Само у Велици од свих жртава колико је дјеце побијено – преко 60 одсто дјеце и омладине до двадесет година. Онда и мајке, пострадале са својом дјецом, жене труднице и нејач и Велици и на свим другим мјестима. Током другог свјетског рата такву смо судбину доживјели и ту смо горку чашу као народ испили
У организацији Епархије Будимљанско-никшићке и братства Микић, код
Храма Св. Кирика и Јулите у Велици одржан је седамдесетпетогодишњи помен
жртвама геноцида у Велици.
– У Христову побједу над смрћу наша вјера је вјера васкрсења,
а то свједоче и свети Новојављани, мученици велички. Христос Господ,
наш спаситељ и искупитељ, распет је на крсту и предпримио на себе све
муке и сва страдања свих људи кроз сва времена. Примио и људску смрт и
сахрањен и погребен био, али је васкрсао трећег дана и јавио се као
побједитељ смрт, казао је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије који је служио Свету Архијерејску Литургију и помен невино страдалој дјеци, женама и старцима.
Владика Јоаникије поручио је великом броју окупљених вјерника, међу
којима је било и руководство Социјалистичке народне партије, да је
Христова побједа над смрћу и наша побједа, да има такву слику да све
вјернике чини учесницима његове побједе над смрћу и његове славе.
Помен жртвама геноцида у Велици 2019.
Христове вјечне славе, поручује владика, већ су се удостојили
Новомученици велички и подсјетио на хиљаде побијене дјеце која су
пострадала на правди Бога.
– Само у Велици од свих жртава колико је дјеце побијено –
преко 60 одсто дјеце и омладине до двадесет година. Онда и мајке,
пострадале са својом дјецом, жене труднице и нејач и Велици и на свим
другим мјестима. Током другог свјетског рата такву смо судбину доживјели
и ту смо горку чашу као народ испили, поручио је владика.
Он је указао да ова жртва све нас уједињује и да смо у тој жртви
једно, а потом подсјетио и на жртве злочиначког логора Јасеновац.
– Ми овдје имамо овај дивни сабор у Велици и једном годишње се окупљамо и треба га чувати. Сваке године је све љепши и свјетлији, истакао је он.
Помен жртвама геноцида у Велици 2019.
Владика Јоаникије поручио је да се заједно сви морају молити и да ће
Бог заједничку молитву примити, кад је, како је истакао, од срца.
– Добро смо кад добро Божје уђе у наша срца, у наше мисли, кад љубав Божја обухвати наша срца. Тада све има смисла, све добија смисао јер нас руководи наша љубав према Богу, поручио је окупљеним вјерницима епископ Будимљанско-никшићки.
NOVO OKUPLJANJE GRAĐANA KOJI SE BORE ZA OČUVANJE PRIRODE
Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“ pozvala je sve građane na 125. sabor kod Crkve Ružice na Sinjajevini, koji će se održati 2. avgusta i počeće u 9 časova i trajati cijelog dana. Ovogodišnji sabor, kako navode, ima poseban značaj, jer smo nakon vjekova života na našoj planini i 125 godina okupljanja na saboru došli u situaciju da se borimo za opstanak Sinjajevine.
– Ministarstvo odbrane planiralo je uspostavljanje vojnog poligona na našoj planini uprkos ranijim planovima da Sinjajevina bude proglašena za regionalni park prirode. Saglasnost da Sinjajevina bude park prirode dala je i Agencija za zaštitu prirode i životne sredine. Zbog toga je Građanaska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“ pokrenula onlajn peticiju kojom tražimo da Sinjajevina bude zaštićeno područje, te vas sve pozivamo da je potpišete, a ona je dostupna na sajtu E-peticije – kažu u Građanskoj inicijativi.
Na saboru će, kako navode, biti služena i Sveta liturgija, kao što je služena godinama unazad. Hram Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca, u narodu poznatijeg kao Crkva Ružica na planini Sinjajevini, sagradili su Bjelopavlići 1894. godine, i od tada je ustanovljeno da se veliki narodni zbor održava na Ilindan.
Na Sinjajevini su do sada održana dva protesta 19. maja i 12. jula, s kojih su mještani i građani iz cijele Crne Gore poručili da će životom braniti Sinjajevinu. Na poslednjem okupljanju 12. jula na Savinim vodama kazali su da su spremni i da blokiraju pristupne puteve kako bi spriječili da vojska devastira planinu.
Potencijal za milionske prihode O poljoprivrednim kapacitetima najbolje govore podaci iz analize koju je još 1984. godine radio tadašnji podgorički Poljoprivredni institut i Agrokombinata „13. jul“, u kojoj se navodi da bi na Sinjajevini u toku samo četiri „ljetnja“ mjeseca bilo dovoljno paše za 10.000 goveda i 70.000 ovaca, kao i za sav njihov podmladak i drugu stoku. S ovim „stadom“ moglo bi da se proizvede dva miliona ovčijeg i dvostruko više kravljeg mlijeka, a prirast žive mjere goveda procjenjuje se na 350.000 i jagnjadi 1,2 miliona kilograma. Iz Građanske inicijative ranije su kazali da se na Sinjajevini može proizvesti više od 1.000 tona sira, 750 mesa, 36 vune, 33 ljekobilja i 4.000 tona sijena.
– Ovi podaci samo svjedoče da bi sa manjim ulaganjima u Sinjajevinu taj prostor u budućnosti mogao da bude ekonomski veoma isplativ, a ovi vidovi ekonomske djelatnosti dozvoljeni su u regionalnom parku prirode – saopšteno je na protestu 12. jula.
Po pedeset i prvi put, povodom Dana opštine, u Plužinama je u toku turnir u malom fudbalu. Prvog dana turnira postignuti su sledeći rezultati: Nikšić – Kličevo Z Petrol 6:3 (Vuković 2, Mašulović, Pejović, Bečanović i Peoršević za Nikšić,a Ćorić 2 i Marković za Kličevo); Bajo Pivljani – Kočani 5:3 (Kandić 3, Delić i Dondić za Baja Pivljanina,a Perović 2 i Pejović za Kočane) i Plužine – Mil Invest DOO Baćović 1:0 (Vuković). Drugog dana turnira postignuti su sledeći rezultati: Kaljari – Pivara 2:2 (Blagojević i Drašković za Kaljari, a Ćipranić i Karadžić za Pivaru), Nikšić – Plužine 1:0 (Perošević) i Kastel – Kličevo Z Petrol 4:3 (Lakićević 2, Lukovac i karadžić za Kastel, a Zejak, Marković i Durutović za Kličevo).
Како је митрполит Амфилохије јуче казао, и изразио жељу да се ова светиња обнови, тако је данас вриједни вјерни народ, отпочео припремне радове
Уз благослов митрополита Амфилохија, данас су почели припремни радови на обнови Манастира Михољска Превлака.
Припремни радови Братства православне омладине и Михољског збора,
почели су данас у исчекивању дозволе Министарства културе за почетак
грађевинских радова.
Припремни радови Братства православне омладине и Михољског збора
Како је митрполит Амфилохије јуче казао, и изразио жељу да се
ова светиња обнови, тако је данас вриједни вјерни народ, отпочео
припремне радове.
Припремни радови Братства православне омладине и Михољског збора
Надамо се да ће Министарство културе, услишите жељу овог народа, и
цијеле Црне Горе и митрополита нашег, те у скором времену издати и
неопходне дозволе из своје надлежности.
Припремни радови Братства православне омладине и Михољског збора
Ево, као што смо обећали, прво нашем Господу, а онда и нашем
митрополиту, и вјерном народу јуче на сабору, Братство православне
омладине, чланови Михољског збора и вјерни народ Боке, почео је данас
чишћење темеља храма, у исчекивању дозволе надлежног Министарства, казао
је данас отац Миајло Бацковић.
О. Миајло је изразио наду да ће надлежно Министарство, видјевиши и овај труд, како је казао, прије свега ове наше дјеце, да ће надлежни дати дозволу због будућности наше дјеце, и због ових људи који желе да се моле у свом храму, гдје су наши преци, да се и наши потомци моле.
Porezi kao jedan od oblika finansiranja Glavnog grada iznose 15 248 000
eura ili u procentima izraženo 82, 6% u odnosu na tekuće prihode, a
ostali prihodi učestvuju sa svega 17, 4%.
Porezi na dohodak fizičkih lica učestvuju sa 25, 98% ili 4 795 000
eura i prirez porezu na dohodak fizičkih lica učestvuje sa 5 403 000
eura ili 29, 27% u odnosu na ukupne tekuće pihode. Ove dvije stavke
jednako opterećuju kućni budžet građana, imaju najveće učešće u tekućim
prihodima, učestvuju sa 55, 95%. Pozajmice i krediti su planirani u
iznosu od 8 500 000 ili 13, 07% u odnosu na ukupne prihode. S obzirom na
godišnje izdatke i godišnja primanja četvoročlane porodice, postavlja
se pitanje kako naši sugradjani uspijevaju da prežive. Promjena poreske politike je neophodna i ona će se morati dogoditi u budućem periodu.
Bruto zarade u u tekućim rashodima iznose 5 218 000 eura, u procentima
izraženo visokih 56, 55%. U odnosu na broj zaposlenih, a pritom se
plaćaju advokatske uluge, notarske usluge itd., postavlja se pitanje da
li u među zaposlenima u Glavnom gradu ima dovoljno strucnjaka iz ovih
oblasti? Takođe, troškovi po osnovu ugovora o djelu iznose 271 967
eura, kako smo mogli čuti u Skupštini , riječ je o specifičnim ugovorima
o djelu u oblasti kulture. Kad je u pitanju otplata dugova za 2019.
godinu, planirana iznosi 3 994 000 eura, a ostvarena je za pola godine 2
093 000 eura. Postavlja se pitanje da li to rukovodstvo Glavnog
grada uzima kredite da bi ih koristilo za plaćanje dospjelih obaveza,
kao što se radi na državnom nivou?
Danas u Baru,u prostorijama opštinskog odbora neki mladi ljudi dobiše naše članske karte,i neku vrstu privilegije,ali i odgovornosti ,da mijenjaju svoju Crnu Goru .Da učestvuju u njenom napretku,i da ova zemlja bude prepoznata po idejama,stručnosti ,poštenju i radu.Predsjednik barskog odbora,Željko Stojović,član Predsjedništva Vasilije Lalosević,član GO Branko Bulatović su im čestitali i kazali,kratko i jasno – SREĆNO I U NOVE POBJEDE!
Nekoliko saobraćajnica u najužoj gradskoj zoni ubrzo će dobiti novi izgled. To je juče potvrdio direktor Agencije za izgradnju i razvoj Berana Miro Vešović, navodeći da su intenzivirani radovi na realizaciji pomenutog projekta. Naglasio je da se može očekivati da zacrtani poslovi budu završeni u narednih dvadesetak dana.
– U toku je rekonstrukcija gradskih saobraćajnica u najužoj gradskoj zoni po tenderu koji je raspisala Agencija za izgradnju Opštine Berane, a čija je vrijednost 260.000 eura. Ulice predviđene za rekonstrukciju su: Ulica Miljana Tomičića u kompletnoj dužini,Ulica Dušana Vujoševića, takođe u kompletnoj dužini, zatim ulica od kružnog toka kod autobuske stanice do Osnovnog suda, Ulica Svetog Save – pored restorana „Dva jelena”, prema centru do novog kružnog toka, i ulica od autobuske stanice do Nišavić pekare. Izvođači su obećali da će radove završiti u narednih dvadesetak dana – kazao je Vešović.
U toku je i asfaltiranje gradskih saobraćajnica na kojima su izvođeni radovi u sklopu projekta izgradnje glavnog gradskog kolektora i fekalne kanalizacije.
– U toku je priprema saobraćajnica za asfaltiranje i to Svetosavske ulice od gradskog mosta, pa do uključenja na Ulicu Miljana Tomičića blizu Auto-moto društva. Završeno je asfaltiranje dijela Ulice Miljana Tomičića na dužini od 300 metara. Predviđa se i asfaltiranje svih sporednih saobraćajnica, koje su planirane izgradnjom kolektora u Opštini Berane – naveo je Vešović, dodajući da će se u pojedinim ulicama, sredstvima Opštine Berane, zamijeniti dotrajali ivičnjaci i popločati pješačke staze.
Рукопис „Разговори-Знакови времена“, Ранка Павићевића-новинара и публицисте из Будве представљен је у Народној библиотеци „Др Радован Лалић“.
Ова књига садржи разговоре са 70 познатих умјетника наше и свјетске
културе из области кљижевности, сликарства, позоришта, филма и музике. О рукопису је говорио Дамјан Ћулафић, уредник часописа „Токови“. „Као
новинар Ранко Павићевић прави ненаметљиве, куртоазне уводе, чињенично
засноване, чиме саговорнику одмах открива да је на разговор позван од
стране некога ко је апсолутно информисан о саговорниковом дјелу, а
добрим дјелом у домену лијепог понашања и васпитања и о саговорниковом
животу. Питања не остају неодговорена, што је доказ да су пристојна и
саговорнику пријемчива и занимљива“, истакао је Ћулафић.
Медијатор програма била је Горица Ћулафић уредница културно-
умјетничког програма у беранском Центру за културу. У програму су
наступили Паола Иритано-глумица и Сергеј Арсенијевић-ученик.
На
крају промоције, аутор књиге Ранко Павићевић који је објавио до сада
преко 50.000 текстова, у више од петнаест медијских кућа у земљи и
региону, захвалио се домаћинима на дивном пријему и ваљаном разговору о
„Разговорима“.
Организатор књижевне вечери је Центар за културу Беране, а дио је програма Беранског културног љета.
Od 1. do 7. avgusta pod sloganom „Cijeli dan na filmu“
trajaće 33. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival
čije su sadržaje na konferenciji za novinare predstavili predsjednica
festivalskog savjeta Marija Perović, selekror za dugometražni igrani
film, segment Kino Evropa i ponoćne projekcije Ivan Bakrač, poslovni
direktor festivala Zoran Živković i direktorica Herceg festa Gordana
Krcunović.
Festival će započeti i premijernim prikazivanjem filma „Grudi“
Marije Perović ( izvan konkurencije) i „Dohvati nebo“ reditelja
Milutina Darića.
Predsjednica Savjeta Festivala rediteljka Marija Perović je
kazala da će ove godine podržati ideju, promovisanu i na drugim
festivalima, o ravnopravnom učešću žena na filmu pa će u skladu sa tim
, festival otvoriti glumice Mira Banjac, Dubravka Drakić , Marija
Škaričić i “sve prisutne žene”.
Perović je ocijenila i da je festival obogaćen, prikazivanjem više
filmova u različitim selekcijama, iako neće biti, odlično ocjenjivane
selekcije dokumentarnog filma.
Ivan Bakrač, filmski i TV reditelj, autor više
nagrađivanih kratkometražnih filmova na internacionalnim festivalima i
selektora filmskog festivala Slobodna zona ocijnio je da jedruga
polovina 2018. i prva polovina 2019. za crnogorsku kinematografiju bila
izuzetno uspješna pa je osim većinskih produkcija koje su imale
premijere na prestižnim festivalima u Veneciji (Ti imaš noć) i Montrealu
(Između dana i noći), i četiri manjinske crnogorske koprodukcije
premijerno vidjela publika na značajnim festivalima Karlovi Vari
(Mamonga), Sarajevo (Sam samcat, Granice kiše) i Palić (Ajvar), dok će
dva crnogorska filma imati premijere u Herceg Novom (Grudi i Dohvati
nebo). Uz ovakav početak nije bilo dileme da i ostali filmovi
selektovani za glavnu takmičarsku selekciju treba da imaju fokus na
kinematografijama Balkana, objasnio je Bakrač.
Za
sedam dana trajanja festival publika će na Kanli kuli vidjeti i
ostvarenja TI IMAŠ NOĆ Novljanina reditelja Ivana Salatića(Crna Gora),
zatim MONSTRUMI Mariusa Olteanua ( Rumunija ), kratki film PELOID
Bojana Stijovića (Crna Gora ); IZMEĐU DANA I NOĆI Andra Martinovića
(Crna Gora, Srbija ); MAMONGA Stefana Maleševića ( Srbija, BiH, Crna
Gora); BOG POSTOJI, IME MU JE PETRUNIJA Teone Strugar Mitevske (
Sjeverna Makedonija, Belgija, Slovenija, Hrvatska, Francuska ) ; SAM
SAMCAT Boba Jelčića ( Hrvatska, Holandija, Srbija, Crna Gora, BiH);
ŠAVOVI Miroslava Terzića (Srbija, Slovenija, Hrvatska, BiH); PRELIJEPA
RAVNODUŠNOST reditelja Kıvanç Sezera (Turska ); AJVAR Ane Marie Rossi
(Srbija ) I GRANICE KIŠE Vlastimira Sudara i Nikole Mijovića (BiH,
Crna Gora, Srbija, Švedska, Velika Britanija ). Kanski pobjednik film
PARAZIT reditelja Bong Joon Ho ( Južna Koreja )biće prikazan izvan
konkurencije na zatvaranju festivala.
Žiri odabran za glavnu takmičarsku selekciju radiće u
sastavu reditelj Vinko Brešan (Hrvatska), glumac Nikola Ristanovski
(Sjeverna Makedonija), producentkinja Dunja Klemenc (Slovenija),
producentkinja Jelena Mišeljić (Crna Gora) i reditelj Nikola Ljuca
(Srbija).
Selektor STUDENTSKIH FILMOVA i ove godine je reditelj Dušan Kasalica.
Filmovi će biti prikazani u Amfiteatru Dvorane Park. Tokom Festivala
biće prikazano 16 kratkih filmova iz filmskih škola regiona – sa
Cetinja, iz Beograda, Zagreba, Skoplja, Sarajeva i Rumunije. Žiri za
ovu selekciju je producentkinja Bojana Radulović (Crna Gora), reditelj
Dušan Grubin (Srbija) i scenaristkinja i rediteljka Eleonora Veninova
(Sjeverna Makedonija).
Selekciju KINO EVROPA čine filmovi koji su bili
izuzetno uspješni na značajnim evropskim festivalima.Biće prikazani
PORTRET DJEVOJKE NA VATRI ( Céline Sciamma), MOJE NEVJEROVATNO LJETO SA
TES( Steven Wouterlood ), ALIS I GRADONAČELNIK (Nicolas Pariser),
MLADI AHMED ( Jean-Pierre Dardenne i Luc Dardenne ) LARA (Jan Ole
Gerster), TO JE LJUBAV ( Claire Burger), IZDAJNIK ( Marco Bellocchio),
BOL I SLAVA( Pedro Almodovar), SINONIMI ( Nadav Lapid) ,ŽAO NAM JE ŠTO
SMO VAS PROPUSTILI ( Ken Loach), LJUBAV NA MREŽAMA ( Safy Nebbou),
OTAC koji je u takmičarskoj konkurenciji ( Kristina Grozeva, Petar
Valchanov) i PAD KRALJA (Rodrigo Sorogoyen)
PONOĆNE PROJEKCIJE
u Dvorani Park, priča koju je započeo Ivan Marinović dobila je punu
podršku i ovogodišnjeg selektora Ivana Bakrača. Hercegnovska publika
vidjeće filmove koji su prikazani na najvećim festivalima – u Kanu
(Sloboda i Mala zombi), Berlinu (Djeca mrtvih i Antologija gradova koji
nestaju) i Torontu (Život među zvijezdama).
Ove godine iz festivalskih sadržaja izostao je dokumentarni film, a ostavku je podnio selektor ovog segmenta Vladimir Perović.
Nakon što su novinari tražili da to prokomentarišu Marija Perović,
Zoran Živković i Gordana Krcunović objasnili su između ostalog da su
svi i ove godine radili u istim okolnostima i terminima kao prethodnih
godina, da je Perović prisustvovao sastancima festivalskog savjeta sve
do juna, a kada je dao ostavku nije tražena zamjena jer je preostalo
malo vremena do početka festivala. S druge strane, kako je rečeno
dokumentarnom filmu biće posvećena posebna pažnja, za početak kroz
saradnju sa Beldokom i kao revijalni program. Apostrofirano je da
dokumentarni film zaslužuje pažnju ali i da je hercegnovski festival
osnovan prvenstveno zbog dugometražnog igranog filma.
Opravdanim su ocijenjene, ali i ponovljene, sugestije da festival treba pripremati tokom cijele godine, program objavljivati ranije, a Marija Perović podsjetila je na ideju da festivalu možda treba promijeniti i čak termin bez obzira na navike i dugu tradiciju festivala. Nije Kan bez razloga planiran u maju, rekla je Perovićeva. Ali, osim festivalskog savjeta, o tome svakako treba da odlučuju titulari (Opština Herceg Novi i Ministarstvo kulture) posebno u svjetlu činjenice da je riječ o manifestaciji koja ima status nacionalnog značaja za kulturu Crne Gore.
У радној посјети Општини Беране данас је боравио амбасадор НР Кине Њ.Е г-дин Лиу Јин, који се састао са предсједником општине Беране, Драгославом Шћекићем, потпредсједником, Радем Кљајићем и шефицом кабинета, Дубравком Јованчевић.
Предсједник општине Драгослав Шћекић изразио је захвалност амбасадору НР
Кине на посјети нашој општини и упознао га је са каректеристикама општине
Беране и развојним плановима локалне управе, као и са повољностима које се нуде
будућим инвеститорима кроз бизнис зону „Рудеш“. Такође је истакао да
пројекат аутопута који изводи ЦРБС је вишеструко значајан како
за сјевер Црне Горе, тако и за Општину Беране, јер добра инфраструктура ствара
и отвара могућност за долазак инвенститора. Предсједник је исказао задовољство што
су културни умјетници узели учешће на ликовној колонији у оквиру Беранског
културног љета и очекује да ће културна сарадња резултирати сарадњом на
економском пољу.
Амбасадор г-дин Лиу Јин се захвалио општини што су угостили кинеске умјетнике, који су промоција нашег пријатељства.
„Подржавам културну сарадњу, као и сарадњу у области образовања“, рекао је Јин.
Он је посебно истакао да сарадњу са кинеским градом Вуханом, треба оснажити и интензивирати, јер је Вухан је снажан историјски и економски град у Кини. Посебну задовољство је исказао што се предсједник похвално изразио за ЦРБС и њене раднике.
Амбасадор је додао да њихови туристи више иду на југ Црне Горе, због
добре путне инфраструктуре и да изградњом аутопута, отвориће се и сјевер, туристички потенцијали, национални
паркови, и биће то нове туристичке
дестинације.
Предсједник Шћекић је у разговору са амбасадором позвао делегацију града
Вухана да упозна туристичке потенцијале Берана, односно локалитете у циљу обнављање
везе између ова два града, како би се одржале пријатељске везе. „За однос са
Вуханом амбасада жели да помогне да се контакт поново успостави и да за сарадњу
треба да постоји обастрана корист“, истакао је Лиу Јин.
Амбасадор је позвао предсједника Драгослава Шћекића у посјети амбасади Кине у Подгорици и нагласио да се ове године навршава 70 година од оснивања НР Кине и да ће се поводом тога организовати низ догађаја и захвалио се на пријему и будућим сусретима.
