Месец: август 2019.

Danas je u Herceg Novom saborno proslavljena slava zaštitnika grada, Prenos moštiju Svetog Arhiđakona Stefana. Tim povodom Svetu arhijerejsku liturgiju  služili su mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, episkop Budmiljansko-nikšićki Joanikije i umirovljeni episkop Atanasije Jevtić, koji je u besjedi govorio o Svetom Arhiđakonu Stefanu, ali i vezama manastira Savine i Tvrdoš.

Slavlje je nastvaljeno Svetostefanskim crkvenim narodnim saborom gdje se Pravoslavni Episkopski Savjet CG zajedno sa vjernicima opredijelio prema Predlogu zakona kojim Vlada CG namjerava da srpsku crkvu u CG i Boki liši njenog vjekovnog nasleđa. U Proglasu je koji je pročitao novoizabrani iguman manastira Savina Makarije inaveden istorijat Pravoslavne crkve u Boki Kotorskoj, a posebno naglašeno da narod Boke Kotorske, poznajući svoju istoriju, zna da su u Kraljevini SHS, odnosno Jugoslaviji, oblasti Crne Gore sa Metohijom ušle u Zetsku banovinu, uključujući prvi put i Boku Kotorsku.

Boka Kotorska je od 1870. do 1931. godine imala zasebnu Bokokotorsku i Dubrovačku eparhiju kojoj je zaštitnik bio Sveti Sava. Ujedinila se u Srpsku Patrijaršiju direktno i nastavila svoj život do spajanja sa Mitropolijom crnogorskom 1932. godine. Godine 1918., a koja je ključna za pomenuti Predlog zakona, Boka Kotorska i njena Srpska pravoslavna eparhija nemaju veze sa Crnom Gorom. (Inače, Boka je, od davnina, duhovno pripadala Zetskoj i Humskoj episkopiji koje je osnovao Sveti Sava još 1219. godine.) Formiranjem NR Crne Gore, dolaskom komunističke vlasti, Boka Kotorska je 1945. na skupu održanom u Herceg Novom, iz drugog pokušaja, „ugurana“ u Republiku Crnu Goru, a prvi put u svojoj istoriji je ušla, i to bez demokratske procedure, u nezavisnu Crnu Goru 2006. godine.

U proglasu je data i istorija iz 18. vijeka kada su novski Bokelji dobili samoupravu Topaljsku komunitad.

-Danas i ovdje, na tragu svojih predaka, potvrđujemo stav Trojičindanskog sabora u Podgorici o ovom predlogu zakona, proiznoseći opet glas Crkve i naroda u vezi sa namjerom Vlade Crne Gore da Pravoslavnu Crkvu Srpsku u Crnoj Gori i Boki liši njenog nasljeđa. Odnos koji Vlada Crne Gore bude imala prema imovini Pravoslavne Crkve Srpske u Boki i Crnoj Gori u narednom periodu opredijeliće odluke Velikog bokeškog crkveno-narodnog sabora koji je u pripremi, zaključeno je u proglasu koji su potpisali Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh Sveštenog trona Pećkog g. Amfilohije, Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije,Episkop mileševski Atanasije,Episkop zahumsko-hercegovački  Dimitrije,Episkop dioklijski Metodije i Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) i svo pravoslavno sveštenstvo i monaštvo Boke Kotorske.

Na Svetostefanskom saboru Marko Carević , predsjednik opštine Budva, pozvao je Bokelje na jedinstvo. U ime Matice Boke  govorio je predsjednik Željko Komnenović, koji je naglasio da Boka Kotorska danas čuva preko 70% materijalnog kulturnog blaga u CG, ima preko 200 manastira i crkava i pokazala se kroz vjekove, a dokazuje se i danas kao čuvar svoje tradacije i srpskog pravoslavnog bića:

– Da je aktelna vlast u Podgorici riješena da se po svaku cijenu obračuna sa korijenima, vjerskom slobodom, tradicijom i duhovnošću pravoslavnog naroda postalo je jasno 2015. kada im nije prošao prvi pokušaj uspostavljanja tzv Zakona o slobodi vjeroispovjesti koji tu slobodu jemči svim vjernicima sem nama, pravoslavnom narodu Boke, Crne Gore i brda.. , kazao je Komnenović dajući pregled istorije naroda Boke koji je uvjek živio u slozi sa braćom rimokatolicima.

-Svi stanovnici Boke iako su politički legalisti i lojalni državi u kojoj žive , dobro pamte kako je 1945. Boka kotorska prisjedinjena CG pod tačkom razno, ali pamte da se po oslobođenju u Velikom ratu, Bokokotorska episkopija ujedinila u Srpsku pravoslavnu crkvu direktno preko Patrijeršije u Beogradu, a ne preko Cetinja.  To moraju znati i predstavnici vlasti u CG i da dobro razmisle o sledećim koracima. Zbog toga na ovom svetom mjestu kreatorima novih, opasnih podijela,koji ugrožavaju opstanak našeg naroda, možemo poručiti da pravoslavni narod Boke kotorske ne pristaje da preda hramove, crkve manastire i grobove predaka, ateistima i avanturistima, koji se kriju iza države, i da će svojim životom i molitvom braniti svoje svetinje.  Nije pametno iskušavati mudre i slobodarske Bokelje koji znaju za riječ svetog kneza Lazara „Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave“ , zaključio je Komnenović.

Na kraju skupa u ime grada HN obratio se predsjednik opštine Stevan Katić, koji je čestitajući slavu, naglsio da preglog zakona nije prihvatljiv i da ga Herceg Novi i Bokelji nikada neće prihvatiti:

– Rodoljubivi Novljani su uvjek okrenuti progresivnom napretku, a to dokazuju brojne zadužbine u našem gradu. Svi ovi objekti su nažalost u vlasništvu države i većinom u ruševnom stanju  i grad ne može da utiče na njih. Predloženo riješenje Zakona imaće samo negativne posledice i vodi polarizaciji i ovako podijeljenog našeg društva. Ponosni smo što je nakon Podgorice, Herceg Novi izabran za drugi Crkveni narodni sabor i što će i danas odjeknuti poruka da je naš narod protiv ovakvog zakona, kazao je Katić.

Održan je i kulturno-umjetnički program.

Izvor: radiohercegnovi.net

BERANE – Konferencija pod nazivom „Klimatske promjene i NVO sektor“, kojoj su prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija, trajala je dva dana i obuhvatila je teme koje se odnose na značaj politike održivog razvoja u Crnoj Gori, ciljeve održivog razvoja i klimatske promjene, strateški i zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promjena, EU politiku klimatskih promjena, komparacija UN ciljeva održivog razvoja i EU ciljeva i obaveze na lokalnom i nacionalnom nivou. Premijerno je prikazan film posvećen klimatskim promjenama i predstavljen Priručnik primjera dobre prakse.

Завршени радови на постављању асфалта у улицама Душана Вујошевића (од козметикса до Хотела „С“) и Милоша Малишића (од Хотела „С“ до зграде Основног суда).

POČINJE TRADICIONALNA SPORTSKO-ZABAVNA MANIFESTACIJA

Tradicionalna sportsko-zabavna manifestacija „Šlaufijada Berane 2019”, koju organizuju Opština Berane i Turistička organizacija, održaće se sjutra u 12 časova. Najavljeno je da će uz trku šlaufima i progodan zabavni program biti organizovano takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

– Trka šlaufima na Limu će biti takmičarskog karaktera, dok ostale discipline neće biti organizovane zbog uništenog rečnog korita i nezadovoljavajućeg stanja gradske plaže – poručili su organizatori.

Izvor; dan.co.me

U prostoru gdje je do prije par godina bilo dopisništvo RTVCG, u prizemlju Dvorane Park, otvoren je novi studio javnog servisa RTV Herceg Novi. Svečanost u amfiteatru Hercegnovskog pozorišta, u prisustvu predstavnika lokalne vlasti, preduzeća i ustanova, zvanica iz kulturnog i javnog života, bez opozicionih partija, uz vatromet, pratio je i kratki film o 40-ogodišnjem stasavanju radija.

Simboličnim puštanjem tv signala, mada je on krenuo prošlog mjeseca, predsjednik Opštine, Stevan Katić otvorio je novi moderni studio javnog servisa RTV Herceg Novi, a javnosti poručio:

– Tehnički preduslovi su ispunjeni, slijedi tek najzahtjevniji dio, a mi vjerujemo da kolektiv RTVHN ima energiju, inspiraciju, znanje i volju da kreira programske sadržaje koje ćemo rado slušati, gledati i čitati. RTVHN biće plaforma za razmjenu informacija, ideja i mišljenja, na koju su svi dobrodošli. Vjerujemo da će značajno doprinijeti promociji grada, te predstavljati prozor cijelom svijetu u Herceg Novi – kazao je Katić, dodajući da žele medij koji će svjedočiti o vremenu i događajima, postati neodoljiv dio sjećanja na važne trenutke za grad i medij kome će građani vjerovati.

Predsjednik Savjeta RTVHN dr Savo Niković kazao je da su ponosni, jer su uspjeli što mnogi prije ove vlasti nisu:

– Iskusni radijski lisci i mlade televizijske snage spremne su da vrate nekada prepoznatljiv pučki novski šmek, vodeći se Platonovim riječima: Neka ti usta budu vjerni otkucaji srca – istakao je Niković i na kraju iskazao nadu:

– Da će se radijski signal čuti „tamo daleko“, da će naša televizija biti rado gledana i „onamo i namo“ i pod Durmitorom, na Ali pašinim izvorima, sa željom da svima prenesemo svu ljepotu suncem obasjane Boke, uzdahe mora i mirise soli i bora. Jer, grad koji je imao i ima Njegoša, Iva i Lalića, Ćopića, Luku, Lubardu i Stanića, Kostića i Zuka, to zaista i zaslužuje – riječi su Nikovića.

Kome će dopasti zgrada u Starom gradu?

Radio Herceg Novi je preseljen iz zgrade sa Trga Hercega Stjepana i emitovaće program pod istim krovom kao i Televizija.

– Ovo je faza ekpserimentalnog progama TVHN. Dobijene su dozvole i licence RDC-ea. U naredna tri mjeseca će biti orgnizovana javna rasprava koja se odnosi na programsku šemu i sve što je zakonom predviđeno – kazao je Radiju Jadran predsjednik Opštine, Stevan Katić.

Na pitanje šta će biti sa zgradom u Starom gradu koja je više od tri decenije bila dom Radija Herceg Novi, Katić kaže da će ona za sada biti zatvorena:

– Procijenićemo šta je najbolje. Postoje uvijek dileme da li je Stari grad potrebno oživjeti novim sadržajem. Dogovaramo šta bi bilo najbolje da se uradi ne samo sa tom zgradom nego i sa zgradom Komunalno stambenog preduzeća. Po nama takve insitucije treba izmjestiti iz grada, a taj prostor oplemeniti drugim sadržajima, da li turističko-ugostiteljskim, fakultetima, ali otom potom. U svakom slučaju postoji i veliki broj preduzeća i agencija opštinskih koji su podstanari, pa bi mogli uštedjeti ako bi se mogli smjestit u bivšoj zgradi Radija Herceg Novi- ističe Katić.

Kadrovi

Kadrovska struktura za sada ne prati tehničku opremljenost TVHN, a o tome ko će raditi u televiziji odlučiće Savjet i direktor RTVHN, čija je to nadležnost.

– Oni sagledavaju mogućnosti da preuzmu kadrove Radija za TV. Nama je bio cilj da svi zajedno funkcionišu i dopunjuju se. Biće raspisani konkursi za nove kadrove, koji su neophodni. Neko će u prvoj eksperimentalnoj fazi biti anagažovan za privremene poslove- objašnjava Katić.

Postavlja se pitanje i hoće li biti dovoljno sredstava budžeta za rad RTV HN, od 2% na godišnjem nivou.

– Napravićemo novi ugovor za sljedeću godinu s RTV Herceg Novi. Po Zakonu određeno je finansisranje sa 2% budžeta, vidjećemo koliki će budžet biti za iduću godinu, a imamo još sredstava koja smo ostavljali za finansiranje ostalih medija. Sigurno ćemo kada je riječ o televizijama smanjiti izdatke u značajnoj mjeri u odnosu na prethodne godine. Jer, nemamo više velike potrebe da za promociju Herceg Novog angažujemo ostale televizije – navodi Katić.

O kadrovskim promjenama na čelu RTVHN nije mogao ništa precizno da kaže uprkos raznim kombinacijama koje se mogu čuti u ovdašnjoj javnosti:

Izvor: radiojadran.com

Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет

Српски академик Матија Бећковић у свом стилу је за Телеграф.рс прокоментарисао одлуку црногорских институција о кривичној пријави против поп пjевача Влада Георгиева због његовог наступа у Херцег Новом и пјевању пјесама „Тамо далеко“ и и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Бећковић, који због својих дубокоумних ставова такође има проблема са црногорским властима, а чак је једном приликом проглашен као „персона нон грата“ у Црној Гори.

„Сјајно је за Георгиева то што су Црногорци најавили кривичну пријаву и што се буне због његовог наступа у Херцег Новом. Боље одликовање од њихове кривичне пријаве није могао да добије. Док су њихове институције тако одлучиле, то значи да је Георгиев урадио нешто добро, само нека настави тако. Нису га могли боље одликовати – саркастично је одговорио Бећковић, који је на тај начин истакао шта мисли о таквом мишљењу црногорских институција.

Академик се потом осврнуо и на родољубну песму „Тамо далеко“, која је настала за вријеме Првог свјетског рата на Крфу, услијед пробијања Солунског фронта и подизања морала српским и црногорским војницима, као и савезничким снагама.

„Слушао сам многе хорове који су отпјевали песму „Тамо далеко“ на свој начин и на својим језицима. Пјевали су је Французи, Енглези, Кинези, Словаци… хоће ли Црногорци све ове народе да оптуже да негирају црногорски идентитет – још једном је огорченост у одговору исказао Бећковић.

На крају је истакао да су црногорске власти отишле на савим неку другу страну и у погрешном правцу.

Њихове власти и институције се на све начине боре против српства и Србије. Редовним поступцима и одлукама доказују да су саучесници „Велике Албаније“, које формално нема, а суштински постоји – изнио је у закључку Матија Бећковић.

Посјетимо, Црогорски покрет (ЦП), који је прије четири године године основан као удружење с циљем да афирмише црногорске вриједности, поднио је кривичну пријаву Врховном државном тужилаштву против Митрополије црногорско-приморске (МЦП) и музичара Влада Георгиева, с образложењем да су починили кривична дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе и изазивања националне, расне и вјерске мржње.

Црногорско Министарство културе саопштило је дан раније да ће поднијети пријаву против Георгиева, организатора манифестације „Трг од ћирилице“ која је одржана у Херцег Новом, и поручило да смотре културе не смију да буду изговор за организацију националистичких скупова, а посебно када се њима негира црногорски идентитет.

Манифестацију “Трг од ћирилице”, коју је у Херцег Новом у уторак званично организовала Митрополија црногорско приморска, обиљежио је наступ Героргијева, који је пјевао „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“

Из Министарства наводе да су путем разних мултимедијалних садржаја сви могли да виде на који се начин крши читав низ законских одредби, и то на манифестацији јавног карактера.

„Истицање симбола других држава, скрнављење званичне химне Црне Горе уз готово незаобилазне политичке и националистичке поруке, само су неки од елемената због којих ће Министарство културе против организатора концерта поднијети пријаву пред надлежним органима – наводи се у саопштењу.

Одмах посијле овог излагања огласио се и Георгиев који је рекао да би таква одлука била сраман чин и да „свако ко мисли да је „Тамо далеко“ увредљива пјесма треба да се стиди.

„Оптужују Србе за своје поријекло и лозу. Никад нисам чуо да се било ко побунио кад се на фештама у Боки развије хрватска застава. Мени то никад није засметало. Ко год да је “Тамо далеко“ повезао са мржњом треба да пропадне у земљу од стида, а одатле затим да потражи озбиљну лекарску помоћ. Ја сам рођени Новљанин и Црну Гору волим као једно од моја два ока у глави. Господо, престаните да вријеђате. Зауставите се кад осјетите да ће имало мржње изаћи из вас – рекао је Георгиев.

Izvor: in4s.net