СНП

Из дугачких, непрегледних колона аутомобила (нису ишли у штабове за по 20 евра за гориво) поносно се вијоре тробојке. Од неколико аутомобила формиран је крст, којим су поносни Васојевићи рекли НЕ отимању светиња!

Беране је постао симбол отпора, слободе и пркоса. Нестварне, готово библијске сцене одбране светиња остаће као свједочанство борбе овог поносног народа против црногорског режима.

И док смо данас гледали фијаско прославе „Дана независности“, гдје су учествовала два возила и шест застава, вечерас је остатак Берана показао шта значи љубав према свом граду, вјери и Цркви.

Из дугачких, непрегледних колона аутомобила (нису ишли у штабове за по 20 евра за гориво) поносно се вијоре тробојке. Од неколико аутомобила формиран је крст, којим су поносни Васојевићи рекли НЕ отимању светиња!

Izvor: https://www.in4s.net

ХОЋЕМО ИСТИНСКУ ЦРНУ ГОРУ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА А НЕ ПРИВАТНУ ДРЖАВУ

21. мај 2006. је био један од најемотивнијих дана у нашим животима у новијој историји Црне Горе. Тог дана је на референдуму одлучено да Црна Гора обнови пуни међународно-правни субјективитет. Већина грађана Берана се тада изјаснила за очување државне заједнице, значајан број садашњих и бивших суграђана се изјаснио за обнову пуног државно-правног субјективитета, али ни један грађанин Берана није гласао против Црне Горе!
Пуних десет година Беранe носи стигму града који је гласао против Црне Горе и ми данас желимо да ставимо тачку на ту причу, јер Беране не да није гласало против Црне Горе, већ је увијек давало своје најсветије за њу.

Деценија неправде и етикетирања су оставиле не само емотивни траг код наших суграђана, него су многима од нас угрозили биолошки опстанак и голу егзистенцију, а све због тога што смо имали другачије мишљење у демократском процесу.

Поштовани грађани,

Почећу од мјеста на коме се данас налазимо. Од куће Војводе Гавра Вуковића, првог министра иностраних послова Црне Горе из времена када је слобода извојевана крвљу и храброшћу наших предака. Наставићу са његовим оцем, чувеним војводом Миљаном Вуковим који је водио Васојевиће у борбама за ослобођење и уједињење овог краја са Црном Гором. И поменућу још Игумана Мојсија Зечевића који у вријеме највећег окупаторског зулума показао велику духовну и надљудску снагу и покренуо искру слободе на садашњем сјеверу Црне Горе.

Игуман Мојсије Зечевић је мијењао Петра првог Петровића, Светог Петра цетињског, када овај није био у Црној Гори што довоњно говори о његовој величини и значају.

Њихове кости почивају испод Манастира Ђурђеви ступови који је већ осам вјекова чувар слободе, духовне снаге и државног континуитета у овим крајевима.
Само њих тројица су довољна па да поносно кажемо да су Беране и Васојевићи за слободу Црне Горе дали много више него што нам се признаје и што се другима приписује.

Захваљујући васојевићким борцима, Црна Гора је двоструко увећала своју територију и наши преци су дали највећи допринос у ослобођењу након петовјековне окупације.
Борци из нашег краја су се храбро борили и у првом свјетском рату држећи одступницу у Мојковачкој операцији, а и другом свјетском рату су идеали Беранаца били борба против окупатора и антифашизам.
И на те три вертикале: борбу за слободу, уједињење и антифашизам је данас поносан свако од нас.

Поносни смо на све њих и све што су урадили, на све положене животе за слободу и право да сами одлучујемо о својој судбини. Сигаран сам да се нико од наших предака није борио за државу у којој ће њихови потомци бити дискриминисани, само зато што другачије мисле и говоре, иако истим језиком.

О својој судбини смо одлучивали и 2006, у емотивној атмосфери, неравноправним условима, а већина нас је била изложена притисцима и уцјенама којима нисмо подлегли.

Нисмо били против Црне Горе него за Црну Гору, али смо истицали да не желимо приватну државу, слабих институција, државу без владавине права. Цијенили смо наше нераскидиве братске и историјске везе, и сматрали да у већој заједници имамо веће шансе за напредак и развој нашег краја и државе. Ових десет година су нажалост показале да развој Црне Горе спутавају појединачни интереси и изражене неприродне подјеле.

Са друге стране ми смо протеклих десет година, а посебно последње двије, колико обављамо власт у Беранама, сваким даном практично показивали како се поштује држава и како се воли Црна Гора.
Десет година смо неуморно указивали на мане система који је пријетња по нормално функционисање Црне Горе. У Беранама смо 2014. затекли презадужену општину, са много проблема, али то нас није и не може спријечити да пребродимо лоше моменте и створимо боље и здравије услове, насупрот оних појединаца, којима су повјерене значајне функције на највишим нивоима, а који су својим понашањем највише допринијели унижавању угледа Црне Горе и унижавању свих оних идеала за који су наши преци гинули.

Након преузимања власти у Беранама, управо ми смо урадили оно што се очекује од некога ко воли свој град и своју државу. Подигли смо кривичне пријаве против одговорних за проневјере општинске имовине и новца, и већ двије године чекамо државне институције да се коначно изјасне о овим предметима. Даноноћно, већ двије године, радимо на враћању повјерења у институције система, односно у институцију Општине Беране. Слободно могу да кажем да смо успјели да „корупција и проневјера“ нису више ријечи које се везују за нашу општину. Враћање повјерења у општину је тежак посао који се неће видјети одмах, али ће донијети промјене које нико неће моћи да заустави, а оне су значајне за све грађане и Берана и Црне Горе, без обзира којем субјекту припадали.

Своје поштовање према држави и њеним грађанима, који су једини носиоци њеног суверенитета, показујемо и кроз низ развојних пројеката које смо покренули. Ми патриотизам доживљавамо као низ резултата који ће омогућити пристојан живот свим нашим грађанима.
Покренули смо наставак радова на новој хали спортова, који су стајали пет година. Нисмо заборавили ни стару халу која је урушена због небриге. И на њеном мјесту ће ускоро нићи нови објекат који ће бити понос града.

У прве двије године смо почели са рјешавањем ургентних наслијеђених локалних проблема као што су рјешавање проблема комуналног отпада, изградња локалних водовода и путева, изградња азила за напуштене животиње и почетак градње регионалне сточне пијаце.
Успјешно смо привели крају европске пројекте изградње Ватрогасног дома и регионалног бизнис центра упркос наслијеђеним проблемима које смо и овдје затекли. Из доступних европских и домаших фондова смо за кратко вријеме обезбједили значајна средства која ће унаприједити услове у Дневном центру за дјецу са посебним потребама, обезбједити нова спортска игралишта и унаприједити туристичке капацитете општине. Већ ове године почињу радови на реконструкцији канализационе мреже и изградњи централног колектора.

Радимо на изградњи општинских малих хидроцентрала које ће значајно допринијети локалном буџету. У фази израде пројектне документације су и пројекти покривања градског стадиона, изградње ЦИТЕС центра, градског базена и тако даље.

Стандард грађана, а посебно оних најмлађих је био и остао наш приоретет. Свјесни ситуације у којој се налазе, као прва општина у Црној Гори смо обезбједили бесплатне уџбенике за ђаке првог, а потом и до петог разреда основних школа. Наш примјер потом су слиједиле и друге, богатије општине. Једина смо општина која даје накнаде за треће и више дјеце за мајке са сеоских подручја. Те чинове помоћи очувању и јачању породица и заустављању исељавања ми сматрамо највећим чином поштавања државе. Наши грађани који на поштен и искрен начин воле државу су истински државни симболи којима служимо.

Укратко, за двије године смо урадили много више од обећаног и започели много пројеката који ће унаприједити живот грађана Берана, а тиме и Црне Горе.
Личним примјером смо доказали своју приврженост Црној Гори и нећемо више никоме дозволити да нас било ко од ње одваја. Посебно то нећемо дозволити онима који то узимају за право, а који су своју наводну љубав према држави добро наплатили и чији интерес не иде даље од кућног прага. Онима који су данас предмет кривичних пријава, оптужница и правоснажних пресуда. Ми се за ових десет година, без обзира на сву необјективност система ниједном нисмо нашли са оне стране закона. Показали смо да смо управо ми сви, како год се осећали, и ма коме припадали, али некорумпирани, поштени, вриједни грађани Берана она права Црна Гора за коју се вриједи борити. Жао ми је је што вечерас са нама нису и људи који дијеле већину идеала о којима сам говорио, али сам сигуран да ће се сложити са порукама које шаљемо цијелој Црној Гори.

Зато са овог мјеста поручујем да је Беране било и биће у Црној Гори и да ћемо урадити све од себе да као некад будемо предводници промјена којима ће се Црна Гора и у будућности поносити.

Уважени преставници власти на оба нивоа, ми који смо најодговорнији, јер нам грађани то дадоше, драги грађани, вријеме је да кажемо не узалудним свађама и беспотребним подјелама, и појединцима, и групама, који их производе, због личне користи, ма коме припадали, а има их код свих, и то треба да буде наша прошлост, а помирење, једнакост, солидарност, љубав и просперитет наша будућност.

И зато поштовани грађани Срби, Црногорци, Бошњаци, Муслимани, Албанци, Роми и др, поручујем вам Црна Гора је вјечна, али мора бити свима, и топла, и најљепша, као што изгледа. А биће таква тек онда када буде у правом смислу грађанска држава социјалне правде, владавине права и са једнаким шансама за све, без обзира на нечије другачије мишљење, политичко убјеђење, националну или вјерску припадност, зато дајмо сви, све, од себе, да је таквом учинимо.

НЕКА НАМ ЈЕ ЗДРАВА ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!

Преговори Митрополије црногорско приморске (МЦП) и Владе у вези са Законом о слободи вјероисповијести треба да се обнове али не могу трајати у недоглед, оцијенио је ректор Цетињске богословије Гојко Перовић наводећи да је тај акт потребно суштински промијенити јер је у супротности са Уставом и људским правима.

На питање када се очекује наставак преговора поводом тог закона, Перовић је одговорио да је митрополит Амфилохије, недавно у званичном допису подсјетио премијера Душка Марковића да та тема стоји отворена и да се чека одговор Владе.

„Црква спремно чека одговор Владе и са пажњом ће да саслуша њено коначно виђење ове теме“, казао је Перовић агенцији МИНА.

Он је подсјетио да су прво имали петосатни састанак владика и министара.

„Потом смо имали дуг и садржајан састанак такозваних експертских тимова, и више не видим ни потребе ни простора да се преговара у недоглед“, казао је Перовић.

Он је рекао да посебно нема дилеме у чему је проблем и поручио да Влада треба да одговори да ли ће закон бити мијењан или неће.

Перовић је подсјетио да су људи из експертског тима Владе, на посљедњем састанку, признали да су приговори цркве и аргументовани и правно утемељени.

„Мијењамо ли га суштински, тамо гдје је он у колизији са Уставом и основним људским правима, – или ћемо, не дај Боже, себе и јавност да обмањујемо неким фризирањем и уљепшавањем овог, по нама, накарадног текста“, навео је Перовић.

Он је казао да ће спор бити ријешен када буде „уклоњен“ Закон и усвојен бољи и поручио да нема ни говора о потписивању било каквих темељних уговора МЦП док је на снази „овај удар на правни поредак државе“.

Он је навео да можда изгледа да МЦП наступа по принципу „узми или остави“ односно да уцјењује Владу захтјевом да се уклоне спорни чланови Закона без чега нема даље приче ни о чему другом.

„До ове ситуације смо дошли тако што цијелу претходну годину цркву нико ништа није питао ни око чега. Мимо међународних препорука о инклузивном и транспарентном дијалогу Закон је донесен једнострано. Зато ми кажемо ‘промјена а не примјена’ Закона“, поручио је Перовић.

Неутемељене критике о политичкој позадини литија

Говорећи о наставку литија Перовић је рекао, да с обзиром да је здравствена ситуација све боља у МЦП очекују да ће„затворски услови“ попустити, и бити добијен амбијент демократског друштва у ком се подразумијева могућност јавног окупљања.

Упитан да ли ће литије бити и током кампање за парламентарне изборе, Перовић је рекао да их не занима, као цркву и као вјерујуће људе, кад ће и да ли ће бити парламентарни избори.

Он је казао да ако неко види везу између избора и литија тај треба да је тражи у чињеници да власт није жељела да квалитетно ријеши питање Закона прије његовог усвајања.

„Није га ријешила у моменту јасне грађанске манифестације негодовања против тог Закона. Власт је свјесно гурала тензије између себе и Цркве ка 2020. години, па онда још конкретније, према другом дијелу ове године“, оцијенио је Перовић.

Он је навео да у том смислу МЦП не интересују критике власти о политичкој позадини литија јер су непринципијелне и неутемељене и да се ради о политикантској флоскули и замјени теза.

Перовић је рекао да са друге стране све има своје политичке разлоге, јер је ријеч о закону који је изгласан у Скупштини и који се само и једино у њој, политички, може бити промијењен.

„Кад кажемо да је позадина политичка то онда не значи да се црква бави странкама, или да је склизнула у политиканство, него да смо, вољом државе, дошли до оне политичке теме, доношење закона о црквама и вјерским заједницама која се тиче цркве“, казао је Перовић.

Он је навео да је искључива политичка воља владајуће гарнитуре хоће ли се литије временски поклопити са одржавањем избора или са било којом другом политичком активношћу.

Политичким листама не требају црквени богослови

На питање да ли би МЦП подржала некога на изборима, с обзиром да се помиње могућност формирања листе за одбрану светиња, Перовић је одговорио да политичким листама не требају црквени благослови, нити црквена имена.

„Друга је ствар да ли међу политичарима, неко, из сопствених вјерских побуда тражи благослов за почетак неког посла. Такав и треба да га добије али да то не користи у политичкој пропаганди. Сваки нормалан, користан и добронамјеран посао црква благосиља“, казао је Перовић.

Перовић је казао да ако владајућа партија у изборе улази са кампањом да хоће да мимо Устава „подржави“ цркву, црквену имовину, без суда, припише себи онда она, свјесно, даје легитимитет опозиционој варијанти да се назове „не дамо цркву“ или „бранимо светиње“.

“Али то је ствар нечијих политичких процјена а никако жеље цркве да одређује и усмјерава, ни на који начин, било чију политичку активност”, рекао је Перовић.

Он је казао да су странке, партијашења, диобе нормалне ствари за парламентарну демократију, али да то није тема у коју би црква требало да улази и да се сврстава на нечију страну.

„Оно што би – у политичким пословима – евентуално могло да добије подршку цркве, нијесу подјеле и диобе, него нека идеја, неки процес или вриједност којима би ујединила сву Црну Гору“, казао је Перовић.

Најава формирања православне цркве националних Црногораца удар на темељ државе

Коментаришући поруке предсједника државе Мила Ђукановића да је могуће формирање православне цркве националних Црногораца, Перовић је оцијенио да је то удар на темеље државе.

„На овај начин предсједник руши Устав, који каже: држава и црква су одвојене, у организационом смислу. Не може и не смије држава или партија – оснивати нити обнављати Цркву“, рекао је Перовић.

Он је казао да Ђукановић дијели грађане, афирмишући национализам као принцип вјерског окупљања што је супротно и црквеним канонима, и начелима грађанског друштва.

Он је упитао шта значи утврђивање подјела по националној основи, нарочито између Срба и Црногорца у Црној Гори.

„Зар ми нијесмо браћа, кумови и најближи рођаци? На последњем попису приближно је једнак број националних Црногораца и говорника српског језика, као што је приближно једнак број националних Срба и говорника црногорског језика“, навео је Перовић.

Он сматра да то говори да Црногорци говоре српски, а да Срби говоре црногорски. „Уствари, то све значи, да су подјеле по том питању – једна велика бесмислица“.

Он је навео да се у предсједниковом говору, доводи у питање право цркве да се пита, да предлаже у вези правца будућег кретања и развоја Црне Горе.

„Ми свештеници и вјерници, истовремено смо и грађани ове државе. И имамо право на јавну ријеч, да кажемо шта нам се свиђа а шта не, да се међусобно договарамо, да савјетујемо једни друге“, рекао је Перовић.

Он је казао да је Црна Гора и њихова земља и да имају право да одлучују о њеној даљој судбини ништа мање него било ко из власти све у складу са прописима и важећим стандардима друштвеног живота.

Izvor: Спутњик

Зар није било доста бруке Црне Горе са том дружином него јој треба још једно застиђе. Ако је и од Ђукановића, много је – каже владика будимљанско-никшићки Јоаникиje.

Ниједном властодршцу овог свијета, па ни Милу Ђукановићу, не припада право да оснива било коју цркву, нарочито не православну. Изјавама да ће основати или обновити црногорску цркву Ђукановић директно крши Устав државе чији је предсједник, а који описује да је Црква одвојена од државе, што је важно цивилизацијско достигнуће.

Овим ријечима владика будимљанско-
никшићки Јоаникије за „Блиц“ износи став о најновијим пријетњама које је упутио Мило Ђукановић.

Предсједник Црне Горе – након што су грађани сами изнова кренули у литије, а он одговорио хапшењем владике Јоаникија и осморице свештеника – изнио је тврдње да ће основати „цркву православних Црногораца“, али и да ће оно што је СПЦ „отела опет бити враћено Црној Гори“. Тиме је Ђукановић још једном јавно потврдио да настоји да одузме највредније храмове Митрополије црногорско-приморске.

Владика Јоаникије каже за „Блиц“ да су све изјаве Мила Ђукановића о Цркви антиуставне и антицивилизацијске.

„Да не говоримо о томе колико су у супротности са вјером и канонским поретком Цркве“, истиче владика.

„Чуди ме да и даље прича о обнављању и оснивању црногорске цркве, када је за његове владавине већ таква квазицрквена и проусташка творевина основана. Предводи је удбашки распоп Дедеић“, поручује владика и пита:

„Зар није било доста бруке Црне Горе са том дружином него јој треба још једно застиђе. Ако је и од Ђукановића, много је – каже владика будимљанско-никшићки Јоаникије, због чијег је привођења и хапшења народ у готово свим градовима изашао на улице у знак протеста, а полиција реаговала брутално употребљавајући силу.

Када је након ослобађања владике дјеловало да ће режим макар неко вријеме покушати да одржи мир у Црној Гори, позвани су на саслушање свештеници из Берана, њих петорица. С друге стране, недељама власт није одговорила Митрополији на упућен захтјев да се разговара о спорном закону о слободи вјероисповјести.

Извор: ИН4С

Сједницом је предсједавао гувернер ЦБГЦ Радоје Жугић

На данашњој, 66. по реду, сједници Савјета Централне банке Црне Горе, којом је предсједавао гувернер др Радоје Жугић, разматрани су претходно уведене мјере за смањење негативних ефеката пандемије коронавируса на економски систем Црне Горе.

Међутим, примјетно је да, упркос актуелним мјерама НКТ-а о обавезном ношењу заштитних маски у затвореним просторијама, нико од присутних чланова Савјета не носи маску.

Подсјетимо, на исти начин су се оглушили о превентивне мјере, и то на драстичнији начин – не поштујући ни прописану физичку дистанцу, чланови Одбора директора „Плантажа“, на сједници која је одржана 4. маја.

Izvor: https://www.in4s.net