulturnih vrijednosti koristiće se i za protokolarne aktivnosti Glavnog grada – dodaje Ćetković.

Praksa međunarodnih muzeja i galerija
Početkom avgusta Muzeji i galerije Podgorice raspisali su tender za zakupca prostora u sklopu galerije „Art”.
– Projekat galerije „Art”, pored umjetničkih sadržaja, predviđa i art-kafeteriju kao jedinstven prateći segment. Takav koncept oslanja se na prakse mnogih međunarodnih muzeja i galerija, koje u svom sastavu nerijetko imaju i kafeterije, restorane ili suvenirnice. Art-kafeterija je, dakle, zamišljena kao dodatni sadržaj odnosno jedinstven umjetnički klub. Po potrebi, prostor kafeterije koristio bi se i za umjetničke aktivnosti poput koncerata, radionica i promocija. Predmet javnog tendera bio je zakup prostora namijenjenog za tu vrstu djelatnosti. Zakupac je, shodno proceduri i u skladu sa zakonskim propozicijama, u predviđenom roku i izabran, a to je Avra do.o. Podgorica – kaže Ćetković.

Izvor: DAN

URUČENA NAGRADA KOJA NOSI IME NAŠEG NOBELOVCA

Književna nagrada „Ivo Andrić”, koja se dodjeljuje od 1976. godine u Beogradu, uručena je juče (petak) za knjigu „Legenda o v(j)etrom vijanima” Anđelku Anušiću. Nagradu je laureatu na svečanosti u Zadužbini „Ivo Andrić” u Beogradu predao akademik Miro Vuksanović.
Prema testamentarnoj volji našeg nobelovca Zadužbina „Iva Andrića” 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovjetku, ciklus, odnosno zbirku pripovjedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine.
U Višegradu je ječe obilježeno 128 godina od rođenja Iva Andrića. Profesori i učenici Srednje škole „Ivo Andrić“ iz Višegrada položili su cvijeće na spomen-obilježje književniku Andriću kod ćuprije i na bistu u Andrićgradu.
Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku, a djetinjstvo od 1894. do 1903. godine proveo je u Višegradu.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine. Preminuo je 13. marta 1975. godine u Beogradu.

Izvor: DAN

Kaže da u knjizi nema velikih istina ali da i ne bježi od njih pa je čitaocima ostavila da ih sami (ne) pronađu. Sagledavajući svoj prvijenac krajnje skromno, novinarka koja se obrela i u književnim vodama, Tijana Radulović u razgovoru za FOS navodi da je ova zbirka njen doprinos rekonstrukciji stvarnosti. Radulović takođe naglašava nužnost promišljanja i poručuje da čovjek ne treba da bude opterećen protraćenim potencijalom već da se fokusira na stvari koje ga ispunjavaju. 

U pjesmama lišenim komercijalnog prizvuka, jer kako navodi Radulović komercijala nijednom umjetniku nije prijemčiva, oslikan je svakodnevni život običnog čovjeka.

Čemu „Uputstvo za upotrebu“ s početka zbirke?

Radulović: Kao i kod većine pjesama iz zbirke, sjećam se momenta kad je „Uputstvo za upotrebu“ nastalo, ali imam problem da u sjećanje prizovem što me je tačno nagnalo da ga napišem. Vjerovatno je to pokušaj „odbrane“ od one težnje čitalaca da traže pouke u svakom djelu koje izučavaju.  

Kod mene nećete naći ono što potpada pod domen „velikih istina“. Daleko od toga da me takve stvari ne interesuju, samo ja nisam neko od koga ćete dobiti odgovore. Redovi u knjizi su, dakle, samo moj doprinos jednoj prilično staroj igri rekonstrukcije stvarnosti. S druge strane, ako vas moja razmišljanja ponukaju da se toj igri priključite, onda mi je drago što ova knjiga neće biti samo materijal za reciklažno dvorište.

Koliko je zapravo „…školovanih prostaka koji elokvencijom prikrivaju glupost…“? Jesu li stihovi ukazivanje i ujedno izrugivanje kako našem tako I ostalim sistemima?

Radulović: Školovanih prostaka je, bojim se, više nego što može da se pojmi. A cijela pjesma je pokušaj ironijskog, i auto-ironijskog, osvrta na naše težnje da pošto-poto budemo najinteligentniji u svom selu. Ta težnja da silu na sramotu budemo drugačiji je, po mom mišljenju, ništa manja prepreka autentičnosti od konformizma. Kažem ironijskog i auto-ironijskog jer smatram da imamo pravo da se izrugujemo isključivo onome čemu smo i sami skloni. Ta ljekovita funkcija izrugivanja može da nas oslobodi mnogih stvari.

Utiče li na školovane prostake očekivanja, ambicije roditelja i to da svako od nas da postane arhitekta – o čemu se i govori u „Šapat iz dubine“?

Radulović: Bojim se da, upravo kao što ste kazali, sve potiče iz kuće. Ambicije koje nisu u skladu sa našom izvornom prirodom mogu da stvore čudovišta. Pretpostavljam da Vam iznesena tvrdnja zvuči teatralno, ali stvarno malo što kvari čovjeka kao misli o protraćenom potencijalu. I obratno – Malo što oplemenjuje kao rad na stvarima koje mi lično smatramo vrijednim.

Jedna od pjesmi posvećena je profesoru srpskog jezika i književnosti Slavenu Fatiću. Koliko je srednja škola i gospodin Fatić imao uticaja na vaše opredjeljenje i prema književnosti i prema poeziji?  Po čemu pamtite uopšte gimnaziju Petar I Petrović Njegoš?

Radulović: Slaven je genijalan profesor i pedagog, a takav je bio i ostatak kolektiva u gimnaziji “Petar I”. Stvarno nije rijetko da u razgovorima sa dragim ljudima pomenem koliku sam privilegiju imala što sam učila tamo, koliko zbog prosvjetnih radnika toliko i zbog jedne zdrave atmosfere koja je karakterisala drugo odjeljenje generacije 2008/09.

E sad, kad je konkretno književnost u pitanju, upravo je profesor Slaven bio taj koji mi je vratio interesovanje za pisanje, koje se u mom slučaju  hronološki poklopilo sa samim učenjem slova ali i nestalo negdje u osnovnoj školi. Zbog svega navedenog, i generalno zbog njegovog sjajanog pristupa svakom učeniku ponaosob, u posveti sam ga potpisala kao “profesora ljubavi prema književnosti”.

Djelovi zbirke podijeljeni su na poglavlja. Zaplet počinje pjesmom „Komad bez protagonista’’, rasplet „Apokalipsom’’, a zbirka se završava „Zorom’’…  Slučajnost ili pak ima simbolike?

Radulović: Dobro zapažanje. Radi se u tome da mi je namjera bila da zbirka bude cjelina, ali i da u sebi ima skrivene fragmente koji opet tvore mikrocjeline. Uvod počinje pjesmom koja je posvećena mom mlađem bratu Rastku, jer je rad na “Komadu bez protagonista” započeo zahvaljujući njemu. Zaplet počinje pjesmom “Ako može bez protagonista”, koja predstavlja baznu ideju cijele zbirke, “Uljez” otvara Peripetiju upravo zbog najsnažnijeg obrta u pjesmi a “Apokalipsa” rasplet jer nove stvari, među kojima i ova zbirka, često nastaju iz zgarišta. Isto tako, sakrila sam neke poveznice unutar pjesme, pa tako “Zora”, koju ste pomenuli, predstavlja zadnju kariku u lancu Ponoćna – Kasno podne – Zorom. Da ne zamaram više, mnogo volim slučajnosti, ali ih u “Komadu bez protagonista” nema mnogo, ni u samoj zbirci ni na koricama.

Prodaja knjige

Zbirku „Komad bez protagonista“ možete kupiti na način što ćete Tijani Radulović dostaviti potvrdu uplate od najmanje 5 eura na račun neke humanitarne organizacije ili za neki drugi humani cilj.

Izvor: https://fosmedia.me

У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да ово дјело не буде у званичном програму фестивала

Филм „Свједок божје љубави“, ауторки Тање Шуковић и Снежане Ракоњац, неће бити приказан на регионалном ТВ фестивали минијатура „Прес витез“ јер то остварање, икако пријављено, није прошло селекцију, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.

Јавност је са забринутошћу и незадовољством реаговала на вијест да ће тај филм бити приказан на фестивалу јер „на споран начин приказује изјаве и јавне активности митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Како наводе из Министарства културе и информисања, селектор фестивала Игор Алексић потврдио им је у телефонском разговору да се пројекција филма ипак неће одржати јер, како каже, филм није прошао селецију.

Фестивал „Прес витез“ добио је 400.000 динара на конкурсу за суфинансирање Сектора за информисање и медије Министарства културе и информисања у 2020.

Комисија Министарства у саставу: Виолета Кецман, Злата Куреш, Мирослав Живковић, Јелена Вуковић и Данијела Јанков једногласно је одлучила да фестивал „Прес витез“, као и неких претходних година (2015 и 2016), добије средства.

„Посебно истичемо да у пројектној документацији која је достављена Министарству културе и информисања подносилац захтјева није приложио нити је био дужан да приложи списак филмова који ће бити емитован, нити је, последично, комисија могла да зна о којим конкретним дјелима се ради. Таква је пракса када је ријеч о било ком фестивалу. Средства се додељују за прокламовани концепт фестивала, а не за накнадну селекцију и појединачна дјела“, поручују из Министарства културе и информисања.

Како се у допису из министарства наводи „након реакције дела јавности и након увида у филм, разумијемо да предметно дјело може изазвати контроверзе и да захваљујући начину одабира и представљања садржаја може индуковати политички обојене закључке и тиме нанијети штету и митрополиту Амфилохију и Митрополији приморско-црногорској и Српској православној цркви“

„Деконтекстуализације и тенденциозна тумачења дјеловања појединаца и институција у бурним историјским околностима, јесу предмет ауторских слобода у интерпретацији, али би морале бити прожете скрупулозношћу према истини и свијешћу за осјетљивост публике и јавности када се ради о пољу деликатних и субјективних изражавања. Нарочито ако се зна да је предметни документарац недавно био приказан на јавном сервису једне сусједне земље управо у непријатној ситуацији ескалације политичких напетости, као вјероватни пропагандни алат једне од страна“, поручују из МКИ.

У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да ово дјело не буде у званичном програму фестивала.

„Без обзира на њихову одлуку, овим путем обавештавамо јавност да ни предметни филм ни поруке које садржи немају нити су имале подршку Министарства културе и информисања, већ је, као и претходних година, подршку имао само фестивал као такав и документарни филмови као категорија“, пише у саопштењу Министарства културе и информисања.

Izvor: https://www.in4s.net

„Uvijek isto” proglašena najboljom predstavom

Nakon više odlaganja zbog pandemijske krize izazavane korona virusom, prestižni pozorišpni festival 65. „Sterijino pozorje”, koje je počelo 26. septembra završeno je juče dodjelom nagrada.
Žiri 65. „Sterijinog pozorja”, u sastavu: Almir Bašović (predsjednik), i članovi – Jelena Mijović, Igor Burić, Željko Hubač i Robert Lenard, na završnoj sjednici, održanoj 3. oktobra, većinom glasova odlučio je da Sterijina nagrada za najbolju predstavu pripadne komadu „Semper idem” Narodnog pozoorišta Sombor. Komad je režirao Gorčin Stojanović, a nastao je po romanu Đorđa Lebovića. Ujedno, Stojanoviću je pripala Sterijina nagrada za režiju upravo za ovu predstavu.
Specijalna Sterijina nagrada pripala je reditelju Veljku Mićunoviću za režiju predstave „Radnička hronika” Petra Mihajlovića, Narodnog pozorišta Subotica.
Sterijina nagrada za tekst savremene drame pripala je Dimitriju Kokanovu za „Kretanje”, u režiji Jovane Tomić, Bitef teatar Beograd. Sterijina nagrada za dramaturgiju dodijeljena je Slobodanu Obradoviću za „Radničku hroniku” Petra Mihajlovića, u režiji Veljka Mićunovića, Narodnog pozorišta Subotica.
Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Jeleni Ilić za ulogu u predstavi „Kretanje”; kao i njenom kolegi iz ovog komada Aleksandru Đinđiću. Nagrada za sporednu ulogu je pripala glumici Kristi Sorčik za ulogu u predstavi „Gustav je kriv za sve”, po konceptu i u režiji Kokana Mladenovića, Pozorišta „Deže Kostolanji“ Subotica, a u kategoriji glumaca Marku Markoviću za ulogu u „Semper idem”.
Sterijine nagrade za najbolje mlade glumce, koje se dodjeljuju iz Fonda „Dara Darinka Čalenić” pripale su Bojani Milanović („Ko je ubio Dženis Džoplin?”) i Pavlu Mensuru („Kretanje”).
Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Mariji Kalabić za predstavu „Radnička hronika”, dok je nagradu za kostimografsko ostvarenje dobila Selena Orb za „Kretanje”.
Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku pripala je Drašku Adžiću za komad „Smederevo 1941.” po tekstu i u režiji Ane Đorđević, Srpskog narodno pozorišta Novi Sad. A, nagrada za scenski govor pripala je asnamblu predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin?” Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović, SNP i OPENS Novi Sad.
Sterijina nagrada za scenski pokret otišla je u ruke Igora Greksa za predstavu „Radnička hronika”, stoji na Fejsbuk strani Sterijinog pozorja.
Podsjetimo, festival je ove godine otvorila glumica Branka Petrić Fehmiju, dvostruka dobitnica prestižne Sterijine nagrade, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Moto ovogodišnjeg festivala bio je „Stvarnost – čudnija od mašte”. Publika je imala priliku da vidi sedam takmičarskih predstava, i još četiri u pratećim programima.

Izvor: DAN

Dramski studio “Prazan prostor” u saradnji sa Centrom za kulturu  sa radom počinje dramski studio za djecu i mlade. 

Mogu se prijaviti djeca i mladi uzrasta od 6 do 19 godina. Upis će se obaviti u subotu 10. oktobra u 12h u prostorijama Centra za kulturu Danilovgrad.

Svi zainteresovani nas mogu kontaktirati putem FB i Instagram stranica ili na brojeve telefona: 067 222 994, 068 140 325 ili 069 504 442.

---

PRAZAN PROSTOR je dramski studio koji se kroz kontinuirani pedagoški rad već dvadeset godina služi dramskim tehnikama kao alatkama razvoja ličnosti djece i mladih.

Studio je 2000. godine u Kotoru pokrenuo Petar Pejaković, pozorišni reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. U međuvremenu, studio se proširio na Podgoricu i Nikšić, a uz određene prekide funkcionisao je i u Budvi i Danilovgradu. Od 2015. godine, organizacija je registrovana kao nevladino udruženje (NVU). Pored prof. Pejakovića, predavači u dramskom studiju su još i: Marija Backović, psihološkinja; Slaviša Grubiša, glumac; Milivoje Lakić, producent; Mirko Radonjić, pozorišni reditelj; Minja Novaković, pozorišna rediteljka.

DS PRAZAN PROSTOR je stub dramske pedagogije u Crnoj Gori. Sistem rada se zasniva na kombinaciji različitih savremenih dramskih metoda, a grupni rad u svom centru ima lični razvoj pojedinca. Podstičemo mlade ljude da na kreativan i kritički način promišljaju svijet u kojem žive. Teme koje obrađujemo kroz igru i improvizacije tiču se njihove stvarnosti i za cilj imaju osnaživanje u susretu sa svakodnevnicom i situacijama iz realnog života. Tokom dvadeset godina postojanja, producirano je preko 50 predstava i javnih časova čiji su akteri djeca i mladi, a njih 3.000 edukovalo se u ovom studiju. Nemali broj naših polaznika odlučio je da svoje formalno obrazovanje veže za dramske umjetnosti na fakultetima i akademijama u zemlji i regionu (Cetinje, Beograd, Novi Sad, Sarajevo).

Ponosni smo na mlade talente koje smo prepoznali, ali i na sve one koje su postali trezveni, samouvjereni i kompetentni mladi ljudi i stručnjaci. Rastući broj profesionalaca edukovanih u oblasti dramskih umjetnosti, te nedovoljan broj institucionalnih pozorišta, čini evidentnom potrebu za jačanjem nezavisne scene u Crnoj Gori, pa je DS PRAZAN PROSTOR od 2018. godine započeo i sa svojim profesionalnim produkcijama. Naša vizija je da budemo reprezentativni predstavnici nezavisne kulturne scene, a glavni cilj je osnivanje nezavisne pozorišne kuće u Podgorici, koja će biti prostor za promociju domaćih pozorišnih stvaraoca, za stručnu doedukaciju, za gostovanja nezavisnih trupa i pozorišta iz inostranstva, te prostor za razvoj pozorišne publike u Crnoj Gori.

Kao poseban cilj ističemo afirmaciju i promociju pozorišnog stvaralaštva za djecu i mlade, koje u crnogorskim okvirima ima podređen položaj, i pored neupitnog značaja koje ima u odgoju i životu djece.

DS PRAZAN PROSTOR svojim aktivnostima i produkcijama radi na poboljšanju sveopšteg kvaliteta i insistira na uvođenju savremenih formi u predstavama za najmlađe, čime utičemo na razvoj novih generacija teatarske publike i unapređenje kvaliteta kulturnog života.

Izvor: https://volimdanilovgrad.me

ZAVRŠEN 33. „BARSKI LJETOPIS”

Šest pozorišnih predstava, sedam koncerata, sedam književnih večeri, jednu izložbu i pet pratećih programa „Barskog ljetopisa” publika je ispratila od 7. do 27. septembra uz strogo poštovanje svih preporuka Nacionalnog koordinacionog tijela. Na samom zatvaranju u Domu kulture nastupili su duvački i gudački ansambl Crnogorskog simfonijskog orkestra. Nakon koncerta ispraćenog dugim aplauzom publika se izmjestila u Dvorac kralja Nikole u kome je održana završna konferencija „Festivali u doba korone”. Konferencija je otvorena ranije na Kotor Artu, potom je nastavljena u sklopu FIAT-a, da bi završnica pripala Baru, a domaćin večeri bila je Ksenija Popović. Sumirajući utiske o ovogodišnjoj sezoni svi su se složili najprije oko veličine izazova sa kojima se suočila crnogorska kulturna, odnosno festivalska scena.

– Održavanje festivala poistovijetili smo sa činom hrabrosti koja je neophodna za ono što vjerujemo da predstavlja borbu za kulturu i umjetnost u vremenu u kome se to pomalo zaboravilo. A onda smo, naravno, sebi postavili pitanje zdravlja ljudi, koje je najvažnije. Imali smo sreću što u Baru imamo svu moguću infrastrukturu koja nam je omogućila da maksimalno ispoštujemo sve mjere – kazala je Ksenija Popović.

Na konferenciji su istaknuti i drugi problemi koje su ove okolnosti izbacile na vidjelo. Glumica Žana Gardašević Bulatović je u ime Udruženja glumaca Crne Gore istakla da je sve ovo pokazalo koliko je neophodno da se što prije riješi i pitanje nezavisne scene i umjetnika na koje se programski moglo osloniti u ovoj situaciji da ima uslova za njihov rad.

Govorili su i Dragica Milić, direktorica Direktorata za kulturno-umjetničko stvaralaštvo u MKU, Milena Lubarda Marojević, direktorica „Budva Grad teatra”, Zoran Rakočević, ispred festivala „Korifej”, i Vesna Vujošević Labović, selektorka pratećeg programa u „Ljetopisu”.

„Barski ljetopis” je zatvoren uz konstataciju da je pred kulturom i umjetnošću veliki izazov, ali i da ne fali entuzijazma i energije da se on prevaziđe što su pokazali uspješno održavši festival, uz poštovanje svih ograničenja. Organizacioni tim iskazao je i veliku zahvalnost publici koja je uz maksimalnu disciplinu pokazala interesovanje i ispratila svaki program 33. izdanja festivala.

Izvor: DAN

U muzičkom programu na „Barskom ljetopisu“ je nastupio „Vasa Pavić” Big Bend, čime je zatvoren i džez dio muzičkog programa ovogodišnjeg festivala. Sastav čini 14 muzičara: Jelena Strunjaš, Milena Konatar (flauta), Milena Kankaraš (klarinet), Stefan Pavićević (alt saksofon), Milutin Barbul (tenor saksofon), Maša Tulić (horna), Sava Rajković, Sara Lakičević, Bojan Drobnjak (trube), Meša Kerović, Dario Maršić (tromboni), Enes Tahirović (klavijatura), Milorad Šule Jovović (bas gitara) i Slaven Ljuljić (bubanj).

U Herceg Novom će na nekoliko lokacija naredna četiri dana biti snimani kadrovi za film o najvećem boemu jugoslovenske estrade, tzv. „princu tuge“ Tomi Zdravkoviću. Snimanje filma počelo je krajem jula u Srbiji i trebalo bi da bude okončano do oktobra. Na pitanja novinara danas su u Gradskoj kafani odgovarali producent filma i režiser, Dragan Bjelogrlić i glavni glumac, kome je povjerena uloga Tome Zdravkovića, Milan Marić.

Ideju za snimanje filma Draganu Bjelogrliću je dao je još prije pet godina dugogodišnji prijatelj i saradnik Željko Joksimović.

-To je bilo baš vrijeme kada su mu podizali spomenik i kada je izašla knjiga o njemu. Priznajem da sam odmah prihvatio. A kome god kažem da radim film o životu Tome Zdravkovića niko me nikada nije pitao zašto baš o njemu. A svi su rekli, to je super, što je vrlo čudno i zanimljivo – kazao je Bjelogrlić.

Israživao je, upoznao se sa njegovim životom, znao je samo generalno njegov život, pjesme, legende. To je vrlo zanimljiva i kontraverzna biografija, dodao je on:

-Kad se čovjek upozna sa njegovim životom, shvati zašto su njegove pjesme, takve kakve jesu-tužne – objašnjava Bjelogrlić, dodajući da su njegove pjesme specifične i da se vezao za njegovo djelo iako ne sluša narodne pjesme.

Zdravković je imao poseban senziment princa tuge, kojim odišu sve njegove pjesme. One bude posebne emocije kod vas.

-Normalno je da vas takav čovjek zainteresuje. Još kad znate neke podatke o kontraverzama koje su ga pratile, o tim ogromnim kockarskim gubicima, o pet žena koje je imao i danima i noćima koje je provodio u kafani. Ljudi s kojima se družio, koji su ga voljeli i cijenili dobijete širu sliku o zanimljivom čovjeku.

Razlog zašto je izabran Herceg Novi za snimanje filma o Tomi Zdravkoviću je zbog lokacija i gostoprimstva grada, spremnosti da pomogne. Toma je mnogo puta nastupao u Herceg Novom, a prvi je narodni pjevač koji je napravio koncert…Pjevao je u kafančinama i pravio je solističke koncerte.

-Riječ je o priči koja se vezuje za njegovu treću suprugu koju je upoznao tako što je ona bila pobjendica na izboru Miss Jadrana, a Toma je bio u žiriju. Kako mu nije bilo potrebno mnogo da se oženi oni su se vrlo brzo uzeli, poslije par dana. Postoji tu i drama. Poslije tog braka napisao je pjesmu „Dotako sam dno života“- priča Bjelogrlić.

Snimanje filma počelo je u Srbiji početkom jula. Snimanje će biti završeno krajem okrobra, ali premijeru na žalost ne mogu predvidjeti, zbog uslova korone, a ako bude sve kako treba i bioskopi budu radili film će biti pred gledaocima poslije Nove godine, odgovorio je Bjelogrlić na naše pitanje.

On je objasnio i da prave priču o Tomi za ljude koji ga ne znaju. Svjestan je da će se mnogi posliej filma javljati da kažu da to nije tako, ali sigurno je da su svi ključni doživljaji u njegovom životu tačno preneseni. Uvjeren je da da on kao reditelj koji sve kreira i koji je sve sa Joksimović smislio, uspio da prenese emociju u filmu koju nosi i njegove pjesme.

Uloga „princa tuge“ Tome Zdravkovića povjerena je mladom glumcu Milanu Mariću. Glavni razlog zbog kojeg je prihvatio ulogu bio je kako kaže izazov, iako kako je istakao, fizički ne podsjeća na njega. Uzevši u obzir da su snimanja na „polovini plovidbe“, teško je kako kaže govoriti kako se snalazi u svemu tome. Scenario je kako kaže živa stvar i otvara pitanja i stvari, nije striktno „zakucan“ jer se dosta stvari istražuje usput:

„Kao neko ko igra Tomu dosta stvari pokušavam da sklopim, otvorim, scenario vuče sve što jeste bio Toma sa njegovim životom. Bio je jedinstven počev od njegovog djetinjstva kao talentovanog klinca kog je Silvana izvukla iz Leskovca, odvela u Tuzlu, pa preko cijelog tog njegovog puta gdje postaje jedan od najvećih jugoslovenskih pjevačkih zvijezda, zatim njegovog ljubavnog, privatnog burnog života, prijateljstva sa alkoholom, ženama, kockom…“, kazao je Marić.

Iako glumi pjevača, pjesme će u filmu ipak pjevati profesionalni pjevači, za što je zadužen drugi producent, Željko Joksimović.

On je ocijenio da je riječ o kompleksnom filmu, s obzirom da želja nije samo prikaz njegovog života. Ako su se za nešto opredijelili u filmu onda je to „što je to što se u meni zove tuga“, kao vodilju filma:

„Ne možete 35 godina života temeljno obrađivati u filmu, ali ako smo se za nešto opredijelili da radimo temeljno ondo je ta tuga. To je nešto poprilično iscrpljujuće i izazovno. Jer logičan odgovor tijela je bježanje od tuge i odbrana. I privtno u životu svako od nas kad dođe u neku tešku fazu logično je da cio organizam pokušava da se odbrani. To je nešto u što smo najvjerodostojnije ušli, nešto što zovemo dert, tuga, boemstvo….cjelokupan kolaž svega i svačega iz njegoivog života…. On je stvarno živio to što je pjevao, nije bilo foliranja…. Suštinski dio njegovog repertoara su one u kojima opjevava svoj život. Zato je to toliko jako, traje i živi istim žarom i nakon njegove smrti kroz generacije koje nijesu znale ko je Toma i vrijeme u kojem je pjevao i živio“, ocijenio je Marić.

Pored Tome Zdravkovića, u filmu će se pojavljivati mnogi poznati iz tog vremena, poput Silvane Armeulić, Dragana Nikolića, Predraga Živkovića Tozovca, Bore Todorovića, Zorana Radmilovića i drugih. Uloga jedne od Tominih žena, crnogorske porijeklom, povjerena je Mileni Radulović, Silvanu Armenulić igra Tamara Dragičević, Tominu majku igra Mirjana Karanović, oca Boda Ninković, Lepu Lukić igraće Olja Bacić.

Režiju potpisuje Dragan Bjelogrlić i Zoran Lisinac, scenaristi su Nikola Pejaković, Dragan Bjelogrlić, Zoran Lisinac i Maja Todorović. Za muziku je angažovan Željko Joksimović koji je ujedno i drugi producent. Izrada kostima povjerena je Borisu Čakširanu.

Film će se osim u Herceg Novom snimati u Valjevu, Beogradu, Perlezu, Tari, Barandi, Pančevu, Prijepolju, Dolovu i Zrenjaninu.

Izvor: https://radiojadran.com

Međunarodna izložba „The Artists and modern Life” otvorena je u sklopu Art Week-a u Berlinu, u galeriji „ForA”. Kustoskinja je Diana Grafin von Hohental, a organizator Međunarodni umjetnički centar „ForA”. Postavka je dio projekta „Contemporary art platform 2020”. Među djelima 19 svjetskih stvaralaca, predstavljen je i rad crnogorskih umjetnika Nikole Markovića, Mija Mijuškovića i Dragoslava Šćepanovića.
Izložba je otvorena do 27. oktobra, a više detalja je na sajtu: www.foraplatform.com.

Izvor: DAN