Međunarodni
Dan siromašnih, koji se obilježava 9. avgusta i ustanovljen je od
strane Ujedinjenih nacija, zauzima posebno mjesto u novijoj istoriji
Crne Gore. To je dan većinskog stanovništva Crne Gore, materijalno
osiromašenih građana pogođenih trideset godina dugom elementarnom
nepogodom u vidu ove vlasti.
Pored imetkom siromasnih ljudi, ovo je zemlja i drugih siromaha. Manjka im morala, ljudskih vrlina, težnje ka pravdi i borbe
za ravnopravnost. Da ovih drugih siromaha ima i više nego što se moglo
pretpostaviti, proizilazi iz objavljivanja tajnih podataka Vlade Crne
Gore o imenima određenih, dominantno kadrova vladajućih partija koji su
mimo prava i pravde postali imućniji za skoro pa besplatne stanove i
kredite koje bi svako poželio da vraća.
Ova imena su još jednom potvrdila da Crna Gora nije zemlja jednakih
šansi za sve, već privilegovanih pojedinaca i njihovih porodica među
kojima nijesu rijetki primjeri onih koji već dva puta rešavaju stambeno
pitanje ili su imaoci prava na većem broju nepokretnosti.
Naravno, dobar dio njih ni ovo nije prijavio nadležnim institucijama, a
bili su dužni da to urade, što iskreno nije iznenađenje, imajući u vidu
da postoje osnovi sumnje da su nosioci najvažnijih državnih funkcija i
sa njima povezana lica, sakrili na hiljade nepokretnosti i milijarde
eura koje su opljačkane od naroda.
Najpoznatiji crnogorski
pravnik Valtazar Bogišić je rekao da je najveća nepravda da “ko od zla
djela svog, još i korist kakvu ima”. A posebno nas brine korist koju su
dobili oni koji treba da dokazuju krivicu i optužuju i oni koji moraju
da sude, a pritom, neki imaju zaradu od par hiljada eura na mjesečnom
nivou.
Siromaštvo se suzbija samo pravednim dijeljenjem dobara, a
koliko se pravedno dijeli imali smo priliku da vidimo od centra ka
lokalu i da se iskreno postidimo zbog nepavde koja nas okružuje.
Ključni cilj nove demokratske vlasti biće otvaranje svih tajnih podataka
o licima koja su pomognuta, a u suštini kupljena od strane Vlade Crne
Gore, da zahvaljujući ovim privilegijama služe partijama na vlasti.
Moraće se preispitati ove odluke, a posebno se založiti da svi oni koji
ostvaruju mjesečne prihode u iznosu od preko 1.000 eura, vrate novac i
stanove koje je najbolje podijeliti zaposlenima u prosvjeti, zdrastvenim
radnicima, policajcima koji profesionalno rade svoj posao i svima
drugima kojima je pomoć istinski potrebna.
Legendarni srpski stručnjak Svetislav Pešić smatra da košarkaši Sjedinjenih Američkih Država više nijesu glavni favoriti na predstojećem Mundobasketu.
Amerikanci su se susreli sa velikom problemima pred Svejstko prvenstvo u Kini jer je veliki broj zvijezda te selekcije otkazao nastup na Mundobasketu.
„Očigledno je da Amerika nije više glavni favorit za zlatnu medalju, ali je jedan od favorita. Da li je otkazivanje važnih igrača za američku reprezentaciju prednost za ostale selekcije koje su kandidati za medalju, to je vrlo teško reći. Sigurno je da će Amerika izaći sa dobrom ekipom jer imaju trenera Grega Popovića koji ne samo da je jedan od najboljih trenera NBA“, izjavio je Pešić za „Sportski žurnal“.
Trener Barselone smatra da je Srbija među najvećim favoritima na šampionatu.
„Favoriti za medalju su pored naše selekcije, Španija i Grčka. Oni će sigurno iskoristiti potencijale i prednosti. Mi poodavno nijesmo imali ovako kvalitetnu selekciju, već dugo su igrači i stručni štab zajedno, sa uspjehom rade u kontinuitetu“, dodao je Pešić.
Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника
Широм свијета данас се обиљежава Дан младих, који има за сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине. У Црној Гори, нажалост, овај дан све мање и маље младих људи обиљежава, јер већина одлази из својих градова у друге државе у потрази за бољим животом.
Црвени аларм одавно се огласио у Црној Гори када је у питању тренд исељавања из државе, али надлежне институције, чини се, да су нијеме и глуве за овај проблем.
Мапа миграција у Европи, у којој су приказани подаци ЦИА-е, показала је да је највећи пад броја становника забиљежен у Црној Гори – готово пет исељених на 1.000 становника.
О томе зашто млади људи „бјеже“ из Црне Горе, колико је лоше економско уређење утицало на масовна исељавања, разговарали смо Вуком Вујисићем, једним од иницијатора покретања кампање „Нећу да идем“ која има за циљ да афирмише младе, да ипак, остану у Црној Гори.
Вук Вујисић
„Кампања „Нећу да идем“ је првобитно покренута у БИХ , јер и они такође имају проблем са негативним трендом одласка младих у иностранство. Ми смо кампању започели у Црној Гори јер смо видјели да све више наших пријатеља, другова и познаника одлази из земље у потрази за бољим животом. Тек касније смо схватили да се ради о веома опасном проблему по цјелокупно друштво јер Црна Гора је мала држава у којој живи нешто више од пола милиона становника, а ако се овај тренд одласка настави за пар година скоро да ће се број младих људи у Црној Гори преполовити. Забрињавајуће је то да држава до сада није водила евиденцију о одласку људи из Црне Горе , а знамо да многи оду а остану пријављени овдје . Политичари и доносиоци одлука до скоро уопште нису говорили о овом проблему“, каже Вујисић.
Он додаје, да циљ није само да актуелизује проблем и да мотивише младе људе да остану, већ да кроз разговоре са младима и истраживањима пронађу проблеме који тјерају младе одавде и да покушају да натјерају доносиоце одлука и друштво да их заједно решавају.
„Сваки други млади човјек планира да напусти Црну Гору а тај тренд само расте , млади већином одлазе због егзистенције тј. економских разлога чак њих 72% показују ФЕС-ова истраживања и сматрамо да је ово проблем који се мора што прије решавати да сви заједно као друштво ујединимо снаге и почнемо да радимо на томе“, објашњава он.
„Нећу да идем“
Казао је, да је кампања наишла на сјајне криктике, али и да су кроз кампању примијетили да млада популација Црне Горе одлази свакодневно из државе у друге Европске земље, а један дио њих се одлучи да посао и бољи живот потражи у Америци.
„Доста људи подржава кампању, али на прву лопту наилазимо на отпор јер многи кажу да је супер то што радимо, али не могу да нас подрже јер желе да оду. Наравно и многи људи у екипи „нећу да идем“ размишља да оде , али прије него што оду желе да покушају да промјене положај младих и да се кроз иницијативу изборимо за бољу социјалну и економску политику према младима. Позивамо све људе да прије него што оду подрже кампању и покушају да заједно са нама мијењају, јер ако не покушамо и побјегнемо без боре никад нећемо знати јесмо ли могли да успијемо“, нагласио је Вујусић.
Он даље објашњава које су то идеје, којима би, уколико се реализију, у многоме утицале да се смањи тренд исељавања становника из Црне Горе.
„Држава би морала да младим паровима обезбиједи повољне станове као у Скандинавији гдје би плаћали минималну ренту и режује. Тражићемо да се врати дјечји додатак и да се побољша политика подстицаја младих предузетника као и увођење бесповратних кредита за младе пољопривреднике. Садашњи систем не омогућава младима да раде и да од тога стварају, већ се све своди на преживљавање. Држава мора да омогући младима услове да раде, зарађују и да формирају породицу, јер то је држава социјалне правде, а то пише у Уставу ЦГ“, рекао је Вујисић.
На крају је позвао све младе, али и остале да подрже кампању и да заједно дођу до решења, док не буде касно.
„Млади желе да раде, чист доказ за то је, да је њих преко 6000 хиљада од почетка године отишло да ради у иностранству, гдје су много бољи услови чак и за странце . Омогућимо младима да живе и стварају у Црној Гори! Нећу да идем“, закључио је Вијисић.
Магистар филозофије Феђа Павловић сматра да разлога за емиграцију има колико и емиграната.
„Озбиљна је то животна одлука – спаковати куфер и закорачити у непознато – тешка, комплексна, лична и у принципу несводива на микроекономску, друштвено-политичку или било какву другу рачуницу“, каже Павловић у разговору за портал ИН4С.
Истиче, да ваља примијетити двије ствари.
„Прво, проблем емиграције није исто што и проблем тзв. „одлива мозгова“ – не напуштају нас најбољи ђаци, већ одлази ко год има икакву прилику да пође. Одлазе људи у печалбу да перу судове у Франкфурту и Бечу, да беру конопљу по Калифорнији и оправљају аута у радњи код рођака у Шведској. Није то, дакле, никаква „елитна“ емиграција ултраамбициозних каријериста за чије је планове Црна Гора превише мала, него општенародна бјежанија „трбухом за крухом“ – то јест, за могућношћу да се заради толико да се од те плате може живјети пристојно“, објашњава.
Наш саговорник додаје, да је црногорска владајућа елита потпуно свјесна проблема високе стопе емиграције – како чињеничног стања, тако и његових узрока – те да по том питању не ради ништа.
„А зашто би? Не вјерујем да црногорска владајућа елита ово питање доживљава као сопствени политички проблем, нити као материјал за потенцијалну кризу легитимитета. Знате како кажу, емиграција је гласање ногама. Да, да… међутим, на изборима се гласа рукама, а ваљда сви знамо за кога гласа она црногорска дијаспора која у Црну Гору сврати на изборни дан“, закључује Павловић.
ЦГО: 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору
Центар за Грађанско образовање истиче да је положај младих у Црној Гори неповољан и они остају једна од најмаргинализованијих група, додајући да изостаје системски одговор државе на проблеме са којима се суочава та популација.
Они су подсjетили да подаци из Студије о младима у Црној Гори 2018/19 опомињу да 50 одсто младих жели да напусти Црну Гору у потрази за бољом будућношћу.
„Под хитно се мора рјешавати и хронични проблем неусклађености између понуде образовања и потреба тржишта рада, кроз бољу комуникацију образовних институција, предузећа и других сектора друштва и израду заједничких планова у циљу формулисања стратешког одговора на овај проблем“, оцијенио је Сарадник на програмима у ЦГО, Милош Кнежевић.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, uputio je u svoje i u ime SNP, čestitke građanima Mojkovca povodom Dana opštine, 13. avgusta. „ Iako je prije nekoliko godina, tadašnja lokalna vlast utvrdila novi datum oblježavanja Dana opštine Mojkovac, za nas koji poštujemo tradiciju i svoje pretke, smatramo da je Mojkovac dostojan 6.januara , dana kada se obilježava uspomena na čuvenu Mojkovačku bitku. Bilo kako bilo, dragi građani Mojkovca, vrijeme je da vaš grad konačno oživi i bude razvijen kako je nekada bio, prepoznat ne samo u Crnoj Gori nego i šire. Prirodni resursi koje ovaj kraj posjeduje, trebalo bi da budu iskorišteni na pravi način, kako bi mladi bili zaposleni a ne odlazili u svijet trbuhom za kruhom, tražeći životnu perspektivu daleko od svojih domova. U nadi da nas sve zajedno čeka neka ljepša budućnost u kojoj će svako imati sve što mu treba za dostojanstven život, čestitam vam Dan opštine“, kaže se u čestitki predsjednika SNP CG.
U Crnoj Gori je sve moguće. Da sudije i tužioci, direktori, ministri, dobijaju kredite za stanove, iako imaju po jedan, dva ili više istih. Nigdje u demokratskom svijetu nema pojave da direktor Agencije za antikorupciju sakrije kredit od 40.000 eura i ne prijavivši ga u imovinskom kartonu. O ostavci on ne razmišlja, ali razmišlja kako da kazni nekog nižeg činovnika koji je možda dao neotpune podatke. U moru neprimjerenih ponašanja u gradovima gdje DPS vrši vlast, dolazi do još jedne raritetne pojave. Naime, u gradovima gdje DPS vrši vlast sa dvije trećine odbornika penzioneri su predsjednici Skupština opština. Zato je tragikomično kada oni govore o potrebi zapošljavanje mladih ljudi. Pojedini predsjednici tih opština su diplomirani pravnici pa bi trebalo da znaju da Zakonom o lokalnoj samoupravi (sl.list CG br 2/2018 i 34/2019) propisano da predsjednik SO ovu funkciju vrše profesionalno tj. zasnivaju radni odnos u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o državnim službenicima i namještenicima Sl.list CG 2/2018 i 34/2019) gdje se jasno navodi da imenovanom, odnosno postavljenom licu prestaje radni odnos po sili zakona kad navrši 67 godina života ili najmanje 15 godina staža osiguranja. Kako se vidi na sajtu opština Kotor, Danilovgrad i Niksić, gospoda predsjednici SO već su navšili 67 godina života što znači da su stekli uslove za penziju ili su već u penziji, ali i dalje predsjedavaju Skupštinama opština iako je to nezakonito. Postavlja se pitanje da li DPS žmuri na kršenje zakona s obzirom da je Ustavni sud ukinuo odredbe Zakona o radu po kojima su stariji od 67 godina mogli da rade i da je zapošljavanje penzionera neustavno. Ili je možda predsjednica Vrhovnog suda i oko ovoga pitanja donijela načelni pravni stav po potrebi vladajuće klase?!
KOLAŠIN – Predškolska ustanova „Svetionik”
iz Bara, u saradnji sa nevladinom organizacijom „Natura” i Komunalnim
preduzećem iz Kolašina, organizovala je akciju čišćenja rijeke Plašnice,
u selu Lipovo.
U akciji su učestvovali zaposleni i volonteri pomenutih ustanova,
zajedno s djecom učesnicima događaja „Eko kamp Kolašin”, u organizaciji
predškolske ustanove „Svetionik”.
– Humani učesnici akcije napunili su 12 velikih vrća otpada izvađenog iz
ove divne rijeke koja napokon može, pročišćena, lako da teče. U
narednim danima djeca predškolskog i školskog uzrasta u sklopu eko-kampa
uživaće u organizovanim edukativnim igrama pored rijeke – kazala je Ivana Durutović, direktorica vrtića „Svetionik” iz Bara.
Ona je takođe istakla da su djeca u sklopu četvorodnevnog kampa
posjetila NP Biogradska gora, Ski-centar Kolašin 1600, avanturistički
park i uživala u vožnji žičarom, jahanju konja i u prirodnim ljepotama
koje nudi grad na Tari.
– Čišćenje rijeke s volonterima organizacije „Natura” uticalo je pozitivno na djecu, jer se na ovaj način od malih nogu podiže svijest o očuvanju prirodnih ljepota – istakla je Durutovićeva.
FEDERICO BERTI NA FESTIVALU ULIČNIH SVIRAČA U NIKŠIĆU
Zvuke italijanske muzike na četvrtom
Festivalu uličnih svirača donijeće Federiko Berti koji je, očaran pričom
o narodnom heroju Ljubu Čupiću i njegovom „osmjehu prkosa”, za tu
priliku specijalno napisao muziku za popularnu italijansku partizansku
pjesmu „Te crne brigade” i posvetio je, Nikšiću, Crnoj Gori i besmrtnom
heroju.
– U Crnoj Gori ću biti 31.avgusta kao italijanski čovjek orkestar,
plesaću i pjevati na ulici. Čekam te – poručio je Berti na svojoj veb
stranici.
On u nastavku donosi čitavu priču o Ljubu Čupiću upoznajući svoje
pratioce sa legendarnim herojem koji je život izgubio veličajući ideale
slobode.
BIJELO POLjE – Na praznik Svetog
Velikomučenika Pantelejmona u istoimenom manastiru u mjestu Samograd kod
Bijelog Polja arhijerejskom liturgijom, koju je služio episkop
budimljansko-nikšićki Joanikije s brojnim sveštenstvom i monaštvom, proslavljena je hramovna slava.
Episkop Joanikije je kazao da u ovo najljepše doba godine, pored Svetog
Velikomučenika Pantelejmona, proslavljamo i Svetog Klimenta Ohridskog.
Vladika je kazao da su u Samogradu temelji svetinje izronili ispod lica zemlje prizivajući nas ovom svetom mjestu.
– Evo već 15 godina se ovdje sabiramo i vršimo svete službe i upoznajemo
se s tajnama ove svetinje. Našli smo i svete ktitorske mošti, žute se
kao vosak. Ktitorski grob i donje i gornje crkve je ovdje. I mi se tako
upućujemo u svoju prošlost i u vjekove koji su obilježeni djelovanjem
svete vjere pravoslavne. Vjekove koji su iza nas, ali to za nas nije
prošlost mrtva koja ništa ne znači, nego su to naši korijeni, naši
temelji i svjesni smo iz kojih smo temelja iznikli i iz kojih smo
korijena izrasli. Evo, danas slavimo dva velika svetitelja, jednog iz
prvih hrišćanskih vremena, a drugog iz prvih vremena hrišćanstva kod
Slovena – Svetoga Velikomučenika Pantelejmona, koga slavi cijeli
pravoslavni svijet. Velikoga iscjelitelja, brzoga pomoćnika u svim
nevoljama. Velikoga Božijeg ugodnika koji je Bogu ugodio i dok je bio na
zemlji, naročito svojom mučeničkom krvlju, a poslije toga i blagodatnim
zastupništvom za sve hrišćane koji mu se mole. Mnogi su hramovi i
manastiri njemu posvećeni, poput ruskog manastira na Svetoj Gori, gdje
se nalazi njegova sveta lobanja. A Sveti Kliment Ohridski, učenik je
svete braće Kirila i Metodija. Nastavljač njihovog djela, propovijedi i
Jevanđelja Hristovoga kod svih plemena. Razvio je sa svojim bratom Naumom Ohridskim veliku
prosvjetnu književnu djelatnost, propovijedajući Jevanđelje Slovenima,
opismenjavajući ih. I duboko smo uvjereni da smo hrišćanstvo u ovim
krajevima primili od tog ognjišta ohridskog, pa ćemo ubuduće podjednako
ovdje pominjati i Svetoga Klimenta zajedno sa Svetim Velikomučenikom
Pantelejmonom – besjedio je vladika Joanikije.
Vladika Joanikije je kazao da nas Samograd sabira, prosvjećuje, vraća u
pamet, nama samima i jedne drugima, privodi nas Bogu i svetima.
– Ovo je samo početak obnove iako je dosta urađeno, ali ovdje će trebati
decenije da se pažljivo i stručno radi. Najvažnije je da se ovdje služe
službe Božije. Naš otac monah Pantelejmon ovdje neprestano svoje molitve uznosi Bogu i svakome su otvorena vrata ovih manastira – kazao je vladika.
Otac Evstatije, starješina manastira, istakao je da je vjera davanje sebe.
– Baš kao i ljubav, ako nema žrtve, onda je to samo prazna priča. Tako i
vjera nije neko osjećanje, uzvišeno razmišljanje, nego je vjera
kretanje ka Bogu, živi odnos s Bogom i sa drugim ljudima naravno. Jer
Jevanđelje nam govori da ne možemo reći da volimo Boga, a da mrzimo
brata svoga. Duboko svjestan ove istine bio je Sveti Pantelejmon, čiji
praznik danas proslavljamo, pa je bio pun ljubavi prema Bogu, ali i
prema drugim ljudima. I njima je pomagao na mnoge i razne načine. A to
njegovo ime Pantelejmon znači Svemilostivi, odnosno to bi bilo ime za
Boga, koga je on propovijedao. Mi to njegovo ime na ovoj svetoj službi
ponovimo mnogo puta, pa kažemo da je Bog blag i čovjekoljubiv,
milosrdan… Sve kako bismo podstrekli našu pažnju, kako bismo zagrijali
našu vjeru, da nam ne bi bilo teško da činimo možda ne onakva djela
kakva je činio Sveti Pantelejmon, ali možemo da budemo njemu slični tako
što ćemo se upodobiti u ljubavi prema Bogu i u ljubavi prema bližnjima,
jer Bog zaista želi da svi dođu u poznanje njegove istine i njega. Da
nas zagrli svojim zagrljajem ljubavi, kako bismo u tom budućem carstvu
naslijedili život vječni kome neće biti kraja u vjekove vjekova, amin –
besjedio je otac Evstatije.
Poslije osveštanja žita i presijecanja slavskog kolača, u porti drevne svetinje održan je tradicionalni svenarodni sabor.
U svijetu se od 2000. godine dvanaesti avgust obilježava kao Međunarodni dan mladih. U susret ovom značajnom datumu, dužni smo podsjetiti na težak položaj mladih ljudi u našoj državi, koji iz godine u godinu postaje sve gori.
Na probleme sa kojima se suočavaju
mladi u Crnoj Gori jasno je ukazalo istraživanje koje je prije nekoliko
mjeseci sprovela NVO Centar za građansko obrazovanje. Kao najveći izazov
tada je istaknut njihov sve češći odlazak iz zemlje. Naime, podaci
pokazuju da čak 50% mladih želi da napusti državu, u uvjerenju da će u
inostranstvu imati bolji život, a takođe je ogroman broj onih koji
razmišljaju o istom. Posebno je zabrinjavajuće to što visokoobrazovani
prednjače u namjeri da mjesto pod suncem potraže u drugim državama,
suočeni sa tužnom istinom da u Crnoj Gori nikada neće moći da ostvare
svoje pune potencijale.
Ključni razlozi koji opredjeljuju mlade
da donesu ovakvu odluku su loša ekonomska situacija, nemogućnost
pronalaženja posla, raširena korupcija, nepotizam i partitokratija,
izražena kroz neophodnost uspostavljanja veza sa vladajućim elitama kako
bi se došlo do zaposlenja ili ostvarilo bilo šta drugo.
Stopa
nezaposlenosti mladih u Crnoj Gori je vrlo visoka u svim starosnim
dobima i obrazovnim grupama. Mladi su pretežno zaposleni na određeno
vrijeme sa punim ili nepotpunim radnim vremenom. Decenijama se govori i o
deprofesionalizaciji rada, što znači da mnogi mladi ljudi ne rade u
struci za koju su se školovali, već prihvataju poslove za koje je
potreban niži nivo kvalifikacija, koji su, naravno, i znatno manje
plaćeni. Stoga nas više i ne čudi kada u taksijima, kafićima i
kladionicama sretnemo prijatelje sa završenim studijama prava,
ekonomije, novinarstva ili filozofije.
Posebno je poražavajuća
činjenica da je većina mladih još uvijek stambeno zavisna od svojih
roditelja. Žalosno je vidjeti ljude od 30 do 35 godina koji još uvijek
žive u roditeljskom domu, bez posla i bez perspektive da će se u
dogledno vrijeme osamostaliti i zasnovati svoju porodicu.
Svjesni da je znanje mnogo manje važno za zapošljavanje od veza sa
moćnicima i partijske pripadnosti, mladi se odlučuju da idu linijom
manjeg otpora, pa umjesto da se bore protiv pošasti koje uništavaju sve
vrijednosti našeg društva, mire se sa surovom realnošću ili odlaze iz
zemlje.
Znaju oni i da donosioci odluka ne brinu iskreno o
njima, već da ih se sjete samo pred izbore, kada treba osigurati
dovoljan broj glasova za očuvanje vlasti.
Ipak, ne krivimo ih
zbog toga jer znamo u kakvom sistemu živimo i koliko se trodecenijska
nepromijenjena vlast trudila da stvori društveni milje u kojem će
apsolutno sve zavisiti od nje. Ali, naša je dužnost da ukažemo na svu
opasnost takvog puta.
Naši mladi ljudi zaslužuju kvalitetno
obrazovanje, dobre poslove, adekvatne kulturne i druge sadržaje, koji će
ih sačuvati od opasnosti koji vrebaju na svakom uglu i proširiti
njihove vidike. Prije svega, zaslužuju da ih saslušamo, razumijemo
njihove probleme i potrudimo se da im pružimo jasnu životnu perspektivu.
Ali, i oni moraju pomoći sebi. Moraju imati hrabrosti da grade
sopstvenu budućnost, bez straha i sa sviješću da su sami odgovorni za
svoju i sudbinu svojih najbližih. Samo tada će Crna Gora postati srećna
zemlja, iz koje se neće bježati, već u kojoj će se ostajati.
Предсједник општине Беране, Драгослав Шћекић честитао је Курбан бајрам беранском имаму, Рахиму еф.Муратовићу и свим грађанима исламске вјероисповјести.„У име Општине Беране и у своје лично име, беранском имаму Рахиму еф. Муратовићу,
свим грађанима и грађанкама исламске вјероисповјести, упућујем
најискреније честитке поводом великог вјерског празника Курбан бајрама.
Желим
вам да овај празник, који је симбол даривања, топлине и сусретања
прославите у здрављу, срећи и благостању, дијељењем радости са својом
породицом, пријатељима и комшијама.
Како нас велики празници подсјете на праве и истинске вриједности, нека ови празнични дани подстакну на важност његовања међусобног поштовања, разумијевања, солидарности и толеранције“, наводи се у честитки предсједника општине, Драгослава Шћекића.
