Pivljani drugim rebalansom planiraju uvećanje i kapitalnog budžeta
Budžet opštine Plužine, po svemu sudeći, doživjeće drugi rebalans i
biće veći za 16,278 odsto u odnosu na budžet koji je bio planiran za
2019. godinu.
Opštinska kasa u ovoj godini bila je planirana na iznos od 3,69
miliona eura, a drugim rebalansom, čija javna rasprava je u toku, biće
uvećan za 600.663 eura i iznosiće 4.290.563 eura.
Prethodnim rebalansom, a odluka je donesena na sjednici lokalnog parlamenta u julu, budžet je povećan za 8,7 odsto i iznosio je četiri miliona i 12 hiljada eura, a novim rebalansom je planirano povećanje za 290,5 hiljada eura.
Kako je u nacrtu odluke objašnjeno, dva projekta prekogranične
saradnje, čija je vrijednost 278.563 eura, su odobrena, ugovori su
potpisani i početak realizacije je u toku, pa je to uslovilo uvećanje
prihodne strane.
“U kapitalnom budžetu su planirani troškovi realizacije navedenih projekata u iznosu od 294 hiljade, zatim troškovi investicionog održavanja građevinskih objekata koji prethodnim planom nisu predviđeni u iznosu od deset hiljada i uvećana su sredstva za nabavku kancelarijske opreme za deset hiljada (sa 8.000 na 18.000). Međutim, stavka ’Izdaci za uređenje zemljišta – eksproprijacija’ je umanjena za 47 hiljada eura jer nam je poznato da će biti djelimično realizovana u toku ove godine“, navodi se u nacrtu odluke o rebalansu.
I stavke operativnog budžeta „Transferi obrazovanju“ i „Konsultantske
usluge, projekti i studije“ „s obzirom na nedovoljno planirane
prethodne iznose“, kako se navodi, predloženo je da budu uvećane i to
„Transferi obrazovanju“ sa 50 hiljada na 60 hiljada, a
„Konsultantske usluge, projekti i studije“ sa 21 hiljade na 30 hiljada eura.
Novim rebalansom operativni budžet bi iznosio 2.883.500 eura, a kapitalni 1.407.063.
Javna rasprava, u elektronskoj i pisanoj formi, traje do 24. oktobra za kada je zakazano održavanje centralne javne rasprave.
U svijetu se sjutra obilježava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, koji Crna Gora i ove godine dočekuje bez značajnih rezultata u ovoj oblasti.
Iako pojedini političari s ponosom ističu da je Crna Gora lider u
regionu po mnogim pitanjima, pa tako i kada je riječ o životnom
standardu građana, stvarnost je sasvim drugačija.
Prvo, podataka o stepenu siromaštva u našoj državi već šest godina
nema. Poslednji zvaničan podatak objavljen je 2013. godine, kada je
apsolutna linija siromaštva bila 183 eura, a ispod nje se nalazilo 8,6
odsto građana. Poređenja radi, 2003. godine onih koji žive ispod linije
siromaštva bilo je 12,2 odsto, a 2010. taj postotak je pao na 6,6 odsto.
Dalje, u radnom odnosu u Crnoj Gori nalazi se oko sto pedeset hiljada
ljudi, od kojih skoro 83.000 prima zaradu manju od 250 eura. Polovina
prima minimalnu platu koja je do skoro iznosila 193 eura, a sada 222,
dok trećina zaposlenih neredovno prima platu. Najbrojniji su zaposleni u
trgovini, čija se plata kreće od 250 do 300 eura, dok dvije trećine
radnika prima zaradu ispod 500 eura. Alarmantan je podatak da trećinu
nezaposlenih čina lica sa visokom stručnom spremom.
U Crnoj Gori
više od 15.000 djece živi u siromaštvu, a najviše ih je u porodicama
sa troje i više djece, bez zaposlenih, u porodicama korisnika
materijalnog obezbjeđenja. Najčešće se radi o djeci samohranih
roditelja, s teškoćama u razvoju i djeci romske nacionalne manjine.
Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore (MONSTAT), ukupna
vrijednost minimalne potrošačke korpe za avgust 2019. godine iznosila je
642,2 eura, dok se prosječna zarada već godinama kreće oko 500 eura.
Na siromaštvo utiču brojni faktori, a kod nas su najvažniji: dugotrajna
nezaposlenost, rast cijena i nesigurnost radnih mjesta i prihoda.
Pored lica sa invaliditetom, raseljenih i jednohraniteljskih porodica,
penzionera čije su penzije mizerne, pripadnika romske populacije, u vrlo
nezavidnom položaju su i mladi ljudi koji su zaposleni, ali su njihova
primanja toliko mala, da ne mogu samostalno živjeti, pa odlažu
zasnivanje braka i porodice i do kasnih godina ostaju sa roditeljima u
istom domu.
Dalje povećenje plata i penzija, te ukidanje PDV-a na
doniranu hranu i regulisanje zabrane bacanja viškova hrane, otvaranje
više narodnih kuhinja i socijalnih prodavnica su neki od načina borbe
protiv ove pošasti koja podriva naše društvo.
SNP CG, kao partija koja se zalaže za državu socijalne pravde, nastaviće da se bori za svakog građanina, bez obzir
a na nacionalnu, vjersku, političku ili bilo koju drugu pripadnost, jer
smatramo da naše društvo može biti uspješno samo ukoliko dođe do
smanjenja frapantnog jaza između bogatih i siromašnih i pravednije
raspodjele društvenog bogatstva.
Vida Radović dobitnica
je Oktobarske nagrade, a Andrija Prlainović Povelje grada, odlučeno je
danas na sjedici žirija. Obje odluke donesene su većinom glasova, a
dobitnik Oktobarske nagrade odabran je nakon petog kruga glasanja, kazao
je predsjednik žirija za dodjelu Oktobarske nagrade i Povelje grada
Đorđe Vasilevski:
-Žiri
je je imao tri sjednice, a na prethodnoj je odlučeno da dodjelimo po
jednu Oktobarsku nagradu i Povelju, kako bi nagradama dali na težini.
Sve sjednice su protekle u korektnoj i konstruktivnoj raspravi. Za
Oktobarsku nagradu bilo je predloženo 10, a za Povelju grada četiri
kandidata i žiri nije imao lak zadatak. Današnjoj sjednici
prisustvovalo je osam od devet članova, pa smo tek nakon petog kruga
odabrali dobitnika Oktobarske nagrade, objasnio je Vasilevski.
Vida Radović istakla je da je uzbuđena i srećna i zahvalila svima
koji su je predložili, Udruženju penzionera i Klubu veterana
dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje u kojem je počasni građanin:
-Zahvaljujem
i komisiji. Već su stigle brojne čestitke. Pet decenija se bavim
humanitarnim radom i to je veliki period o kojem bi se mogao i roman
napisati. Srećna sam što sam pomagala i što pomažem i danas ljudima i to
ću nastaviti jer je to moj životni moto, prvi su utisci Vide Radović.
Za vaterpolistu Andriju Prlainovića nagrada Povelja grada je jedna od najdražih u životu:
-Velika je čast i ogromno zadovoljstvo što sam dobio nagradu. Vezu
sa Herceg Novim nikada nisam prekidao i trudim se uvjek da na svaki
mogući način predstavim Herceg Novi u najboljem svijetlu, kazao je
Prlainović.
Vidu Radović predložili su Mjesno udruženje penzionera Bijela i Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje, a Andriju Prlainovića Sportski centar i Novska lista. Najveća priznanja Opštine nagrađenima će biti uručena na svečanoj sjednici 28.oktobra. Zbog klupskih obaveza Andrija neće moći da prisustvuje svečanoj sjednici.
MLADI IZ BIJELOG POLJA, OKUPLJENI NA MOSTU U MJESTU LOZNA LUKA, PORUČILI
BIJELO POLjE – Nekoliko desetina mladih iz Bijelog Polja juče su, držeći se za ruke na Starom mostu na Bistrici u mjestu Lozna Luka, poručili da neće dozvoliti izgradnju mini-hidroelektrane na rijeci Bistrici.
Oni su iz sveg glasa uzvikivali „Ne damo Bistricu, ovo je naše, i naših pokoljenja!”
Iz organizacije protesta grupe građana „Za spas Bistrice“ pozdravili su mlade sugrađane i poručili: „Stop devastaciji i ekocidu”, te još jednom pozvali na protest ispred zgrade Opštine Bijelo Polje.
– Zakazali smo veliki prostet za subotu u 12 sati ispred zgrade Opštine. S obzirom na reakcije koje su uslijedile nakon najave izgradnje, a posebno sastanka koji je organizovan od strane jednog broja članova Savjeta Mjesne zajednice Bistrica i investitora Žarka Burića, očekujemo masovan odziv naših sugrađana – poručuju iz Organizacionog odbora.
Inače, nedavno je investitor Žarko Burić ponudio mještanima da budu suvlasnici male hidroelektrane.
PETICIJA ZAKUPACA TEZGI NA ZELENOJ PIJACI OSTALA BEZ ODGOVORA NADLEŽNIH
Zakupci tezgi na zelenoj pijaci sada su sasvim sigurni da u nekom skorijem vremenu više neće imati posao, barem ne na toj lokaciji. U junu su od nadležnih u Opštini zatražili odgovor šta će se dešavati sa pijacom na čijem je ulazu iz pravca centra grada sagrađen poslovni prostor, za koji se „rodila“ ideja da se investitoru izmještanjem tezgi obezbijedi parking.
– Razgovarali smo prije nekoliko mjeseci sa glavnim gradskim arhitektom Nebojšom Adžićem i tada nam je, između ostalog, rekao da postoji mogućnost da na mjestu pijace bude parking, a da će tezge izmjestiti u 200 kvadrata nove poslovne zgrade na ulazu u pijacu, ali da još ništa nije riješeno i da će nas obavijestiti. Pošto to nije uradio, ponovo smo otišli kod njega i dobili informaciju da će se o sudbini pijace odlučivati na sjednici lokalnog parlamenta ovog mjeseca, kaže za „Dan“ jedan od zakupaca, Zifo Hodžić.
Zahtjev upućen Opštini potpisalo je 40 zakupaca tezgi koji ni nakon četiri mjeseca od obraćanja nijesu dobili odgovor, zbog čega, kako navode, opravdano sumnjaju da će odluka o pijaci biti donesena bez njih. Stoga najavljuju mirna protestna okupljanja koja će organizovati uz podršku građana.
– Važno je da očuvamo zelenu pijacu, ona je simbol Nikšića, a nekad je bila najjača na prostoru Jugoslavije. Trebaće ona i nekim drugim mučenicima, koji kao i mi neće moći naći neki drugi posao nego će doći ovdje da pokušaju zaraditi za porodice – naglašava Hodžić.
Kao „opravdanje“ za prenamjenu zelene pijace za parking, zakupcima je navedeno da ona već godinama nije rentabilna, te da se na njoj ne može više prodavati ništa osim voća i povrća.
– Proizvođač sam cvijeća i decenijama ga prodajem na ovoj pijaci. Nikada nije postavljano pitanje zbog toga jer i na svim pijacama u Crnoj Gori imate od svega ponešto da kupite. U 200 kvdarata koje su nam, navodno, namijenili u novom poslovnom objektu, biće 22 tezge, ali ne i za nas koji ne prodajemo zeleniš. Šta da radim, gdje da prodajem cvijeće – navodi cvjećarka Mira Raičević.
Zakupac Željka Joković je kazala da pozivaju ministra poljoprivrede Milutina Simovića da posjeti nikšićku pijacu i prosudi da li je treba zatvoriti, a Milka Šćepanović građane da im pomognu u borbi da je sačuvaju.
–Tri decenije radim na ovoj pijaci i jednostavno nikuda neću odavde, niti imam gdje. Priča o tezgama u poslovnom objektu nikome od nas ne odgovara. Pijaca je rentabilna i ne možemo dopustiti da je zatvore – naglašava Šćepanovićeva.
Olivera Vujičić iz nikšićkog odbora SNP-a takođe smatra da je u pitanju privatni, a ne javni interes.
– Da bi obezbijedili izgradnju parkinga za potrebe objekta, koji je u vlasništvu bliskih rođaka visokih funkcionera DPS-a, gradske vlasti su spremne da žrtvuju egzistenciju desetina nikšićkih porodica, navela je Vujičić.
Делегација Општине Беране на челу са предсједником општине Драгославом Шћекићем, присуствовала је Светој Литургији одржаној у порти Пећке патријаршије, поводом обиљежавања храмовне славе- Покров Пресвете Богородице. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број вјерника.
Потенцијалом, талентом, креативношћу и способношћу слијепих и слабовидих особа уз музику, али и поезију обиљежен је овај дан- Дан бијелог штапа, а поетско-музички програм су обогатили и ученици Школе за основно музичко образовање у Беранама.
Општина Беране подстиче афирмацију права особа са инвалидитетом и даје на значај тој популацији, како би и они били равноправни иницијатори позитивних промјена у друштву, а ова манифестација је подсјећање на потребу да помоћ особама са инвалидитетом мора бити константна, казао је предсједник општине Драгослав Шћекић у свом обраћању.
„Општина Беране је у протеклом периоду у низу својих политика, пројеката и активности настојала оснажити особе са инвалидитетом, па је у складу са тим запослено девет особа, које на овај начин доприносе заједници. Намјера је да у наредном периоду буде још лица са инвалидитетом у органима локалне управе. Учествовали смо у пројектима гдје је посредством Сајмова запошљавања, у организацији Каритаса Барске Надбискупије, запослено осам лица са инвалидитетом код различитих послодаваца. Такође, раније у сарадњи са истом организацијом успостављена је копирница и дигитална штампа у Беранама, у простору који је обезбиједила Општина“, казао је Шћекић.
Поред локалних докумената, општинског Савјета за питања особа са инвалидитетом, Шћекић је подсјетио присутне и на рад Дневног центра за дјецу и омладину са сметњама и тешкоћама у развоју.
Извршни директор Савеза слијепих Црне Горе, Горан Мацановић рекао је да је циљ оваквих манифестација, које се обиљежавају од 1992. године да се кроз показивање различитих домета особа са оштећеним видом укаже на то да су оне једнако важне и да су они равноправни као и сви други грађани.
„Иако се од нас очекују да на овај дан указујемо на препреке са којима се суочавају особе са оштећеним видом, ми смо одлучили да већ пар година не причамо о проблемима. Особе са оштећеним видом немају проблеме, већ препреке које им пред њихово свакодневно функционисање поставља друштво. Зато су друштво и заједница у обавези да поштују људска права ове категорије грађана и уклањају препреке које постављају пред њима“ казао је Мацановић.
Централној манифестацији претходила је изложба „Додиром гледајмо“ познатог беранског вајара Зорана Миловића.
Треба нагласити да је ово прва изложба овог типа, која је отворена у Црној Гори, а прилагођена је слијепим и слабовидим особама.
Изложбу је отворио предсједник Скупштине општине Беране Новица Обрадовић, који је сврху и замисао умјетникове изложбе приближио посјетиоцима.
„Основна замисао изложбе је да посјетиоци, путем додира и маште доживе љепоту и богаство људског исказа у облику скулптуре и културне разноликости. Уз експонате се налазе натписи са објашњењем одштампаним на Брајевом писму и у аудио формату који је забиљежен и представља опис скулптуре са основним подацима“, истакао је Обрадовић.
Обрадовић је додао да Општина Беране, организовањем овог културног догађаја шаље јасну поруку да заједно можемо и хоћемо да стварамо предуслове за пуно и активније учешће у друштвеној заједници, не само особа са оштећењем вида, већ и свих других особа са инвалидитетом.
„На том путу, и овом изложбом показујемо да смо добро планирали и да смо досљедни у остваривању заједничког циља и он ће бити постигнут“, додао је он.
На изложби је изложено 15 скулптура рађених у дрвету ораха, јасена, крушке и тополе. Како је казао скулптор Зоран Миловић, „свака скулптура је прича за себе- прича која је дио наших живота“, а умјетника за изложбу је инспирисао добар пријатељ и комшија Бранко Раичевић, који је изгуби вид.
„Када би ме преко ограде питао шта радим, дошао сам на идеју да направим причу коју он може да разумије, осјети детаље мојих скулптура, доживи њихову љепоту и развије машту додиром. Први пут је дозвољено да посматрачи скулптуре додирују, тако да ме чини радосним што сам омогућио да на овај начин слијепи и слабовиди доживе умјетност без препрека“, казао је Миловић.
Организатори ове манифестације Општина Беране- Секретаријат за спорт, културу, омладину и сардању са НВО, Савез слијепих Црне Горе, Подручна организација слијепих и слабовидих за општине Беране, Андријевица, Плав и Рожаје уз помоћ Министарства културе, шесту годину за редом обиљежавају Међународни дан бијелог штапа, како би јавности подигли свијест о специфичним потребама слијепих и слабовидих особа, али истовремено да им укажу поштовање за сав допринос који дају друштвеној заједници.
Olivera Vujičić, član Opštinskog odbora SNP Nikšić
Ono što je proteklih mjeseci najavljivano u Nikšiću, ovih dana će biti realizovano. Naime, zelena pijaca, koja je decenijama bila simbol grada pod Trebjesom, biće prebačena u zatvoreni prostor od svega 200 kvadrata.
Na prostoru pijace gradski čelnici su zamislili gradnju parkinga koji je potreban obližnjem poslovnom centru, dok će pijaca biti zatvorena jer, po njihovom mišljenju, nije rentabilna. Tako će žene koje ovdje rade, od kojih su mnoge od njih samohrane majke, doći u situaciju da ostanu bez jedinog izvora prihoda jer je u novom prostoru koji im je opredijeljen predviđeno da postoje 22 tezge, dok ih je na pijaci bilo 43.
Prodavci na ovoj pijaci su još prije tri mjeseca podnijeli Opštini peticiju kojom je traženo da se ovakav naum zaustavi, ali niko nije našao za shodno ni da odgovori na nju.
Dakle, da bi se obezbijedila izgradnja parkinga za potrebe objekta, koji je u vlasništvu bliskih rođaka visokih funkcionera DPS-a, gradske vlasti su spremne da žrtvuju egzistenciju desetina nikšićkih porodica.
SNP CG ističe da je pravo ovih ljudi da obezbijede svojoj djeci pristojan život iznad megalomanskih namjera privilegovanih pojedinaca i upozorava nikšićku vlast da ne smije na taj način dovoditi u pitanje njihovu i budućnost njihovih porodica.
Omladina Bijelog Polja držeći se zajedno za ruke sa Starog mosta na Bistrici poručila je “Ne damo Bistricu, ovo je naše, i naših pokoljenja!“ Stop devastaciji i ekocidu, svi za spas Bistrice u subotu 19.10.2019 u 12h ispred zgrade Opštine Bijelo Polje.
Predsjednik SNP-a Vladimir Joković u razgovoru za DAN
Potrebno je u zakon ugraditi da poslanički i odbornički mandati pripadaju partijama kako bi se izbjegla njihova kupovina i korupcijom mijenjala volja birača, kaže Joković
Predsjednik SNP-a Vladimir Joković rekao je za „Dan“ da je potrebno formirati tehničku vladu koja bi pripremila i sprovela izborni proces sa posebnim ovlašćenjem da rigorozno kazni svaki pokušaj sprečavanja slobodnog izražavanja volje birača. Joković je rekao da ovaj i ovakav Odbor za izborne reforme jedino odgovara DPS-u, jer su na njihov predlog izabrani neki članovi koji predstavljaju opoziciju, a nije dozvoljeno jednom poslaničkom klubu da ima svog predstavnika.
– Pošto većina opozicionih poslanika ne podržava ovaj odbor kao i značajne opozicione partije, među kojima i SNP, pa i najjača opoziciona grupacija DF, postavlja se pitanje njegovog legitimiteta. Dosadašnja ponuđena rješenja su nebitne sitnice, iako neki smatraju da su već sa tim pobijedili DPS na sledećim izborima – kaže Joković.
Kako smatra, ako odbor ne uradi nekoliko stvari, onda je bolje da nije ni postojao jer će samo dati alibi za još jednu izbornu prevaru.
– Minimum što moraju uraditi je izbrisati iz biračkog spiska najmanje 50.000 fantom birača. Ugraditi u zakon da poslanički i odbornički mandati pripadaju partijama kako bi se izbjegla njihova kupovina i korupcijom mijenjala volja birača. Tu su i poslanici koji uđu u parlament na osnovu imperativne norme za nacionalne manjine da ne mogu odlučivati o izboru Vlade. Time bi se izbjeglo da neko ko ima 1.800 glasova bude tas na vagi i opredjeljuje budućnost države, a da partije koje osvoje 10.000 glasova više ne pređu cenzus i ne učestvuju u političkom životu – objasnio je Joković.
Kaže da treba formirati tehničku vlada koja bi pripremila i sprovela proces sa posebnim ovlašćenjem da rigorozno kazni svaki pokušaj sprečavanja slobodnog izražavanja volje birača.
– Bez ovih i još drugih manje bitnih rješenja nema fer izbora. Ako odbor uspije da se izbori za sve ovo, mi ćemo mu odati zasluženo priznanje – kaže Joković.
Lider SNP-a podsjeća da su svi članovi opozicije u Odboru za izborne reforme potpisnici Sporazuma o budućnosti.
Ustav nije prepoznao našu realnost Govoreći o ustavnim promjenama i zahtjevu DF-a s tim u vezi, Joković je rekao da su kadrovi u SNP-u ozbiljni ljudi, u ozbiljnoj partiji i svoje stavove ne mijenjaju.
– Zna javnost Crne Gore da je SNP glasao protiv ovakvog ustava koji nije prepoznao našu realnost, tradiciju, jezik većine i istorijsko nasleđe, već je donesen u postreferendumskoj euforiji. Donesen je bez ijednog ispunjenog predloga i glasa onih koji su bili za očuvanje zajedničke države. Mislim da je u tom trenutku više preovladavao inat od mudrosti. Uvjeren sam da će doći vrijeme za dogovor i činjenice, pa da se nađu prihvatljiva rješenja – kaže Joković.
