ПЕТЊИЦА – Предсједник ОО СНП-а Петњица Заим Личина затражио је од Владе Црне Горе да убрза реконструкцију пута Петњица– Беране. Он је устврдио да се радови на другој фази модернизације ове саобраћајнице одвијају споро и да то причињава озбиљне проблеме локалном становништву који с нестрпљењем очекују прве дионице асфалта.
– Сви смо се порадовали кад се кренуло са реконструкцијом пута Петњица-Беране, јер се ради о саобраћајници која је жила куцавицa читавог Бихора. И поред кашњења задовољни смо како је одрађена прва фаза радова, али смо разочарани како се одвијају радови на другој фази. Општи је утисак да се ти послови одвијају доста споро. Надали смо се да ћемо убрзо имати модерни пут до Берана јер су то становници Бихора заслужили, али ако се настави оваквом динамиком ти радови ће се отезати унедоглед. Зато позивамо одговорне у Влади Црне Горе да предузму одговарајуће мјере и иницирају да се овај пројекат заврши у што краћем року – нагласио је Личина.
Рашчишћавањем терена од стране радника предузећа Бемакс прошле године су настављени радови на реконструкцији регионалног пута Петњица– Беране. Ради се о дионици која у дужини од 12,5 километар води од мјеста Подваде до Берана. Процијењено је да вриједност тих радова, које финансира Влада Црне Горе, износи око 7,5 милиона еура. Прије двије године је завршена реконструкција прве фазе пута Беране – Петњица од 3.650 метара гдје је, како је саопштено, Дирекција за саобраћај уложила око четири милиона еура. И док општински и државни челници тврде да се интензивно ради на успостављању боље саобраћајне повезаности са сусједним градовима и да долазе бољи дани за читаво подручје Бихора, дотле Личина сматра да се добрим дијелом ради само о декларативним залагањима актуелне власти.
– Док су неки крајеви свих ових деценија ишли напријед Петњица је ишла десет корака назад.Прилазни путеви Петњици су толико лоши, док поједина села још увијек немају асфалт. Зато народ и одлази, јер без добрих путева нема развојне перспективе. Општина нам неће ништа требати ако не будемо добијали више средства за поправку путева и за реализацију других пријеко потребних пројеката – навео је Личина.
Он је уједно апеловао да се, у циљу боље повезаности са сусједним градовима, убрзају активности и око реконструкције дионице регионалног пута Трпези–Калаче – Рожаје, као и око реализације пројекта који подразумијева модернизацију саобраћајнице која, преко Љешнице, Петњицу повезује са магистралним путем Беране–Бијело Поље..
„Истинитост ријечи о. Велибора Џомића је већ данас потврдио Панос Какавиатос, портпарол Венецијанске комисије, јавним наводом да је Венецијанска комисија усвојила низ важних измјена и допуна за Предлог закона“
Поводом данашњег саопштења за јавност Владе Црне Горе у коме,
на свој начин и из својих интереса, тумаче јучерашњу изјаву
протојереја-ставрофора др Велибора Џомића, координатора Правног савјета
Митрополије, из Митрополије су апострофирали чињеницу да је у изјави
само указано да Венецијанска комисија није подржала и позитивно
оцијенила Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и
правном положају вјерских заједница у цјелости, како је Влада јуче
саопштила у 16.35 часова, тј. неколико минута након усвајања мишљења на
пленарној сједници Венецијанске комисије.
з Митрополије црногорско-приморске оцјењују да је, судећи по садржају и брзини саопштења Владе, постојала евидентна намјера да се јавност погрешно и тенденциозно информише – да су све одредбе Предлога закона добиле позитивно мишљење Венецијанске комисије и да су позитивно оцијењене све одредбе Предлога закона, а што није тачно. Бројни медији су то на такав начин и пренијели јавности.
„Истинитост ријечи о. Велибора Џомића је већ данас потврдио
Панос Какавиатос, портпарол Венецијанске комисије, јавним наводом да је
Венецијанска комисија усвојила низ важних измјена и допуна за Предлог
закона. То је био једини циљ јучерашњег реаговања. Управо одредбе из чл.
62 и 63 Предлога закона којим је било планирано једнострано прекњижавње
цркава, џамија, катедрала и друге непокретне имовине цркава и вјерских
заједница нису подржане на начин који је жељела, предлагала и очекивала
Влада Црне Горе као предлагач тог акта.
Доступност судским и управним процедурама и сада, без оваквог
Предлога закона, постоји у правном систему Црне Горе. Али, овдје то није
био циљ. Напротив, идеја је била да се, мимо прописаних судских
процедура, Црква и вјерске заједнице лише својих светиња и имовине која
им је кроз вјекове завјештавана од вјерника.
Активности Митрополије и других епархија наше Цркве у Црној Гори ће, као и до сада, бити у складу са свеукупном заштитом угрожених интереса које данас, на жалост, Влада неосновано карактерише као ”агресивну популистичку кампању”. Митрополија и епархије наше Цркве су одувијек биле, јесу и биће за истински и стручни дијалог, а не за симулацију дијалога и довођење пред свршен чин, као што је било и 2015. и 2019. године“, закључили су.
„Позвана сам на пријем код предсједника општине Беране, што је једна велика част за мене и моју породицу“, казала је мис туризма Црне Горе за 2019. годину, Наталија Лабовић и додала да је најважније знати одакле потичеш с обзиром да је рођена и живи у Минстеру у Њемачкој.
Предсједник општине Драгослав Шћекић угостио је мис туризма Црне Горе за 2019. годину, 26- годишњу Наталију Лабовић,
која је поријеклом из ових крајева, а рођена је и живи у Минстеру у
Њемачкој. Она ће нашу земљу представљати на свјетском избору за Мис
туризма, који ће се одржати у септембру у Кини.
„Драго нам
је што си данас овдје и што је на избору за Мис Црне Горе испред твога
имена писало да си Васојевка и Беранка. Желимо да се овдје осјећаш као
код своје куће јер Беране и јесте твоја кућа“, казао је предсједник
Шћекић и истакао да је велика част што ће на једном тако великом
такмичењу свјетског ранга представљати наш град и Црну Гору.
Предсједник
је указао у даљем разговору на важност професије којом се Наталија
примарно бави у Њемачкој, а то је посао преводиоца с обзиром да говори
шест страних језика. Било је ријечи о даљим њеним плановима које жели да
оствари у тој области, а након тога о путу ка освајању титуле на јесен у
Кини и циљевима у будућности.
Мисица
се захвалила предсједнику на пријему и указаном гостопримству, што је,
како је казала, једна велика част за њу и њену породицу.
„Желим
да вам се захвалим на данашњем пријему. Велика је част за мене и моју
породицу што сте ме позвали. Најважније je знати одакле потичеш, а ја то
јако добро знам и цијеним“, казала је Лабовић.
Она је у наставку
додала да је љетње распусте још као дјевојчица проводила са баком у овим
крајевима, тако да овдје увијек са радошћу долази и враћа се.
Након
пријема код предсједника, мисица је посјетила Туристичку организацију а
потом урадила серију професионалних фотографија на различитим
локацијама у граду – код манастира Ђурђеви ступови, затим на Јасиковцу,
обалама Лима…
„Фотографије ће бити коришћене приликом мог представљања на избору у Кини“, навела је она.
Мисици су овом приликом уручени пригодни поклони из Општине и ТО Беране.
Напомене
ради, Наталија Лабовић биће друга представница Црне Горе до сада на
овом престижном међународном такмичењу које ове године окупља
представнице из око 80 земаља свијета.
HERCEG NOVI – Odlukom o pravima i uslugama
iz socijalne i dječije zaštite, usvojenoj na sjednici SO Herceg Novi,
Opština će ubuduće roditeljima blizanaca pokloniti 1.000 eura,
roditeljima trojki 3.000 eura, dok će za treće dijete roditelji dobiti
300 eura. Od početka 2018. godine Opština za svaku bebu uručuje
simboličan poklon od 100 eura. Kako kaže sekretarka Sekretarijata za
lokalnu samoupravu Vesna Samardžić, roditelji sa
prebivalištem u Herceg Novom, koji dobiju blizance ili trojke, na
Građanskom birou ispuniće formular i vrlo brzo ostvariti pravo na
poklon.
-Vjerujem da će roditelje koji dobiju blizance ili trojke obradovati ova
pomoć što je svakako novina i pozitivan iskorak kada je socijalna
politika u pitanju – kazala je Samardžić, i napomenula da je novčana
pomoć od 300 eura za treće dijete, mali simboličan stimulans povećanju
nataliteta.
Odluka predviđa i njegu starih lica i Opština je za ovu svrhu opredijelila 40.000 eura na godišnjem nivou.
Opština Plužine i Park prirode (PP) „Piva“ i ove godine pripremaju
brojne muzičke i kulturno-sportske događaje i manifestacije kako bi
stanovnicima, ali i brojnim turistima koji Pivu sve češće posjećuju što
zbog raftinga, što zbog prirodnih ljepota, pružili segment više koji će
upotpuniti njihov boravak.
Ljetnji repertoar počinje već ovog vikenda kada Bedem fest, povodom
22. juna, Svjetskog dana muzike, organizuje muzički karavan pod sloganom
„Radujmo se“ u sklopu koga će, na gradskom amfiteatru nastupiti Saša
Šundić, Plastic Sunday, Sana Garić i Alex Petrov. Noć kasnije, Bojana i
Nikola Peković, održaće koncert, dok je 27.jun rezervisan Sankt
Peterburške “Ambasade umjetnosti”, gdje će se publici predstaviti
laurerati međunarodnih takmičenja, Aleksandar Vasiljev, Elisaveta
Ivanova i Evgenij Saveljev.
Poslednji dan u junu rezervisan je za ljubitelje planina kada će biti organizovan uspon na Veliki Vito.
Julski reportoar počinje na isti način kao i repertoar od ovog
mjeseca. Novi karavan, koji treću godinu zaredom polazi iz Plužina –
“Party bus” u sklopu koga će 4.jula na gradskom amfiteatru nastupiti
Električni orgazam, Prti Bee Gee i Rudolf. U julu će biti održan i
koncert Šula Jovovića i njegovog kvarteta, 49. “Pjesnička riječ na
izvoru Pive”, kao i 12. tradicionalni uspon na Prutaš.
Početak avgusta biće u znaku obilježavanja Dana Opštine, pa će tako
biti održan 51.tradicionalni turnir u malom fudbalu, šesti po redu
turnir u basketu “3×3”, razni koncerti i šesta slikarska kolonija koja
će okupiti umjetnike iz zemlje i okruženja. Avgustovski repertoar
zaključiće pjesnički susreti “Tara bez granica” koji se 22. put
održavaju na obali rijeke Tare na Šćepan polju.
“Tokom ljeta pored pomenutih, organizovaćemo i druge manifestacije i događaje, koji će imati za cilj promociju tradicije i kulture pivskog kraja. Sigurni smo da će , pored brojnih prirodnih i kulturnih vrijednosti Pive, ovo biti još jedan od razloga da ovog ljeta posjetite Plužine i Park prirode ‘Piva”, poručili su iz PP.
U vrijeme opštih podjela u crnogorskom društvu, predsjednik
Đukanović nastavlja sa napadima na Mitopoliju crnogorsko-primorsku i
ostale eparhije SPC u Crnoj Gori.
U
poslednjem intervjuu nastavlja sa atacima na kanonski priznatu
Pravoslavnu crkvu. Džaba što mu je Mitropolija na više nego argumentovan
način raskrinkala namjeru. Džaba što mu je narod na Trojičindanskom
saboru jasno poručio “dalje ruke od naših svetinja”. Njegova prava
namjera je jasna, atak na imovinu i crkve po cijenu novih razdora.
Ova opasna rabota izazivanja podjela, paušalnih ocjena i često
neznavenog pristupa ovoj tematici, jasno govori da iza ovoga stoji
politički cilj a to je skretanje pažnje sa katastrofalne
društveno-ekonomske zbilje kod nas. Na ovaj način, Đukanović hrani
ekstreme iz svojih redova koji, vidjeli smo ovih dana na primjeru nekih
javnih licnosti, jednog diplomate i jednog glumca, iznose nevjerovatan
arsenal mržnje i uvreda na račun crkve, vjernika i srpskog naroda.
Situacija u Crnoj Gori je tako dovedena do apsurda. Jer se crkva koja
je zajedno sa vjernim narodom gradila, čuvala i obnavljala svetinje,
sada napada da ih je stekla na sporan način.
Bolje bi bilo
Đukanoviću da narodu objasni i dokaže porijeklo svoje, ali i imovine
bliskih tajkuna koje se mjeri milonima, nego što hoće da otima imovinu
kanonski priznate crkve.
Očekivali smo politiku uvažavanja i
ostvarivanja saradnje radi opšteg dobra, ali umjesto toga državna vlast
nastoji da uzme imovinu i ukine ranije stečene statuse tradicionalnih
crkava i vjerskih zajednica. U tom njihovom planu ima mnogo manjkavosti,
osvetoljubivosti, nepreciznosti i tendencioznosti. Kako su planeri
ovog nauma mislili da prisvoje crkvenu imovinu, recimo onu preko Tare,
koja do 1912. godine nije bila u Crnoj Gori. Ili onu u Boki, na primjer.
Ovo je još jedno flagrantno kršenje Ustava koji decidno propisuje
odvojenost crkve od države, a oni ne odustaju da crkveno uknjiže kao
državno.
Umjesto da miri i poziva na dijalog, Đukanović napada najpoštovaniju instituciju u Crnoj Gori.
Zašto je napada i miješa se u njenu hijerarhijsku organizaciju? Zato
što zna da je Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske Pravoslavne Crkve
u ovom trenutku nešto što spaja i vezuje narod sa vrijednostima
iskonske Crne Gore i što je narod poštuje i voli.
Još jednom upućujemo poruku vlastodršcima. Vrijeme je da mržnja stane. Ona nikome nije donijela ništa dobro.
Umorni smo kao društvo od podjela.
Ovakve stvari se rešavaju u dijalogu a ozbiljni političari razgovaraju,
dogovaraju se, ne proglašavajući za neprijatelje one koji drugačije
misle od njih. Što vlast to prije uvidi, biće bolje i za nju. Jer, ako
ostanu ovako tvrdoglavi, ostaće im tamna mrlja na obrazu za vijek
vjekova.
SANKCIONISATI POSLODAVCE KOJI NE PLAĆAJU DOPRINOSE ZA NEZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM
Danas je u Podgorici, u hotelu „Hilton“, održan okrugli sto pod nazivom
„Posebni doprinosi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom“, koji je
organizovan u okviru projekta „Naš je budžet naša stvar!“. Okrugli sto
je organizovalo Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore, a projekat je
podržan kroz Program malih grantova u okviru projekta „Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta“, koji sprovodi Institut alternativa, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Ovom događaju je u ime Socijalističke narodne partije Crne Gore prisustvovala Marija Radinović iz Medijskog centra SNP.
Radinović je iskoristila priliku i postavila pitanje na koji način
država sankcioniše poslodavce koji ne plaćaju posebne doprinose zbog
nezapošljavanja osoba sa invaliditetom i da li postoji podatak o broju
poslodavaca koji su sankcionisani po tom osnovu.
Svetlana
Vukićević iz Poreske uprave Crne Gore je odgovorila da ne posjeduje
takav podatak, te da u toj instituciji ne postoji službenik koji se bavi
isključivo praćenjem poštovanja obaveza poslodavaca da plaćaju posebne
doprinose za OSI.
Marina Vujačić iz UMHCG je rekla da se ne vrše kontrole uplate posebnih doprinosa na terenu, već samo na osnovu prijava.
Radinovićevu je takođe interesovalo da li se u nadležnim institucijama
razmatrala mogućnost otvaranja radnog centra za osobe sa invaliditetom
koje se ne mogu zaposliti na temelju primjene postojećih mjera za
zapošljavanje. Ona je podsjetila da je mogućnost otvaranja takvog centra
propisana Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba
sa invaliditetom, koji je usvojen 2008. godine.
Marina Vujačić
je ukazala na činjenicu da još uvijek nije donijet ni pravilnik kojim bi
se uredilo pitanje otvaranja radnog centra, te da ne postoje uslovi za
realizaciju takve ideje.
Na okruglom stolu je ukazano da se
8.430 OSI nalazi na evidenciji Zavoda za zapošljavanje i predstavljena
Analiza o finansijskom aspektu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju OSI.
SNP CG još jednom poziva nadležne institucije
da iskoriste sve mogućnosti i mjere propisane Zakonom, a koje bi
poboljšale položaj OSI, posebno u dijelu ostvarivanja njihovog prava na
rad, da počnu sa sankcionisanjem poslodavaca koji ne plaćaju posebne
doprinose za nezapošljavanje OSI, kao i da pokažu volju za veće
zapošljavanje ovih lica u državnim organima, jer se samo odgovornom
državnom politikom može riješiti ovo izuzetno važno pitanje.
Mitropolija crnogorsko-primorska nije protiv donošenja novog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, ali jeste i biće protiv jednostranih aktivnosti crnogorskih vlasti po ovom pitanju, saopšteno je iz MCP.
Predsjednik države Milo Đukanović, kako su kazali, zna da je zakon, ovakav kakav je sad, “usmjeren protiv Pravoslavne Crkve”.
“To je javna tajna i ni on to ne krije u intervjuu, povodom koga reagujemo”, saopšteno je iz MCP.
Đukanović je u intervjuu za televiziju N1 kazao da se SPC protivi predlogu zakona jer bi da sačuva ono što je otela od Crne Gore.
“U pravu je predsjednik Đukanović da se pitanje slobode vjeroispovijesti tiče državne stabilnosti, demokratskog ustrojstva i sveukupnog crnogorskog identiteta. Zato je bilo važno da su on i Vlada Crne Gore prvenstveno učinili napor da sprovedu najšire moguće konsultacije sa svim relevantnim subjektima (svi će se valjda saglasiti da je Pravoslavna Crkva tu najvažnija, jer se Zakon u najvećoj mjeri na nju odnosi) i da u takvom procesu dođe do konsenzusa prihvatljivog za sve, a koji je u skladu sa Ustavom Crne Gore, ali i sa svim međunarodnim dokumentima koja uređuju pitanje slobode vjeroispovijesti. Mitropolija, po ko zna koji put, ponavlja da nije protiv donošenja novog zakona, ali jeste i biće protiv, jednostranih aktivnosti crnogorskih vlasti po ovom pitanju. Zna predsjednik Đukanović da je zakon, ovakav kakav je sad, usmjeren protiv Pravoslavne Crkve. To je javna tajna i ni on to ne krije u intervjuu, povodom koga reagujemo”, saopšteno je iz MCP.
Đukanović, ipak, kako dodaju, ne zna da crkva u Crnoj Gori “koju pogrešno naziva ‘CPC’, nikada nije bila autokefalna, niti je ukinuta ukazom regenta Aleksandra Karađorđevića.” “Ta manipulacija se toliko odomaćila da se koristi kao poštapalica, a radi se o brutalnoj neistini. Regent Aleksandar je samo, kao tadašnji suveren Kraljevstva SHS, prihvatio odluku svih arhijereja (uključujući, na prvom mjestu, one arhijereje iz Crne Gore, odlukom Svetog Sinoda u Kraljevini Crnoj Gori) koji su svojom voljom, bez glasa protiv, obnovili Pećku Patrijaršiju – pod imenom Srpska Patrijaršija, što je sa oduševljenjem prihvaćeno i od sveštenstva i od vjernog naroda u Crnoj Gori i crkveni život je nastavljen u punom kontinuitetu. Čak je i Vlada u egzilu u ”Glasu Crnogorca” pozdravila obnovu Patrijaršije, samo zamjerivši što je njeno sjedište u Beogradu, a ne u Pećkoj Patrijaršiji, gdje je kralj Nikola 1913. godine postavio za prvog Pećkog mitropolita, poslije ukidanja Patrijaršije (1766), Gavrila Dožića. Zaludna je nada predsjednika da će Carigradska Patrijaršija priznati autokefalnost Crkve u Crnoj Gori. Kome da je prizna? Čovjeku koji je raščinjen od Sinoda iste te Patrijaršije? To, prije i iznad svega, ne bi smjela da bude briga predsjednika sekularne države, koji je uz to javno deklarisani nekršteni ateista. Ako su za njega pitanja vjere ”trice i kučine”, bilo bi pristojno da se makar ne petlja u njih”, navodi se u saopštenju.
Đukanović, kako su kazali, ima pravo da iznese svoje mišljenje, “koliko god bilo pogrešno i neutemeljeno”, ali nema pravo da koristi institucionalne državne mehanizme da se, kako su kazali, obračunava s Crkvom i da je upodobljava sebi i svojoj ideologiji ili pravi nove ”crkve”.
“Patrijarh Irinej, kao i mitropolit Amfilohije, ali i svi vjerni, kao slobodni ljudi i građani, s druge strane, imaju pravo da se odrede prema potezima vlasti, ali oni svakako nemaju nikakve institucionalne mehanizme, kojima bi mogli da utiču na uređenje državnog poretka, biranje predsjednika ili Vlade. Drugim riječima, onaj koji ima vlast i silu države bi morao da se uzdrži od napada na ljude koji ništa od toga nemaju, a koriste samo – riječ. To bi bilo čojski i crnogorski. Uostalom, trebao bi predsjednik da se odluči – da li je Mitropolija učinila zločin prema Crnoj Gori ili ona ima, kako sam veli u pismu blaženopočivšem patrijarhu Pavlu, ”značaj za Crnu Goru i istorijsku ulogu u borbi za slobodu crnogorskog, srpskog i ostalih balkanskih naroda”. Treba dodati da je nepošteno priču o Pravoslavnoj Crkvi početi od 1918. godine i prećutati da je na njenoj današnjoj teritoriji Crne Gore Sveti Sava prije osam vijekova osnovao četiri episkopije, koje i danas imaju svoju ovdašnju jurisdikciju”, navode iz MC.
Još je manje, kako su kazali, tačan zaključak koji predsjednik izvlači iz “navodne autokefalnosti ‘CPC’” – da je njena imovina bila državna.
Crkva, kako poručuju, neće biti sluškinja ni Crne Gore ni Srbije, ni srpstva ni crnogorstva, niti bilo kakve ideologije ni bilo kojeg velikodržavnog projekta niti čuvati nečiju ”infrastrukturu” – jer više ne bi bila Crkva.
“Ali ne može da zaboravi šta su oni najbolji u njenoj istoriji govorili i činili i da im, po svojim moćima, podražava, riječima i djelima, u odbrani svetinja i svoga dvijehiljadegodišnjeg bića. Pominje predsjednik da se 90-tih godina neko neovlašćeno knjižio kao vlasnik crkvene imovine – aludirajući na Mitropoliju i ostale episkopije Srpske Patrijaršije u Crnoj Gori – te veli da je to otimanje vrijedne imovine i zločin prema Crnoj Gori. Opet promašaj. Predsjednik ne govori istinu po tom pitanju. Kako je to Crkva mogla da otme svoju imovinu? Ko je žrtva tog zločina kojeg pominje predsjednik? Žalosno je to što govori i čini predsjednik po ovom pitanju. Uostalom, nismo baš svi toliko kratkog pamćenja. Bjehu li on i njegova partija u to vrijeme nosioci istih ovih državnih ovlašćenja koja i sada imaju? U ovom govoru predsjednika još se jedna nedosljednost primjećuje. Nakon privatizacije svega i svačega, pa i imovine oduzete od Crkve i vjerskih zajednica poslije Drugog svjetskog rata, čime je država priznala da nije u stanju da adekvatno gazduje svojim resursima i imovinom, planira se nacionalizacija – ni manje ni više – nego ostataka crkvene imovine, pa i više od toga – njenih hramova! Došli bi, a neće Bog dati, u situaciju da je sve privatno vlasništvo u ovoj sekularnoj državi osim ”državnih” vjerskih objekata”, stoji u saopštenju MCP. Oni se pitaju šta će državi vjerski objekti, šta će država da radi s njima i zašto ih oduzima, ako ne planira da ih drugome daje.
“Prepoznata je namjera predsjednika i svih onih koji učestvuju u ovoj nečasnoj raboti. Ta namjera ide iznad njihovih ideoloških očeva, koji su bili razumniji po ovom pitanju i nisu oduzimali vjerske objekte. Svrstavaju se u još žešće gonitelje Crkve, nego što su bili oni prije njih. Strašna je i nedopustiva kleveta predsjednika Đukanovića kojom Srpsku pravoslavnu crkvu označava više kao političku, nego kao vjersku organizaciju. On je kao nevjernik potpuno nekompetentan da to cijeni. Srpska pravoslavna crkva je uvažena i priznata među svim Pravoslavnim Crkvama i važan je dio porodice vaseljenske Crkve. To što on to ne prepoznaje ništa ne oduzima Crkvi, ali glasovito govori o predsjednikovom novom odnosu prema slobodi Crkve”, navode iz MCP.
Neistinita je, takođe, kako ističu, tvrdnja da organizacija Pravoslavne Crkve prati državnu organizaciju i da je sve suprotno tome protivno kanonskom pravu.
“Uzmimo samo one pomjesne Crkve koje su prve u poretku Pravoslavnih Crkvi: Konstantinopoljska, Aleksandrijska, Antiohijska, Jerusalimska i Moskovska Patrijaršija – nijedna od njih se ne rasprostire na teritoriji jedne države! Ne postoji li kao priznata Srpska Pravoslavna Crkva i u državama nastalim od bivše Jugoslavije i širom Evrope, Amerike i Australije? Svaka ima svoju istorijsku jurisdikciju na više država. Predsjednik je ili podlegao neznanju onih koji ga o ovome savjetuju (koji su, izgleda, oboljeli od gadne bolesti nacizma ili brozomore) ili svjesno obmanjuje javnost. Šta god da je – savjetujemo mu da se, optužujući Crkvu za politiku ne bavi stvaranje Crkava u Crnoj Gori. Predsjednik bi morao da čuje glas Crkve i naroda Božijeg i da povuče Predlog zakona i založi se, da se, u ime jedinstva naših predaka, koji su se zajednički borili za slobodu i budućnost Crne Gore, predstavnici državnih vlasti, Crkve i drugih vjerskih zajednica, u istinskom dijalogu dogovore o zakonskom aktu, koji će biti na korist svih crnogorskih građana bez razlike. Molimo se za Crnu Goru i za napredak svih njenih građana bez razlike i želimo Predsjedniku i svima onima koji ga u ovome podržavaju – da odustanu od svojih pljačkaških nauma i ne sprovode nasilje prema Crkvi i vjeri uopšte, nego da se vrate bogoljublju i bratoljublju”, zaključuje se u saopštenju Mitropolije crnogorsko-primorske.
Предсједник општине Драгослав Шћекић примио је Беранце који су као чланови црногорске репрезентације освојили медаље и забиљежили добар резултат у стрељаштву, стоном тенису и атлетици на Играма малих земаља Европе, које су од 26. маја до 1. јуна одржане у Будви. Том приликом предсједник Шћекић захвалио им се на успјесима и рекао да Беранама много значе њихове медаље.
На пријему у згради Општине, код предсједника Шћекића били су бронзани у екипној конкуренцији, Ивона Петрић и Алан Јашаровић (СТК „Будим“), у пратњи селекторке стотениске репрезентације Црне Горе, Дијане Зоњић и тренера, Горана Премовића; затим Беба Дабетић (СК „Беране“) која је заузела седмо мјесто у финалу, уз присуство тренера Жељка Божовића. Присутни су били и Жељко Обадовић, предсједник Стрељачког савеза општине Беране и Војислав Зечевић,тренер СК „Доње Луге“, док Милош Божовић (СК „Беране) који је освојио златну медаљу и Немања Обрадовић
(СК „Доње Луге“), који се окитио бронзаном медаљом, нису присуствовали
из приватних разлога. Ови млади момци су се, у саставу црногорске
репрезентације, такмичили у дисциплини ваздушна пушка. Такође, своје
одсуство је раније најавио и атлетичар Кристијан Матковић (АК „Лим“), који је био пети на играма у Будви.
Поменута Ивона Петрић је такође недавно освојила злато, са саиграчицом из Словачке, на Јуниор опен турниру у Мароку.
Предсједник општине Драгослав Шћекић
рекао је обраћајући се спортистима и њиховим тренерима да су овакви
пријеми пракса локалне управе након оствареног успјеха. Он је захвалио
на медаљама које су наши суграђани донијели Црној Гори, у појединачној и
екипној конкуренцији, изразивши увјерење да ће их бити још више у
будућности.
„Хвала вам на труду и постигнутим резултатима
јер ви сте доказ да спорт у нашем граду има свијетлу будућност.
Очекујемо да наставите да радите са истим интензитетом и у наредном
периоду, а Општина Беране је ту да вас подржи“, нагласио је предсједник
подсјетивши да ће ове године средства предвиђена буџетом за спорт бити
дупло већа у односу на прошлу годину, као и да ће један дио истих бити
намијењен изградњи спортске инфраструктуре, а други самим клубовима.
Најавио је и да ће ове године бити промијењена општинска Одлука о расподјели средстава спортским организацијама.
„Урадићемо
све што је потребно да помогнемо спортистима и клубовима. У том смислу
предузећемо конкретне мјере, односно поједини клубови ће прећи под
окриље Општине и самим тим имаћемо контролу над финансијама у њима“,
поручио је Шћекић и подвукао да су једино резултати мјерило успјеха
појединаца или колектива.
Такође је казао да локална управа ради на томе да се у Беранама створи стабилна основа за квалитетно бављење спортом.
„Важно
је да радимо на дуже стазе, односно да размишљамо дугорочно. Почев од
спортске инфраструктуре, могу слободно рећи да посједујемо једну од
најбољих у земљи, па до тога да фудбал, рукомет и кошарку у Беранама
вратимо на мјесто гдје и припада у Црној Гори – а то је међу најбољима“,
истакао је предсједник Шћекић и додао да је циљ да се у Беранама у
будућности организују регионалана такмичења јер је спорт најбољи
амбасадор једног града и државе.
„Сјетимо се да је један од најбољих атлетичара Србије, Страхиња Јованчевић норму за европско првенство остварио на атлетском митингу у Беранама“, осврнуо се предсједник и уједно подсјетио да наш град на јесен очекује Балканско првенство у кросу које ће окупити велики број учесника и делегата тих неколико дана колико буде трајало.
Гости
су се захвалили предсједнику на пријему и казали да њихови резултати
нису случајни већ да су производ континураног рада годинама уназад. У
наставку су истакли да су захвални на сарадњи коју имају са Општином
Беране, оцијенивши је као веома добру.
Одлуком предсједника општине спортисти и клубови су новчано награђени због постигнутих резултата.
Пријему су присуствовали секретар за спорт, културу, младе и сарадњу са НВО, Горан Фолић и савјетник предсједника, Зоран Јојић.
Muzički karavan X Bedem festa pod sloganom „Radujmo se“ kreće iz Plužina u subotu 22. juna povodom svjetskog dana muzike.
“U saradnji sa opštinom Plužine, Parkom
prirode “Piva” kultnim klubom “Zvono” i našim tradicionalnim partnerom
produkcijom “Takt” na gradskom amfiteatru u Plužinama a povodom
Svjetskog dana muzike u subotu 22. juna sa početkom od 20:30 sati
organizujemo jako interesantan muzički program. Time zapravo krećemo sa
kampanjom obilaska muzičkog karavana Bedem festa po gradovima Crne
Gore”, navode iz organizacije.
Ulaz je slobodan.
“Raduje nas saradnja koju ostvarujemo sa
prvim čovjekom Plužina Mijuškom Bajagićem kao i svim drugim službama i
organizacijama ovog grada. Svi smo u istoj misiji ostvarivanja što
boljih rezultata na polju valorizacije potencijala koji su tu oko nas.
Svi oni osjećaju i prate našu energiju i namjeru da još više obogatimo
turističku ponudu ovog grada. Bedem fest je sam po sebi dovoljno
inspirativan da svojim programom koji nudi bude inspirativan za dolazak
posjetilaca iz drugih gradova upravo u ovaj divni grad” ističe Petar.
Muzički program će otvoriti Saša Šundić,
član Saveza Slijepih Crne Gore koji će povodom svjetskog dana muzike
izvoditi kompozicije čuvenog Jean Michelle Jarr-a pionira elektronske
muzike. Posjetioci će uživati u slušanju kultnog albuma Oxygene.
Potom će nastupiti sjajni Plastic Sunday
iz Niša. Nakon njih na pozornicu će izaći Sana Garić sa svojim
prepoznatljivim melodijama i eksperimentalnim zvukom, uz neobičan i
prijatan glas.
Program će zatvoriti DJ Alex Petrov iz Kragujevca.
