Iz Opštine Berane su najoštrije osudili čin paljenja prodavnice
porodice Tomkić i pozvali na odgovornost najodgovornije ljude iz Uprave
policije, tužilaštva i institucija koje su u obavezi da reaguju i
spriječe svaku vrstu nasilja.
„Opština Berane najoštrije osuđuje
sve ono što se dešava porodici Igora Tomkića. Poslednji događaj, na
žalost govori u prilog tezi da institucije državnog sistema ne funkcionišu
i da je kriminal postao uobičajena pojava i svakodnevni dekor u našoj
državi. Zvuči nevjerovatno da se, poslije svega što se desilo pomenutoj
porodici, a sa čim su upoznati i organi koji su dužni i obezbijediti
miran život svakom građaninu, ponovo dešavaju scene najbrutalnijeg
nasilja i paljenja“, saopšteno je lokalne samouprave.
Ocijenili su da je krajnje neprihvatljivo da se Crna Gora i Berane vrlo često pominju po ovakvim i sličnim događajima.
„Ovo je prevršilo svaku mjeru. Pozivamo na odgovornost najodgovornije
ljude iz Uprave policije, tužilaštva i institucija koje su u obavezi da
reaguju i spriječe svaku vrstu nasilja. Neprihvatljivo je da se u 21.
vijeku stvara atmosfera nesigurnosti, ugroženosti i straha za sopstveni
život“, poručuju iz beranske Opštine.
Podsjećaju da je ovaj grad u
mnogo težim vremenima predstavljao primjer tolerancije, suživota svih
vjera i nacija na ovim prostorima.
„Tako mora i ostati, jer miran
život bez nasilja i ugrožavanja bezbjednosti moraju biti prioritet u
našim borbama za razvoj demokratije. Ne smijemo dozvoliti da grupa
kriminalaca, neodgovornih pojedinaca remeti sklad i harmoničan život na
ovim prostorima. Otvoreno pozivamo najodgovornije ljude u Upravi
policije i tužilaštvu da najhitnije postave pitanje odgovornosti
pojedinaca zbog nepreduzetih mjera i radnji iz svoje nadležnosti. U
suprotnom, izražavamo otvorenu sumnju da postoje nečije prljave namjere
da ovaj grad predstave u svijetlu netolerancije i nerješavanja problema
kriminala. Najoštrije ćemo se, kao lokalna samouprava, suprotstaviti
takvom načinu plasiranja neistina“, kažu iz lokalne uprave.
Opština Berane će, najavljuju, u okviru svojih zakonskih nadležnosti
pružiti „maksimalnu pomoć kako bi porodica Tomkić ostala da živi, stvara
i radi u našoj sredini“.
Perović nije želio da saopšti detalje sporazuma, navodeći da će sve biti objavljeno kada partije potpišu
Građanski pokret „Odupri se 97.000“ i opozicione partije postigli su dogovor o Sporazumu za budućnost, saopštio je član organizacionog odbora protesta Džemal Perović.
On je kazao da će sporazum potpisati svih 39 opozicionih poslanika na narednom protestu u subotu, na bini.
Perović nije želio da saopšti detalje sporazuma, navodeći da će sve biti objavljeno kada partije potpišu.
Sastanak između organizatora građanskih protesta „Odupri se
97.000“ i predstavnika parlamentarnih opozicionih partija počeo je danas
poslije 18 časova.
Sastanku su prisustvovali ispred Demokrata Aleksa Bečić i
Boris Bogdanović, URE Dritan Abazović i Zoran Mikić , poslanici
Demokratskog fronta Strahinja Bulajić, Predrag Bulatović i Branko
Radulović, predsjednik SNP-a Vladimir Joković, predstavnik Ujedinjene
Crne Gore Stojan Sjekloća, član predsjedništva SDP-a Ivan Vujović,
predstavnik Demosa Vuko Vlahović i predstavnica Radničke partije Željka
Savković.
Širom
Evropske unije protesti su normalan način izražavanja mišljenja građana,
pa su i protesti crnogorskih građana, koji se dešavaju posljednjih
nekoliko mjeseci, od strane zvaničnika EU ocijenjeni kao adekvatan
odgovor na probleme koji ih decenijama tište.
Energije koja se
probudila u narodu moraju biti svjesni kako organizatori protesta, tako i
lideri opozicionih političkih partija koji ne smiju dozvoliti da se ona
raspe, posebno pod uticajem djelovanja javnih i tajnih službi DPS režima.
Ako Evropska unija, u čijim se državama članicama izlazi na ulice i za
mnogo manje stvari, nije opoziciji alternativa, tako ni jedinstvo za
smjenu režima ne smije da bude alternativa, već put kojim treba da se
ide.
Zbog toga, kao i više puta do sada, Socijalistička narodna
partija Crne Gore kao odgovoran i ozbiljan politički subjekt, ponovo
poziva sve lidere opozicije i organizatore protesta za isti sto. Niko ne
smije, niti ima pravo da guši narodni bunt protiv vlasti koja je Crnu
Goru u posljednje tri decenije podijelila po svim mogućim šavovima, a
njene građane dovela na rub egzistencije.
U cilju postizanja
zajedničkog cilja – smjene DPS-a i njihovih satelita, nadamo se da će
večeras svi doći na sastanak i da niko neće bojkotovati građane koji su
im dali mandat.
„У име локалне управе желим да поручим да ћемо наставити да радимо више, да се боримо снажније и јаче како би нове генерације имале будућност у овом граду, да овдје раде и својој породици обезбиједе живот“, казао је, између осталог, предсједник општине Драгослав Шћекић на свечаности поводом уручења кључева за 94 стана на Рудешу, нагласивши да овакви и слични пројекти скоро да нису могући без пружене руке наших европских пријатеља.
Захваљујући
Регионалном стамбеном програму за Црну Гору, нови дом у Беранама данас
је добило 450 људи. Ријеч је о расељеним лицима из Босне и Херцеговине и
Хрватске и интерно расељеним лицима са Косова, која су до сада живјела у
колективном или изнајмљеном смјештају. Њима су свечано уручени кључеви
94 нова стана у насељу Рудеш, чија је изградња коштала близу 4 милиона
еура.
Један од добитника новог стана је Михаило Вујошевић из Ђаковице, који је протеклих 20 година живио у колективним центрима са супругом и четворо дјеце.
„Ријешити
стамбено питање је велико достигнуће. Данас, уз вашу помоћ, почиње ново
поглавље у нашим животима, што нам даје снагу и елан за даље подухвате.
Хвала“, рекао је добтник стана.
Предсједник општине Драгослав Шћекић
подсјетио је да је наш град током ратних година на просторима бивше
Југославије многима био друга кућа, те да је у једном тренутку сваки
четврти становник Берана био расељено лице.
„Откључавајући ваше
домове, отварајући симболично ваше станове данас, шаљете поруку да је
отворено срце овог града и тада, као и данас, куцало заједно са вама. И
шаљете једну велику поруку мира, јер само у миру можете стварати.
Живјети и вољети“, рекао је предсједник и поручио:
„Ово је још
једна прилика да потврдим нашу отвореност за сваку врсту сарадње у
правцу стварања бољег, љепшег и пристојнијег живота грађана на овом
просторима. И на овом мјесту желим да поновим нешто што сам већ рекао, а
то је чињеница да смо захваљујући донаторима из Европске уније
реализовали на десетине пројеката, уз инострана улагања од скоро 14
милиона евра. Наравно, нећемо и не смијемо заборавити ни улогу Владе
Црне Горе, и користим и овај моменат да им, пред нашим европским
пријатељима, уз ријечи захвалности пошаљем позив на јачу и чвршћу
сарадњу“.
Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић,
чији ресор спроводи овај програм, нагласио је да се рјешавањем
стамбеног питања расељеним и интерно расељеним лицима осигурава њихова
пуна интеграција у црногорско друштво.
“Задовољство ми је што је
регионална сарадња, са циљем проналажење трајних и одрживих рјешења за
хиљаде расељених и интерно расељених лица која бораве у региону коначно
добила свој епилог. Имплементација овог програма потврдила је да Црна
Гора у потпуности посвећена изналажењу трајних рјешења за расељена и
интерно расељена лица, те да је изградила и националне капацитете и
механизме који могу дати одговор и на веће изазове”, навео је Пуришић.
Европска
унија (ЕУ) је највећи донатор Регионалног стамбеног програма за Црну
Гору, чија је укупна вриједност 28 милиона еура. Амбасадор ЕУ у ЦГ Аиво Орав задовољан је што се ЕУ фондови користе за конкретне активности, које људима помажу да ријеше главна животна питања.
„У
конкретном случају, људима смо омогућили нешто што већина узима здраво
за готово – а то је кров над главом. Драге породице, знам да сте предуго
чекале овај дан. Надам се да он представља нови почетак за вас и радује
ме што данас могу да подијелим ту срећу са вама. Желим да охрабримо
Црну Гору да настави са напорима у овој области – одрживост је кључ у
рјешавању свих проблема и исто важи за интеграцију расељених и интерно
расељених лица, као и других рањивих група“, поручио је Орав.
Финансијску
подршку обезбиједиле су и владе Сједињених Америчких Држава, Италије,
Њемачке, Норвешке, Швајцарске, Данске и Турске. Амбасадорка САД Џуди Рајзинг Раинке
истакла је да су Сједињене Државе уложиле 30 милиона долара до сада у
Регионални стамбени пројекат и да ће наставити да подржавају тај
пројекат како би унаприједили услове живота оних којима је помоћ
потребна.
“Са свијешћу о том циљу, драго ми је што видим завршетак
овог четвртог инфраструктурног пројекта у Црној Гори. Следећи овај
успјешан пројекат, Сједињене Државе ће наставити да помажу наше партнере
да реализују сличне пројекте у блиској будућности”, казала је америчка
амбасадорка.
Снажну
подршку програму дали су Високи комесаријат Уједињених нација за
избјеглице (УНХЦР) и Организација за европску безбједност и сарадњу
(ОЕБС). Амбасадорка ОЕБС Мариз Давије истакла је да програм не подразумијева само стамбено збрињавање, већ даје нове могуц́ности за достојанствен живот.
„Међутим,
стамбено збрињавање је само један дио једначине. Потребно је учинити
више како би се осигурао приступ другим правима као што су образовање,
запошљавање, здравље и пензија. Потребни су комплементарни програми како
би људи могли да живе у својим новим домовима. Овај изазов за осигурање
инклузивног друштва захтијева пуну посвец́еност свих заинтересованих
страна. У том смислу, охрабрујуц́а је посвец́еност Црне Горе и свих
других партнерских земаља“, рекла је на свечаности амбасадорка ОЕБС
Мариз Давије.
Директор Развојне банке Савјета Европе Стефан Зелен
истакао је да је програм унаприједио институционалне капацитете и
пружио вриједно знање, како би усмјерио Црну Гору по питању рјешавања
потреба осјетљивих група. „Искрено се надам да ће ови кључеви које
су данас добили корисници Регионалног стамбеног програма отворити врата
просперитетног и срећнијег живота за њих и њихове породице“, закључио је
Зелен. Регионални стамбени програм за Црну Гору до сада је
обезбиједио дом за укупно 1 504 особе, изградњом 395 стамбених јединица.
Циљ је да кров над главом добије 6.063 људи, односно, 1.177 породица из
најрањивијиих категорија становништва.
Црногорски програм је дио Регионалног стамбеног програма, који представља заједничку иницијативу Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, да ријеше продужено расељавање избјеглица и расељених особа након рата 1991-1995. године на територији бивше Југославије, укључујуц́и интерно расељена лица у Црној Гори од 1999. године. Укупан буџет програма је 584 милиона еура, који ће бити потрошени за изградњу станова за 74 000 људи, односно, 27 000 породица.
„Сама чињеница да су данас у нашем граду људи из амбасада Велике Британије, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Њемачке, Мађарске, Словачке, Грчке, Словеније, Италије говори у прилог чињеници да је нашем граду, а и нашој држави Црној Гори мјесто у Европској унији. Европа данас столује у Беранама. И морамо бити поносни“, изјавио је предсједник општине, Драгослав Шћекић након састанка са амбасадорима ЕУ у Црној Гори.
Дипломатски представници десет земаља чланица Европске уније и амбасадор Европске уније у Црној Гори, Аиво Орав посјетили су Беране. На састанку са предсједником општине Драгославом Шћекићем и његовим сарадницима, разговарали су о пројектима које је ЕУ финансирала у Беранама.
Предсједник Шћекић истакао је да данашња посјета потврђује тезу да
Беране крупним корацима граби ка породици савремених европских градова.
Предсједник
је подсјетио да је ЕУ у Беранама до сада уложила близу 14 милиона еура,
финансирајући пројекте из области туризма, заштите животне средине,
предузетништва, културе и прекограничне сарадње, помажући младе, жене и
друге циљне групе.
„Наведени пројекти потврда су вишегодишње успјешне сарадње. И као што смо вјеровали и вјерујемо у оно што смо до сада заједно остварили, сигуран сам да ће и наша будућа сарадња бити још плодотворнија и успјешнија, на обострано задовољство. Беранке и Беранци памте пријатеље, а ви сте доказали да то јесте“, поручио је на крају.
Амбасадор Орав је у изјави за медије појаснио да су редовне посјете
амбасадора ЕУ црногорским општинама дио промоције ЕУ вриједности и
инвестиција.
“ЕУ годишње издваја 35 милиона помоћи Црној Гори и дио тог новца инвестиран је и у Беранама”, рекао је Орав.
Након
састанка, представници Општине и амбасадори ЕУ обишли су изложбу
фотографија „Црна Гора и ЕУ – партнерство које траје“. Изложба приказује
резултате подршке коју ЕУ континуирано пружа Црној Гори протеклих 20
година.
„Задовољство ми је што је баш у Беранама постављена
изложба фотографија које илуструју конкретне резултате ЕУ подршке Црној
Гори. Фотографије приказују реалне људске прице, као нпр. студента који
је школовање наставио у некој од ЕУ земаља, захваљујући Ерасмус+
програму или младој предузетницу која је покренула посао уз подршку
ИПАРД програма за развој пољопривреде. Користим прилику да позовем све
становнике Берана да посјете изложбу и сазнају више на који начин ЕУ
помаже Црној Гори“, саопштио је Орав новинарима.
Изложба посвећена ЕУ пројектима у Црној Гори, представљена на платоу испред зграде Општине, биће отворена до 9. априла.
Предсједник општине Драгослав Шћекић састао се данас са министром одрживог развоја и туризма Павлем Радуловићем који је са сарадницима боравио у радној посјети Беранама.
Повод његове посјете био је обилазак локација на којима се реализује пројекат “Унапређење система водоснабдијевања, изградња канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода”.
Након
обиласка, пумпне станице „Град“, резервоара на Јасиковцу, градских
улица гдје су радови у току и постројења за пречишћивање отпадних вода,
предсједник Шћекић и министар Радуловић дали су изјаве представницима
медија.
Предсједник
је казао да су данас, на лицу мјеста, имали прилику да се увјере шта је
до сада урађено а шта је оно што тек треба да буде завршено у наредном
периоду.
„Можемо констатовати да је један дио пројекта
водоснабдијевања завршен на најбољи могући начин, односно изразити
задовољство чињеницом да су постављени циљеви, када је ријеч о пумној
станици „Град“ и резервоару на Јасиковцу, успјешно реализовани до
краја“, истакао је предсједник општине и додао да је остало да се
приведу крају радови на постројењу за третман отпадних вода и изградњи
канализационе мреже.
Очекујемо да ће извођач радова, у већ неколико пута предвиђеној динамици, привести крају поменуте радове, рекао је у наставку.
„Користим
ову прилику да се у име Општине Беране и у име свих који учествују у
реализацији овог пројекта, извиним грађанима Берана што су радови
потрајали дуже него што је то било предвиђено и да им се уједно захвалим
на огромном стрпљењу које су показали, имајући у виду да смо сви
свјесни колико је овај пројекат значајан за нашу општину“, казао је
предсједник Шћекић и додао, да је потребно да се сви у овом тренутку
понашамо надлежно и одговорно, уз констатацију да нисмо задовољни
извођачима, подизвођачима и надзором због лоше динамике и предугог
остављања раскопаних улица услед лоших завршних радова.
Предсједник
је на крају изразио увјерење да ће динамика бити успостављена и да ће
извођач радова, сходно својим обавезама, пројекат привести крају.
Министар Радуловић је изразио задовољство што је завршен један дио пројекта, али је са друге стране казао да је потребно да се приступи рјешавању проблема који постоје када је у питању други дио пројекта, а ријеч је о разлозима техничке природе. Министар се такође захвалио грађанима Берана на стрпљењу због помјерања рокова а предсједнику Шћекићу на подршци.
„Упућујем
озбиљне критике, са овог мјеста, извођачима радова и надзору који
неадекватно и недовољно реагују и подвлачим још једном да се радови
морају успјешно привести крају“, истакао је и објаснио да је ово један
репродукциони ризик по државу који је недопустив.
Након
обиласка локација, предсједник Шћекић и министар Радуловић са
сарадницима одржали су састанак у згради Општине на којем је било ријечи
о будућој сарадњи.
Подсјетимо,
успјешном
реализацијом пројекта повећаће се животни стандард становника општине Беране,
али и ниво очувања природних ресурса и животне средине.
Укупна вриједност пројеката износи око 12 милиона еура. Пројекат финасира Европска унија, а кофинансирају Општина Беране и Влада Црне Горе.
Potpredsjednici SNP CG Dragan Ivanović i Danijela Đurović, sekretar IO GO Dragan Vukić i šef Medijskog centra SNP CG Vasilije Lalošević na prijemu povodom nacionalnog praznika Grčke
DA SE NIKADA I NIKOME NE PONOVI
Povodom 20 godina od NATO zločina i bomardovanja naše zemlje,
delegacija opštinskog odbora Socijalističke narodne partije u Beranama
je položila vijenac na spomenik Palim borcima u ratovima od 1990.-
1999.godine. Delegaciju je predvodio predsjednik odbora Tihomir Bogavac.
Na ovaj način još jednom smo se podsjetili na težak period, kroz koji
smo prošli, uz poruku da se NIKADA i NIKOME ne ponovi nešto slično. Socijalistička narodna partija, i odbor u Beranama, i sada, kao i u najtežim vremenima, bila je i ostala dio naroda.
Taj 24. mart 1999. godine nikada nećemo
zaboraviti, uz nadu da se nikada i nikome neće ponoviti. Na današnji
dan, prije dvije decenije, avioni NATO pakta bombardovali su, u srcu
Evrope suverenu zemlju, našu domovinu SR Jugoslaviju. Postoje istorijski dogadjaji koji ostanu duboko urezani u pamćenje jednog naroda, a ovaj od prije 20 godina, pamtićemo po zlu. Bilo je to 78 dana bombardovanja, uz velike patnje naroda, rušenje puteva, mostova, bolnica, aerodroma,
tv centara i releja. Bilo je to vrijeme brojnih stradanja civila i
pripadnika Vojske Jugoslavije. Gađano je i malo crnogorsko mjesto
Murino gdje su ubijena nedužna djeca. Ovo je bila, slobodno možemo
reći, jedna od najtamnijih mrlja na obrazu tzv. NATO alijanse. Svjetski
moćnici su bez odluke Ujedinjenih nacija, odlučili da pokrenu proces
bombardovanja jedne suverene zemlje. Socijalistička narodna partija
Crne Gore zato ima moralnu obavezu da se sa dubokim pijetetom sjeća
žrtava bombardovanja, heroja, palih vojnika i nevino stradalih civila,
među kojima je bilo i onih najmladjih. Da se nikad ne zaboravi.