Предсједник СНП Тузи Коља Љуљђурај је тражио да се више новца нађе за развој руралног дијела Малесије, као и изградњу пута Диноша-Пикаљ-Селиште Затријебачко.
– Као што се може видјети из нацрта за наредну годину предвиђено је да буџет за Општину Тузи износи 4.409.000, али за капиталне инвестиције предвиђено је 2.262.000 еура. Примијетио сам да се не може у буџету видјети средства за пут Диноша-Пикаљ-Селиште Затријебачко које је био пријеко потребан, из разлога јер овај пут везује Малесију и скраћује пут према Подгорици- казао је он.
Аустријском писцу Петеру Хандкеу је уручена Нобелова награда за књижевност за 2019. годину на свечаној церемонији у Шведској.
Након што је шведска краљевска породица ушла у концертну дворану у
Стокхолму где је одржана церемонија доделе награда, то је учинио и
Хандке заједно са осталим лауератима.
Прво су додељење награде за физику научницима Џиму Пиблсу, Мишелу
Мајору и Диђеу Келоу, затим научницима Џону Б. Гудинафу, М. Стенлију
Витингаму и Акири Јошину за хемију, а потом награда у области медицине
научницима Вилијему Кејлину, Питеру Ретклифу и Грегу Семенци.
Пре него што је награда уручена Хандкеу, Нобел за књижевност је
додељен пољској списатељици Олги Токарчук, која је добитница те
престижне награде за 2018. годину, али јој награда тада није уручена
због секс скандала у Шведској академији.
Аустријски писац Петер Хандке био је следећи који је примио награду,
Нобела за књижевност 2019. године. Признање је добио, како је речено, за
утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и
специфичност људског искуства.
(Фото EPA/Henrik Montgomery )
„Његово писање је утицало на неколико генерације у послератној
Европи. Хандке често пише о повратку својим коренима. Рекао је да га је
класика очувала, али он је модеран писац”, рекао је Андерс Олсон, писац и
професор на универзитету у Сткохолму, током уводног говора у којем је
образложио зашто је добитник награде управо аустријски писац, преноси
Танјуг.
Хандке се замерио деведесетих година западном свету, када је
посећивао некадашњу Југославије док је још трајао рат и када је написао
есеј „Правда за Србију”, што је наишло на осуду у неким западним
круговима.
Петер Хандке је рођен у Грифену у Корушкој 6. децембра 1942. године.
Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу.
Након што је објавио први роман „Стршљени” 1965. године, напустио је
факултет да би се више посветио писању.
Пажњу на себе скренуо је годину дана касније, 1966. године, када је
на Принстону у Њујорку оптужио литерарну „Групу 47” за „описну
импотенцију”.
Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века видљивост му на
светској литерарној сцени доносе и романи „Леворука жена”, „Кратка писма
за дуга растајања” и многи други.
Нобелова награда која му је уручена данас круна је богате каријере
током које је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних
дела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и
режисер.
У театрима широм света већ деценијама се играју представе према
његовим текстовима – „Каспар”, „Псовање публике”, „Путовање у сонорну
земљу”.
Роман „Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру,
екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено
остварење овог редитеља „Небо над Берлином”.
Непосредно после изведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног
здања, у чувеном Расовом позоришту, представу „Псовање публике”, која је
и данас на репертоару КПГТ у Београду, поставио је Пит Теслић.
Осим у Грацу и Берлину, живео је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза. Познато је да је пасионирани сакупљач печурака.
Da li i Vas često uhvati sjeta za minulim vremenima? Vremenima kada
ste Vi bili đak i kada su Vas umjesto toplih radijatora u učionicama
dočekivale peći na drva, vremenima kada ste umjesto pjesama na internetu
slušali muziku na gramofonu uz neodoljiv zvuk pucketanja vinila koji je
užitku davao potpunu draž, vremena kada su prsti udarali po pisaćim
mašinama, a ne po ekranima ‘pametnih’ uređaja.
Upravo takav duh prošlosti je oživljen i smješten u holu Osnovne
škole „Savo Pejanović“. U holu škole je dočaran ambijent kakav je bio
kada su bake i deke današnje djece pohađale nastavu.
Na ovoj izložbi prikazani su stari dnevnici iz 60-ih i 80-ih godina,
katedre, klupe i stolice iz tog vremena, eksponati korišteni u
kabinetskoj nastavi i brojne druge stvari iz tog perioda.
Ova postavka predstavlja začetak projekta Pedagoške učionice, a svi zainteresovani je mogu pogledati do kraja decembra.
Socijalistička narodna partija Crne Gore najoštrije osuđuje sinoćnji napad na Miodraga Daku Davidovića, uglednog crnogorskog privrednika i vladiku Joanikija, episkopa budimljansko-nikšićkog koji je bio sa njim u društvu.
Vjerujemo da će državni organi Srbije što prije rasvijetliti ovaj svojevrsni pokušaj ubistva.
Posebno boli činjenica što se pokušaj ubistva dogodio u vrijeme dok je u
društvu Davidovića bio episkop budimljansko-nikšićki, gospodin
Joanikije. Tim prije ovaj gnusni čin dobija posebnu dimenziju, naročito u
današnje vrijeme kada se sa svih strana napada Mitropolija i njen
vjerni narod.
Ne želimo ni u primisli da posumnjamo da ovaj čin,
koji je uznemirio javnost, ima karakter sračunatog napada na jednog od
najuglednijih episkopa, gospodina Joanikija.
U svakom slučaju,
ovaj napad ne može biti ništa drugo do kukavički čin nalogodavaca i
izvršilaca, tako da vjerujemo da će nadležni organi brzo rasvijetliti i
privesti pravdi njegove počinioce.
Trenutna dešavanja na političkoj sceni govore da je sve vrijeme Socijalistička narodna partija bila u pravu, te da se sva politika aktuelne vlasti svodi na podsticanje podjela u Crnoj Gori, kako bi se skrenula pažnja sa stvarnih problema, koji opterećuje naše društvo.
Od starta smo ukazivali da je ovako formiran Odbor za reformu izbornog
zakonodavstva osuđen na propast, i da nikakvi tajni dilovi sa DPS-om ne
mogu donijeti pomak ili boljitak. DPS ima jedan cilj, a to je
podsticanje svađa u okviru opozicije, od kojih isključivo profitira
aktuelni režim sa svojim satelitima.
SNP vjeruje da je put
opozicionih partija usmjeren u pravcu smjene vlasti, ali još jednom
podvlačimo činjenicu da nijedna partija pojedinačno ne može to uraditi. U
startu smo pozivali na jedinstvenu opozicionu listu koja sigurno
smjenjuje DPS.
I danas koristimo priliku da pozovemo istinske
opozicione subjekte da nađemo minimum zajedničkog interesa da se
suprotstavimo ovoj vlasti. Za ličnu i političku sujetu nije vrijeme.
Pokazali smo na lokalnom nivou da možemo zajedno i ničija sujeta ne
smije biti iznad opšteg interesa – interesa naroda.
Jedinstvena izborna lista, ukoliko se stvore uslovi za slobodne izbore je ključ pobjede!
Socijalističku narodnu partiju posebno raduje da su se i drugi
opozicioni subjekti jasno izjasnili u pravcu odbrane jedine kanonske
crkve – naše Mitropolije crnogorsko-primorske. Mi ni jednog trenutka
nijesmo imali dilemu da stanemo u odbranu naših svetinja. Tako je bilo u
Podgorici juna ove godine, tako će biti i u Nikšiću u subotu, 21.
decembra.
Dragan Vukić, sekretar Izvršnog odbora Glavnog odbora SNP CG
Prelazak odbornika ili poslanika u drugu partiju zbog primljenog poklona ili obećane koristi trebalo bi jasno sankcionisati krivičnim zakonikom jer odbornici i poslanici koji su prešli iz jedne u drugu partiju i omogućili da druga stranka ima većinu je jedan od najgorih vidova političke korupcije.
Ukoliko je motiv glasanja odbornika i poslanika prelazak u drugu
partiju, primanje poklona ili obećana druga korist onda bi takva radnja
za sva lica koja učestvuju u tom postuku trebalo da bude na jasan način
sankcionisana.
Čak ni odredba Ustava Crne Gore da mandat pripada
poslaniku, odnosno odborniku, ne može biti opravdanje za „prelijetanje“
vlasnika mandata iz jedne partije u drugu jer se na taj način
obesmišljava održavanje izbora i izražavanje slobodne volje građana
posredstvom istih.
Neophodna je doći do izmjena krivičnog
zakonika kako bismo obezbijedili krivično-pravnu zaštitu od trgovine
mandatima jer u protivnom gubi se svaki smisao volje građana iskazane na
izborima, posebno u onim skupštinama gdje u vlasti odlučuju jedan ili
dva mandata.
Moramo znati da se u izbornoj trci takmiče programi, a ne ljudi. Ljudi se mijenjaju, a programi ostaju isti.
Mještani Tološa na centralnoj javnoj raspravi povodom Nacrta Programa uređenja prostora Glavnog grada za narednu godinu negodovali su juče zbog višedecenijskog čekanja na izgradnju škole u ovom naselju, kao i rješavanja brojnih bitnih pitanja.
Predlogom dokumenta, koji bi trebalo da
se nađe pred odbornicima na narednoj sjednici lokalnog parlamenta,
predviđeno je da za uređenje prostora bude uloženo 46,8 miliona eura,
pišu Dnevne novine.
Odbornica SNP-a u Skupštini Glavnog grada Radmila Čagorović, kao i nekoliko mještana, pitalo je kada će biti izgrađene škole u Tološima i Maslinama, što se najavljuje već godinama, kao i kad će biti izgrađena pijaca u Maslinama.
Sekretar Sekretarijata za planiranje i
uređenje prostora i zaštitu životne sredine Miljan Barović je istakao da
u potpunosti razumije negodovanja mještana i potrebu za školom, te da
se i u Glavnom gradu ovaj objekat pominje kao jedan od prioriteta
lokalne uprave.
Škole nijesu nadležnost Glavnog grada
“To je u nadležnosti Ministarstva
prosvjete i imamo informacije da se sprovode konkretne aktivnosti na
izradi projektne dokumentacije za objekat škole u Tološima. Pijaca u
Maslinama je i ove godine našla mjesto u programu uređenja prostora
Glavnog grada i predviđeno je da se realizuje kroz model privatno-javnog
partnerstva. To je projekat koji dosta zavisi i od te privatne strane i
sa sigurnošću ne možemo reći kada će biti realizovan. Prošli put nije
bilo zainteresovanih partnera na tenderu. On će biti ponovljen, ali to
ne znači da će biti uspješan i zbog toga ne možemo govoriti o rokovima”,
kazao je Barović.
Čagorović je podsjetila da mještani
Tološa čekaju školu od 1982. godine i da će se uskoro okupiti kako bi
izrazili revolt zbog predugog čekanja, a da im ona u tome može dati samo
podršku.
“Tološi imaju veliki broj stanovnika i nije u redu da se ovo naselje ovako zapostavi”, kazala je Čagorović.
Barović je naveo da škole nisu
ingerencija Glavnog grada već Ministarstva prosvjete, te da nije ni tema
rasprave, ali da je u konstantnoj komunikaciji sa ovim resorom. Takođe,
ovo zemljište je državno vlasništvo.
“Imamo dobru komunikaciju sa
Ministarstvom prosvjetom i sada su me obavijestili da je konkurs za
odabir idejnog rješenja u toku i prezentacija radova će biti u januaru”,
istakao je Barović.
Škola u Tološima planirana je u blizini stadiona Fudbalskog kluba Crvena stijena.
Što će biti s Robnom kućom
Nezadovoljstvo urađenim u Tološima izrazilo je još nekoliko mještana.
Ivan Mugoša je naveo da se u Tološima
godinama ništa nije uradilo, osim 14 ležećih policajaca, te da Ulica
partizanski put ima regionalni karakter, a da je u veoma lošem stanju.
Boris Vratnica iz MZ Tološi, kao i
nekoliko njegovih komšija, pitali su koji je koridor zaobilaznice
Bar-Boljare, te da od ministarstva nemaju konkretan odgovor već 15
godina, a da je puno zainteresovanih.
“U strateškom planu za pet godina nema
škole u Tološima, a primat ima škola u Karabuškom polju. Nelegalno
naselje je dobilo prednost u odnosu na Tološe, gdje je škola bila
predviđena još 1980”, negodovao je Vratnica.
Čagovorić je pitala i kada će konačno biti nešto urađeno sa robnom kućom u centru grada.
Barović je naveo da Glavni grad
intenzivno sprovodi aktivnosti sa Ministarstvom održivog razvoja i
turizma kako bi se stvorile planske pretpostavke za valorizaciju tog
prostora.
Ističe da se lokacija objekta RK Beko nalazi u zahvatu DUP “Nova varoš”, koji je trenutno nevažeći, ali da će se kroz izmjene PUP-a, koji je trenutno u izradi, stvoriti planske pretpostavke za raspisivanje konkursa za tu lokaciju.
Sinoć je u velikoj sali Crnogorskog narodnog pozorišta otvoreno deseto, jubilarno izdanje Crnogorskog festivala filma o ljudskim pravima „Ubrzaj“, u organizaciji Centra za građansko obrazovanje. Na početku su dodijeljene nagrade Centru za zaštitu ptica, predsjednici društva “Martin Šnajder” Zenepi Liki i doktorki Mileni Popović Samardžić.
Uslijedila je premijera višestruko nagrađivanog filma „Dnevnik Diane Budisavljević“.
U ime SNP CG ovom događaju prisustvovala je mr Marija Radinović, portparolka Odbora SNP Glavnog grada.
