Месец: октобар 2019.

Iskustvo u zdravstvenoj stanici u Plužinama mladim doktorima pruža priliku da nauče mnogo, a uslovi rada u toj ustanovi su dobri, kazali su ljekari iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koji su došli da rade u taj grad.

Doktorica Ljubica Pantelić Todorović je iz Čačka došla u Crnu Goru i već tri godine radi u zdravstvenoj stanici u Plužinama.

„Završila sam Medicinski fakultet u Beogradu. Nakon toga se nije pružila šansa u mom gradu da radim i onda sam stupila u kontakt sa direktorom Doma zdravlja Nikšić Veselinom Bulatovićem, preko koleginice koja je već radila u Nikšiću. I tako sam došla ovdje. Od prvog dana sam prihvaćena od svih i tako se i danas osjećam“, kazala je Pantelić Todorović.

Ona je rekla da su uslovi rada zadovoljavajući, da je za protekle tri godine stekla mnogo iskustva i da rad u toj zdravstvenoj stanici omogućava dobar prevod teorije u praksu.

Zimi i ljeti najviše pacijenata

„Susrijećemo se sa različitim pacijentima i različitom patologijom, od onih akutnih stanja, preko hroničnih pacijenata čija stanja treba pratiti, do hitnih slučajeva, gdje je potrebna brza reakcija, kako bi pomogli ljudima“, objasnila je Pantelić Todorović.

Prema njenim riječima, zimi i ljeti ima najviše pacijenata.

„Ljeti ih ima više zbog broja turista, zbog različitih hitnih stanja, najčešće trauma, povreda itd. Takođe, bitno je pomenuti da se stanovnici u okolini Plužina, uglavnom bave poljoprivredom i u kontaktu su sa motornim mašinama, zbog čega su nerijetke povrede. Tu su i saobraćajne nezgode. Što se tiče zime, to je period akutnih respiratornih infekcija, sezona gripa. Tada se javlja veliki broj ljudi sa tom simptomatologijom“, pojasnila je Pantelić Todorović.

Prva prava i ozbiljna rekonstrukcija zdravstvene stanice u Plužinama urađena ovih dana (Foto: PR Centar)

Dr Pantelić Todorović je, kako je, u Plužinama zasnovala porodicu i na taj način svoj život vezala za taj grad i Crnu Goru.

Direktor Doma zdravlja Nikšić Veselin Bulatović pojasnio je da zdravstvena stanica u Plužinama u okviru tog doma zdravlja radi od 1991. godine i da pruža zdravstvenu zaštitu stanovnicima Plužina i Pive.

„Do 1991. godine to je bila bolnica i taj naziv je i danas ostao odomaćen u narodu. Objekat je sagrađen davnih sedamdesetih i ima oko 900 kvadrata. Plužine su tada imale oko devet hiljada stanovnika, a sada broje tri hiljade. Od tada je bilo nekoliko djelimičnih rekonstrukcija objekta, zahvaljujući donatorima, a najveći donator je bila Opština Plužine“, naveo je Bulatović.

Prva prava i ozbiljna rekonstrukcija zdravstvene stanice u Plužinama urađena je, kako je kazao, ovih dana, zahvaljujući punom razumijevanju Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje.

„Rekonstrukcija je podrazumijevala sanaciju krova, postavljanje demit fasade i ugradnju eloksirane bravarije. Očekujemo da uskoro počne i unutrašnja rekonstrukcija objekta“, rekao je Bulatović.

On je kazao da je Dom zdravlja Nikšić ulagao i u neophodnu opremu za zdravstvenu stanicu u Plužinama.

„Ono što želim posebno da naglasim jeste da u posljednje vrijeme u zdravstvenoj stanici u Plužinama rade dva mlada ljekara zajedno sa iskusnim doktorom Radenkom Dondićem. Doktorica Pantelić je došla iz Srbije, a doktor Kulić iz Republike Srpske. Moram da naglasim da smo mi njihovim radom izuzetno zadovoljni, a pohvale stižu i od pacijenata i stanovnika Plužina“, istakao je Bulatović.

Posla ima, iako su Plužine mali grad

Mladi ljekar Stefan Kulić, koji je došao iz Foče, gdje je završio Medicinski fakultet prije godinu, šest mjeseci radi u zdravstvenoj stanici u Plužinama.

Kulić došao iz Foče (Foto: PR Centar)

„Moji su porijeklom iz Plužina i rođaci su mi javili da ovdje ima slobodo mjesto i tako sam počeo. Uslovi su zadovoljavajući. U početku sam bio skeptičan, ali sad sam zadovoljan“, rekao je Kulić.

On je kazao da posla ima puno iako su Plužine mali grad.

„Rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je iskustvo više, naročito za studente, koji tek završe medicinu. I iz tog razloga sam odlučio da dođem da radim ovdje, kako bih to iskustvo mogao kasnije da primijenim. Pacijenti se najčešće javljaju zbog povreda, hipertenzija“, rekao je Kulić.

Ovo je potvrda da je crnogorski zdravstveni sistem prepoznat u regionu i da ljekari iz zemalja okruženja vide Crnu Goru kao mjesto gdje će graditi karijeru i ostati da žive i rade.

Izvor: RTCG.me

Pivljani drugim rebalansom planiraju uvećanje i kapitalnog budžeta

Budžet opštine Plužine, po svemu sudeći, doživjeće drugi rebalans i biće veći za 16,278 odsto u odnosu na budžet koji je bio planiran za 2019. godinu.

Opštinska kasa u ovoj godini bila je planirana na iznos od 3,69 miliona eura, a drugim rebalansom, čija javna rasprava je u toku, biće uvećan za 600.663 eura i iznosiće 4.290.563 eura. 

Prethodnim rebalansom, a odluka je donesena na sjednici lokalnog parlamenta u julu, budžet je povećan za 8,7 odsto i iznosio je četiri miliona i 12 hiljada eura, a novim rebalansom je planirano povećanje za 290,5 hiljada eura. 

Kako je u nacrtu odluke objašnjeno, dva projekta prekogranične saradnje, čija je vrijednost 278.563 eura, su odobrena, ugovori su potpisani i početak realizacije je u toku, pa je to uslovilo uvećanje prihodne strane.

“U kapitalnom budžetu su planirani troškovi realizacije navedenih projekata u iznosu od 294 hiljade, zatim troškovi investicionog održavanja građevinskih objekata koji prethodnim planom nisu predviđeni u iznosu od deset hiljada i uvećana su sredstva za nabavku kancelarijske opreme za deset hiljada (sa 8.000 na 18.000). Međutim, stavka ’Izdaci za uređenje zemljišta – eksproprijacija’ je umanjena za 47 hiljada eura jer nam je poznato da će biti djelimično realizovana u toku ove godine“, navodi se u nacrtu odluke o rebalansu.

I stavke operativnog budžeta „Transferi obrazovanju“ i „Konsultantske usluge, projekti i studije“ „s obzirom na nedovoljno planirane prethodne iznose“, kako se navodi, predloženo je da budu uvećane i to „Transferi obrazovanju“ sa 50 hiljada na 60 hiljada, a 

„Konsultantske usluge, projekti i studije“ sa 21 hiljade na 30 hiljada eura.

Novim rebalansom operativni budžet bi iznosio 2.883.500 eura, a kapitalni 1.407.063.

Javna rasprava, u elektronskoj i pisanoj formi, traje do 24. oktobra za kada je zakazano održavanje centralne javne rasprave.

Izvor: Vijesti.me

Vida Radović dobitnica je Oktobarske nagrade, a Andrija Prlainović Povelje grada, odlučeno je danas na sjedici žirija. Obje odluke donesene su većinom glasova, a dobitnik Oktobarske nagrade odabran je nakon petog kruga glasanja, kazao je predsjednik žirija za dodjelu Oktobarske nagrade i Povelje grada Đorđe Vasilevski:

-Žiri je je imao tri sjednice, a na prethodnoj je odlučeno da dodjelimo po jednu Oktobarsku nagradu i Povelju, kako bi nagradama dali na težini.  Sve sjednice su protekle u korektnoj i konstruktivnoj raspravi. Za Oktobarsku nagradu bilo je predloženo 10, a za Povelju grada četiri kandidata i žiri nije imao lak zadatak.  Današnjoj sjednici prisustvovalo je osam od devet članova, pa smo tek nakon petog kruga odabrali dobitnika Oktobarske nagrade, objasnio je Vasilevski.

Vida Radović istakla je da je uzbuđena i srećna i zahvalila svima koji su je predložili, Udruženju penzionera i Klubu veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje u kojem je počasni građanin:

-Zahvaljujem i komisiji. Već su stigle brojne čestitke. Pet decenija se bavim humanitarnim radom i to je veliki period o kojem bi se mogao i roman napisati. Srećna sam što sam pomagala i što pomažem i danas ljudima i to ću nastaviti jer je to moj životni moto, prvi su utisci Vide Radović.

Za vaterpolistu Andriju Prlainovića nagrada Povelja grada je jedna od najdražih u životu:

-Velika je čast i ogromno zadovoljstvo što sam dobio nagradu.  Vezu sa Herceg Novim nikada nisam prekidao i trudim se uvjek da na svaki mogući način predstavim Herceg Novi u najboljem svijetlu, kazao je Prlainović.

Vidu Radović predložili su Mjesno udruženje penzionera Bijela i Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje, a Andriju Prlainovića Sportski centar i Novska lista. Najveća priznanja Opštine nagrađenima će biti uručena na svečanoj sjednici 28.oktobra. Zbog klupskih obaveza Andrija neće moći da prisustvuje svečanoj sjednici.

Izvor: Radiohercegnovi.net

MLADI IZ BIJELOG POLJA, OKUPLJENI NA MOSTU U MJESTU LOZNA LUKA, PORUČILI

BIJELO POLjE – Nekoliko desetina mladih iz Bijelog Polja juče su, držeći se za ruke na Starom mostu na Bistrici u mjestu Lozna Luka, poručili da neće dozvoliti izgradnju mini-hidroelektrane na rijeci Bistrici.

Oni su iz sveg glasa uzvikivali „Ne damo Bistricu, ovo je naše, i naših pokoljenja!”

Iz organizacije protesta grupe građana „Za spas Bistrice“ pozdravili su mlade sugrađane i poručili: „Stop devastaciji i ekocidu”, te još jednom pozvali na protest ispred zgrade Opštine Bijelo Polje.

– Zakazali smo veliki prostet za subotu u 12 sati ispred zgrade Opštine. S obzirom na reakcije koje su uslijedile nakon najave izgradnje, a posebno sastanka koji je organizovan od strane jednog broja članova Savjeta Mjesne zajednice Bistrica i investitora Žarka Burića, očekujemo masovan odziv naših sugrađana – poručuju iz Organizacionog odbora.

Inače, nedavno je investitor Žarko Burić ponudio mještanima da budu suvlasnici male hidroelektrane.

Izvor: Dan.co.me

PETICIJA ZAKUPACA TEZGI NA ZELENOJ PIJACI OSTALA BEZ ODGOVORA NADLEŽNIH

Zakupci tezgi na zelenoj pijaci sada su sasvim sigurni da u nekom skorijem vremenu više neće imati posao, barem ne na toj lokaciji. U junu su od nadležnih u Opštini zatražili odgovor šta će se dešavati sa pijacom na čijem je ulazu iz pravca centra grada sagrađen poslovni prostor, za koji se „rodila“ ideja da se investitoru izmještanjem tezgi obezbijedi parking.

– Razgovarali smo prije nekoliko mjeseci sa glavnim gradskim arhitektom Nebojšom Adžićem i tada nam je, između ostalog, rekao da postoji mogućnost da na mjestu pijace bude parking, a da će tezge izmjestiti u 200 kvadrata nove poslovne zgrade na ulazu u pijacu, ali da još ništa nije riješeno i da će nas obavijestiti. Pošto to nije uradio, ponovo smo otišli kod njega i dobili informaciju da će se o sudbini pijace odlučivati na sjednici lokalnog parlamenta ovog mjeseca, kaže za „Dan“ jedan od zakupaca, Zifo Hodžić.

Zahtjev upućen Opštini potpisalo je 40 zakupaca tezgi koji ni nakon četiri mjeseca od obraćanja nijesu dobili odgovor, zbog čega, kako navode, opravdano sumnjaju da će odluka o pijaci biti donesena bez njih. Stoga najavljuju mirna protestna okupljanja koja će organizovati uz podršku građana.

– Važno je da očuvamo zelenu pijacu, ona je simbol Nikšića, a nekad je bila najjača na prostoru Jugoslavije. Trebaće ona i nekim drugim mučenicima, koji kao i mi neće moći naći neki drugi posao nego će doći ovdje da pokušaju zaraditi za porodice – naglašava Hodžić.

Kao „opravdanje“ za prenamjenu zelene pijace za parking, zakupcima je navedeno da ona već godinama nije rentabilna, te da se na njoj ne može više prodavati ništa osim voća i povrća.

– Proizvođač sam cvijeća i decenijama ga prodajem na ovoj pijaci. Nikada nije postavljano pitanje zbog toga jer i na svim pijacama u Crnoj Gori imate od svega ponešto da kupite. U 200 kvdarata koje su nam, navodno, namijenili u novom poslovnom objektu, biće 22 tezge, ali ne i za nas koji ne prodajemo zeleniš. Šta da radim, gdje da prodajem cvijeće – navodi cvjećarka Mira Raičević.

Zakupac Željka Joković je kazala da pozivaju ministra poljoprivrede Milutina Simovića da posjeti nikšićku pijacu i prosudi da li je treba zatvoriti, a Milka Šćepanović građane da im pomognu u borbi da je sačuvaju.

–Tri decenije radim na ovoj pijaci i jednostavno nikuda neću odavde, niti imam gdje. Priča o tezgama u poslovnom objektu nikome od nas ne odgovara. Pijaca je rentabilna i ne možemo dopustiti da je zatvore – naglašava Šćepanovićeva.

Olivera Vujičić iz nikšićkog odbora SNP-a takođe smatra da je u pitanju privatni, a ne javni interes.

– Da bi obezbijedili izgradnju parkinga za potrebe objekta, koji je u vlasništvu bliskih rođaka visokih funkcionera DPS-a, gradske vlasti su spremne da žrtvuju egzistenciju desetina nikšićkih porodica, navela je Vujičić.

Izvor: Dan.co.me

.

---

Делегација Општине Беране на челу са предсједником општине Драгославом Шћекићем, присуствовала је Светој Литургији одржаној у порти Пећке патријаршије, поводом обиљежавања храмовне славе- Покров Пресвете Богородице.
Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број вјерника.

Izvor: Berane.me

Потенцијалом, талентом, креативношћу и способношћу слијепих и слабовидих особа уз музику, али и поезију обиљежен је овај дан- Дан бијелог штапа, а поетско-музички програм су обогатили и ученици Школе за основно музичко образовање у Беранама.

Општина Беране подстиче афирмацију права особа са инвалидитетом и даје на значај тој популацији, како би и они били равноправни иницијатори позитивних промјена у друштву, а ова манифестација је подсјећање на потребу да помоћ особама са инвалидитетом мора бити константна, казао је предсједник општине Драгослав Шћекић у свом обраћању.

„Општина Беране је у протеклом периоду у низу својих политика, пројеката и активности настојала оснажити особе са инвалидитетом, па је у складу са тим запослено девет особа, које на овај начин доприносе заједници. Намјера је да у наредном периоду буде још лица са инвалидитетом у органима локалне управе. Учествовали смо у пројектима гдје је посредством Сајмова запошљавања, у организацији Каритаса Барске Надбискупије, запослено осам лица са инвалидитетом код различитих послодаваца. Такође, раније у сарадњи са истом организацијом успостављена је копирница и дигитална штампа у Беранама, у простору који је обезбиједила Општина“, казао је Шћекић.

Поред локалних докумената, општинског Савјета за питања особа са инвалидитетом, Шћекић је подсјетио присутне и на рад Дневног центра за дјецу и омладину са сметњама и тешкоћама у развоју.

Извршни директор Савеза слијепих Црне Горе, Горан Мацановић рекао је да је циљ оваквих манифестација, које се обиљежавају од 1992. године да се кроз показивање различитих домета особа са оштећеним видом укаже на то да су оне једнако важне и да су они равноправни као и сви други грађани.

„Иако се од нас очекују да на овај дан указујемо на препреке са којима се суочавају особе са оштећеним видом, ми смо одлучили да већ пар година не причамо о проблемима. Особе са оштећеним видом немају проблеме, већ препреке које им пред њихово свакодневно функционисање поставља друштво. Зато су друштво и заједница у обавези да поштују људска права ове категорије грађана и уклањају препреке које постављају пред њима“ казао је Мацановић.

Централној манифестацији претходила је изложба „Додиром гледајмо“ познатог беранског вајара Зорана Миловића.

Треба нагласити да је ово прва изложба овог типа, која је отворена у Црној Гори, а прилагођена је слијепим и слабовидим особама.

Изложбу је отворио предсједник Скупштине општине Беране Новица Обрадовић, који је сврху и замисао умјетникове изложбе приближио посјетиоцима.

„Основна замисао изложбе је да посјетиоци, путем додира и маште доживе љепоту и богаство људског исказа у облику скулптуре и културне разноликости. Уз експонате се налазе натписи са објашњењем одштампаним на Брајевом писму и у аудио формату који је забиљежен и представља опис скулптуре са основним подацима“, истакао је Обрадовић.

Обрадовић је додао да Општина Беране, организовањем овог културног догађаја шаље јасну поруку да заједно можемо и хоћемо да стварамо предуслове за пуно и активније учешће у друштвеној заједници, не само особа са оштећењем вида, већ и свих других особа са инвалидитетом.

„На том путу, и овом изложбом показујемо да смо добро планирали и да смо досљедни у остваривању заједничког циља и он ће бити постигнут“, додао је он.

На изложби је изложено 15 скулптура рађених у дрвету ораха, јасена, крушке и тополе. Како је казао скулптор Зоран Миловић, „свака скулптура је прича за себе- прича која је дио наших живота“, а умјетника за изложбу је инспирисао добар пријатељ и комшија Бранко Раичевић, који је изгуби вид.

„Када би ме преко ограде питао шта радим, дошао сам на идеју да направим причу коју он може да разумије, осјети детаље мојих скулптура, доживи њихову љепоту и развије машту додиром. Први пут је дозвољено да посматрачи скулптуре додирују, тако да ме чини радосним што сам омогућио да на овај начин слијепи и слабовиди доживе умјетност без препрека“, казао је Миловић.

Организатори ове манифестације Општина Беране- Секретаријат за спорт, културу, омладину и сардању са НВО, Савез слијепих Црне Горе, Подручна организација слијепих и слабовидих за општине Беране, Андријевица, Плав и Рожаје уз помоћ Министарства културе, шесту годину за редом обиљежавају Међународни дан бијелог штапа, како би јавности подигли свијест о специфичним потребама слијепих и слабовидих особа, али истовремено да им укажу поштовање за сав допринос који дају друштвеној заједници.

Izvor: Berane.me