Fudbalska reprezentacija Crne Gore remizirala je u Podgorici sa Letonijom u prijateljskom meču 1:1 (0:1).
“Sokoli“ su u kombinovanom sastavu, po izuzetno teškom terenu i jakoj kiši u sudijskoj nadoknadi uspjeli da izbjegnu poraz.
Prvo poluvrijeme nije obilovalo šansama.
Natopljen teren otežavao je posao akterima meča, a Letonci su u 26. minutu, nakon prekida uspjeli da zatresu mrežu naših.
Nakon kornera, glavom je pogodio Tarasovs.
Ni nakon gola Letonaca nije bilo lijepe igre. Ipak, gosti su mogli do
2:0 u 38. minutu kada je Petković odbranio zicer Gutkoskom.
Ista slika viđena je u nastavku.
Crna Gora je napadala, a Letonci su iskusno čuvali prednost.
Međutim, naši su uspjeli u 91. minutu da poravnaju.
Nakonvelike gužve u šesnaestercu, Igor Ivanović je pogodio za konačnih 1:1!
Treba istaći da je u današnjem meču mjesta startnih 11 bilo za šest
igrača iz crnogorske lige, a četvorica su bila debitanti u A
reprezentaciji – Vladan Adžić, Nikola Vujnović, Igor Ivanović i Šaleta
Kordić.
U nastavku su prvi nastup za seniorski nacionalni tim upisali Vasko Kalezić i Miloš Raičković.
Crna Gora će već u subotu, u okviru 3. kola Lige nacija, dočekati Azerbjedžan.
Kaže da u knjizi nema velikih istina ali da i ne bježi od njih pa je čitaocima ostavila da ih sami (ne) pronađu. Sagledavajući svoj prvijenac krajnje skromno, novinarka koja se obrela i u književnim vodama, Tijana Radulović u razgovoru za FOS navodi da je ova zbirka njen doprinos rekonstrukciji stvarnosti. Radulović takođe naglašava nužnost promišljanja i poručuje da čovjek ne treba da bude opterećen protraćenim potencijalom već da se fokusira na stvari koje ga ispunjavaju.
U pjesmama lišenim komercijalnog prizvuka, jer kako navodi Radulović
komercijala nijednom umjetniku nije prijemčiva, oslikan je svakodnevni
život običnog čovjeka.
Čemu „Uputstvo za upotrebu“ s početka zbirke?
Radulović: Kao i kod većine pjesama iz zbirke,
sjećam se momenta kad je „Uputstvo za upotrebu“ nastalo, ali imam
problem da u sjećanje prizovem što me je tačno nagnalo da ga napišem.
Vjerovatno je to pokušaj „odbrane“ od one težnje čitalaca da traže pouke
u svakom djelu koje izučavaju.
Kod mene nećete naći ono što potpada pod domen „velikih istina“.
Daleko od toga da me takve stvari ne interesuju, samo ja nisam neko od
koga ćete dobiti odgovore. Redovi u knjizi su, dakle, samo moj doprinos
jednoj prilično staroj igri rekonstrukcije stvarnosti. S druge strane,
ako vas moja razmišljanja ponukaju da se toj igri priključite, onda mi
je drago što ova knjiga neće biti samo materijal za reciklažno dvorište.
Koliko je zapravo „…školovanih prostaka koji elokvencijom
prikrivaju glupost…“? Jesu li stihovi ukazivanje i ujedno izrugivanje
kako našem tako I ostalim sistemima?
Radulović: Školovanih prostaka je, bojim se, više
nego što može da se pojmi. A cijela pjesma je pokušaj ironijskog, i
auto-ironijskog, osvrta na naše težnje da pošto-poto budemo
najinteligentniji u svom selu. Ta težnja da silu na sramotu budemo
drugačiji je, po mom mišljenju, ništa manja prepreka autentičnosti od
konformizma. Kažem ironijskog i auto-ironijskog jer smatram da imamo
pravo da se izrugujemo isključivo onome čemu smo i sami skloni. Ta
ljekovita funkcija izrugivanja može da nas oslobodi mnogih stvari.
Utiče li na školovane prostake očekivanja, ambicije roditelja
i to da svako od nas da postane arhitekta – o čemu se i govori u „Šapat
iz dubine“?
Radulović: Bojim se da, upravo kao što ste kazali,
sve potiče iz kuće. Ambicije koje nisu u skladu sa našom izvornom
prirodom mogu da stvore čudovišta. Pretpostavljam da Vam iznesena
tvrdnja zvuči teatralno, ali stvarno malo što kvari čovjeka kao misli o
protraćenom potencijalu. I obratno – Malo što oplemenjuje kao rad na
stvarima koje mi lično smatramo vrijednim.
Jedna od pjesmi posvećena je profesoru srpskog jezika i
književnosti Slavenu Fatiću. Koliko je srednja škola i gospodin Fatić
imao uticaja na vaše opredjeljenje i prema književnosti i prema
poeziji? Po čemu pamtite uopšte gimnaziju Petar I Petrović Njegoš?
Radulović: Slaven je genijalan profesor i pedagog, a
takav je bio i ostatak kolektiva u gimnaziji “Petar I”. Stvarno nije
rijetko da u razgovorima sa dragim ljudima pomenem koliku sam
privilegiju imala što sam učila tamo, koliko zbog prosvjetnih radnika
toliko i zbog jedne zdrave atmosfere koja je karakterisala drugo
odjeljenje generacije 2008/09.
E sad, kad je konkretno književnost u pitanju, upravo je profesor
Slaven bio taj koji mi je vratio interesovanje za pisanje, koje se u mom
slučaju hronološki poklopilo sa samim učenjem slova ali i nestalo
negdje u osnovnoj školi. Zbog svega navedenog, i generalno zbog njegovog
sjajanog pristupa svakom učeniku ponaosob, u posveti sam ga potpisala
kao “profesora ljubavi prema književnosti”.
Djelovi zbirke podijeljeni su na poglavlja. Zaplet počinje
pjesmom „Komad bez protagonista’’, rasplet „Apokalipsom’’, a zbirka se
završava „Zorom’’… Slučajnost ili pak ima simbolike?
Radulović: Dobro zapažanje. Radi se u tome da mi je namjera bila da zbirka bude cjelina, ali i da u sebi ima skrivene fragmente koji opet tvore mikrocjeline. Uvod počinje pjesmom koja je posvećena mom mlađem bratu Rastku, jer je rad na “Komadu bez protagonista” započeo zahvaljujući njemu. Zaplet počinje pjesmom “Ako može bez protagonista”, koja predstavlja baznu ideju cijele zbirke, “Uljez” otvara Peripetiju upravo zbog najsnažnijeg obrta u pjesmi a “Apokalipsa” rasplet jer nove stvari, među kojima i ova zbirka, često nastaju iz zgarišta. Isto tako, sakrila sam neke poveznice unutar pjesme, pa tako “Zora”, koju ste pomenuli, predstavlja zadnju kariku u lancu Ponoćna – Kasno podne – Zorom. Da ne zamaram više, mnogo volim slučajnosti, ali ih u “Komadu bez protagonista” nema mnogo, ni u samoj zbirci ni na koricama.
Prodaja knjige
Zbirku „Komad bez protagonista“ možete kupiti na način što ćete Tijani Radulović dostaviti potvrdu uplate od najmanje 5 eura na račun neke humanitarne organizacije ili za neki drugi humani cilj.
„Odlučni smo u namjeri da obustavimo radove. Dosadašnja vlast nije prezala od gaženja Ustava, kojim je određeno da smo ekološka država, kao i da su svi dužni da čuvaju i unapređuju životnu sredinu. Ovo ne liči na unapređenje životne sredine. Ovo je devastiranje. Glavni investitor ove mHE je kum Blaža Đukanovića, sina predsjednika države. Građani Skrbuše, Rečina i Kolašina odlučni su da ova zaustave“, kazao je jedan od vlasnika imanja u rečinama i na Skrbuši Zoran Medenica
Mještani i vlasnici imanja u kolašinskom selu Rečine neće dozvoliti
nastavak radova na maloj hidroelektrani (mHE) „Skrbuša“ na Rečniskoj
rijeci (Skrbuša). To je poručeno sa protestnog skupa, kojem su, pored
Rečinjana, prustovali i mještani Skrbuše, Kraljskih Bara, Vranještice,
predstavnici nekoliko NVO, ekološki aktivisti…
Radovi na mHE „Skrbuša“, zvanično počeli su u julu ove godine,a
mještani tvrde da su intenzivirani odmah nakon 30. avgusta. Rok za
završetak radova mHE je januar 2020. godine. Dužina cjevovoda, od
vodozahvata do mašinskohg postrojenja, zvanično, trebalo bi da bude 2, 3
km.
„Odlučni smo u namjeri da obustavimo radove. Dosadašnaj vlast nije prezala od gaženja Ustava, kojim je određeno da smo ekološka država, kao i da su svi dužni da čuvaju i unapređuju životnu sredinu. Ovo ne liči na unapređenje životne sredine. Ovo je devastiranje. Glavni investitor ove mHE je kum Blaža Đukanovića, sina predsjednika države. Građani Skrbuše, Rečina i Kolašina odlučni su da ova zaustave“, kazao je jedan od vlasnika imanja u rečinama i na Skrbuši Zoran Medenica.
Prema riječima Vasilija Ivanovića, devastacija koja se dešava tokom minullog mjeseca na dijelu oko vodotoka i na vodotoku je nemjerljiva. To se, tvrdi on, ne može lako sanirati.
„Obustavićemo radove po cijenu svega. Neće nas omesti ni kiša ni
snijeg ni led. …Ovdje je stanište medjvjeda, oko kanjona je i nekoliko
jako zanimljivih pećina. Ova rijeka je pritoka Tare. Mladi namjeravaju
da se vraćaju na selo i da investiramo. Ostavićemo i rok do kojeg
izvođač radova treba da se povuče s terena“- reko je on.
Ivanović je objasnio da su „par mještana pravili dogovore sa
investitorom o asfaltiranju seoskog putra“. Kako tvrdi, put bi bio
asfaltiran samo od mašinskog postrojenja do vodozahvata.
„ To bi samo koristili investitoru i nikome više, jer je ovdje asfalt
nemoguće održavati. Nije nam potreban. Naša đedovina ne može da se
mjeri tim asfaltom. Mogu taj dogovor da pocijepaju“- poručio je on.
Ivanović kaže i da je investitor, u toku dogvora sa nekim mještanima, zahtijevao da se „isključe novinari“.
„Ovo što se radi je haos. Neki od mještana koji pregovaraju s
investitorom su mi rekli da je u planu rušenje stijene Grla , takozvane ,
galerije. Taj dio je pravo blago, tu su pećine, sklonište medvjeda…“-
objasnio je Predrag Šćepanović.
Prema riječima predsjednika MZ Vranještica Raja Đukića izgradnju mHE
ne treba dozvoliti ni na Rečinskoj, ali ni na Vranještičkoj rijeci.
„Ubrzo će udariti i na Vranještičku rijeku. Naši đedovi i prađedovi
su branili pravljenje jaza za vodenicu da se ne bi štetila rijeka, a
danas ulaze mašinama i ruše prirodu. Uništili su nam šume, pa smo ostali
i bez izvorske vode. Ovo je bezumlje. Ne možemo lako dati našu
đedovinu“- kazao je on.
Gradnju mHE predsjednik MZ Kraljske Bare Milovan Labović nazavao je
„udruženim zločinačkim poduihvatom protiv prirode, biljnog i
životinjskog svijeta i prije svega protiv ljudi“.
„Onima koji ovdje žive voda je neophodna. Nije važno ko je i kako
prodao imovinu, pravo da proda vodu nema niko u bilo čije ime. Samo
jedno domaćinstvo da zavisi od ove rijeke, nema pravo niko to pravo da
mu oduzme “- kazao je Labović.
Na terenu danas nije bilo predstavnika investitora, ali su mještani o
riješenosti da ne dozvole radove obaviestili i Milimira Šukovića
rukovodećeg ovlašćenog inženjera izvođača radova „BB Solar“. On im je
kazao da imaju sve „papire i dozvole“. Šuković je nije želio da
novinarima komentariše zahtjeve mještana, već ih je uputio na
predstavnike investitora.
Pri kraju protesta na teren su došli i kolašinski komunalni inspektor
Srećko Rakočević, turistička inspektorka Ana Šćepanović i komunalni
policajac. Oni su objasnili jer je neko prijavio da se održava skup,
kako bi provjerili da li se poštuju mjere kada je riječ o broju učesnika
i nošenju maski. S obzirom da nije bilo propusta te vrste, na molbu
mještana Rakočević je obišao gradilište, kao i vodotok …On je
evidentirao i prijave mještana, koje su se odnosile na eroziju tla
usljed radova, devastaciju korita , posječena stabla oko rijeke, ali i
propuste na gradilištu. Na vodozahvatu su juče tokom prijepodneva bila
trojica radnika bez zaštitne opreme.
Naredni protest mještana Rečina najvljen je za nedjelju, kada će se održati i još jedna protest u Kraljskim Barama. Najvaljeno je da će na oba protesta biti zajedno mještani oba sela.
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и јутрос је
стабилног здравственог стања, ноћ је провео мирно и добро се осјећа. Под
сталном је бригом љекара у Клиничком центру Црне Горе гдје је јуче
смјештен након што је утврђено да је позитиван на коронавирус.
Позивамо браћу и сестре на усрдну молитву пуну вјере и љубави за Митрополитово што скорије оздрављење, као и за здравље и напредак свих обољелих.
Izjava za javnost Božidara Rafailovića, člana OO SNP Budva
Prvi Zakon o morskom dobru donjela je još SR Crna Gora 1978. godine a važeći zakon je bio usvojen daleke 1992. godine. Sa sitnim izmjenama, važi i danas. Kako stoji u prvom članu ovog zakona, njime se uređuje upravljanje morskim dobrom, njegovo korišćenje, unapređenje i zaštita a te poslove trebalo je da obavlja formirano Javno preduzeće Morsko dobro i to na prostoru crnogorske obale, kako kaže Zakon,“pojas kopna ograničen linijom do koje dopiru najveći talasi u vrijeme najjačeg nevremena” !!!
Dakle formirano javno preduzeće (koje je sve samo
ne dobro) preuzelo je ulogu kojoj, pokazaće vrijeme, nije doraslo, da
upravlja opštim dobrom od velikog ekonomskog značaja kako bi u
tranzicionim godinama našu bogatu obalu definisalo kao profitabilan
resurs. Valorizacijom ogromnih resursa JP Morsko dobro je bilo dužno da
koristi za zaštitu, uređenje, unapređenje priobalja, kao i za izgradnju
infrastrukturnih objekata za potrebe morskog dobra. Ali kao svaki aparat
bivšeg režima ovo javno preduzeće je od opšteg dobra pravilo dobro samo
za podobne, zanemarivajući interese ostalih građana.
Brigu
javnog preduzeća o građanima i njihovom dobru ogolila je pojava
pandemije Covid-a. Iako je po svim procjenama turistička sezona
podbacila za najmanje 80 posto, zakupcima kupališta stidljivo je nuđeno
umanjenje od 50 posto uz predizborno obećanje da će se dodatno umanjiti
zakupnine, do čega naravno nije došlo .
Golim okom je vidljivo da
upravo u Budvi najmanje žaštite, očuvanja i unapređenja prostora
djelovanja preduzeća iako je Budva po svim parametrima predvodnik
turističke ponude Crne Gore. Ako se izuzme po koja kanta i klupa iz
donacija, infrastrukturnih projekata u Budvi nije ni bilo. Gradskom
lukom upravlja strana firma, a pristaništa u drugim mjestima budvanske
opštine skoro da i ne postoje kao ni adekvatan sadržaj za poboljšanje
turističke ponude.
Ako je Budva turistički, a ne politički predvodnik ponude Crne Gore, isti epitet možemo upotrebiti i za Rafailoviće.
Ovo preduzeće za zaštitu i očuvanje dozvolilo je postavljanje
regionalnog vodovoda betoniranjem plaže na kojoj se godinama izliva
kanalizacija. Jedna od najdužih i moglo bi biti najljepših promenada u
Crnoj Gori šetalište do Budve, od zemljotresa nije pošteno ni očišćeno, a
sa rasvjetom iz 80-tih godina i od teškog saobraćaja razvaljenim
kockama, više liči na ratnu nego na šetačku zonu. Šetalište ne postoji
ni u djelu koji vodi za plažu Kamenovo koje se koristi kao saobraćajnica
i parking. U spust za čamce koji su mještani izgradili o svom trošku
sredinom prošlog vjeka, nije uložen ni euro tako da je priča o
lukobranu, uređenoj marini i pomenutom šetalištu još jedno je od
obećanja koje se vadilo iz fioka uoči izbora.
Nepravda prema
domicilnom stanovništu učinjena je pozivajući se na Zakon o morskom
dobru iz 1992. godine i na Zakon o državnoj imovini iz 2009. godine,
kada je država formalno oduzela imovinu stvarnim vlasnicima zemljišta na
ostrvu Sv. Nikola. Bez rješenja o eksproprijaciji i isplate zakonom
predviđene naknade za eksproprijaciju država je nezakonito uskratila
svojinska prava stvarnim vlasnicima, i tako postala vlasnik a stvarni
vlasnici korisnici. To je jedinstveni primjer u evropskom pravosuđu da
se svojinsko-pravni režim na obali uređuje na osnovu zakona o morskom
dobru a ne na osnovu prava svojine koje je garantovano Ustavom Crne Gore
i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Loši i zastarjeli
zakoni i neispunjena obećanja došli su glave hobotnici DPS koja je
decenijama živjela na revanšizmu i podjelama koje su sprovodili kroz
politizovana javna preduzeća koje je između ostalih i JP Morsko Dobro.
Njihove podjele bile su kamen koji je na dnu mora držao napredak i
razvoj naše države. Vrijeme podobnih i nepodobnih je prošlo, a dolazi
vrijeme kada će svako od nas morati u svojoj kući i u svom dvorištu da
uradi najbolje što može. Nemamo prava a ni vremena za selektivni rad.
Decentralizacijom ovog preduzeća i vraćanjem nadležnosti opštinama,
dobilo bi se na efikasnosti u rešavanju problema koji postoje u svim
primorskim opštinama. Na greškama se uči, a mi ne bi smjeli da dozvolimo
da razvoj bilo kog grada ponovo zavisi od političkih struja i preduzeća
koja vode predizborne kampanje već isključivo od rada ljudi u tom
gradu.
Dragan Vukić, poslanik SNP CG u Skupštini Crne Gore
Juče objavljeni izvještaj Evropske komisije zabrinjava i to smo u prethodnom periodu više puta govorili i ukazivali na probleme koje je stvorila odlazeća vladajuća elita. Kao što je poznato, ona nije imala iskrenu namjeru da Crnu Goru uvede u Evropsku uniju, već da je koristi kao pojas za spasavanje.
To su
dokazali brojnim aferama u koje su upleteni najviši funkcioneri
dosadašnje vlasti, a koje se pominju i u izvještaju koji je u Briselu
predstavio komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Evropska
komisija je, kada je u pitanju izborni ambijent, jasno konstatovala
institucionalnu prednost DPS-a na koju smo godinama unazad ukazivali,
kao i činjenicu da je u medijima bila izražena jasna dominacija do skoro
vladajuće stranke. Uprkos svemu tome, opozicija je uspjela da pobijedi i
da vrati Crnu Goru na pravi put.
Jedna od problematičnih oblasti
na koju je EK skrenula pažnju je sloboda izražavanja, za koju je
konstatovan napredak u medijskom zakonodavstvu, ali su i potencirana
hapšenja i postupci protiv urednika online portala i građana zbog
sadržaja koje su dijelili na društvenim mrežama. Takođe, ponovljeno je
da su i dalje neriješeni slučajevi ubistva Duška Jovanovića i ranjavanja
Olivere Lakić.
EK je pomenula i duboku polarizaciju društva
koja je nastala usljed usvajanja spornog Zakona o slobodi
vjeroispovijesti, te sve probleme koji su uslijedili nakon toga. Još
jednom napominjemo da narod Crne Gore nije dozvolio da se ostvari
brutalni naum otimanja crkvene imovine koji je imao DPS, a koji je
zaustavljen samo zahvaljujući nevjerovatnoj hrabrosti i odlučnosti naših
građana.
Nova vladajuća većina, čiji je dio i SNP CG, i te kako
će voditi računa o pomenutim pitanjima, ali ćemo se snažno zalagati i za
vladavinu prava, boriti se protiv organizovanog kriminala i korupcije,
pokazujući time i građanima i Evropskoj uniji sposobnost institucija
sistema koje mogu efikasno da sprovedu usvojene zakone, a i usklade ih
sa pravnom tekovinom Evropske unije.
“Умножимо молитве за нашег митрополита Амфилохија, онако како се он увијек молио за Црну Гору. Молитве и подршка свим обољелим од Ковид-19 и нашим здравственим радницима широм Црне Горе”, написао је Кривокапић на Твитер налогу
Мандатар за састав нове црногорске Владе Здравко Кривокапић
позвао је грађане да се моле за здравље митрополита црногорско
приморског Амфилохија, који се од синоћ налази на лијечењу у КЦЦГ, након
што је утврђено да је позитиван на коронавирус.
“Умножимо молитве за нашег митрополита Амфилохија, онако како се он увијек молио за Црну Гору. Молитве и подршка свим обољелим од Ковид-19 и нашим здравственим радницима широм Црне Горе”, написао је Кривокапић на Твитер налогу.
Из МЦП су саопштили да је митрополит Амфилохије, ушао данас у цетињску болницу „Данило I“ ради рутинске здравствене контроле, а поводом планирања његових предстојећих активности
„Претходне дане митрополит је провео у кућној изолацији и под
непрекидним љекарским надзором. Иако је његово опште здравствено стање и
данас утврђено уредним ( без значајнијих потешкоћа), а он се лично
добро осјећа, ковид-тест је потврдио да је владика инфициран овим
вирусом, па је, баш из тих разлога, он превезен у КБЦ Подгорица. Тамо
ће, због повољнијих услова лијечења, бити смјештен све док траје
инфекција“, истиче се у саопштењу.
Milano, Cinque Terre & Lago Di ComoCopy video urlPlay / PauseMute / UnmuteReport a problemLanguageMox Playeradvertisement
Из МЦП су додали да је опште мишљење љекара, да је Амфилохијево
здравствено стање, с обзиром на позитиван резултат теста – сасвим
стабилно и под контролом.
„Позивамо браћу и сестре на усрдну молитву пуну вјере и љубави – како за митрополитово што скорије оздрављење, тако и за здравље и напредак свих обољелих“, закључује се у саопштењу Митрополије црногорско-приморске.
JOKOVIĆ: PRED NAMA SU TEŠKI ZADACI ALI I ISTORIJSKA ODGOVORNOST PREMA GRAĐANIMA
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković danas je u Podgorici razgovarao sa profesorom Zdravkom Krivokapićem. Zajednički je još jednom konstatovano da su građani 30. avgusta dali glas promjenama i nekoj novoj, bogatijoj i evropskoj Crnoj Gori. U tom pravcu izražena je zajednička želja za postizanjem skorijeg dogovora oko formiranja nove Vlade, kao i donošenjem najboljih kadrovskih rješenja, koji će odgovoriti izazovima ekonomskih i svakih drugih reformi.Predsjednik Joković je istakao činjenicu da je SNP u kadrovskom i svakom drugom pogledu spremna da, zajedno sa ostalim konstituentima nove vlasti uspješno odgovori postavljenim zadacima, kao što je spremna da uspješnim vođenjem politike ujedini Crnu Goru, što je prijeko potrebno na evropskom putu usvajanja demokratskih načela i standarda. Takođe, predsjednik SNP smatra izuzetno svrsishodnim da se oko svih kadrovskih rješenja dođe dogovorom prilikom prvog kruga zajedničkih pregovora. Time ćemo dodatno poslati poruku odgovornosti i spremnosti da se što hitnije uhvatimo u koštac sa ogromnim problemima naslijeđenim od prethodne vlasti.Predsjednik Joković je najsrdačnije pozdravio napore Dritana Abazovića i URA-e na putu istrajnosti u borbi protiv režima DPS-a i pozdravio njihove najave podrške rješenjima vezanim za Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji je duboko podijelio našu državu.Socijalistička narodna partija će nastaviti sa vođenjem konstruktivne politike, svjesni činjenice da su pred nama teški zadaci, ali i istorijska odgovornost pred građanima Crne Gore.
У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да ово дјело не буде у званичном програму фестивала
Филм „Свједок божје љубави“, ауторки Тање Шуковић и Снежане Ракоњац,
неће бити приказан на регионалном ТВ фестивали минијатура „Прес витез“
јер то остварање, икако пријављено, није прошло селекцију, наводи се у
саопштењу Министарства културе и информисања.
Јавност је са забринутошћу и незадовољством реаговала на вијест да ће
тај филм бити приказан на фестивалу јер „на споран начин приказује
изјаве и јавне активности митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Како
наводе из Министарства културе и информисања, селектор фестивала Игор
Алексић потврдио им је у телефонском разговору да се пројекција филма
ипак неће одржати јер, како каже, филм није прошао селецију.
Фестивал „Прес витез“ добио је 400.000 динара на конкурсу за
суфинансирање Сектора за информисање и медије Министарства културе и
информисања у 2020.
Комисија Министарства у саставу: Виолета Кецман, Злата Куреш,
Мирослав Живковић, Јелена Вуковић и Данијела Јанков једногласно је
одлучила да фестивал „Прес витез“, као и неких претходних година (2015 и
2016), добије средства.
„Посебно истичемо да у пројектној документацији која је достављена
Министарству културе и информисања подносилац захтјева није приложио
нити је био дужан да приложи списак филмова који ће бити емитован, нити
је, последично, комисија могла да зна о којим конкретним дјелима се
ради. Таква је пракса када је ријеч о било ком фестивалу. Средства се
додељују за прокламовани концепт фестивала, а не за накнадну селекцију и
појединачна дјела“, поручују из Министарства културе и информисања.
Како
се у допису из министарства наводи „након реакције дела јавности и
након увида у филм, разумијемо да предметно дјело може изазвати
контроверзе и да захваљујући начину одабира и представљања садржаја може
индуковати политички обојене закључке и тиме нанијети штету и
митрополиту Амфилохију и Митрополији приморско-црногорској и Српској
православној цркви“
„Деконтекстуализације и тенденциозна тумачења дјеловања појединаца и
институција у бурним историјским околностима, јесу предмет ауторских
слобода у интерпретацији, али би морале бити прожете скрупулозношћу
према истини и свијешћу за осјетљивост публике и јавности када се ради о
пољу деликатних и субјективних изражавања. Нарочито ако се зна
да је предметни документарац недавно био приказан на јавном сервису
једне сусједне земље управо у непријатној ситуацији ескалације
политичких напетости, као вјероватни пропагандни алат једне од страна“, поручују из МКИ.
У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела
домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да
ово дјело не буде у званичном програму фестивала.
„Без обзира на њихову одлуку, овим путем обавештавамо јавност да ни предметни филм ни поруке које садржи немају нити су имале подршку Министарства културе и информисања, већ је, као и претходних година, подршку имао само фестивал као такав и документарни филмови као категорија“, пише у саопштењу Министарства културе и информисања.
