Категорије
СНП

Saopštenje za javnost OO SNP Berane koje potpisuje predsjednik OO Tihomir Bogavac

BIVŠI UMIJU SAMO DA PODMEĆU I IZMIŠLJAJU ALI IM JE TO ZALUDAN POSAO

Ovih dana je na društvenim mrežama i pojedinim medijima aktuelno pitanje, navodno, lošeg odnosa Komunalnog preduzeća prema psima lutalicama koji su udomljeni u azilu za napuštene životinje, a koji je u sklopu tog istog preduzeća.

Kao ozbiljna partija, nismo reagovali na ishitrena i politikanska saopštenja DPS-a i njihovih satelita, već smo sačekali da čujemo i drugu stranu, pa nakon konferencije za novinare direktora tog preduzeća, gospodina Sava Vučetića i razobličavanja političke pozadine ove afere, OO SNP Berane je još čvršći u stavu da menadžment ovog preduzeća na čelu sa direktorom Vučetićem, posluje odgovorno, savjesno i u skladu sa zakonom i zakonskim propisima koji pokrivaju ovu oblast ali i druge poslove koji su u njihovoj ingerenciji.

To svakodnevno potvrđuju naši građani koji nisu zaboravili deponije oko svakog kontejnera i ćoška zgrada kada je prijetila opasnost od zaraze, a koju nam je u nasledstvo ostavila predhodna, DPS vlast. Ne zaboravljaju građani ni ogroman broj pasa lutalica na našim ulicama, iz DPS perioda, koji su ugrožavali bezbjednost djece i građana. Prepoznali su to Beranci pa su ih poslali u političku prošlost, a ovo preduzeće nastavlja da radi ozbiljan posao i proširuje svoje djelatnosti u veoma teškoj finansijskoj situaciji koju su im iz DPS-a ostavili kao teret.

Razumijemo vaš žal za vlašću ali i prepoznajemo dobro poznat rukopis koji stoji iza štampanja i lijepljenja plakata sa lažnom sadržinom. No, shvatili smo odavno da je kod gospode iz DPS-a i njihovih satelita sve lažno. Lažna im je ljubav prema državi, himni, crkvi, zastavi, lažna im je i briga o životinjama, a nažalost i o ljudima. Stvaran im je samo interes, a to se može vidjeti ovih dana iz afere o dodjeli stambenih kredita po povlašćenim uslovima za funkcionere raznih ministarstava iz redova DPS-a i njihovih profiterskih i u aferama ogrezlim satelitima SD-u i BS.

Zar nije bilo bolje da su ti krediti podijeljeni penzionerima i drugim našim građanima, koji zbog vaše višedecenijske pogubne politike nijesu uspjeli da riješe stambeno pitanje do dana današnjeg? Sramno da sramnije ne može biti.

Odgovorite, vi gospodo, na ovo pitanje i ne smišljajte afere u vašim mračnim krugovima jer izvor svih afera u Crnoj Gori je kod vas i vaših poslušnih satelita.

Vašom dobro poznatom metodom podmetanja i lažima, nećete zaustaviti napore lokalne samouprave da nastave sa ozbiljnim radovima u Beranama. Asfaltiranje, postavljanje rasvjete i trotoara, čišćenje i sređivanje zelenih površina, otvaranje Vodovoda i ostali radovi trenutno aktuelni u našem gradu, su vam zasmetali pa na ovaj način pokušavate da skrenete pažnju javnosti.

Pročitani ste, gospodo, a mi nastavljamo sa radovima kako bi ukupan ambijent za život naših građana bio ljepši i ugodniji.

Категорије
СНП

Dragan Vukić, sekretar Izvršnog odbora GO SNP CG

U DPS I DALJE ĆUTE NA KRŠENJE ZAKONA

Socijalistička narodna partija insistira na poštovanju zakona kada je riječ o zapošljavanju penzionera, u ovom slučaju tri predsjednika Skupština opština, ali ima i drugih slučajeva, kao što je na primjer direktor ASK Sreten Radonjić. Drago nam je što se o ovome povela javna polemika.

Zakonske nejanoće ne postoje u vezi zapošljavanja penzionera, već samo zavisi ko ih tumači. Ako ih tumače iz DPS onda je sve u skladu za zakonom ali iz njihovog ugla zahvalnosti prema kadrovima i lojalnosti istih prema DPS-u.

Socijalistička narodna partija nije protiv ni jednog pojedinca lično, ali jeste da se poštuju zakoni i Ustav Crne Gore što je i potvrdila stručna javnost, odnosno gospodin Boris Marić u svom saopštenju, kada je za naše tvrdnje rekao da postoji jaka argumentacija kroz strogo formalno tumačenje zakona.

Napominjemo da su odredbe Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i namještenicima i Zakona o lokalnoj samoupravi, i jezički i logički jasne, i da nejasnoće ne postoje što se tiče zapošljavanja penzionera.

To je potvrdio i Ustavni sud u predmetu U-1 broj 18-15 i donio odluku kojom se ukidaju odredbe člana 139 stav 1 tačka 1 u dijelu koji glasi: “ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumiju” i člana 140 Zakona o radu i prestali su da važe danom objavljivanja ove odluke tj. Ustavni sud je ocijenio da se radni agažman zaposlenog od 67 godina i više ne može nastaviti sporazumom između njega i poslodavca!

Umjesto da odmah primijene postojeću zakonsku regulativu i da razmišljaju o uvođenju stimulansa za raniji odlazak u penziju za one zaposlene kojima to odgovara, i tako oslobode radna mjesta kako bi mlađi ljudi došli u situaciju da zasnuju radni odnos, u DPS-u i dalje ćute.

Категорије
Друштво

Бећковић о кривичној пријави против Георгиева: „То је сјајно, нису га могли боље одликовати“

Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет

Српски академик Матија Бећковић у свом стилу је за Телеграф.рс прокоментарисао одлуку црногорских институција о кривичној пријави против поп пjевача Влада Георгиева због његовог наступа у Херцег Новом и пјевању пјесама „Тамо далеко“ и и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Бећковић, који због својих дубокоумних ставова такође има проблема са црногорским властима, а чак је једном приликом проглашен као „персона нон грата“ у Црној Гори.

„Сјајно је за Георгиева то што су Црногорци најавили кривичну пријаву и што се буне због његовог наступа у Херцег Новом. Боље одликовање од њихове кривичне пријаве није могао да добије. Док су њихове институције тако одлучиле, то значи да је Георгиев урадио нешто добро, само нека настави тако. Нису га могли боље одликовати – саркастично је одговорио Бећковић, који је на тај начин истакао шта мисли о таквом мишљењу црногорских институција.

Академик се потом осврнуо и на родољубну песму „Тамо далеко“, која је настала за вријеме Првог свјетског рата на Крфу, услијед пробијања Солунског фронта и подизања морала српским и црногорским војницима, као и савезничким снагама.

„Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет – још једном је огорченост у одговору исказао Бећковић.

На крају је истакао да су црногорске власти отишле на савим неку другу страну и у погрешном правцу.

Њихове власти и институције се на све начине боре против српства и Србије. Редовним поступцима и одлукама доказују да су саучесници „Велике Албаније“, које формално нема, а суштински постоји – изнио је у закључку Матија Бећковић.

Посјетимо, Црогорски покрет (ЦП), који је прије четири године године основан као удружење с циљем да афирмише црногорске вриједности, поднио је кривичну пријаву Врховном државном тужилаштву против Митрополије црногорско-приморске (МЦП) и музичара Влада Георгиева, с образложењем да су починили кривична дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе и изазивања националне, расне и вјерске мржње.

Црногорско Министарство културе саопштило је дан раније да ће поднијети пријаву против Георгиева, организатора манифестације „Трг од ћирилице“ која је одржана у Херцег Новом, и поручило да смотре културе не смију да буду изговор за организацију националистичких скупова, а посебно када се њима негира црногорски идентитет.

Манифестацију “Трг од ћирилице”, коју је у Херцег Новом у уторак званично организовала Митрополија црногорско приморска, обиљежио је наступ Героргијева, који је пјевао „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Из Министарства наводе да су путем разних мултимедијалних садржаја сви могли да виде на који се начин крши читав низ законских одредби, и то на манифестацији јавног карактера.

„Истицање симбола других држава, скрнављење званичне химне Црне Горе уз готово незаобилазне политичке и националистичке поруке, само су неки од елемената због којих ће Министарство културе против организатора концерта поднијети пријаву пред надлежним органима – наводи се у саопштењу.

Одмах посијле овог излагања огласио се и Георгиев који је рекао да би таква одлука била сраман чин и да „свако ко мисли да је „Тамо далеко“ увредљива пјесма треба да се стиди.

„Оптужују Србе за своје поријекло и лозу. Никад нисам чуо да се било ко побунио кад се на фештама у Боки развије хрватска застава. Мени то никад није засметало. Ко год да је “Тамо далеко“ повезао са мржњом треба да пропадне у земљу од стида, а одатле затим да потражи озбиљну лекарску помоћ. Ја сам рођени Новљанин и Црну Гору волим као једно од моја два ока у глави. Господо, престаните да вријеђате. Зауставите се кад осјетите да ће имало мржње изаћи из вас – рекао је Георгиев.

Izvor: in4s.net

Категорије
Актуелно

У Савини потврђен став Тројичинданског сабора: На трагу својих предака, бранићемо своје гробове и српске светиње!

Године 1918, а која је кључна за поменути Предлог закона, Бока Которска и њена Српска православна епархија немају везе са Црном Гором. Формирањем НР Црне Горе, доласком комунистичке власти, Бока Которска је 1945. на скупу одржаном у Херцег Новом, из другог покушаја, „угурана“ у Републику Црну Гору, а први пут у својој историји је ушла, и то без демократске процедуре, у независну Црну Гору 2006. године

Данас и овдје, на трагу својих предака, потврђујемо став Тројичинданског сабора у Подгорици о овом предлогу закона, произносећи опет глас Цркве и народа у вези са намјером Владе Црне Горе да Православну Цркву Српску у Црној Гори и Боки лиши њеног насљеђа, поручено је из Митрополије црногорско приморске са свенародног Светостефанског бокешког сабора у Савини, уприличеног поводом празника преноса моштију Светог архиђакона Стефана – Славе Херцег Новог.

Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са господом Епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем, милешевским Атанасијем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем (Јевтићем), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројног вјерног народа.

Категорије
Друштво

Putovanja koštala 560.000, za telefone 70.000 eura

Poslanici Skupštine Crne Gore potrošili su u 2018. godini više od pola miliona eura za službena putovanja, tačnije 557.316 eura, pokazao je Izvještaj o radu Skupštine za prošlu godinu.

U dokumentu objavljenom na sajtu parlamenta, navodi se da su ukupni izdaci Skupštine u 2018. godini iznosili 7.867.755 eura, od čega je, kako se navodi na program unaređenja zakonodavne infrastrukture (putovanja poslanika, plate poslanika, telefonski troškovi) potrošeno 3.771.882, dok je za program administracije potrošeno 3.995.872 eura.

Najviše novca potrošeno je na poslaničke bruto zarade i doprinose i to 2.598.081 euro.

Ovaj iznos primio je 81 poslanik, od kojih osam poslanika Demokrata, koji bojkotuju rad parlamenta od 2016. godine.

Za naknade za stanovanje i odvojeni život, poslanici su dobili 14.870 eura.

Ove naknade odnose se na poslanike koji nijesu iz Podgorice, gdje moraju biti smješteni radi dolaska na skupštinska zasijedanja.

Poslanici nijesu bili pretjerano zainteresovani za stručno usavršavanje, pa je za ove usluge potrošeno 976 eura, dok je za telefonske račune potrošeno od 1. januara 2018. do 31.decembra 2018. skoro 70.000 eura.

Gorivo koje su za službene automobile potrošili poslanici koštalo je prema izvještaju 35.412 eura. Kada je u pitanju skupštinska administracija, najviše novca potrošeno je na bruto zarade i doprinose, 2.722.391 euro, dok su članove službe skupštine putovanja koštala 69.837 eura. Iako je za jubilarne nagrade budžetom bilo predviđeno 2000 eura, potrošeno je samo 436 eura.

Izvor: rtcg.me

Категорије
СНП

Nehuman i neodgovoran odnos vlasti prema osobama sa mentalnim problemima vidljiv na svakom koraku

Marija Radinović, analitičarka u Medijskom centru SNP CG

Tužna je istina da je u Crnoj Gori saosjećanje prema drugom sve rjeđe. Valjda je to razlog što u našem društvu postoji toliko marginalizovanih grupa: od siromašnih, starih, žena, osoba sa invaliditetom, LGBT populacije, pa do onih koji imaju problema sa mentalnim zdravljem. Čini se da su ovi poslednji u najnezavidnijem položaju, da su potpuno nevidljivi jer za njih neće da čuju ni institucije koje bi njima trebalo da se bave, a što je još poraznije, ni njihove porodice.

Neadekvatan i neodgovoran odnos države prema ovim ljudima vidljiv je na svakom koraku. Dovoljno je prošetati do klinike za psihijatriju Kliničkog centra Crne Gore u Glavnom gradu, pa vidjeti kako se vlast odnosi prema ovoj izuzetno ranjivoj kategoriji stanovništva. Bolnica, koja izgleda kao da će se srušiti svakog trenutka, postala je simbol nebrige nadležnih prema građanima kojima je pažnja najpotrebnija. I ne samo da se time pokazuje nehumanost prema pacijentima, nego i nepoštovanje prema ljekarima koji ovdje rade i koji, suočeni sa niskim zaradama i lošim uslovima, sve češće posao pronalaze u inostranstvu.

Ništa bolje stanje nije ni u Specijalnoj bolnici za psihijatriju u Dobroti. Ova ustanova, nažalost, nadaleko je poznata po prevelikom broju pacijenata, od kojih mnogi tu ostaju decenijama, čak i nakon izliječenja jer nemaju gdje da odu; neadekvatnim uslovima smještaja (nedostatak kreveta, dušeka, posteljine i garderobe za pacijente); nedostatku medicinskog osoblja; lošoj higijeni, pa čak i neprimjerenom odnosu pojedinih zaposlenih prema hospitalizovanima, o čemu su mediji ranije izvještavali.

Nedavno je objelodanjeno da je Ministarstvo zdravlja tražilo od Ministarstva rada i socijalnog staranja da obezbijedi smještaj za jedanaest pacijenata iz Dobrote za koje je procijenjeno da im više nije neophodan bolnički tretman. Radi se o ljudima koji nemaju svoj dom i porodicu koja bi ih prihvatila. Ministarstvo rada i socijalnog staranja se pobrinulo samo za jednu osobu. U ovim ping-pong igrama između institucija, u njihovim dogovaranjima, pregovaranjima i nadgornjavanjima gube se dragocjeno vrijeme, energija i resursi. Kao da se zaboravlja da se radi o ljudskim bićima sa ozbiljnim zdravstvenim teškoćama.

Sve se ovo događa u 21. vijeku, u doba kada su duševne bolesti postale jedan od najvećih problema današnjice, kada je depresija druga najrasprostranjenija bolest na svijetu sa tendencijom da ubrzo postane prva, kada se godišnje u svijetu počini oko 800.000 samoubistava, a Crna Gora po stopi suicida već godinama nadilazi evropski prosjek.

Svjesni smo da ovo nije pitanje koje se može regulisati za jedan dan. Ali, isto tako, dužni smo istaći da nadležni ne ulažu dovoljno napora u njegovo rješavanje. Jer, ne mogu nas ubijediti da za ovoliko decenija nije mogla biti izgrađena nova psihijatrijska bolnica u Podgorici, a da ona u Dobroti nije mogla biti renovirana, rasterećena i prilagođena potrebama pacijenata i zaposlenih. Svaki pokušaj da to urade unaprijed je osuđen na propast jer sada cijela Crna Gora zna kako su i koliko novca davali poslednjih godina za rješavanje stambenog pitanja javnih funkcionera (nekima od njih i po više puta). Među njima su, naravno, i čelnici našeg zdravstvenog sistema. Dakle, država je nekome majka, a nekome maćeha.

Nema opravdanja ni za to što još uvijek nemamo precizne statističke podatke o oboljelima od mentalnih bolesti. U tome je jako bitna uloga primarne zdravstvene zaštite, odnosno domova zdravlja. Njihova odjeljenja koja se bave mentalnim zdravljem moraju se ojačati kako bi na adekvatan način vodila računa o pacijentima i njihovoj integraciji u društvo. Ove aktivnosti mogu dati efekat samo ako budu praćene ulaganjem u medicinski kadar, respektovanjem ove zahtjevne profesije i obezbjeđivanjem odgovarajućih radnih uslova za ljekare.

Istovremeno, mora se sprovoditi kontinuirana edukacija stanovništva da bi se spriječilo da se porodice odriču svojih članova sa mentalnim problemima i da ih doživljavaju kao teret i sramotu. Svima nama, cijelom društvu, neophodno je mnogo više znanja i informacija o mentalnom zdravlju jer samo tako možemo shvatiti teškoće naših rođaka, prijatelja, kolega i komšija. Samo tako ćemo prestati da ih osuđujemo, izbjegavamo i doživljavamo kao manje važne članove zajednice.

Karakter i vrijednosti čovjeka vide se u njegovom odnosu prema onima koji su nemoćniji od njega. Društvo je jako onoliko koliko je jak svaki njegov pojedinac. Vrijeme je da to shvatimo i da počnemo mijenjati odnos prema osobama sa mentalnim problemima. Vrijeme je da počnemo misliti o ljudima.



Категорије
Култура

U HERCEG NOVOM DANAS POČINJE 14. MEĐUNARODNI FESTIVAL GITARE

Najblistavija zvijezda u sazviježđu 14. Međunarodnog ljetnog festivala gitare u Herceg Novom – Guitar Art Summer Fest, koji počinje danas i traje do 20.avgusta, biće portugalska pop i fado pjevačica Duls Ponteš.
Boško Radojković, direktor Festivala, naglasio je da nastavljaju tradiciju preplitanja žanrova i žica, te da manifestacije kreće danas nastupom flamenko gitariste svjetskog glasa Danijelom Kasaresom iz Španije, koji će prvi put nastupiti na Trgu Mića Pavlovića.
– Narednog dana, imaćemo koncert klasične gitare, gdje će nam se predstaviti Kempbel Dajmond iz Australije, sa specijalnom gošćom, Novljankom, operskom pjevačicom Amandom Stojović. Oni će se publici predstaviti klasičnim kompozicijima. Treće večeri, 17. avgusta, Festival se seli sa Trga Mića Pavlovića na Kanli kulu, gdje će u 21 čas nastupiti velika zvijezda Duls Ponteš, neklasična fado i pop pjevačica koja ove godine slavi 30 godina karijere. Nastupiće sa Danijelom Kasaresom, flamenko gitaristom i Jelsi Herediom, kontrabasistom. Ovaj trio predstaviće njene najpoznatije aranžmane koje je radila sa maestrom Eniom Morikoneom. Jedino ovaj koncert nije besplatan. Za kartu treba izdvojiti 20, odnosno 50 eura za VIP karte – kaže Radojković.
Nedjelja, 18. avgust, na Trgu Mića Pavlovića u 21 čas, nastupa bluz i rokenrol električna gitara, kombinacija koja se prvi put može čuti na festivalu, u izvođenju mađarskog Barna Peli tria, dok će 19. avgusta na istom mjestu i u isto vrijeme nastupiće sekstet „Spona” iz Srbije, koju krasi fuzija balkanske muzike sa elemntima flamenka.
Posljednjeg dana festivala, 20. avgusta, na Trgu Mića Pavlovića u 21 čas, nastupiće Kostas Kocolis, koji se smatra jednim od najvećih gitarista našeg vremena.

Категорије
Друштво

NA PRAZNIK SVETIH MAKAVEJA, SLAVU TOLOŠKE CRKVE, LITURGIJU SLUŽIO MITROPOLIT CRNOGORSKO-PRIMORSKI

Današnji vlastodršci rade što i bezbožni carevi prije njih

Svetom arhijerejskom liturgijom, slavskom litijom i blagosiljanjem slavskog kolača u Podgorici je juče proslavljen praznik Svetih mučenika Makaveja – slava istoimene crkve u naselju Tološi. Liturgiju je, uz sasluženje sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske, služio mitropolit Amfilohije. Kako prenosi sajt Mitropolije, u liturgijskoj propovijedi mitropolit Amfilohije je podsjetio da se na ovaj dan slavi i iznošenje Časnoga Krsta, podsjećajući da su braća Makaveji s majkom, a koji su živjeli 200 godina prije Hrista, svoje živote položili braneći svetinju Božju i zakon Božji. Povukavši analogiju s današnjim vremenom, mitropolit je Amfilohije je naglasio da i sami svjedočimo da se ništa nije promijenilo od vremena drevnih bezbožnih vlastoljubaca i careva.
– Nastavlja se progon imena Božjeg, gaženje po Crkvi Božjoj… Evo sad donose zakone da otimaju hramove, kao što su radili oni bezbožni carevi i kraljevi u vrijeme braće Makaveja. Ali, jedno je sigurno: Časni Krst je onaj koji pobjeđuje, pobjednici su oni koji stradaju kao braća Makaveji, koji su tjelesno poginuli sa majkom svojom, ali su ostali da se pamte do naših vremena. Svetinje, koje se podižu u slavu Božju, a u čast njihovu, evo nastavljaju da vaskrsavaju da kroz njih vaskrsava istinska i prava vjera, prava Crkva Božja, pravo sabranje u ime Oca i Sina i Duha Svetoga, Boga našega – poručio je mitropolit Amfilohije.
Nakon pričešća vjernih, mitropolit Amfilohije je predvodio litiju oko hrama, a onda blagosiljao i prelomio slavski kolač. Mitropolit Amfilohije je na kraju čestitao slavu sabranima, a domaćin slave Budimir Vidaković predao je domaćinstvo za narednu godinu Mišku Radonjiću.
Starješina hrama protojerej Predrag Šćepanović zahvalio je mitropolitu Amfilohiju, sveštenicima i vjernicima koji su prisustvom uveličali svetkovinu.
– I hvala našem Budu Vidakoviću i bratstvu Vidakovića koji su nas ovako lijepo ugostili. Neka Bog blagoslovi njihove njive i vinograde, i na prvom mjestu zdravu dječicu. Da se rađaju u njihovim domovima, i u svim domovima“, kazao je otac Predrag.

Izvor: dan.co.me

Категорије
Друштво

Luburić: Opštinu Plužine posjetilo 30 odsto više turista nego lani

“Opština Plužine postala najbrže rastuća turistička destinacija u Crnoj Gori. Shodno, doduše još uvijek nezvaničnim podacima iz NTO CG, ovu opštinu je u odnosu na isti period lani posjetilo 30% više gostiju”, naveo je za Portal Analitika član Savjeta za upravljanje Parkom prirode Piva, Veselin Luburić.

Razlozi razvoja turizma u ovoj opštini jesu fantastični prirodni pejzaži, nova turistička i putna infrastruktura, novi, savremeno urađeni restorani, eko i etno sela, rafting naljepšim diljelom rijeke Tare ( od Brštanovice do Šćepan polja), splavarenje Pivskim jezerom, ali I mogućnost planinarski pohoda na najvisočije planinarske vrhove.

“Svemu tome je doprinio Park prirode “Piva“, koji je bio ključni pokretač razvoja održivih oblika turizma na ovom području Crne Gore”, dodaje Luburić.

Park je zaštićenim područjem zvanično proglašen na Dan planete Zemlje, 22.aprila 2015., a operativno je počeo sa radom naredne godine.

“Od tog perioda do današnjih dana park je inicirao izgradnju novih puteva koji povezuju turističke mikro cjeline u opštini, izgradnju nove turističke infrastrukture, poboljšanju uslova za kvalitetan i bezbjedan rafting i splavarenje rijekom Tarom, postavljanje turističke signalizacije na najfrekvetnijim lokalitetima, markiranje i remarkiranje više desetina pješačkih, planinarskih, biciklističkih i edukativnih staza”, ističe Luburić.

Tokom prvih osam mjeseci Park prirode “Piva“  bio je organizator brojnih manifestacija, kulturnih i sportskih događaja.

“Tako je park učestvovao u organizaciji destetog muzičkog festivala “Bedem festa“ koji je simbolično počeo u Plužinama pod sloganom “Radujsmo se“, gdje je na gradskom amfiteatru nastupio Plastik Sunday, Sana Garić i Alex Petrov. Istog mjeseca održaan je koncert Bojane i Nikole Peković, a zatim je upriličen koncert Sankt Peterburškog doma muzike –“Ambasada umjetnosti“, gdje su se publici predstavili laureati sa međunarodnih takmičenja: Aleksandra Vasiljev, Elisaveta Ivanova I evgenij Savaljev. U poslednjoj sedmici juna organizovan je tradicionalni planinarski pohod na Veliki Vitao, koji je okupio veliki broj zaljubljenika u planinarenje”, objašnjava Luburić.

Tokom jula mjjeseca nastavljeno je sa bogatim kulturno-umjetničkim programom, te je treću godinu zaredom iz Plužina započeta manifestacija “Party bus“. Prošlog mjeseca na gradskom amfiteatru svoj nastup su imali : Električni orgazam, Prti Bee i Rudolf.

“U toku je izrada nove Android aplikacije koja ima funkciju kvalitetnije on-line prezentacije, gdje će milioni ljudi putem pomenute mobilne aplikacije moći da se upoznaju sa svim turističkim atrakcijama, motivima, legendama, gastro ponudom i sl. Takođe, od ove godine je u punoj funkciji i Centar za posjetioce na Šćepan polju. Možemo utvrditi da se turizam u Pivi događa na pravi način i da ovo područje po prirodnim ljepotama i vrijednostima jedno  od najljepših u kontinentalnom dijelu Crne Gore svoju punu afirmaciju i turistički razvoj tek treba da očekuje”, zaključuje Luburić za Portal Analitika ”, navodi Luburić.

Izvor: portalanalitika.me

Категорије
Друштво

SVETOSTEFANSKI CRKVENI SABOR: SLOGOM I JEDINSTVOM U ODBRANI HRAMOVA

Danas je u Herceg Novom saborno proslavljena slava zaštitnika grada, Prenos moštiju Svetog Arhiđakona Stefana. Tim povodom Svetu arhijerejsku liturgiju  služili su mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, episkop Budmiljansko-nikšićki Joanikije i umirovljeni episkop Atanasije Jevtić, koji je u besjedi govorio o Svetom Arhiđakonu Stefanu, ali i vezama manastira Savine i Tvrdoš.

Slavlje je nastvaljeno Svetostefanskim crkvenim narodnim saborom gdje se Pravoslavni Episkopski Savjet CG zajedno sa vjernicima opredijelio prema Predlogu zakona kojim Vlada CG namjerava da srpsku crkvu u CG i Boki liši njenog vjekovnog nasleđa. U Proglasu je koji je pročitao novoizabrani iguman manastira Savina Makarije inaveden istorijat Pravoslavne crkve u Boki Kotorskoj, a posebno naglašeno da narod Boke Kotorske, poznajući svoju istoriju, zna da su u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, oblasti Crne Gore sa Metohijom ušle u Zetsku banovinu, uključujući prvi put i Boku Kotorsku.

Boka Kotorska je od 1870. do 1931. godine imala zasebnu Bokokotorsku i Dubrovačku eparhiju kojoj je zaštitnik bio Sveti Sava. Ujedinila se u Srpsku Patrijaršiju direktno i nastavila svoj život do spajanja sa Mitropolijom crnogorskom 1932. godine. Godine 1918., a koja je ključna za pomenuti Predlog zakona, Boka Kotorska i njena Srpska pravoslavna eparhija nemaju veze sa Crnom Gorom. (Inače, Boka je, od davnina, duhovno pripadala Zetskoj i Humskoj episkopiji koje je osnovao Sveti Sava još 1219. godine.) Formiranjem NR Crne Gore, dolaskom komunističke vlasti, Boka Kotorska je 1945. na skupu održanom u Herceg Novom, iz drugog pokušaja, „ugurana“ u Republiku Crnu Goru, a prvi put u svojoj istoriji je ušla, i to bez demokratske procedure, u nezavisnu Crnu Goru 2006. godine.

U proglasu je data i istorija iz 18. vijeka kada su novski Bokelji dobili samoupravu Topaljsku komunitad.

-Danas i ovdje, na tragu svojih predaka, potvrđujemo stav Trojičindanskog sabora u Podgorici o ovom predlogu zakona, proiznoseći opet glas Crkve i naroda u vezi sa namjerom Vlade Crne Gore da Pravoslavnu Crkvu Srpsku u Crnoj Gori i Boki liši njenog nasljeđa. Odnos koji Vlada Crne Gore bude imala prema imovini Pravoslavne Crkve Srpske u Boki i Crnoj Gori u narednom periodu opredijeliće odluke Velikog bokeškog crkveno-narodnog sabora koji je u pripremi, zaključeno je u proglasu koji su potpisali Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh Sveštenog trona Pećkog g. Amfilohije, Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije,Episkop mileševski Atanasije,Episkop zahumsko-hercegovački  Dimitrije,Episkop dioklijski Metodije i Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) i svo pravoslavno sveštenstvo i monaštvo Boke Kotorske.

Na Svetostefanskom saboru Marko Carević , predsjednik opštine Budva, pozvao je Bokelje na jedinstvo. U ime Matice Boke  govorio je predsjednik Željko Komnenović, koji je naglasio da Boka Kotorska danas čuva preko 70% materijalnog kulturnog blaga u CG, ima preko 200 manastira i crkava i pokazala se kroz vjekove, a dokazuje se i danas kao čuvar svoje tradacije i srpskog pravoslavnog bića:

– Da je aktelna vlast u Podgorici riješena da se po svaku cijenu obračuna sa korijenima, vjerskom slobodom, tradicijom i duhovnošću pravoslavnog naroda postalo je jasno 2015. kada im nije prošao prvi pokušaj uspostavljanja tzv Zakona o slobodi vjeroispovjesti koji tu slobodu jemči svim vjernicima sem nama, pravoslavnom narodu Boke, Crne Gore i brda.. , kazao je Komnenović dajući pregled istorije naroda Boke koji je uvjek živio u slozi sa braćom rimokatolicima.

-Svi stanovnici Boke iako su politički legalisti i lojalni državi u kojoj žive , dobro pamte kako je 1945. Boka kotorska prisjedinjena CG pod tačkom razno, ali pamte da se po oslobođenju u Velikom ratu, Bokokotorska episkopija ujedinila u Srpsku pravoslavnu crkvu direktno preko Patrijeršije u Beogradu, a ne preko Cetinja.  To moraju znati i predstavnici vlasti u CG i da dobro razmisle o sledećim koracima. Zbog toga na ovom svetom mjestu kreatorima novih, opasnih podijela,koji ugrožavaju opstanak našeg naroda, možemo poručiti da pravoslavni narod Boke kotorske ne pristaje da preda hramove, crkve manastire i grobove predaka, ateistima i avanturistima, koji se kriju iza države, i da će svojim životom i molitvom braniti svoje svetinje.  Nije pametno iskušavati mudre i slobodarske Bokelje koji znaju za riječ svetog kneza Lazara „Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave“ , zaključio je Komnenović.

Na kraju skupa u ime grada HN obratio se predsjednik opštine Stevan Katić, koji je čestitajući slavu, naglsio da preglog zakona nije prihvatljiv i da ga Herceg Novi i Bokelji nikada neće prihvatiti:

– Rodoljubivi Novljani su uvjek okrenuti progresivnom napretku, a to dokazuju brojne zadužbine u našem gradu. Svi ovi objekti su nažalost u vlasništvu države i većinom u ruševnom stanju  i grad ne može da utiče na njih. Predloženo riješenje Zakona imaće samo negativne posledice i vodi polarizaciji i ovako podijeljenog našeg društva. Ponosni smo što je nakon Podgorice, Herceg Novi izabran za drugi Crkveni narodni sabor i što će i danas odjeknuti poruka da je naš narod protiv ovakvog zakona, kazao je Katić.

Održan je i kulturno-umjetnički program.

Izvor: radiohercegnovi.net